BOG I BATINA

 BATINE SE RACUNAJU U NASILJE KADA SU U PITANJU ODRASLI LJUDI. KADA BATINE DOBIJAJU DECA TO SE RACUNA U 'VASPITNE MERE'. NARAVNO DA PONEKAD TREBA ITO PRIMENITI KAD PONESTANU ARGUMENTI ALI ZAISTA NE TREBA NI SA TAKVIM NACINOM 'VASPITAVANJA' PRETERIVATI. JER NASILJE NAD DECOM JE MNOGO, MNOGO STRASNIJE NEGO NAD ODRASLIM OSOBAMA.

Kada su upitani zašto tuku svoju decu, mnogi roditelji su odgovorili: “pa i ja sam dobijao batine kad sam bio mali, pa sam sad živ i zdrav.“ Upravo ta izjava potvrđuje teoriju da deca usvajaju modele ponašanja od svojih roditelja i kada odrastu postaju poput njih. Biti roditelj podrazumeva usmeravanje, podsticanje i zajedničko učenje, a ne bol, strah i kontrolu.

Reč disciplina potiče od latinske reči „discere“ što znači „učiti“. Dakle, decu treba disciplinovati znanjem. Kada nauče zašto nešto ne sme da se radi, biće bolji ljudi nego ako zbog grešaka budu dobijali batine.

Istina je da deca ne uče kada dobiju batine i budu ostavljena da sama plaču u sobi. Deca tada zapravo propuštaju celu lekciju. Razgovor o tome zašto je to što je uradilo problematično, opasno ili neprimereno i šta mogu da urade ubuduće da kako ne bi došlo do negodovanja roditelja je pravi način da doprete do deteta i podstaknete ga da se popravi. Bitna je perspektiva! Ni odrasli ne uče kada dobiju batine. Ako bi bračni drugovi jedni druge udarali kada bi bili nezadovoljni u braku, to bi se okarakterisalo zlostavljanjem. Isto tako posmatrajte i situaciju kada se deca disciplinuju batinama. Deca su mali ljudi i sve što može da shvati odrastao čovek, može i malo dete ako mu se objasni u skladu sa njegovim uzrastom.

U mnogim zemljama, udaranje deteta je ilegalno. Iz mnogih, tužnih primera zaključeno je da neki roditelji nemaju meru, već udaraju tako da obeleže dete za ceo život. Zbog toga su batine zabranjene zakonom i svaki roditelj za kojeg se sumnja da šteti svom detetu može biti priveden.

Zašto su batine loše? Američka akademija za pedijatriju (American Academy of Pediatrics) je 2018. godine objavila dokument na temu telesnog kažnjavanja gde je objašnjeno zašto su pedijatri protiv ovakvog vida disciplinovanja dece. Između ostalog, u tekstu je naglašeno da fizičko kažnjavanje ima veoma štetan uticaj na dečiji razvoj. Dolazi do pogoršavanja mentalnog zdravlja, pogotovo se povećava mogućnost razvijanja depresije i paničnog poremećaja, kognitivnih problema nastalih od toksičnog stresa, kao i problema straha od vezivanja i prepuštanja nekome u emocionalnom smislu.

Verovati nekom i voleti ga iako te udara i kaže “batine služe da bi bio bolji“ i da te uprkos tome voli, stvara pogrešnu sliku ljubavi u detetovoj glavi. Kasnije u životu, dete će podsvesno ili demonstrirati ljubav na pogrešan način, ili će tražiti partnera koji će bitigrub i nasilan. Deca kopiraju modele ponašanja i reagovanja roditelja, i vrlo često se dešava da agresivna deca dolaze iz porodica gde su roditelji agresivni. Bitna razlika je da roditelj agresijom, batinama i besom demonstrira moć, a dete na isti način demonstrira bespomoćnost. Ako su nas roditelji tukli, velika je verovatnoća da ćemo mi smatrati da je uredu da i mi udaramo svoju decu. Tako se stvara začarani krug u kojem uvek postoji neko dete koje strahuje i pati. Umesto batina, potrebno je da pribegavamo manje agresivim metodama vaspitanja i da se potrudimo da izbegnemo ponavljanje grešaka sopstvenih roditelja, sada kada znamo koliko je to štetno. Onda možemo da kažemo da smo od deteta stvorili stabilnu ličnost koja će u budućnosti biti u stanju da na isti način odgaja svoje potomke.

Vaspitna ćuška, za mnoge roditelje i danas je prihvatljiva metoda kojom im se čini da uspešno disciplinuju decu, a neki čak smatraju da poslovica "Batina je iz raja izašla" ima utemeljenje u praksi i tvrde da su samo lepo vaspitana deca ona koja su na svojoj koži osetila "prutić".

Roditelji Endru i Mirijam iz Australije su pristalice takvog načina vaspitanja, a izjavom da redovno fizički kažnjavaju decu završili su na stubu srama. Kako su objasnili, decu udaraju, jer je to jedini način da kontrolišu njihovo ponašanje. 

- Batine vidimo kao jedan od alata, ali to nipošto nije prva stvar za kojom posežemo. Pazimo, isprobali smo i druge načine, ali ako smo u situaciji kad smatramo da je to najučinkovitije sredstvo, zamolimo dete da samo dođe do nas. Ne jurimo ga po kući, već kažemo: "dođi", ono posluša naredbu, a onda ga udarimo - objasnila je Mirijam.

Nije iznenađujuće da je grupa drugih roditelja, nezadovoljnih ovim priznanjem, prozvala Endrua i Mirijam, a njihovu metodu vaspitanja opisala kao zlostavljanje i nasilje. Vi vršite nasilje nad nemoćnim bićem. To je zlostavljanje, a opravdanje ne postoji - napisala je jedna žena.

Međutim, bilo je i onih koji su se saglasili sa metodom fizičkog kažnjavanja kao "pomoćnim sredstvom" u vaspitanju, pa je tako jedan otac podržao Endrua i Mirijam:

- Mislim da je batina dobar način korekcije ponašanja, pozitivan alat i zato ga i ja primenjujem na svojoj deci.

Fizičko kažnjavanje obuhvata aplikaciju nekog oblika fizičkog bola kao odgovor na neželjeno ponašanje, u ovom slučaju deteta. Da li dete treba fizički i emotivno kažnjavati, objašnjava psiholog Mina Ilić.

- Postoji mnogo načina na koje roditelj može da priđe detetu i ukaže mu na grešku, ali fizičko kažnjavanje deteta ne bi trebalo da bude način - kaže za Telegraf psiholog Mina Ilić.

Dete će misliti da je u redu biti žrtva

Prema rečima naše sagovornice, fizičko i emotivno kažnjavanje ostavlja posledice, pa čak i traumu kod deteta.

- Ono će u toku odrastanja misliti da je normalno da kada nešto skrivi bude žrtva i da je greška nešto što se ne oprašta. Roditelji moraju da budu svesni da sve kreće iz porodice i iz njihovog načina na koji pristupaju deci - naglašava psiholog.

Kako kaže, ukoliko je fizičko kažnjavanje dominantno u odnosu roditelja i deteta, neminovno je da će dete imati pogrešan utisak o sebi i svetu, a to može dovesti do velikih posledica i do problema u ponašanju tokom od

- Kada roditelj fizički kažnjava dete to je odlika nemoći, i ne samo da je on nemoćan, već i dete koje ne zna da se odbrani. Ne radi se samo o fizičkoj boli, već o emotivnoj koja ostaje urezana u sećanje - objašnjava psiholog Mina Ilić.

Roditelji često kažu da je dete nemirno i tvrdoglavo i da je batina jedino rešenje da ga "nauče pameti". Međutim, psiholog objašnjava da uvek treba da krenemo od sebe i zapitamo se kako bismo mi taj problem objasnili sebi.

- Da li udarite sebe kada pogrešite nešto? Naravno da ne. Već sednete i razmislite kako je i zašto došlo do toga. Na isti način treba postupati i sa detetom - naglašava Mina Ilić.

Psiholog ističe da vaspitanje ne bi trebalo da bude "kroćenje dece", već učenje o pristupu životu, svetu i sebi.

- Deca ne bi trebalo da se treniraju i da im se šalje poruka da moraju da se uklapaju u očekivanja. Poenta je kreirati osobu koja će biti srećna, zadovoljna i koja će imati samopouzdanje, a metodom fizičkog kažnjavanja se pravi nešto sasvim suprotno od toga - zaključuje psiholog Mina Ilić.

Često se polemiše o tome da li decu treba „vaspitavati batinama“?

Odgovor je, naravno, „NE“ – to je više puta dokazao veliki broj studija i istraživanja.

Pa ipak, mnogi roditelji smatraju da povremene batine nisu na odmet jer deca često preteraju u neposlušnosti, pa smatraju da su tada batine brz i efikasan recept za mir i poslušnost.

Istraživanja su pokazala da batine ne ostvaruju ciljeve roditelja. Deca koja trpe česte batine imaju mentalne probleme, niže kognitivne sposobnosti i slabiji uspeh u školi.

Rezultati ove studije zasnovani su na analizi pet decenija istraživanja telesnog kažnjavanja dece. Analiza pokazuje preispitivanje roditelja u disciplinovanju dece, jer od batina nema pozitivnog ishoda. To je zaključak 75 ranijih studija čiji je cilj bio da se utvrde efekti batina, kao i kratkotrajne i dugoročne posledice.

Iako istraživanje nije dokazivalo uzročni efekat batina, analiza je obuhvatala 160.000 dece u navedenim studijama u periodu između 1961. i 2014. godine.

Prema informacijama, 80% roditelja je bar jednom udarilo svoje dete, a prema novijim podacima, taj procenat  iznosi 85%.

Zagovornici batina tvrde da je to efikasan oblik discipline, a kao obrazloženje navode da su i oni dobijali batine kao deca i da su im one pomogle da danas budu odgovorni, pošteni, disciplinovani i savesni ljudi.

Udruženja pedijatara protive se, međutim, ovakvom obliku vaspitanja dece, smatrajući da roditelji često svoju ličnu nervozu i frustraciju iskaljuju na deci. To je u današnje vreme česta pojava, a posledice za decu mogu biti dugoročne:

• mentalni zdravstveni problemi
• niži nivo razmišljanja
• povećan nivo agresije
• zloupotreba alkohola u kasnijem dobu
• problemi sa mokrenjem

Ne treba zaboraviti da deca koja su kao mala „vaspitavana“ batinama u kasnijem životu obično batine primenjuju prema vršnjacima, supružniku i prema svojoj deci.

Savet roditeljima je da umesto batina primene metod oduzimanja omiljene igračke na određeni period ili zabranu izlaska iz kuće dok se ne sredi prethodno napravljeni nered. Uz obe navedene metode, neophodan je svakako i razgovor sa detetom da bi ono razumelo da se ne šalite.

Na kraju, roditeljima koji teško izlaze na kraj sa svojom decom savetuje se odlazak na razgovor kod pedijatra ili stručnog lica, za bolje i lakše sutra, kako za njih tako i za njihovo dete.

Ako ne znate sta je batina evo malo pojasnjenja.

Batina, toljaga ili tojaga je hladno oružje, napravljeno od drveta. Ona je najčešće na jednom kraju uska, a na drugom kraju široka i zaobljena, s kojim se udara.Batina se drži sa dve ruke, ali ponekad i sa jednom, mada se onda najčešće koristi izraz palica. Batina se smatra za jedno od najstarijih oružja u istoriji čovečanstva, koje je korišćeno od praistorijskih vremena. Postoji nekoliko primera traume tupom silom koju su izazvale batine u prošlosti, uključujući lokaciju Naturuk u Turkani, Kenija, koja je opisana kao scena praistorijskog sukoba između bendova lovaca-sakupljača od pre 10.000 godina.U popularnoj kulturi, toljage se asociraju sa primitivnim kulturama, posebno pećinskim ljudima. 

DA LI SMO 'PECINCI' KAD TUCEMO SVOJU DECU TESKO JE RECI. BATINA MOZE DA SE ZLOUPOTREBI. MOZE DA SE ZLOUPOTREBI I RODITELJSKA LJUBAV I STRPLJENJE OD STRANE DECE. ODNOS RODITELJA I DECE JE VEOMA KOMPLIKOVAN. ALI NE KAZU ZA DZABE DA BATINA IMA DVA KRAJA I DA NASILJE RADJA NASILJE. OVO JE TEKST SAMO O BATINAMA KOJIMA RODITELJI 'VASPITAVAJU DECU'.ALI IZ NJIH PROIZILAZI I VRSNJACKO NASILJE I PARTNERSKO NASILJE A I NASILJE GDE DECA TUKU RODITELJE. SVE U SVEMU PRE NEGO STO NERVOZNO UDARITE SVOJE DETE POKUSAJTE DA PROBLEM RESITE NA DRUGI NACIN. BAREM POKUSAJTE!