NE POSTOJI ZIVOT VAN MREZE

 AKO POMISLITE DA BILO STA RADITE, MISLITE ILI SE KRECETE BEZ KONTROLE 'VELIKOG BRATA' U OGROMNOJ STE ZABLUDI. NEKADA SU TO KRILI OD NAS. SADA GOVORE O TOME BEZ PROBLEMA.

Pentagonov obaveštajni ogranak razvija novu tehnologiju koja će omogućiti masovno praćenje kretanja ljudi širom sveta i imati sposobnost da označi „anomalije“.

Projekat se zove program Hidden Activity Signal and Trajectory Anomaly Characterization (HAYSTAC) i ima za cilj da uspostavi 'normalne' modele kretanja kroz vreme, za različite lokacije i populacije i utvrdi šta određenu aktivnost čini netipičnom," navodi se u saopštenju za štampu Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe (DNI).

HAYSTAC je čedo DNI odeljka za napredna istraživanja obaveštajnih projekata (IARPA). To je kao DARPA, Pentagonovo odeljenje za istraživanje naučno-fantastičnih tehnologija, ali sa fokusom na obaveštajne projekte. Prema agenciji, projekat će analizirati podatke sa uređaja povezanih na internet i senzora "pametnog grada" koristeći AI.

„Svakodnevno se stvara sve veća količina geoprostornih podataka“, piše Džek Kuper, programski menadžer HAYSTAC-a, u saopštenju za javnost o projektu. „HAYSTAC pruža priliku da iskoristimo mašinsko učenje i napredak u veštačkoj inteligenciji da bismo razumeli obrasce mobilnosti sa izuzetnom jasnoćom. Što bolje možemo da modelujemo normalno kretanje, to oštrije možemo da identifikujemo šta je neuobičajeno i da predvidimo moguću hitnu situaciju."

Kuper je naveo primer posmatranja saobraćajnih obrazaca kako bi se predvideo teroristički napad. „Kada idete autoputem tokom špica, očekujete da će tamo biti mnogo vozila jer ste putovali mnogo puta“, rekao je on u videu. „Kada idete autoputem u špicu, a tamo nema nikoga, imate osećaj 'ovo nema smisla, ovo je nenormalno.' Možemo da koristimo ovu vrstu informacija da predvidimo kako će se stvari verovatno odvijati. ”

Kuper je takođe naveo privatnost, odnosno njen nedostatak, kao motivaciju za razmišljanje o ljudskom kretanju. „Danas biste mogli pomisliti da privatnost znači da živite van mreže, u nekoj nedođiji“, rekao je on. „To jednostavno nije realno u današnjem okruženju. Senzori su jeftini. Svi ih imaju. Ne postoji takva stvar kao što je život van mreže."

Na veb sajtu IARPA-e uključuje nekoliko kompanija koje žele da budu deo projekta, kao i brifing od 22. marta sa detaljima o postojećim projektima Pentagona, izvedenim od strane odbrambenog izvođača Assured Information Security (AIS) za koje bi HAYSTAC mogao biti zainteresovan.

U jednom projektu, AIS je simulirao sajber napad sa 104 osobe i posmatrao način na koji se kreću. „Uređaji su uključivali tradicionalne desktop sisteme, laptopove, tablete i mobilne platforme. Modaliteti su uključivali akcelerometar i žiroskop, podatke o pritiskanju tastera, podatke o mišu, interakcije sa ekranom osetljivim na dodir i druge informacije“, saopštila je firma. „Tehnologija prati korisnike kroz biometrijske karakteristike, uključujući biometriju pritiska na tastere, ponašanje pokreta miša i detekciju hoda.

U drugom projektu, nazvanom GANSpoofer, AIS je koristio AI model nazvan generative adversarial network (GAN) da napravi lažne korisnike koji bi mogli prevariti biometrijski skener. GAN-ovi su korišćeni za kreiranje hiperrealističnih fotografija ljudi i životinja koje ne postoje. „Pokazali smo da možemo i da otkrijemo jedinstvene anomalije povezane sa biometrijskim ponašanjem pojedinca i da koristimo ove informacije da transformišemo podatke ne samo u realne obrasce na nivou populacije, već i u obrasce specifične za tu osobu“, tvrde iz kompanije AIS.

Kompanija AIS takođe tvrdi da je razvio model učenja koji bi mogao da otkrije simptome traumatske povrede mozga kod vojnika samo prateći kako koriste svoj pametni telefon. Prema njihovom istraživanju, položaj telefona na telu i podaci akcelerometra i žiroskopa sa uređaja mogli bi da pomognu da se predvide određene bolesti i povrede sa više od 90 odsto tačnosti.

HAYSTAC će se baviti ovim i drugim sličnim projektima u naredne četiri godine.

Dakle, ne radi se o klasičnom prisluškivanju, koje nam svaki put prođe kroz glavu kada sa nekim razgovaramo o planiranom putovanju ili nečemu što želimo da kupimo pa nam nekoliko momenata kasnije na Facebook profilu iskoči oglas o baš tom subjektu razgovora.

"Ne snimaju nas, to bi zaista bilo teško za obradu i izvlačenje podataka. Kada tokom razgovora pomenete putovanje, oglasi vam se ne prikazuju zato što su prisluškivali razgovor, već zato što ste dva, tri dana ranije već pretraživali sajtove za putovanja. Pošto su ti sajtovi imali ikonice za lajk i šer, Facebook je to saznao. U suštini oni su iz vašeg ponašanja izvukli da se interesujete za putovanja i onda vam serviraju takve oglase“

I to nije jedini način na koji Facebook i ostale platforme sakupljaju informacije o nama. Ne možemo ih tek tako proglasiti glavnim krivcima. Nažalost, iz nemarnosti ili neznanja sami sebe često dovodimo u neugodnu situaciju.

Mnogi od nas nisu ni svesni koje sve lične podatke i u kojim situacijama poklanjamo drugima. Gotovo svaka aplikacija koju preuzimamo ili stranica kojoj pristupamo nudi uslove korišćenja. To je onaj tekst koji uglavnom ne čitamo već pretrčimo pogledom, a koji nam zapravo objašnjava na šta sve pristajemo da bismo mogli da koristimo određenu pogodnost. Daje nam uvid u pravila igre na koje pristajemo.

Dobar primer naše naivnosti i nemarnosti jeste aplikacija za vremensku prognozu Accuweather. Nakon instaliranja aplikacija vam traži odobrenje da uključite usluge za lokaciju kako biste dobili najprecizniju prognozu za svoju lokaciju, gde god se nalazili. Međutim, ova aplikacija za pružanje informacija o vremenskoj prognozi suočila se sa ozbiljnim optužbama za špijuniranje korisnika i prodavanje njihovih informacija. Prema dokazima sigurnosnih istraživača, podaci o tačnim kretanjima korisnika ove aplikacije prodavani su trećim licima. Takođe, utvrđeno je da iako su zahtevali uključenu lokaciju, podatke su uzimali i kada je ona bila isključena.

Zbog čega bi Googlu, Facebooku i drugim sličnim tehnološkim kompanijama bili potrebni naši lični podaci? Razlog je krajnje jednostavan. Konkretno kada je Google u pitanju, neophodno je znati da ova kompanija više od 80 odsto svojih prihoda ostvaruje posredstvom oglašavanja. Da bi Google i sve njegove aplikacije mogle da reklamiraju ono što nas interesuje, neophodno je da nas dobro poznaju. Odnosno da znaju što više o nama. Po mogućstvu sve.

Da bismo razumeli kako to Google radi, dovoljno je da pođemo od nas samih. Odnosno toga kako izgleda naš odnos sa prijateljima. Da bismo rekli da nekog dobro poznajemo, prethodno moramo da dobijemo odobrenje da postanemo deo njegovog života. Da imamo uvid u njegove navike, tajne, privatnost, ponašanje, gde stanuje, gde se kreće, šta kupuje... Identično radi i Google sa nama. Traži odobrenje, a mi ga puštamo u naš život. Sa našom dozvolom zaviruje u našu pretragu na internetu, poruke koje razmenjujemo, fotografije, pamti ključne reči koje izgovaramo... I da, time direktno narušava našu privatnost. Ali toga obično postanemo svesni kasno. I to je naš ugao gledanja. Ali ako pitate Google, stvari lako mogu da se postave drugačije.

Želeli ste da besplatno koristite Gmail, Youtube i razne druge aplikacije? U redu, može. Ali zauzvrat nam dajte svoje podatke. Pritom vas o pravilima ove igre unapred obaveštavamo.

Prilično fer zar ne? Pa i nije. Da bi aplikacije dobro upoznale nas i naše potrebe, nisu im dovoljne samo informacije koje im dobrovoljno dostavljamo. Za nešto su se i same pobrinule.

"Postoje podaci koje oni prikupljaju o nama i obrade ih. Te podatke im nismo dali nego su ih faktički uzeli od nas. To su lajkovi, podaci o otvorenim stranicama, kojim grupama pripadamo, u koje doba dana ih koristimo. Podaci o našem ponašanju. Društvene mreže u principu mogu da prate šta radimo na internetu i kada sve informacije prikupe na jedno mesto, one kreiraju naš profil, odnosno relativno preciznu sliku o nama

Društvene mreže, internet, kao i generalno tehnologija primarno su stvoreni sa dobrim ciljem. Da nas gurnu napred, učine boljim, olakšaju svakodnevno funkcionisanje. Ipak, kao što je slučaj i sa većinom drugih izuma, vremenom su se okrenuli protiv nas. Gotovo identično se dogodilo i sa plastikom, koja je u prvi mah zamišljena kao sredstvo koje će nam život učini jednostavnijim. Uživajući u njenim blagodetima, sami smo stvorili deponiju sa kojom danas ne znamo šta ćemo i koja nam guta eko-sistem. Identično kao i plastika, i internet je postao veliko stovarište. Prenatrpano mejlovima, porukama, slikama, komentarima, lažnim vestima... Došli smo do toga da nam je mozak pretrpan đubretom.

Mnogi ne shvataju količinu informacija i podataka koju ljudski mozak na svakodnevnom nivou mora da obradi. Oko 400 sati video-snimaka stavlja se na Youtube svakog minuta. Dnevno se pošalje oko 500 miliona tvitova... Koliko tek poruka na raznim platformama poput Twittera, WhatsAppa, Vibera, Signala...

Međutim, u moru đubreta koje se svakodnevno taloži na stovarištu zvanom internet jedna stvar je isplivala kao najdragocenija valuta savremenog doba – informacija. Ko njom vlada taj je gospodar pameti i naših života. Jednostavno, dobre stvari u rukama pogrešnih ljudi lako počnu da koketiraju sa zlom.

Značaj informacije u današnje vreme i moć društvenih mreža, konkretno Facebooka, mnogo pre nas spoznali su neki pametni ljudi. Shvativši to na vreme znali su kako ovaj alat da iskoriste kako bi došli do zacrtanog cilja.

Vratimo se u jun 2016. godine, otprilike pet meseci pre predsedničkih izbora u Americi. Tada je Stiv Benon, urednik ultradesničarskog sajta "Brajtrajt“, preuzeo uzde Trampove kampanje. I tačno je znao šta treba da radi. Jedna od prvih odluka mu je bila da angažuje "Kembridž analitiku“ (KA), koja se pozicionirala kao kompanija koja uspešno vodi digitalne kampanje širom sveta. KA je zapravo ćerka firma "SCL Group“ (Strategic Communication Laboratories), kompanije koja se bavi upotrebom bihevioralne psihologije u svrhu propagande i marketinga.

Ključ strategije KA za vođenje Trampove kampanje bio je zapravo psiholog Aleksandar Kogan čije je glavno polje delovanja bila upravo bihevioralna psihologija. Trik koji je osmislio, a koji je, kako će se kasnije ispostaviti, doneo republikancima i Trampu pobedu na izborima, jeste aplikacija u vidu malog kviza koji je uz dogovor sa Facebookom upeo da postavi na ovu platformu. Običan mali kviz ličnosti koji je otprilike dvesta sedamdeset hiljada korisnika Facebooka preuzelo i učestvovalo u njemu. Ali što je još važnije, oni su tim preuzimanjem Koganu omogućili ne samo da prati njihove aktivnosti, već i aktivnosti njihovih prijatelja. Neki podaci govore da je Kogan uz pomoć ove cake uspeo da prikupi podatke o oko 80 miliona korisnika Facebooka. Što je najvažnije, onih koji imaju pravo glasa u SAD. Kako će se kasnije ispostaviti, Kogan je prikupljene podatke prosledio "Kembridž analitici“ koja je sa ovim blagom znala šta da radi – ukratko, ciljano je slala određeni sadržaj svakom ponaosob i time uticala na mišljenje korisnika (čitaj glasača), a samim tim i na ishod izbora. KA je naravno poricala da je koristila ilegalne podatke, a Facebook je u međuvremenu, iako nije priznao bilo kakvu odgovornost, pristao da plati paprenu kaznu.

O mogućnosti da se digitalnim sredstvima utiče na kampanju priča se godinama unazad. Zapravo je sve počelo sa kampanjom na internetu Baraka Obame, dok je KA povezivana i sa kampanjom koja je rađena za Bregzit.

Facebook kao pravi trezor sa informacijama postao je vrlo moćna platforma u političke svrhe. Ovo nije priča o politici i političarima i njihovim promenama, već o biračima i tome kako su se oni promenili. Najbitnije je da im sadržaj zaokuplja pažnju i vreme.

Možemo li uopšte da zamislimo koliku moć poseduje Mark Zakerberg time što se nalazi na čelu tako moćne kompanije kao što je Facebook? Ili na primer Džef Bezos? Treba li tolika moć u rukama jednog čoveka da nas plaši? Možemo li ih nazvati savremenim vladarima sveta?

Slobodan Marković u razgovoru za naš list ističe da koliko god kompanije poput Facebooka i Amazona bile velike, moramo da imamo uvid u to da nisu same i da je njihov uticaj ograničen. Ograničen, ali nikako nezanemarljiv.

"U određenim delovima sveta Facebook nije toliko popularan kao u Srbiji. Facebook jeste veliki, ali nije jedini. Međutim, to što nije jedini ne znači da ne treba od njih zahtevati potpunu odgovornost. Pitanje odgovornosti tiče se pre svega američkih vlasti s obzirom na to da je Facebook njihova firma. Ono što je problem jeste to da mi nemamo puno vremena za čekanje jer se sve dešava jako brzo i svaki problem koji danas nastane ima potencijal da se brzo proširi i napravi veliku štetu. Što bi se reklo, požuri polako. Funkcionisanje velikih kompanija poput Facebooka potrebno je regulisati ne samo iz razloga zaštite podataka ili zaštite konkurencije, već zbog normalnog funkcionisanja društva.“

Zbog brojnih skandala i curenja informacija, Facebooka i Googla pre svega, svetska javnost je poslednjih godina sve više postala zainteresovana za pitanje zaštite ličnih podataka i regulisanja tehnoloških giganata. Međutim, sa interesovanjem je raslo i nepoverenje da će do ikakvih promena doći. O tome najbolje govori anketa koju je informativni portal "Aksios“ sproveo među građanima Amerike pre tri godine. Anketa je pokazala da većina Amerikanaca, čak 59 odsto, želi da država reguliše firme društvenih medija. S druge strane, čak 55 odsto ispitanika ne veruje da će do toga doći, što je za čak 15 procenata veći broj od onog iz 2017. godine. Takođe, u istom periodu od novembra 2017. do novembra 2018. za 14 procenata je porastao broj onih koji misle da društvene mreže štete demokratiji i slobodi govora (sa 43 odsto na 57 odsto).

Javnost је ovih dana ponovo uzburkana nakon što je bivša uzbunjivačica iz Facebooka Frensis Haugen (37) zaslužna za nekoliko bombastičnih "curenja“ informacija iz ove kompanije. U nedavnom intervjuu na CBS-u Haugen je istakla da su dokumenti koje je pustila u javnost pokazali da je Facebooku vlastiti "razvoj bio važniji od bezbednosti“, kao i da Zakerberg zbog svoje neprikosnovene pozicije na vrhu kompanije ima "jednostranu kontrolu nad tri milijarde ljudi“.

Njeni navodi u vezi sa Instagramom, koji je u vlasništvu Facebooka, posebno su zabrinjavajući. Kako je istakla, interna istraga Facebooka pokazala je da ova druga društvena mreža utiče na mentalno zdravlje tinejdžera, ali on nije delio svoje nalaze kad su oni sugerisali da je platforma "toksično“ mesto za mnoge mlade ljude. Prema slajdovima koje je preneo "Volstrit džornal“, 32 odsto anketiranih tinejdžerki reklo je da kad se oseća loše u vezi sa vlastitim telima, Instagram čini da se osećaju još gore.

Posebno je dopadljiv deo u kojem je Haugen govorila o nemirima koji su izbili na vašingtonskom Kapitol Hilu u januaru – rekavši da je Facebook pomogao da se potpiri nasilje. Ona je istakla da je Facebook uključio bezbednosne sisteme za smanjenje dezinformacija tokom američkih izbora – ali samo privremeno.

Primeri koje je Frensis Haugen navela ponovo su otvorili pitanje koliko nas društvene mreže i tehnologija menjaju kao osobe, ne samo kao glasače ili potrošače.

Telefoni i kompjuteri kao i sav prateći sadržaj na njima postali su sastavni deo naših navika, sredstvo korišćenja bez kojeg nismo isti. Budite iskreni, pogotovo vi stariji, i priznajte sebi koliko ste brojeva telefona zapamtili od kada ste počeli da koristite pametne telefone? Realno – malo, a i zašto biste kada ste raskupusane imenike zamenili digitalnim do kojih vam treba tri klika. Do odgovora na pitanje, ukoliko prethodno ne znate, koji je glavni grad Burkine Faso danas vas deli 10 sekundi... Nekada naporno prelistavanje enciklopedije. Činjenica je da nam je tehnologija postala nadograđena pamet i olakšavajuće sredstvo u mnogim profesijama. Internet nas je poput dilera navukao na svoje proizvode i teško bismo mogli da se naviknemo na život bez njega. Razmazio nas je, napravio lenjim.

Kada sve stavimo na vagu, njegove prednosti i mane, teško je definisati da li nam je internet doneo više dobrog ili lošeg. Da li biramo da ga nazovemo oružje dobrog ili lošeg... Sagovornik "Ekspresa“ kaže da je internet, kao i sve ostalo, mač sa dve oštrice.

"Osim mogućnosti da s lakoćom kontaktiramo nekog ili naučimo nešto novo u bilo koje doba dana, doneo je i neke stvari koje su civilizacijski napredak. Izrada kovid vakcina ili onlajn kupovina. S druge strane, on može biti i opasan. U slučajevima kada procure informacije ili sajber kriminala. Internet je figurativno podigao kamen i sve ono što je loše sada vidimo.“

Na sreću ili nesreću, u zavisnosti od toga kako gledate, tehnologija nastavlja da se razvija. Realnost se menja strahovitom brzinom, takvom da ju je teško ispratiti. Ukoliko ste bili iznenađeni sa Siri, s početka teksta, kako onda reagujete na Amazonovog digitalnog asistenta "Aleksu“ s kojim možete da razgovarate ili da mu tražite da uradi neke zadatke umesto vas. Takođe osmišljenog da vam olakša život. Robot umesto vas kontroliše temperaturu u kući, pali i gasi svetla, zaključava vrata. On je u kući ono što je Siri na telefonu.

Međutim, on u svojim veštinama ide još dalje. Najnovija verzija "Alekse“ koju je Amazon ponudio korisnicima više neće raditi na komande. Ova verzija prati navike vlasnika, pamti vreme u kome je dobijala naredbe i sama procenjuje kada treba nešto da uradi. Gde je granica do koje će razvoj tehnologije ići? Imamo li zaista potrebu za svim ovim olakšicama? Ako sadašnje verzije "Siri“ i "Alekse“ mogu ovo, šta će tek moći za pet ili deset godina. Ako nam sada pamte imena i gase svetla umesto nas, šta će biti sutra? Da li ćemo i sa njom napraviti istu grešku kao i sa plastikom i internetom... Da li će i ona pasti u pogrešne ruke? U ovim razmišljanjima nismo jedini, iste strahove dele i mnogo moćniji od nas, čak i oni koji veliki novac ulažu u razvoj veštačke inteligencije.

Pet poznatih giganata Microsoft, Facebook, Google, IBM i Amazon pre nekoliko godina objavili su zajedničku saradnju i ulaganja, a zadatak im je samo jedan, da što bolje sprovode istraživanja o veštačkoj inteligenciji. Konkretno Microsoft ulaže milijardu dolara u laboratoriju "OpenAl“ koja planira da u narednih 10 godina razvije AGI (artificial general intelligence). Trenutna veštačka inteligencija mora mnogo da evoluira kako bi u potpunosti razumela kompleksnost ljudskog mozga. AGI je, makar hipotetički, zamišljena kao oblik veštačke inteligencije koja će ako ne nadmašiti, onda makar imitirati čoveka.

Laboratorija "OpenAI“ do sada je smislila programe koji mogu da napišu kraću priču, novinsku vest ili pesmu. Jedan od njih igra igrice bolje od ljudi, što se pokazalo na turniru "Dota2“ gde je i pobedio.

Iako Bil Gejts predstavlja jednog od najvećih i najpoznatijih ulagača u veštačku inteligenciju, smatra da ona može da bude velika opasnost ukoliko padne u pogrešne ruke.

"Moć veštačke inteligencije je toliko neverovatna da će promeniti društvo na mnoge načine. Neki će biti dobri, neki loši. Svet nije imao takvu tehnologiju koja je u isti mah i obećavajuća i opasna. Znate, imali smo nuklearnu energiju i nuklearno oružje. Potencijalno mesto u kome bi veštačka inteligencija mogla da napravi najviše štete u budućnosti jeste u sistemima oružja“, rekao je Bil Gejts na Simpozijumu o veštačkoj inteligenciji usmerenoj na čoveka na Univerzitetu Stenford 2019. godine.

DAKLE PROJEKAT SA POCETKA PRICE NIJE NESTO VAU STO PRVI PUT CUJEMO. KONTROLA SE ODVIJA ODAVNO. ALI SE SA RAZVOJEM TEHNOLOGIJE PROSIRILA BUKVALNO NA SVAKOG COVEKA NA PLANETI. A TO JESTE ZASTRASUJUCE.NE RADIM NISTA STO NE BI TREBALO KAZE SVAKO OD NAS - A DA LI SMO SIGURNI U TO? MOZDA ISKACEMO IZ SABLONA? ALI NE BRINITE VRATICE VAS ONI GDE TREBA. E ZATO NAS KONTROLISU. 

"