LUDA SAM ZA TEORIJAMA ZAVERE. JEDNA OD MENIH OMILJENIH, TEMPLARI, RIMSKI PAPA, MALTESKI VITEZOVI I OPUS DEI NARAVNO. ZNATE STA JE OPUS DEI?
Opus Dei (prevedeno sa latinskog Božje delo) službeno Prelatura Sanctae Crucis et Operis Dei (Prelatura svetog krsta i božeg dela) je katolička organizacija sastavljena od laika i svestenika, čiji članovi teže za licnim hršćanskim savršenstvom i nastoje provesti te ideale i vrednosti u svojim profesijama i tako menjati celokupno društvo.Opus Dei je na glasu kao teološki vrlo konzervativna organizacija, koja bezuslovno prihvata autoritet crkvene hijerarhije i njenih dogmi. Dugo je bila predmet brojnih kontraverzi i polemika, često optuživana za tajnovitost rada, okultne obrede ali i zbog političkih ambicija.
Od 2010-ih godina Opus Dei je privukao pažnju širom sveta zahvaljujući romanu The Da Vinci Code i istoimenom filmu iz 2006. godine.
Opus Dei je osnovan 1928. u Španiji od strane svestenika Josemaríje Escrivá de Balaguera y Albása (proglašen je svetim 2002).
Za vladavine fašističkog kaudilja Francisca Franca je izrasla u vodeću crkvenu organizaciju Španije koja je jedina povezivala biznismene, političare i radikalni kler.
Escrivá je 1939. godine objavio knjigu Camino ("Put") kao zbirku 999 maksima o duhovnosti namenjenu ljudima uključenim u sekularni život. U 1940-im Opus Dei je naišao na jednog od prvih kritičara u vidu Wlodimira Ledóchowskog, tadašnjeg "Generala" Družbe Isusove, koji je Vatikanu rekao kako Opus Dei smatra "izuzetno opasnim za Crkvu u Španiji" navodeći njegov "tajnoviti karakter" i nazivajući ga "oblikom hrišćanske Masonerije."
Opus Dei je službeno odobren od strane Svete stolice 1950. kao laička međunarodna organizacija (novi oblik verskog udruženja) čiji članovi žive po principima evanđelja u svom svakodnevnom svetovnom životu. Papa Ivan Pavao II. koji je sam bio simpatizer Opusa proglasio je 28. novembra 1982. Opus Dei, prvom i jedinom osobnom prelaturom u crkvi. Za razliku od svih drugih organizacija, čiji se rad organizira po nekom geografskom principu, i kojima upravljaju lokalni svestenici - Opus Dei takvih ograničenja nema, pa njegov prelat organizira zajednice i njihov rad u delovima sveta po vlastitom nahođenju, i sam odlučuje (uz pomoć vlastitog aparata) koga će primiti u članstvo. Međutim, Opus Dei podleže nekim oblicima nadzora od strane lokalnih biskupa.
Time je Opus Dei dobio status koji nije prethodno odobren niti jednoj katoličkoj bratovštini, pa ni redovničkoj zajednici - oni su neka vrsta posebne neteritorijalne biskupije.
Opus Dei je na svom početku od svojih novih članova tražio da polože zavet poslušnosti i čistoće. Međutim, od kad su pod direktnom ingerencijom pape (njegova prelatura) od svojih novih članova sad samo traže ugovornu obavezu da prođu duhovni nauk, koji uključuje nedeljne tečajeve (krugove) i godišnju duhovnu obnovu, uz redovno pohađanje misa i ostalih verskih aktivnosti. Novi članovi trebaju proći kroz period kušnje, koji traje najmanje pet godina, pre nego što postanu punopravni članovi. I oni se u tradiciji flagelanata često samokažnjavaju (i tako podsjećaju na Isusovu žrtvu), poste, apstiniraju od nekih užitaka i nose predmete od kostreti, danas je to najčešće narukvica sa malim (simboličkim) bodljama koju nose oko nadlaktice.
Opus Dei se i danas često optužuje za agresivnost u vrbovanju novih članova, kojima se nakon toga ispire mozak, tako što ih se drži izolirane od članova njihovih porodica. S druge strane oni sve te optužbe odbacuju i kontinuirano rastu.
Opus Dei se pored verske, naširoko bavi i sasvim običnim svetovnim delatnostima; dobrotvornim radom, ali i trgovinom, domaćom radinošću i poljoprivredom. Ipak su najviše fokusirani na obrazovanje, osnovali su i vode brojne srednje i visoke škole i to najčešće ekonomske. Poznati su po Univezitetu Navarra iz Pamplone, koji se danas smatra jednim od najboljih španskih univerziteta, i po peruanskom Univezitetu Piura iz Lime, koje je osnovao upravo Josemaría Escrivá de Balaguer, u kojima oni vode glavnu reč. Oni imaju od 1964. u samom centru Rima i Papinski univerzitet svetog križa.
Od 1982. na čelu organizacije je prelat kojeg biraju sami članovi, kojih ima oko 85 000 članova sirom svijeta. Aktualni prelat Opusa je Javier Echevarria vrlo uticajan u Vatikanu, između brojnih funkcija koje ima on je i savetnik Kongregacije za duhovništvo katoličke crkve, institucije koja odlučuje o karijeri hiljada biskupa širom sveta, pa nikoga ne treba čuditi moć koju Opus ima.Od 1930.Opus Dei ima ogranak za žene, kako se drže strogo moralnih načela, uvek grade svoje ustanove namjenjene samo jednom polu.
Što se tiče hijerarhijske strukture Opus Dei, ona formalno ne postoji jer su članovi jednaki, ali oni ipak imaju četiri kategorije članova; numerarije, supernumerarije, asocijate (pridruženi) i svestenike. Numerariji koji predstavljaju samo oko 20 % članstva, najvažniji su članovi Opusa, slede ih asocijati, pa supernumerariji (koji predstavljaju 70 % članstva) te svestenici kojih ima samo oko 1900, i predstavljaju samo mali postotak organizacije.
Numerariji posvećuju većinu svog vremena organizaciji, i oni su se poput svestenika dužni držati celibata, žive u istospolnim zajednicama Opusa, ali rade izvan zajednica, u građanskom društvu, i bave se svojim sekularnim poslom. Oni se zavjetuju Opusu na siromaštvo, čednost i pokornost, sav svoj prihod dužni su predati (poput nekih redovnika) Opusu, od kojega dobivaju džeparac i novac za druge potrebe. Jedan uski krug numerarija radi u administraciji samog Opusa.
Asocijati ili pridruženi razlikuju se od numerarija samo po tome što ne žive u zajednicama, najčešće zbog porodičnih razloga, ali se pridržavaju istih zaveta.
Supernumerariji su najbrojniji članovi, oni se mogu slobodno ženiti, ali se i od njih traži da daju financijski doprinos organizaciji, i pokazaju kršćanske vrline u svom svakodnevnom životu.
Koperati (vanjski suradnici) zaprovo i nisu njihovi članovi - ali se njima često služe u svom radu, oni čak i ne moraju biti hrišćani, ali pre nego što ih angažiraju moraju tražiti dopuštenje Svete Stolice.
Pariske novine Le Monde Diplomatique, objavile su - 1995. popis tadašnjih istaknutih članova Opusa Dei u Evropi, među inima to su bili; Raymond Barre (bivši francuski premijer), Valéry Giscard d’Estaing (bivši francuski predsednik), Jacques Santer (bivši predsednik Evropske komisije) i Alois Mock (bivši austrijski ministar spoljnih poslova), a simpatizeri; José Maria Aznar (bivši španski premijer), Juan Antonio Samaranch (bivši predsednik MOK-a) i nadvojvoda Otto von Habsburg-Lothringen.
Britanka Sara Kesidi, jedna od vođa organizacije "Opus Dei" kontraverzne rimokatoličke sekte koja se pominje u "Da Vinčijevom kodu" Dena Brauna, šokirala je tamošnju javnost otkrićem kako se bori protiv želje za seksom.
Kesidijeva, inače školski psiholog u Mančesteru, rekla je da je u svojoj 43. godini djevica bez muža i djece, a rekla je i da ima metode kojima sebe svakodnevno podsjeća da treba da sačuva svoju nevinost.
Kako bi skrenula svoju tjelesnu žudnju na Boga, Sara svako veče pred spavanje po dva sata nosi bodljikavu žicu koju sama sebi vezuje. Žica joj se urezuje i zabada u kožu i mišiće noge, ali žena tvrdi da to boli manje nego brazilska depilacija i da joj pomaže da živi po načelima svoje organizacije.
U okviru serijala "Ko upravlja vašim svetom?", koji se bavi pitanjima moći i kontrole u svetu, BBC-jev Maks Seis otputovao je Španiju, gde je Opus Dei osnovan i gde, čini se, ima najveći uticaj.
Prolaznici na ulicama španske prestonice Madrida uvereni su da je Opus Dei tajno društvo koje se duboko ukorenilo u svetu politike i biznisa:
"Opus Dei je vrlo moćan u Španiji, ali je dosta uticajan i u drugim zemljama. "
"Ima dosta stvari koje o njima ne znamo. Oni nam dopuštaju da znamo samo onoliko koliko oni žele."
"Opus Dei je snažna organizacija, koja koristi škole i univerzitete kako bi postala još uticajnija."
Ima li istine u ovakvim stavovima građana Madrida i da li je Opus Dei zaista toliko moćan?
Evanđeoska misija
 | |
Drugim rečima, od članova se traži da budu uspešni u svom poslu, ali i da budu velikodušni prema okolini - i na taj način privuku još više sledbenika.
Hiljade hodočasnika sa svih strana sveta 2002. godine doputovale su u Vatikan, kako bi prisustvovale kanonizaciji osnivača organizacije Opus Dei, Hosemarije Eskrive de Balagera. Papa Jovan Pavle Drugi izveo ju je po 'ubrzanom postupku', za samo 27 dana.
Procvat za vreme pape Jovana Pavla Drugog
| |
| Papa Jovan Pavle Drugi |
Mnogi smatraju da je njen uticaj u Vatikanu porastao upravo za vreme papstva Jovana Pavla Drugog. Portparol organizacije, Džek Valero, sve to demantuje:
"Broj pripadnika Opus Dei koji rade u Vatikanu vrlo je ograničen: ima ih možda petoro ili šestoro, među kojima je i portparol Svete stolice Žoakin Navaro Vals. Uticaj grupe Opus Dei u Vatikanu se preuveličava."
Kritičari, međutim, kažu da je u tesnoj vezi sa organizacijom mnogo veći broj sveštenika, koji su obrazovali pravu 'crkvu unutra crkve'. Iz Opus Dei-a i to odlučno demantuju.
Istaknuti članovi ove organizacije zastupljeni su i u mnogim vladama i kompanijama, iako to retko javno priznaju.
Frankovi ministri
| |
| Franko: uspon Opus Dei |
"Vreme Frankovog režima važi za period političkog i ekonomskog uspona Opus Dei, ali je to i vreme kada je organizacija stekla svoj loš glas. Ljudi se još sećaju tih vremena.
Ali, stvari su se sada promenile. Iako su neki članovi aktivni u politici i biznisu, oni nisu neka vrsta Koza Nostre. To nije tačno!"
Britanska ministarka obrazovanja, Rut Keli, nedavno je potvrdila izveštaje da je članica ove grupe. Priča se, ali još nije potvrđeno, da je pripadnik Opus Deia i kolumbijski predsednik Alvaro Uribe.
Privatna stvar
| |
| Katedrala u britanskom gradu Linkolnu, u kojoj se snima filmska verzija Da Vinčijevog koda |
"Članstvo u Opus Deiu je stvar lične privatnosti. Mi ne objavljujemo listu naših pripadnika. Neki političari javno priznaju da su deo Opus Deia, ali to nema veze sa poslovima koje obavljaju kao vladini službenici ili kongresmeni."
Teško je ustanoviti kojim sumama novca raspolaže Opus Dei - pod okriljem grupe postoji niz fondacija širom sveta, a ona ne objavljuje svoje računovodstvene podatke. Donacije pojedinaca su značajan deo prihoda.
Smatra se da je razmera uticaja na sledbenike najzanemareniji aspekt moći Opus Deia - u centrima u kojima sledbedici žive u celibatu, tvrdi Karmen Čaro, odvija se pravo ispiranje mozgova i 'opšta manipulacija':
"Život u centrima Opus Deia je šizofren. Pred svakim članom je niz duhovnih obaveza - molitve, svakodnevno prisustvo na misama i obuka novih sledebenika. Život se odvija pod strogom kontrolom duhovnih vođa, a slično je i kada je posredi novac. "
Pripadnici grupe na ove kritike odgovaraju rečima da su sasvim normalni ljudi, i da imaju slobodu da napuste organizaciju kada god to zažele.
Da li je Opus Dei stecište svetaca ili grešnika?
Mnogi u Španiji veruju da je odgovor negde između.
Papa Franja rasformirao je vođstvo Malteških vitezova, jednog od najčuvenijih katoličkih viteških verskih redova, i postavio privremenu vlast do izbora za novog velikog majstora.
Samo oko mesec dana ranije on je degradirao organizaciju Opus dei. Sve to je dovelo do spekulacija o obračunu pape, inače jezuite, sa mističnim redovima unutar Katoličke crkve.
Raspuštanje vođstva Malteških vitezova, koje je papa objavio dekretom, dogodilo se nakon pet godina oštrih debata i sukoba unutar samog reda, ali i između njegovih visokopozicioniranih članova iz redova takozvane stare garde s Vatikanom o promeni ustava koji bi, kako se plaše pojedinci, mogao da potkopa suverenitet grupe, navodi Rojters.
Suvereni vojni bolnički red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i Malte, kako glasi puno ime Malteških vitezova, osnovan je 1099. u Jerusalimu, u vreme krstaških ratova, ima oko 13.500 članova, 95.000 dobrovoljaca i 52.000 medicinskih radnika, kao i međunarodni suverenitet bez sopstvene teritorije. Imaju palatu i kancelarije u Rimu, kao i tvrđavu na Malti, ali im je priznato pravo da izdaju sopstvene pasoše, valutu, poštanske markice i registarske tablice. Malteški vitezovi imaju diplomatske odnose sa 110 država širom sveta i status posmatrača u Ujedinjenim nacijama.
Kardinal Silvano Tomazi, papin specijalni delegat u ovom redu, rekao je novinarima da novi ustav organizacije neće oslabiti njen međunarodni suverenitet.
- Kao religijski red, oni moraju da ostanu pod pokroviteljstvom Vatikana - poručio je kardinal Đanfranko Girlanda, član radne grupe koja radi na novom ustavu koji je odobrio papa prošlog vikenda, a prenosi Rojters.
Poglavar Katoličke crkve postavio je privremeno vođstvo, u kome su Tomazi i poručnik velikog majstora Kanađanin Džon Danlap, do 25. januara 2023, kada će biti izabrani novi lideri, dok će novi veliki majstor biti izabran do kraja marta sledeće godine. Poslednji veliki majstor - Italijan Đakomo dala Tore - umro je u aprilu.
- Nadamo se da će ovo ponovo uspostaviti jedinstvo u redu i povećati njegovu sposobnost da služi siromašnima i bolesnima - poručio je Tomazi, a prenosi Rojters.
Promene u ustavu koje je doneo papa Franja su velike: ukinuta je obaveza da veliki majstor ima plemićko poreklo, kao i praksa da se bira na doživotnu funkciju. Oni će sada imati desetogodišnji mandat, a mogućnost reizbora imaće samo jednom. Osim toga, moraće da napuste položaj čim napune 85 godina. Papine izmene u pravima su izjednačile vitezove i dame.
Dok ima onih koji hvale ove reforme, iz crkvenih redova se čuju i kritike - pojedinci tvrde da je ovaj potez diktatorski i da ukida suverenitet Malteških vitezova.
Inače, ovaj katolički crkveni red, jedinstven po tome što ima i međunarodni suverenitet, često je bio u centru najrazličitijih teorija zavere.
- Nakon što su krstaši zauzeli Jerusalim, grupa italijanskih trgovaca, koja je tamo napravila bolnicu posvećenu Svetom Jovanu, organizovala se u red nazvan hospitalci. Nakon gubitka Svete zemlje, oni su, zajedno s templarima, prešli na Kipar. Nakon uništenja templara, oni su dobili mnogo njihove imovine i postali su veoma uticajni. Prešli su na Rodos, a 1522, kada su Turci preuzeli to ostrvo, prešli su na Maltu. Zvanično se bave humanitarnim radom, ali postoje oni koji veruju da organizacija ima zabrinjavajuće veliku količinu moći. Prema autorima knjige "Sveta krv, sveti gral", oni su veza između agencija američke vlade i Vatikana. Mnogi moćni ljudi su povezivani s njima, uključujući direktora CIA Vilijama Kejsija, američkog ambasadora u Vatikanu Vilijama Vilsona... Nijedna od ovih teorija nikad nije potvrđena - piše u knjizi "Enciklopedija zavera" Toma Barneta.
BRZE ODLUKE
Na sličan način kao što je to uradio s Malteškim vitezovima, papa Franja je brzim odlukama u avgustu degradirao i kontroverznu organizaciju Opus dei. On je ovu ličnu prelaturu izuzeo iz nadležnosti Kongregacije za biskupe i prebacio je Kongregaciji za kler i naglasio je da lider organizacije, poznat kao prelat, neće biti biskup. Kako je saopšteno, papa je dokumentom naglasio "potrebu da se upravljanje Opus dei zasniva više na harizmi nego na hijerarhijskog vlasti".
Sadašnji prelat Fernando Okariz odmah je odgovorio da prihvata i podržava papinu odluku, ali u crkvi se mnogima čini da ova promena nije mala i da je prilično šokantna, kao i da neće proći bez turbulencija. Neki su čak pominjali i mogućnost puča protiv pape.
Otac Džozef Foks, dominikanac, rekao je za Nacionalni katolički registar da je ova odluka šokantna "ako se ima u vidu koliko je o organizaciji raspravljano kada ju je 1982. papa Jovan Pavle II proglasio ličnom prelaturom".
- To je bio papin izbor. Sada, četiri decenije kasnije, papa Franja je rešio da to promeni. Da li je to dobra ideja? Pretpostavljam da postoji dobar razlog za tu promenu, ali jeste šokantno - rekao je on.
Otac Džerald Mari iz Njujorka kaže da će ova promena da se odrazi i na unutrašnja dokumenta Opus deija.
- Kako će sve sad funkcionisati, nije baš jasno. Da li je sad Opus dei javna klerikalna asocijacija? Jasno je da će Sveta stolica sada mnogo oštrije da kontroliše aktivnosti ove organizacije - naveo je on za Nacionalni katolički registar.
Kako navodi list, njihovi izvori iz Vatikana veruju da je ove promene inicirao kardinal Đanfranko Girlanda, italijanski sveštenik i jezuita.
- Kao jezuita, s papom iz redova jezuita, možemo biti sigurni da on ima veliki uticaj na Svetog oca. Navodno, papa ga sluša i do sada je implementirao mnoge njegove ideje. Kardinalov uticaj bio je veliki i kada je reorganizovao Rimsku kuriju - rekao je Foks.
Ovakva kontrola tajanstvene organizacije, koju je 1928. osnovao španski sveštenik Hosemarija Eskriva, a mnogi je zbog delovanja u tajnosti i s jakom hijerarhijom nazivaju katoličkom masonerijom, iznenadila je mnoge. Ipak, veruju da je ovo samo nova etapa u borbi jezuita protiv organizacije Opus dei, koju su kritikovali od samog osnivanja. Sam Eskriva, blizak saradnik španskog diktatora Franciska Franka, bio je jezuita, pa je njihova pravila koristio kada je osnovao novi red. Međutim, to nije naišlo na odobravanje, pa je već general Vlodimir Lodohovski svojevremeno rekao da je "Opus dei veoma opasan za crkvu u Španiji" zbog tajanstvenosti. On je, navodno, u njima video "znake tajnog plana za dominaciju svetom u formi hrišćanske masonerije".
- Opus dei upravlja obrazovnim institucijama, konferencijskim centrima i rezidencijama širom sveta, sa centralnom kancelarijom u Rimu. Ima više od 85.000 članova u svetu. Organizacija dugo ima u svom članstvu važne i uticajne političare i biznismene. Primera radi, sudija Vrhovnog suda SAD Antonin Skalija bio je član. To je samo pojačalo popularne sumnje da je Opus dei u stvari tajna sekta željna moći. Optuživani su da su ekstremni desničari, da imaju tajne ciljeve i da su povezani sa američkom CIA. Den Braun ih je u "Da Vinčijevom kodu" predstavio kao zlu organizaciju i mnogi ih kao takvu prepoznaju - piše Frenk Flnn u "Enciklopediji katolicizma".
Antijezuitski stav jak već vekovima: Jezuite optužili da su ubili i prvog predsednika katolika
Majkl Njutn u knjizi "Enciklopedija zavera i teorija zavera" navodi da su jezuiti osnovani kao religijski red 1540.
- Ime jezuiti prvo su koristili kritičari reda koji su smatrali da oni Isusovo ime uzimaju uzalud. Danas su najveći katolički red i postoje u 112 zemalja. Kroz istoriju su optuživani za mnoge zavere protiv protestanata. U 17. veku za mnoge ratove Indijanaca i britanskih kolonista u Severnoj Americi optuživani su upravo jezuiti. Teoretičari zavere su tvrdili da su jezuiti bili ključni u osnivanju iluminata i pokretanja revolucija u Evropi 18. veka. U SAD je antijezuitski stav bio veoma jak, pa su čak i organizacije poput Kju kluks klana bile protivnici jezuita. Mnogi su čak tvrdili da su jezuiti školovali Fidela Kastra, kao i da su jezuitski agenti stajali iza atentata na prvog katoličkog predsednika Amerike Džona Kenedija - piše on.
Toliko sam pisala o jezuitima, templarima i papi i uvek mislim da sam sve rekla. Ali tema je suvise kompleksna i uvek ima sta da se doda. Znamo da su jezuiti stvarni rusioci vlasti u cilju "visih" ciljeva. Niko drugi nema toliku moc kao jezuiti i Katolicka crkva. Malteski vitezovi potomci templara bili su uvek povezani u svim teorijama zavere sa Katolickoim crkvom na ovaj ili onaj nacin zato je ovaj potez papa Franje u najmanju ruku cudan. Zasto je to zaista uradio? I to bas sad kad je umrla kraljica Elizabeta II ? Vidite li vi povezanost? Mada Rimski papa nece ici na sahranu kraljice Velike Britanije njihov odnos je bio veoma dobar usprkos politickih i verskih neslaganja. Prateci teorije zavere znamo i zasto!
Нема коментара :
Постави коментар