MAMON

 MAMON NEMA VEZE SA MAMOM.  VRLO NEOBICNO. UMESTO SA MAJKOM MAMON NAS POVEZUJE SA NOVCEM. I ETO ODGOVORA ZASTO SU OVO KRAJNJA VREMENA. DALJE NEMA ZAISTA.

Сама ријеч „Мамон” долази из сириског језика и у буквалном преводу значи благо, новац.

Међутим, ова ријеч означава нешто више; означава љубав према новцу, обожавање новца, служење новцу.

На овај начин Мамон постаје један у низу лажних богова којима се људи клањају.

Христос је јасан по питању ове појаве.

Бог и Мамон не могу заједно.

Ако једног искрено волите другог ћете одбацити.

Зашто Бог и Мамон не могу заједно?

Христос препоручује рад, поштен рад и да таквим радом зарадимо оно што нам је потребно. Значи, није проблем у раду и поштеном зарађивању новца којим ми господаримо, управљамо, трошимо га на добро и корисно.

Мамон не жели да се задовољи тим што имамо. Он нас само подстиче да увећамо капитал, да га проширимо, умножимо... и то више нема границе.

Мамон жели да новац управља и господари нама.

Човјек који служи Мамону живи и дише за новац. За таквог чивјека новац није средство него циљ живота.

За њега не постоји ништа друго у животу од жеље да своје имање прошири и сачува.

Нажалост, породице таквих људи су најнесрећније иако споља то не дјелује тако. Такви људи су изгубили осјећај за било какве вриједности и све покушавају да постигну новцем.

Због оваквог притиска, људи оштете своје здравље, нерви клону, срце ослаби и врло брзо оболе.

Бог нас позива да дајемо, да поможемо, да чинимо добра дјела, да волимо... Бог нас на то позива јер је у томе највећа срећа. Радост!

Служитељ Мамона зна само за узимање и грабљење. Још горе, такви људи се најчешће богате на несрећи других људи.

Гдје је Мамон ту су преваре, лажи, лоповлуци, пљачке, насиље, отпадништво од вјере и сваки разврат... све то човјека води у ужас, у пакао, у вјечне муке које му почињу већ овдје на земљи.

Понаваљам. Није проблем ако човјек поштено ради и зарађује, па онда тим новцем господари, користи га на добро, да ствара и проширује породицу, да помаже другима, да служи Богу.

Проблем је кад новац загосподари људима.

Да се опет подсјетимо Христових ријечи:

"Нико не може два господара служити; јер, или је једног мрзити, а другог љубити; или ће једног држати а другог презирати. Не можете служити Богу и Мамону." (Мт. 6.24)

- Отац Бојан Крстановић

Novac je možda vaš gospodar ako...

◻ izbegavate razgovor o finansijama jer vas to uznemirava

◻ često imate porodične prepirke oko njega

◻ nekontrolisano trošite

◻ stalno brinete zbog računa

◻ ne znate tačno koliko zarađujete

◻ ne znate tačno koliko trošite

◻ ne znate tačno koliko ste dužni

◻ računi su vam često veći nego što ste se nadali

◻ često kasnite s plaćanjem računa

◻ uvek uplaćujete minimalan mesečni iznos na ime duga u banci

◻ plaćate račune novcem namenjenim za druge stvari

◻ radite dodatni posao samo da biste platili račune

◻ uzimate nove zajmove da biste otplatili stare

◻ koristite ušteđevinu da biste platili redovne račune

◻ smatrate da je skoro nemoguće da vam ostane nešto novca do kraja meseca

◻ osećate pritisak da skupite veću sumu novca

◻ doživljavate fizičke i/ili psihičke simptome koji su posledica stresa povezanog s novcem. 

NOVAC NIJE CILJ SAM PO SEBI, NEGO SREĆA KOJU MOŽE PRUŽITI PUTEM KUPNJE NEKIH STVARI - živimo u materijalnom svijetu i neke naše sreće nalaze se u njemu. Naglasak je na "neke sreće". Često čitamo da materijalne stvari ne osiguravaju sreću. Točno je. No, pokušajmo se sjetiti kako smo se osjećali u djetinjstvu kad su nam nešto kupili, pogotovo nešto što smo željeli. Kako se sada osjećate kad vam supružnik kupi neku željenu stvari? Sretno? Tako je. Materijalne stvari izazivaju kratkotrajan osjećaj sreće, poput svjetlih bljesaka u mrkloj noći - ne stalno svjetlo nego bljeskovi. Pravu sreću kao osjećaj ionako ne možemo kupiti (o tome ćemo u daljnjem tekstu), ali nesumnjivo ima nekih materijalih stvari koje nas usrećuju. Neke predstavljaju podsjetnik ili nagradu za ono što smo postali; uspješni, slavni, utjecajni... Osjećaj sreće izaziva i materijalno i nematerijalno, sreća je osjećaj koji proizlazi iz životnih okolnosti i misaonog stava, a ponekad je može izazvati i neka materija. Ukoliko je fokus samo na novcu i sve drugo nije bitno, to bi se moglo smatrati materijalizmom i nije poželjna osobina, no nema velike veze sa posjedovanjem ili zarađivanjem novca. Zato imamo sretne bogataše, koji uživaju sa svojim obiteljima u bogatstvu i nesretne bogataše koji imaju problema sa škrtošću i ustezanjem u trošenju bogatstva. Dakle, novac ne kupuje sreću kao osjećaj, ali može pružiti stvari i relacije zbog kojih se možemo osjećati sretnima, a možemo učiniti sretnima i druge ljude. Kriva je i percepcija da bogati ljudi nisu sretni - to može reći samo onaj koji nikada nije upoznao bogataša koji je sretan. Ja jesam. Više u tome u sljedećoj točci.

2. NOVAC NIJE CILJ SAM PO SEBI, NEGO MOGUĆNOSTI KOJE PRUŽA - živimo u materijalnom svijetu i mnoge stvari moramo kupiti, pa i one koje se tiču duhovnog života. Ako želite ići u Indiju, morat ćete kupiti kartu do tamo. Morat ćete imati nešto novaca za trošenje. Ako se želite obrazovati u duhovnom smislu, morat ćete kupiti knjige i pohađati seminare. Ako želite biti dobri prema svijetu, to ćete postići sa volontiranjem, poklanjanjem svoje ljubavi i pažnje, ali možete pomoći i doniranjem novca. Sa tim novcem pomoći ćete mnogima. Mogućnosti "novca sluge" su ogromne i apsolutno efikasne u ovom materijalnom svijetu. A da biste sa "slugom novcem" nekome pomogli, morate ga prvo imati. Što ga više imate, više možete pomoći. Ako vam se ovo čini kao maglovita izjava, napravite pokus koji sam ja napravio; poklonite 100kn beskućniku na cesti. U njegovim očima i zahvalama ćete vidjeti kako taj "prokleti" i "prljavi" novac ipak nekog usrećuje. Nakon toga će vam ovaj odlomak biti više nego jasan. Dale Carnegie, jedan od najbogatijih ljudi svih vremena i jedan od najvećih mecena u povijesti, imao je geslo kojeg se pridržavao (a saznali su za geslo tek kad je umro tj. kad su izjavu pronašli u njegovom stolu, zapisanu na starom komadu papira): polovicu života posvetit ću zarađivanju novca, a drugu polovicu ću posvetiti njegovom darivanju. I tako je bilo. Tisuće radnika je bilo zadovoljno, tisuće mladih stručnjaka se školovalo, izgrađene su mnoge javne infrastrukture, jer je Carnegie uspio novac prevoriti u slugu. Da li je bio u krivu?

3. NOVAC NIJE CILJ SAM PO SEBI, NEGO "SREDSTVO ZA PODMAZIVANJE U ŽIVOTU" - ovaj izraz preuzeo sam od poznatog milionera i motivacijskog govornika Harva T. Ekera. On je zaključio da uz novac stvari "bolje kližu". To možemo vidjeti i kod Zakona privlačenja i duhovnosti generalno. Ako imam novaca, lakše mogu u Indiju, lakše mogu kupiti knjige i pohađati daleke seminare. Nemam stresa i nekih odricanja, jer sam situiran i mogu se posvetiti duhovnom ili nekom drugom segmentu života. Ne moram birati da li ću platiti račun za struju ili ići na seminar od Boba Proctora. Tada je novac sluga, a ne gospodar, kako kaže narodna izreka. Podmazivanje života nam je potrebno jer imamo mnoge druge obaveze, a posjedovanje novca olakšava naše funkcioniranje. Od srca želim da doživite ovo stanje bezbrižnosti, a to omogućava "sluga novac".

4. NOVAC NIJE PROBLEM, NEGO MATERIJALIZAM - ovdje se vraćamo na krivo prevedenu biblijsku izreku, koja zbunjuje mnoge religiozne ljude. U 1. poslanici Timoteju 6:10 ne piše da je "novac korijen svih grijeha", nego da je "ljubav prema novcu korijen svih grijeha". Ovdje se radi o dvije sasvim različite stvari; novcu i materijalizmu. Osobno poznam mnoge siromašne ljude i ljude srednje klase koji su veći materijalisti od bogatih ljudi. Cijeli njihov život je trka za novcem, trka sa plaćanjem računa i kredita, grozničavo praćenje akcija i provođenje prisilne štednje. Bogati ljudi (zamislite) vrlo rijetko govore o novcu, osim kad je poslovni sastanak u pitanju. A siromašni govore samo o novcu, jer ga nemaju i to ih muči. Nemaju "podmazivač". Ako ne vjerujete u ovo, sjedite u neki kafić i osluškujte razgovore. Uglavnom se vrte oko skupoće, kredita itditd. Bio sam takav i znam taj osjećaj. Kada sredite život i dozvolite si više zarade i više trošenja, novac odjednom postane prijatelj i nema grča prilikom njegovog spominjanja. Materijalizam stavlja novac na prvo i jedino mjesto u životu, ne postoji ništa bitnije ili preče, što je zaista "korijen svih problema", izvor frustracije u obitelji, razlog ratovanja među zemljama itd. To se dešava kad dopustite da novac bude "gospodar". Zapamtite; posjedovanje novca i materijalizam su dvije odvojene stvari, koje nisu nužno vezane. Što su manje vezane, to je imatelj bogastva sretniji.

5. NOVCEM SE MOŽE I NEMOŽE SVE KUPITI - kao što rekosmo, novac nije problem nego je to materijalizam. A kompletan i sretan čovjek je onda kada uravnoteži sve segmente svog života, uključujući onaj materijalni segment. Balans! Ravnoteža! Uravnoteženost! Ako odbacim novac, koji nam je prijeko potreban u ovom fizičkom svijetu, kako mogu biti uravnotežen???? Harv Eker je napisao jednu fantastičnu rečenicu, koju sam pročitao i u knjizi Jima Rohna, a glasi otprilike ovako; NOVAC JE APSOLUTNO MOĆAN TAMO GDJE IMA UTJECAJ I APSOLUTNO NEMOĆAN TAMO GDJE NEMA UTJECAJ. Što to znači? Jim Rohn to pobliže pojašnjava; neke stvari u životu ionako ne možete kupiti; prijateljstvo, ljubav, iskren osmjeh...pa je bolje da to sa novcem ni ne pokušavamo. NE DA GA IZBJEGAVAMO ILI DA GA NE ZARAĐUJEMO, NEGO DA NE POKUŠAVAMO SA NJIM KUPITI STVARI KOJE SE NE MOGU KUPITI. Novac ima svoju moć gdje je moćan, dakle u materijalnom svijetu. Njim možete kupiti školovanje, auto, robu, putovanja i slično, možete biti veliki mecena i pomoći bližnjima. No, njim ne možete kupiti ljubav partnera, ljubav prijatelja, ljubav djece itditd. Tamo je novac posve nemoćan. A ljudi baš tu griješe i nesretni su. Zašto? Da li je novac kriv? Sjetimo se primjene noža! Nije novac kriv što ga oni koriste da bi kupili nešto što ne mogu kupiti. NISU URAVNOTEŽENI, TJ. NEMAJU ISPRAVNO MIŠLJENJE O ULOZI NOVCA, PA GA KRIVO KORISTE I BUDU NESRETNI. Pa slijedom toga, okolina misli da je on nesretan jer je bogat. I zato to nemojmo stavljati kao opozita prema duhovnosti, nego u svojim glavama posložimo njegovu primjenu.

Dotaknimo se još jedne bitne stvari, koja danas određuje smjer razmišljanja o novcu, pa onda opet razmislimo o svemu.

Tko govori da je novac zao? Neki bogataš? Neki uspješan čovjek? Multimilioner? Zasigurno ne. Možda neki bivši bogataš. I uglavnom ljudi koji nikada, ali nikada nisu bili bogati.

Da li biste se liječili kod postolara ili mesara ili ćete potražiti nekog tko je školovan za medicinu, pa da vam ponudi pravo objašnjenje neke vaše bolesti? Tako je i sa novcem. Koga pitati što je novac, kako djeluje i što sve može?

Prvo da objasnimo propale uspješne ljude. Odmah da kažem, nekada sam bio u toj grupi, pa vrlo dobro znam o čemu se radi. Ljutnja na sebe i svoju propast nadahnjuje takve pojedince da okrive novac za svoju situaciju. Rijetko ćete čuti da će reći "ja sam kriv jer sam napravio ovo ili ono" nego ono poznato "PROKLETI NOVAC I TKO GA JE IZMISLIO"! Prokleti novac? Zar je novac kriv što sam ja dignuo 5 puta više kredita nego što mogu plaćati? Da li je novac kriv što sam trošio na skupe aute i nisam pazio? Opet se vraćamo na nož - da li je nož kriv ako ja poludim pa izbodem nekog? Još nisam čuo da je netko osudio nož za takvo djelo. Ali gotovo stalno čujem kako je novac kriv za propast pojedinaca, poduzeća ili država. Nažalost, radi se o zamjeni teza i poznatom omiljenom skidanju odgovornosti sa sebe.

Drugo, da se vratimo na propovjednike koje neznaju o čemu govore - a to su oni koji nikada nisu bili bogati. Kako taj ili ta može znati išta o bogatstvu ako ga nikada nije doživjela? Iz serija od djeci sa Beverly Hillsa? Iz serije "Dinastija"? I danas se sjećam komentara prijatelja mojih roditelja kad se počela prikazivati "Dinastija"; "e, dragi moji, vidite kako su bogati ljudi nesretni. Džaba im njihov novac kad nemaju sreće! Bolje imati dovoljno za normalan život, pa će sve biti u redu". Eto! Kao da nedostatak novca riješava sve probleme u obitelji. Prije bih rekao da baš nedostatak novaca uzrokuje mnoge probleme. Osobno sam iskusio i vidio (i dalje susrećem) mnoge probleme u siromašnoj i srednjoj klasi. Da je novac glavni krivac, sirotinja bi bila najsretnija na svijetu. A nekako nije tako.

Pa da ne duljim, NOVAC MOŽE BITI I IZVOR ZLA I IZVOR SREĆE. To samo ovisi o nama tj. našem načinu njegovog korištenja.

"Kad sam bio mlad, vjerovao sam da je novac najvažnija stvar u životu. Sad kad sam ostario - to znam." Oscar Wilde

Otkad je čovjek u svojoj svijesti stvorio pojam vlasništva, posjedovanja materijalnih stvari,
vrijednost svoga života mjeri upravo materijalnim "bogatstvom". Koliko posjedujem, toliko
vrijedim, što je u stvari iluzija jer čovjek u stvarnosti nije sposoban ništa posjedovati. Zemlja je ta koja posjeduje njega, a svi njeni resursi tu su za korištenje, a ne za posjedovanje, što nije isto.

Međutim, čovjek je iluziju posjedovanja pretvorio u svoju stvarnost u kojoj živi. I kada je izmislio novac kao sredstvo razmjene materijalnih dobara, taj novac postao je najveća vrijednost u njegovom životu, bez koje je život nezamisliv. Iako i danas postoje zajednice ljudi koji ne koriste novac, te su zajednice okarakterizirane kao primitivne, dok se pojava i korištenje novca smatra civilizacijskim napretkom.

Bernard Shaw rekao je:"Pohlepa za novcem izvor je svega zla.". Ja na ovo dodajem kako je sam  pojam vlasništva izvor svega zla. To materijalno bogatstvo, posjedovanje novca i imovine, predstavlja  najveću društvenu vrijednost i čovjeku daje moć, a istodobno je izvor svega zla i ilegalnog kriminala, jer  je sasvim logično da ljudi u takvoj situaciji posežu za krađama i drugim oblicima ilegalnog kriminala kako bi stekli novac i imovinu. Zašto spominjem ilegalni kriminal, a ne samo kriminal? Zato što je kriminal  stjecanje materijalnih dobara na osnovi tuđeg rada, a to je upravo ono što čini politička i ekonomska "elita".

Takav sustav vrijednosti neizbježno je i uzrok nasilja na svim razinama društva, čiji je cilj održavanje moći i  dominacije nad nekim ili nečim, počevši od države koja je sama po sebi represivni aparat i ima monopol nad nasiljem, te ga putem hijerarhije i ekonomske neravnopravnosti promovira kao način funkcioniranja  društva. Ako država ima pravo mene prisiljavati da nešto činim ili ne činim, zašto ja ne bih imao isto pravo nad nekim ili nečim drugim. Krajnji oblik tog nasilja je rat koji je sredstvo obračuna između država ili skupina  s ciljem stjecanja i održavanja vlasti i moći. Poanta je da društvo koje je čovjek stvorio na osnovi vlasništva  kao vrijednosti, neminovno uzrokuje svu patnju čovječanstva (izuzev patnje koju uzrokuju bolesti i prirodne katastrofe), te da je time sva vlast zla. Društvo koje se ne bi baziralo na vlasti i moći zasnovanoj na vlasništvu je društvo solidarnosti i ravnopravnosti, koje je naravno utopija, ali i ostati će utopija ako ljudi nastave podržavati sadašnji sustav i služiti mu.

Ne bih htio da me se krivo shvati, ne govorim o komunističkoj ideologiji jer ona podrazumijeva društveno vlasništvo, a ja govorim o organizaciji društva u kojem pojam vlasništva ne bi postojao. Anarhizam je blizak ovakvoj koncepciji društva, jer "ruši" državu i uspostavlja društvo solidarnosti u kojem svaka osoba zadovoljava sve svoje potrebe, a da pritom ne radi na štetu drugih, da živi svoj život potpuno slobodno uz punu odgovornost prema tuđoj slobodi.

Zamislite društvo u kojem vlasništvo ne postoji, a svakome je dostupno sve što mu treba. "Sanjar sam, ali nisam jedini." - kaže John Lennon. Takvo društvo ne može se ostvariti revolucijom, već radikalnom promjenom ljudske svijesti od pojedinca do pojedinca, a ta promjena je dugotrajni proces, koji neće  niti moći zaživjeti, ako ne počne. A počinje od pojedinaca. Ljudi danas razmišljaju na način da  sami ne mogu ništa promijeniti, ali upravo pojedinci svojim načinom života podržavaju ili ne podržavaju sustav u kojem žive. Jedna pahulja snijega nikada se ne smatra odgovornom za lavinu, niti se jedna kap vode smatra odgovornom za poplavu, iako jest. Takav način razmišljanja je teško prihvatiti u društvu  u kojem je novac gospodar. Da, novac je naš gospodar, i naš smisao života. Francis Bacon je rekao:

"Novac je odličan sluga, ali najgori gospodar.". Ali novac nije sluga, jer dok god naš život ovisi o novcu,  a ovisi, on je naš gospodar. Što ga više imamo, više o njemu ovisimo. A što ga manje imamo, to više osjećamo potrebu da ga imamo, jer nam uistinu treba da bi preživjeli. I zato Robert Kiyosaki kaže:

"Svatko tko kaže da novac nije važan očito nije bio bez njega jedno dulje vrijeme.
" Kaže se da je zdravlje najveća sreća, ali i ono ovisi o novcu, jer čitav naš život ovisi o novcu, ako želimo živjeti moramo imati novaca, naravno, ne svi (mislim na one zajednice koje žive bez novca,  poput Bušmana recimo), ali velika večina da. Novac je apsolutni gospodar ovoga svijeta koji smo sami stvorili i bez njega ne možemo živjeti, a time niti ostvariti sreću, pa čak niti ljubiti. Svoj život kupujemo novcem.

Ako želimo to mijenjati, moramo mijenjati svoju svijest, a ako to ne želimo svijet će biti sve gori i gori, dok nas naš gospodar kojeg smo sami stvorili ne uništi. Bušmani će u tom armagedonu sigurno preživjeti.

Za kraj moja najomiljenija uzrečica velikog Stevea Martina: "Mislim da je seks nešto najljepše i najprirodnije što možete dobiti za novac."

E, a čiji svet? Mislite univerzum? Ono, kao, kosmos? Planete, magline, crne rupe i ostali svemiri? Svet kao božija tvorevina? Svet kao podstanari u mojoj glavi? Kao dečiji svet? Muški? Ženski? Svet kao skupina ljudi istih interesovanja, pa naučnički svet, otmen svet, umetnički ili prosta raja?

Koliko ljudi toliko svetova, izgleda. A veliki su izgledi da se većini nas svet vrti oko istog centra, pa ćemo se složiti oko toga šta su nam prioriteti, šta nas pokreće i šta nas okreće.

Svet se vrti oko ljubavi, moći, seksa i novca. Što je sve skoro isto, samo ide različitim redosledom, a i doživljava se individualno. Nekome je ljubav totalno duhovna i odnosi se na svet univerzalno, neko živi za partnersku ljubav i romantične ideale, a neko drugi dostiže moć, postajući objekat ljubavi za onog koga ljubav pokreće. Neko smatra da i od ljubavi ima nešto veće. Oko čega se njegov svet okreće. Eh, jasno je da se moj vrti kako hoće, a bogami, ponekad mi se i vrti u glavi.

Oni koji dobro razumeju ovozemaljske prioritete ljubavi i moći u stanju su da ih pretvore u seks i novac i to najčešće tako što prodaju seks za novac. Njihov svet se vrti oko uspeha. A njihova moć je u manipulaciji ljudskim slabostima, čežnjama, željama, perverzijama, sentimentalnosti i sklonosti da kupuju bilo šta što obećava da će im ostvariti san.

Svet se vrti oko snova. Univerzalno. Svako je spreman da žrtvuje mnogo toga, da pokuša sve i naročito da potroši sve što ima, na obećanje ispunjenja svog sna.

O nekom određenom cilju ili o željenom stanju i blagostanju, o ljubavi uopšte, o onome što nikako da ostvariš i o onome čemu hrliš u susret…

Stalno sanjamo. Mi to zovemo drugačije. Postavljanje ciljeva. Otkrivanje onoga što zaista želimo. Rad na sebi. Razrešavanje blokada, kompleksa, trauma. Rast i razvoj. Sreća. Izazov.

Kakav god bio, naš svet je sastavljen od snova. Neki su čvrsti poput cigle, neki zeleni poput dolara, neki eterični poput mirisa koji nam vraća sećanje na svet koji nikada nismo upoznali, a znamo da smo iz njega došli i da njemu težimo i da mu se vraćamo, dok pokušavamo da ga nanjušimo ovde i sada.

Nema toliko nevažnog centra, oko koga se ne okreće bar jedan svet. Nijedan centar sveta nije suviše banalan, ni jedan nije previše opšte mesto, ni jedan se ne okreće sam, bez pratećeg vrtloga svetova. Univerzalni univerzum ne postoji. Postoje samo snovi o svetovima kojih se odnekud maglovito prisećamo.

NA NAMA JE DA IZABEREMO. DA LI CE NAM SE UZIVOTU SVE VRTETI OKO NOVCA ILI NE. DA LI CEMO BITI SRECNI SAMO AKO SMO MATERIJALNO BOGATI. DA LI NAM JE NOVAC GOSPODAR ILI SLUGA. ILI DA LI BAS SVE MOZEMO KUPITI NOVCEM. SAMO OD NAS ZAVISI ZAISTA. SVE JE SAMO NAS IZBOR. ZATO PAZLJIVO BIRAJTE.