KAD SE OSECAS KAO KRPA

 JEDNO OD NAJTEZIH OSECANJA. COVEK - KRPA.  MOZDA TE DRUGI TAKO VIDE ,ALI AKO SE TI TAKO OSECAS JOS JE GORE.  ZA OVO PRVO SNOSIS KRIVICU DEFINITIVNO JER IM IM TVOJ STAV TO DOPUSTA, MEDJUTIM ZA OVO DRUGO KRIVACA JE MNOGO MADA SI I TU TI NA PRVOM MESTU. IMAM JEDNU PRICU KOJA CE MALO POJASNITI STA HOCU DA VAM ISPRICAM U OVOM BLOGU.

Danas ćemo vam ispričati priču o Umornoj ženi. Da, tako se zvala. Bila je umorna, svako jutro se teško budila i već iscrpljena napuštala svoj topli krevet.

Nije se sjećala kada je posljednji put osjetila da je njeno tijelo odmorno, da je njena energija na vrhuncu snage i da njena volja za životom tinja. Dani su joj bili isti, ona je bila ista. Sve do jednom kada se njena sjena odvojila od nje same. Sjenka je počela da se odvaja od nje, u trenucima njenog najvećeg rada po ljetnoj vrućini, sjenka je jednostavno odustala. Žena je molila sjenku da joj se vrati jer sa sjenkom odlazi ženina snaga. Sjenka je rekla: „Da, istina je. Ja čuvam tvoju energiju, ali ti si skoro svu svoju moć istrošila, a nikada se nisi potrudila da je dopuniš.

Sebe si iscrpila do krajnjih granica. Dobro razmisli zašto te ostavljam“. Žena je i dalje molila, ali onda je shvatila da je sjenka u pravu. Žena je zaista iscrpila sebe u potpunosti. Sjenka se ipak sažalila jer je bila njen pratitelj godinama. Dala joj je ultimatum: ostaće, ali ako žena prođe kroz tri testa. Žena se složila. Prvi test bio je zadatak da osjeti svoja leđa, svoje ruke i ramena. Umorna žena je shvatila da osjeća samo ogromnu težinu koju je nosila godinama. Kao da je na leđima nosila beskrajno teške nevidljive vreće.

Sjenka je rekla da su to tereti drugih ljudi, njihovi životi, njihove lekcije koje je ona sa godinama poniejla umjesto njih. Žena je nosila teret koji nije bio namjenjen njoj i bilo joj je jako teško da prizna, ali morala je. Zatvorila je oči i zamislila svakog čiji je teret preuzela. 

Vratila im je njihove dijelove. Sledeći zadatak bio je da žena nauči da kaže ne. To nije bilo jednostavno, ali uspjela je. Odbila je besmislen razgovor sa svojom prijateljicom. Rekla je ne još nekim ljudima. Neki to nisu prihvatili, ali to je život. Posljednji test je bio ključni za povratak energije. 

Žena je morala da nauči da odmara, da dopusti sebi da se odmori. U tom testu ona se suočila sa svojom krivicom. Osjećala je kao da mora da uradi sve, ali ipak je odmarala. Glasovi u njenoj glavi su se borili, ali ona je na kraju sve nadjačala. 

Shvatila je da ima pravo na odmor, da ima pravo na sebe. To je bila prekretnica u životu umorne žene. Od tad je počela da živi život. Energija joj se vratila, zdravlje, ljepota, mladost, kreativnost i mir su joj takođe došli nazad. Umorna žena je prestala da bude umora. Drage dame, zapamtite ovu priču

Sada jos jedna prica koja  ima veze sa temom.

Još od malih nogu roditelji nas vaspitavaju da budemo ljubazni, da treba starije slušati, deca ne smeju da kažu: NE, NEĆU, NE MOGU. I danas kada ste odrasla, zrela osoba da li vam se dešava da pomislite da ste nepristojni ili sebični kada kažete NE? Naprotiv, to nije sebično već jasno, iskreno i odgovorno. Čudesna moć reči NE.

Istraživanja pokazuju da je najteža reč koju osoba treba da izgovori NE.

Pitate se kako će reč NE promeniti vaš život/ Šta vam to može doneti?

• Kada na adekvatan način odbijete nekog vi zapravo pokazujete da znate koje su vaše granice.
• Oslobađa vas pritiska da odmah donesete odluku. Omogućava vam više vremena da razmislite o zahtevu.
• Obično ne razmišljamo od čega smo odustali kada „uskočimo“ u DA– vreme sa porodicom, san, vežbanje, šetnja. Razmislite šta biste inače sa tim slobodnim vremenom uradili.
• NE kao afirmacija vas samih je i pokazatelj lične odgovornosti. Pokazuje da koliko god volimo, poštujemo i vredujemo odnose sa određenim ljudima, svakako ne možemo dozvoliti sebi da budemo pod njihovim uticajem.

  Evo par predloga kako reći NE:

• izbegavajte dvoumljenje
• recite brzo NE
• objasnite ukratko zašto nekog odbijate
• predložite nešto drugo
• sastavite spisak kome treba da kažete NE
• prioritet treba da budu ljudi koji su vam najvažniji
• recite NE „energetskim vampirima“.

  Pristojni ljudi veoma često imaju problem da nekog i nešto odbiju, čak i onda kad su svesni da rade na svoju štetu i da druga osoba iskorišćava njihovu ljubaznost i pristojnost. Taj problem je jednako zastupljen i kod žena i kod muškaraca, pa nam je zato svima potrebno da naučimo da kažemo NE, umesto što se nekako izvlačimo i odugovlačimo, ili puštamo da se nakupi ljutnja i nezadovoljstvo, pa onda prasnemo i preterano odreagujemo odbijajući nešto, što smo mogli da predupredimo, ili odbijemo na miran i ljubazan način.

  Pre svega, treba da shvatimo zašto nam je neprijatno da nekog odbijemo – da li zato što ne želimo da narušavamo odnose, što mislimo da će nam ta osoba trebati, ili nam je teško da nekog razočaramo, ili smatramo da ćemo nešto propustiti i da je bolje da učestvujemo, makar i preko volje. U situaciji kada prihvatimo nešto što nam uopšte ne odgovara bez ikakvih pregovora, kad jednostavno dopustimo nekome da iskoristi našu pristojnost i spremnost na saradnju, vrlo dugo se osećamo loše i prekoravamo sebe što nismo postavili granice i branili ih, što smo dozvolili nekome da nas izmanipuliše, što taj neko uopšte nije svestan da mi znamo da smo izmanipulisani, niti ga to zanima, a mi se opterećujemo i preispitujemo danima… Mnogo je zdravije da razmišljamo unapred i da se pripremimo za situacije kada ćemo nešto hteti i morati da odbijemo, da naučimo kako se to radi i da se usudimo da praktikujemo NE na isti pristojan i ljubazan način, na koji radimo i sve ostalo.

  Kolebajući se i strahujući da nekog ne uvredimo, ili ne uspevajući da odlučimo šta je važno, a šta nije, propuštamo da uočimo prednosti sposobnosti čuvanja svojih granica, odnosno, odbijanja – ljudi više poštuju osobe koje umeju ljubazno i odlučno da kažu NE, cene njihov stav i odlučnost i ne očekuju da će kod njih nešto postići manipulisanjem.

  Stručnjaci savetuju da pokušaš da u svojoj glavi odbijanje odvojiš od osobe koja ti nešto predlaže, nudi ili traži – ti ne odbijaš osobu, nego njen predlog, koji ti uopšte ne odgovara – i predlažu neke praktične načine da nekoga ljubazno odbijemo.

  Kad primiš predlog koji ti ne odgovara, napravi pauzu – trenuci ćutanja mogu da budu neprijatni, ali oni će ti dati malo vremena da razmisliš o razlozima zbog kojih bi pristao i da odlučiš da li su to valjani razlozi. Ako shvatiš da ti to ne treba i da sada moraš da odbiješ predlog, ponudi uz NE, jedno ALI.

   Možeš da ublažiš svoje odbijanje nuđenjem alternative. Recimo “danas nikako ne mogu, ali možemo da se čujemo recimo u petak i da se dogovorimo za nedelju” – tako stavljaš osobi do znanja da si zauzet, da planiraš svoje vreme i da ostavljaš mogućnost prihvatanja predloga, ali po rasporedu koji tebi odgovara.

   “Daj mi malo vremena da razmislim, pa ću ti javiti” – na ovaj način kupuješ vreme i stavljaš drugoj osobi do znanja da možda nećeš prihvatiti predlog. To je priprema terena za NE. Jer posle toga treba da je pozoveš i da kažeš “Žao mi je, nikako ne mogu da se uklopim” ili nešto slično i da prepustiš drugoj osobi da to prihvati.

   “Pa možda i može, ali prvo moram da reorganizujem raspored, samo da vidim kome da otkažem, ili kako da pomerim obaveze…” Ovako apeluješ na savest druge osobe, koja treba da zna da ćeš, ako prihvatiš njen predlog, neki drugi dogovor morati da otkažeš i da se možda dovedeš u neprijatnu situaciju. Ali to ne pali kod sebičnih osoba, koje zanima samo ono što njima odgovara, pa je najbolje da završiš sa zaobilaznim odbijanjem (“pozvaću te kasnije”), ako proceniš da imaš posla sa osobom koja ne tumači i ne prihvata suptilne i taktične nagoveštaje.

   

  Reci nešto u smislu “a da li bi ti skočio sa mnom u bunar?” i odbij predlog kroz smeh i čuđenje što ti neko nudi nešto tako neprimereno – ako je takva situacija.

  Imaj na umu da želiš da imaš vremena za stvari koje želiš da radiš i da imaš svako pravo da odbiješ ono što ne želiš – i dozvoli drugima da se nose sa prihvatanjem odbijanja, to je zdravo za njih.

  Neretko se javlja problem nejasnoće kada želimo da odbijemo određeni zahtev. Uzećemo jedan vrlop jednostavan primer: telefonski razgovor. Zamislite situaciju kada neko želi da razgovara s nama telefonom, ali mi za to nemamo slobodnog vremena i znamo da tema o kojoj taj neko želi  da razgovara nije hitna. Ako čvrsto i jasno ne stavimo do znanja da nemamo vremena za razgovor, naš sagovornik će shvatiti da nije pogodan momenat za razgovor i predložiće da se čujemo u nekom drugom momentu, za koje će verovatno ona predložiti vreme. Veoma praktičan način da insistiranje je da kažemo da ćemo mi biti ti koji će preduzeti inicijativu da kontaktiraju kada budemo imali slobodnog vremena i kada budemo mogli da uradimo ono što od nas traži. Možemo odgovoriti jednostavnim „izvinite, prilično sam zauzet/a u poslednje vreme, ali čim budem imao/la vremena, radoću te kontaktirati“. Na ovaj način jasno stavljamo do znanja da ćemo mi biti ti koji preuzmemo inicijativu kada imamo slobodnog vremena i izbeći da nas nas neko „uslovljava“ time da moramo biti dostupni sutra, za dve nedelje i sl.

  Takođe moramo biti vrlo odlučni u stavu kada odbijemo težak zahtev da bismo nekome udovoljili, pa nam odgovore sa manje teškim zahtevom. Slična stvar je i kada se radi o novcu. Ako kažemo da, nažalost, trenutno ne možemo pozajmiti npr. 100 evra, ne smemo doći u iskušenje da odgovorimo potvrdno na pitanje „da li mi možeš pozajmiti makar 20 evra?“ zato što možda ne želimo ili realno nismo u mogućnosti da pozajmimo određenu svotu novca.

  Razmisliću!

  Nemate obavezu da date istog momenta date konačan odgovor. Poslužićemo se nekim jednostavnijim primerima iz svakodnevnog života, mada su oni svakako lakši za rešavanje. Ako vam neko zatraži da mu zalivate biljke, pokupite decu iz škole ili obavite neke druge obaveze koja dotična osoba iz nekog razloga nije u mogućnosti da izvrši, odgovorivši joj potvrdno iako možda vama to nije najzgodnije tog trenutka, vi joj na određeni način dajete do znanja da ćete (verovatno)  uvek/često biti u mogućnosti da priskočite u pomoć, pa će svaki sledeći put biti teže povući se ako shvatite da zaista nemate dovoljno vremena da joj izađete u susret. Obavezali ste se, i kako onda reći „ne“, „ne mogu“, „nisam u mogućnosti“, i sl. Kada od vas zatraže uslugu, možete reći da ćete dati odgovor čim budete sigurni da zaista možete pomoći.

  Obratite pažnju na to kako se osećate kada se od vas traži usluga!

  Ako se radi o jednostavnoj usluzi koja vam uopšte ne oduzima puno vremena i koju biste voleli da učinite (na primer, ostanite sa komšijskim psom za vikend…) odmah ćete osetiti da želite da pomognete toj osobi. Imaćete osećaj da ova usluga koju on od vas traži neće predstavljati poteškoće i da biste, naprotiv, voleli da pomognete.

  S druge strane, ako je od vas zatražena neka druga kompleksnija obaveza, znate da će to predugo trajati na konto čega će vam ostati  malo vremena koje bi posvetili svojim obavezama, osetićete da niste u mogućnosti da pomogn, ili to ne želite. I sasvim je opravdano. Neretko ćete u takvoj situaciji osećati da ste pod stresom i/li imati grižu savest, i zapitati se gde da pronađete rupu u svom rasporedu kako biste pomogli ovoj osobi, kako bi se osećali manje krivim ako ne prihvatite molbu.

  Ako zaista ne možete (ili ne želite) da pomognete, budite odlučni u odgovoru da istog trenutka to i kažete, odnosno jasno stavite do znanja. Sigurno da još neko može pomoći, a možda i vi možete nekoga preporučiti da traženo učini u mesto vas. Opet ste pomogli, zar ne?, a uštedeli ste sebi dodatni stres u životu.

  Kako reći „NE“ bez osećaja krivice?

  Mnogi ljudi ne znaju kako da odgovore negativno kada se od njih zatraži pomoć jer ne žele da pokvare prijateljstvo ili stvore loš odnos. Zahtev možete odbiti tako što ćete se zahvaliti činjenici da su računali na vas i ponuditi alternativni način za rešavanje eventualnog problema.

  
  

  Zašto moramo naučiti da kažemo „NE“?

  Prvo, ne smemo se bojati toga da smo možda sebični ili da smo egoisti koji misle samo na sebe i svoje potrebe. Cenite vreme koje provodite vežbajući i kuvajući. Cenite vreme koje biste posvećujete svom poslu. Cenite svoj novac, vaš je. Cenite slobodno vreme koje vam odgovara i koje zaslužujete da provedete onako kako ste odlučili. Ako naučite da negativno odgovorite na zahtev poštedećete sebe stresa i uštedećete vreme u svom životu.

  Od trenutka kada naučimo da se služimo jezikom, mi učimo da komuniciramo, koristeći se riječima kako bismo izrazili ono šta želimo i šta nam je potrebno. Ipak, usljed određenih razlika u naučenom, doživljaju osjećanja koja prate komunikaciju, kao i samih vještina komuniciranja, dosta toga u našim interpersonalnim odnosima ostaje „izgubljeno u prevodu“.

  Nekada nismo u stanju da izrazimo ono što zaista želimo. „Ne, ne izlazi mi se trenutno“, „Ne ide mi se na kafu danas“  ili „Žao mi je, nemam vremena da ti to sada završim“ su odgovori koje izbjegavamo u strahu da ćemo uvrijediti prijatelja, izmišljajući besmislene izgovore, zbog kojih se kasnije osjećamo još gore.

  Neki od nas se grčevito trude da izbjegnu bilo kakvu vrstu konfrontacije, bilo da je riječ o napetosti koju nemamo naviku (a kad nema treninga, nema ni navike) da tolerišemo, ili strahu od mogućih posljedica suočavanja. Ako bismo tražili riječ da odgovara ovakvom stilu ponašanja, možda bi to bila riječ „defanzivno“, ali nismo tu da bilo šta označavamo.

  Postoji tu još jedan kulturološki, naučeni, obrazac prijatnosti i ljubaznosti, kao vrijednosti koju svi nastoje da njeguju. Od djetinjstva nas uče da je bolje da ne kritikujemo, da prešutimo (uz dobro prateći nervozni osmijeh), nego da prenesemo svoje mišljenje, koje izraženo na konstruktivan način sigurno predstavlja veći čin ljubaznosti od namještenog osmijeha i neumornog klimanja glavom.

  Na drugom polu dimenzije ovakvog ponašanja nalazi se eksplozivnost, eskpresivnost, nemogućnost kontrole emocija, visok ton, a u nekim slučajevima i verbalna agresivnost (uvrede, psovke, i sl.).

  Vrlo rijetko zaista slušamo ono što izlazi iz tuđih usta, a mnogo češće se prepuštamo sopstvenim interpretacijama tog sadržaja, koji budi određene emocionalne reakcije, pa se odmah spremamo na napad. To zatim proizvodi emocionalni odgovor kod druge osobe, koja interpretira naše riječi na sebi svojstven način i, prije nego što postanemo toga svjesni, nađemo se u začaranom krugu onih „izgubljenih u prevodu“.

  Ono što je zajedničko ovakvim, neasertivnim, vrstama komunikacije jeste to da nas ne dovode do željenog ishoda, te da su i sami odnosi, sa drugom osobom a i sa samim sobom, nakon njih vrlo vjerovatno narušeni.

  Šta je alternativa?

  Asertivnost predstavlja izražavanje vlastitih misli, osjećanja i potreba na iskren i direktan način, koji uvažava prava drugih ljudi.

  Osoba, za koju možemo reći da je asertivna, će ukazati konobaru na to da joj je donio nešto što ona nije naručila, bez podizanja tona i bez verbalne nametljivosti. Drugome će ukazati na grešku, ali i prihvatiti sopstvenu. U slučaju da ne želi da ide negdje, otvoreno će to i reći, bez „uljepšavanja“ i smišljanja izgovora. U slučaju da nešto ne zna, reći će da ne zna. Ona će sa svojim sagovornikom održavati kontakt očima, smijati se, uputiti mu kompliment, znati primiti kompliment, otvoreno reći svom partneru kako se zbog njegovog ponašanja osjeća, te kasirki u prodavnici saopštiti da je cijena na artiklu drugačija od one koju je ona trenutno obračunala.

  Ako vam se ove situacije trenutno čine veoma daleko, ili ste sebe prepoznali u nekim od primjera neasertivnosti, te se već polako počinjete okrivljavati zbog one izmišljene glavobolje od neki dan, podsjećamo vas da je ovakvo ponašanje naučeno i podsticano od djetinjstva. To je bio period kada niste znali za bolje te, da budemo potpuno korektni, niste ni imali neki izbor. Ipak, sada kada to znate i kada znate šta je alternativa, možda možete da ga donesete, naučite nešto novo.

  Odmah vas upozoravamo da su za bilo koju vrstu učenja novih vještina potrebni vrijeme, vježba i upornost. Ovo pogotovo dolazi do izražaja kada počinjete sa upražnjavanjem potpuno novog vida ophođenja u interpersonalnim odnosima, te prihvatanjem osjećanja koje ono nosi sa sobom.

  Kada kažemo prihvatanje, mislimo na to da, zajedno sa svojom napetošću, nekome ponovite da ga niste najbolje razumjeli. Lijepa vijest je da sa svakim novim primjerom i svakom novom vježbom razvijate zdraviji vid komunikacije, odnosa sa drugim i sa samim sobom, a sigurni smo da ni sami ishodi komunikacije neće izostati.

  Trening asertivnosti podrazumijeva učenje i primjenu određenih tehnika komuniciranja, o kojima ćete moći čitati u budućnosti. Za sada vam nudimo neke konkretne preporuke za kretanje u ovom pravcu:

  Primjeri asertivnosti:

  • Kada pomislite da je neko uradio dobar posao, da je dobar u onome što radi ili jednostavno lijepo izgleda danas, pohvalite ga.
  • Kada vas neko pohvali, kaže vam da danas sijate, ne žurite da negirate pohvalu ili kažete da je u pitanju „stara majica”.
  • Prije nego što požurite da zaključite šta je drugi mislio pod rečenim, uzmite sebi malu pauzu, pa ga pitajte: „Šta si mislio kada si to rekao?“
  • Prilikom reagovanja na tuđe riječi, koristite sintagme poput: „Ja mislim“; „Ja osjećam“; „Ja doživljavam“, kako biste autentično drugome dočarali svoju percepciju, te spriječili da svoj lični doživljaj predstavite kao objektivnu činjenicu (jer on to nije :))
  • Otvoreno recite bliskim osobama šta vam je potrebno. Niko od nas ne čita misli.
  • Kada uočite grešku kod drugog, za njegovo dobro je da mu na tu grešku ukažete, a vi sami ćete moći da tolerišete ono malo neprijatnosti zarad toga, zar ne?
    

    Ovo ni jedan roditelj ne sme da dopusti

    Kad kupite neki uređaj i ako na njemu piše da je otporan na udarce, to znači da taj uređaj niko neće štiti. Bacaće ga besomučno, misleći da se nikad neće slomiti.

    Isto je i sa ljudima.

    Osoba koja je dobra, mekana, snishodljiva, spremna na kompromise, zatvara oči pred nedostatcima drugog, uopšte se ne ceni.

    Ljudi cene samo one koji kažu: sa mnom ovako ne možeš!

    Roditelji su poznati kao ljudi koji trpe sve od strane svoje dece. Kao da njima ne smemo da kažemo NE! Ali ako to radite, katastrofa je neminovna. Najviše greške prave roditelji odrsle dece.

    Tu granice moraju na vreme da se postave, piše Stil.

    Donosimo vam 4 stvari koje svom odraslom detetu ne smete tolerisati ili oprostiti:

    1. Manipulacija

    “Mama, ako me voliš, onda ćeš prihvatiti i mog muža”. “Tata, ako me voliš, daćeš mi svoju ušteđevinu da pokrenem posao”.

    Pa, ako ne uradite kako traže, deca se smrtno uvrede i prete kako nikad više neće doći u porodičnu kuću…

    Čista manipulacija! Ovo nikako ne smete da dopustite!

    Roditeljstvo vas ne obavezuje da idete protiv svoje volje i zdravog razuma. I svakako da vaše dete neće nestati iz vašeg života samo zato što imate svoje mišljenje.

    2. Krivica

    Moja prijateljica je sama odgajala sina. Krivicu što je dečak odrastao bez oca nadoknađivala je time što mu je dozvoljavala da radi šta hoće. I sve je bilo uzalud!

    Dečak je odrastao, a za majku nije mario. Uzimao je novac od nje nemilice. Život protraćio i posle majku optužio za to. Danas ona živi samo po njegovim pravilima. Jede ono što joj on dozvoli da kupi, sedi kod kuće – da bi njemu ugodila…Eto gde je dovela krivica.

    3. Moje i naše

    Da li sve treba da se deli u porodici? Još jedna tačka na koju treba obratiti pažnju. Ako vaše dete uzme nešto od vas i ne smatra da je potrebno da to vrati (pa, ja sam ti dete!), Onda treba razmisliti o tome.

    I u roditeljstvu treba da postoje granice. Ako pozajmi vaš novac? Mora i da ga vrati. Izgubila si nasleđeni nakit od majke? Nadoknadi.

    Mnoga razmažena deca smatraju da je potrebno vratiti dug banci, a majka i otac su dužni da daju novac bez povratka. I da obezbede korišćenje drugih resursa koje poseduju.

    4. Nikad ne dozvolite da budete obezvređeni

    Ako je vaše dete završilo fakultet, a vi niste, to ne znači da morate da dozvolite da vam sada “soli pamet.”

    Setite se one izreke i glasno je izgovorite: “Ja sam tebe rodila, ne ti mene!”

    Ako volite da živite na određeni način – ne dozvolite nikome da kritikuje vaš život i da vas preoblikuje prema sebi, pa makar taj neko bio i vaše rođeno dete.

    Pravi uspeh nije da skočite iznad postavljene letvice, već da živite svoj život baš onako kako želite!

    MNOGO RAZLOGA I NACINA POSTOJI DA SE NIKADA NE OSETITE KAO KRPA ILI CAK DA SE TAKO OSECATE SVE VREME. ZAISTA MOZETE MNOGO TOGA DA UCINITE ZA SEBE KORISTECI ISKUSTVO DRUGIH LJUDI ( MOZDA CAK I SVOJE) .TO NIJE PRAZNA FRAZA ALI ZIVOT JE SUVISE KRATAK  I  ZATO NEMOJTE BITI KRPA!