NEKADA SE NIJE ZNALO STA JE PUBERTET! PA ODRASTOSE GENERACIJE ZDRAVIH I NORMALNIH LJUDI! DANAS SE MNOGO ZNA O ADOLESCENIJI ,A DECA NAM SVE VISE I VISE BOLESNA I FIZICKI I PSIHICKI. NA ZALOST O OVOM PROBLEMU NE SAZNAJEM IZ MEDIJA PA NE MOZE BITI REC O "LAZNIM INFORMACIJAMA" - NEGO I 'PRVE RUKE"1 OKRUZENA SAM MLADIMA, A SA CETVORO I ZIVIM! I TVRDIM DA SVI IMAJU PSIHICKE PROBLEME ILI SU NEZADOVOLJNI I NESRECNI. FIZICKI PROBLEMI SU TAKODJE SVE VECI. KAKVA ONDA TO BUDUCNOST CEKA LJUDSKU VRSTU?
Cesto pisem o ovoj temi jer sam jako zabrinuta sta se desava nasoj deci. Zbog cega ne mogu da zive normalno i budu srecni. Znam da je drustvo u kome zivimo najvise krivo, ali krivice ima i u raspadanju porodice, gubljenja pravih vrednosti i morala i nacina vaspitanja i obrazovanja. Više od 40 odsto učenika od šestog do osmog razreda sebe smatra neuspešnom osobom, 13 odsto tvrdi da im ništa ne polazi za rukom, a 12 odsto kažu da nisu srećni.Od 800 đaka beogradskih osnovnih škola čak 44 odsto učenika nije zadovoljno uspehom u školi, skoro 17 odsto društvom u školi, a sedam procenata načinom života u porodici. Nešto manje od trećine đaka imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, svaki peti ono što ih muči ne može da poveri svojim drugovima, a četvrtina ni svojim roditeljima, niti sa njima mogu otvoreno da razgovaraju, jer smatraju da im ne posvećuju dovoljno vremena. Malusic je kazao da više od polovine učenika svoj veliki problem ne bi ispričalo nastavnicima jer u njih nemaju poverenja.On je kazao da je jedno od pitanja u upitniku bilo da kada su neraspoloženi i nesreći da li pomišljaju da uzmu neko sredstvo da im se vrati raspoloženje i snaga i da se lepo osećaju, oko tri odsto učenika je odgovorilo da treba da uzmu to sredstvo.
"Na pitanje da li to sredstvo koristite neko od tvojih drugova 5 odsto ispitanih đaka odgovara potvrdno. Sedam odsto učenika je reklo da su im ta sredstva nudili dileri, a jedan odsto priznao da ih već koristi", kazao je Malušić i dodao da je identično istraživanje o uzrocima koji mogu dovesti do bolesti zavisnosti sproveo 2004. godine kada su rezultati za nijansu bili povoljniji. Đaci koji su nezadovoljni sobom, svojim radom i uspesima, koji sebe smatraju nesrećnim, odbačenim od drugova i roditelja, koji nemaju dovoljno poverenja u bliske osobe, a imaju lične probleme koje ne mogu sadi da reše, vrlo pogodne i povodljive ličnosti razna iskušenja, pa i uzimanje droge i raznih opijata, naveo je Malušić. Medju dilerima koji su pored osnovnih skola zadnjih 30 godina ( to znam takodje iz iskustva) uvek rade po oprobanom sistemu. Vrbuju djake da diluju ,a oni su tu u blizini. Nikada mi nece biti jasno kako to nije iskorenjeno, kada i mi laici sve znamo ,a policija ne zna.Tu je i vrsnjacko nasilje, nikad brutalnije.Depresija je zapravo nedostatak svesti o moći sopstvenog delovanja. U psihijatriji, depresija predstavlja težak psihički (afektivni) poremećaj koji obuhvata opšte smanjenje životnog tonusa, gubitak apetita i interesovanja, neprestanu zabrinutost, prisutna je nesanica, usporenost mišljenja, bezvoljnost, obeshrabrenost, potištenost, umor, osećanje snažne tuge, beznadežnosti, manje vrednosti i osećanje praznine.
Mentalno zdravlje ljudi svugde u svetu sve više je ugroženo. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta, te da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje 450 miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu. Ono što je probudilo moje interesovanje da se više bavim ovom temom bili su šokantni podaci da anksioznost i depresija čine čak 79 % svih psihijatrijskih dijagnoza i da SZO predviđa da će do 2020. godine depresija biti druga bolest posle srčanih oboljenja koja prouzrokuje invaliditet. Depresija je široko rasprostranjena bolest sa potencijalno smrtnim ishodom.
Granica između nje i uobičajenog neraspoloženja efemerna je i individualna. Isto važi i za njene uzročnike, način i dužinu lečenja, kao i reakcije na terapiju. Srećom, izlečiva je, ali samo uz pravovremenu i adekvatnu stručnu pomoć.
Smatram da adolescenti koji boluju od depresije predstavljaju ozbiljan problem društva o kojem se dosta govori, ali se uglavnom preduzimaju samo represivne mere u cilju prividnog i privremenog suzbijanja bolesti među mladima.
U Srbiji svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra, boluje od depresije i ona se u oko 80% slučajeva uspešno leči, kažu podaci Instituta za mentalno zdravlje. uzrastu do 12 godina ova bolest učestalija je kod dečaka. Nakon ove starosne dobi situacija se menja pa su adolescentkinje mnogo češći pacijenti Instituta.
Klinička depresija koja zahteva ozbiljan tretman, prisutna je kod 3 do 7 odsto mladih, a simptome depresije ima 15 do 20 % adolescenata.
Četvrtina dece i adolescenata sa kliničkom depresijom – koji imaju negativnu mentalnu predstavu o sopstvenom telu, manjak samopoštovanja, anksioznost – prethodno su bili žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja. Naglasila bih da je reč o natprosečno inteligentnim osobama koje su imale odlične rezultate u školovanju pre depresivnih epizoda. Nažalost, dobila sam gotovo jednoglasan odgovor da, sem želje da se izleče, nemaju nikakve konkretne ambicije u životu.Znaci suicid kome mladi sve vise pribegavaju ( ili bolestima zavisnosti) nije stereotip niti manjak inteligencije, ni obrazovanja. Naprotiv. Sve veca inteligencija daje sve vecu zelju za samoubistvom.
Adolescencija je period koji ne odlikuje strpljenje i stoga, u svojoj potrebi za instant identifikacijom tj određivanju onog što autentično jesu, vaši adolescenti se pre svega određuju na osnovu onog što nisu. Prva tačka za poređenje ste naravno i na žalost vi, njihovi roditelji. Dakle, biti potpuno drugačiji od roditelja, kontrirati, negirati, izbegavati sugestije i savete, osnovni su principi kojima su u svojoj borbi za nezavisnost tinejdžeri vođeni. Drugi korak u identifikaciji jeste prihvatanje od strane određene izabrane grupe. Osećanje pripadnosti, nad kojim je porodica navikla da ima monopol, adolescentu sada u mnogo većoj meri uliva vršnjačka grupa, čijim normama i pravilima ponašanja se rado povinuje. Što je grupa specifičnija i drugačija od svih ostalih, više će samopouzdanja ulivati svojim mladim članovima. Oni se jedni drugima dive, pružaju podršku ali se i odmeravaju i takmiče, i sve je to veoma značajno za njihov razvoj.
Adolescentima je jako važno da imaju prostor u kome mogu da se osame i slušajući muziku, ili obavljajući neke druge individualne aktivnosti kontempliraju o životu, smislu, i sebi u svetu. Njih prosto proganjaju misli o budućnosti, svetu odraslih i njihovoj misliji na ovoj zemlji.Adolescenti ponekad veoma burno osvajaju pravo na samostalno odlučivanje i upravljanje sopstvenim vremenom. To se često ogleda kroz kašnjenja iz večernjih izlazaka i namerno kršenje nekih drugih porodičnih pravila.Iako su i sami prošli kroz period odrastanja, roditelji adolescenata kao da se sećaju ili samo lepih ili samo opasnih stvari. Kao da je adolescencija samo period bezbrižnosti, slobode i zabave s jedne, i rizični period u kome je jedino značajno izbeći opasne kandže droge i alkohola, s druge strane.
O razlici između nekadašnjih adolescenata i današnje adolescencije često sam razgovarala sa kolegama i prijateljima kao profesionalac i čovjek. Između adolescencije svakog od vas koji čitate ovaj članak i adolescenata današnjice bez sumnje postoje specifične razlike.Društvena sredina nudi mladima objekte i obrasce ponašanja, sisteme vrijednosti, moralne norme, stavove prema dobru i zlu, narodu, naciji, polnosti, jednom riječju obrasce odnosa prema svijetu. Društveni obrasci se pounutruju, zatim individualizuju, nakon čega postaju unutrašnji dio stvarnosti mlade osobe. Na drugom kraju medalje, induvidualne datosti unutrašnjeg svijeta svakog pojedinca se projektuju u društvenu stvarnost i asimiluju u društvenu zajednicu. U ovom uzajamnom međudejstvu, induvidualizacije društvenih i društvenizacije induvidualnih karakteristika, oblikuje se unutrašnja i spoljašnja stvarnost mladih.Provjeravaju se stavovi studenata prema roditeljima, homoseksualcima, partnerskom vezivanju, braku, veza između kvaliteta braka roditelja i self koncepta, polnim streotipima, počiniocima nasilja. Važne su teme ispitivanja stavova prema konzumiranju alkohola i psihoaktivnih supstanci (PAS).
Cesto pisem o ovoj temi jer sam jako zabrinuta sta se desava nasoj deci. Zbog cega ne mogu da zive normalno i budu srecni. Znam da je drustvo u kome zivimo najvise krivo, ali krivice ima i u raspadanju porodice, gubljenja pravih vrednosti i morala i nacina vaspitanja i obrazovanja. Više od 40 odsto učenika od šestog do osmog razreda sebe smatra neuspešnom osobom, 13 odsto tvrdi da im ništa ne polazi za rukom, a 12 odsto kažu da nisu srećni.Od 800 đaka beogradskih osnovnih škola čak 44 odsto učenika nije zadovoljno uspehom u školi, skoro 17 odsto društvom u školi, a sedam procenata načinom života u porodici. Nešto manje od trećine đaka imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, svaki peti ono što ih muči ne može da poveri svojim drugovima, a četvrtina ni svojim roditeljima, niti sa njima mogu otvoreno da razgovaraju, jer smatraju da im ne posvećuju dovoljno vremena. Malusic je kazao da više od polovine učenika svoj veliki problem ne bi ispričalo nastavnicima jer u njih nemaju poverenja.On je kazao da je jedno od pitanja u upitniku bilo da kada su neraspoloženi i nesreći da li pomišljaju da uzmu neko sredstvo da im se vrati raspoloženje i snaga i da se lepo osećaju, oko tri odsto učenika je odgovorilo da treba da uzmu to sredstvo.
"Na pitanje da li to sredstvo koristite neko od tvojih drugova 5 odsto ispitanih đaka odgovara potvrdno. Sedam odsto učenika je reklo da su im ta sredstva nudili dileri, a jedan odsto priznao da ih već koristi", kazao je Malušić i dodao da je identično istraživanje o uzrocima koji mogu dovesti do bolesti zavisnosti sproveo 2004. godine kada su rezultati za nijansu bili povoljniji. Đaci koji su nezadovoljni sobom, svojim radom i uspesima, koji sebe smatraju nesrećnim, odbačenim od drugova i roditelja, koji nemaju dovoljno poverenja u bliske osobe, a imaju lične probleme koje ne mogu sadi da reše, vrlo pogodne i povodljive ličnosti razna iskušenja, pa i uzimanje droge i raznih opijata, naveo je Malušić. Medju dilerima koji su pored osnovnih skola zadnjih 30 godina ( to znam takodje iz iskustva) uvek rade po oprobanom sistemu. Vrbuju djake da diluju ,a oni su tu u blizini. Nikada mi nece biti jasno kako to nije iskorenjeno, kada i mi laici sve znamo ,a policija ne zna.Tu je i vrsnjacko nasilje, nikad brutalnije.Depresija je zapravo nedostatak svesti o moći sopstvenog delovanja. U psihijatriji, depresija predstavlja težak psihički (afektivni) poremećaj koji obuhvata opšte smanjenje životnog tonusa, gubitak apetita i interesovanja, neprestanu zabrinutost, prisutna je nesanica, usporenost mišljenja, bezvoljnost, obeshrabrenost, potištenost, umor, osećanje snažne tuge, beznadežnosti, manje vrednosti i osećanje praznine.
Mentalno zdravlje ljudi svugde u svetu sve više je ugroženo. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je upozorila da je depresija glavni uzrok svih invaliditeta, te da u svakom trenutku u svetu od depresije boluje 450 miliona ljudi. Pored kardiovaskularnih oboljenja, koja su na prvom mestu, depresija je ubica broj dva u svetu. Ono što je probudilo moje interesovanje da se više bavim ovom temom bili su šokantni podaci da anksioznost i depresija čine čak 79 % svih psihijatrijskih dijagnoza i da SZO predviđa da će do 2020. godine depresija biti druga bolest posle srčanih oboljenja koja prouzrokuje invaliditet. Depresija je široko rasprostranjena bolest sa potencijalno smrtnim ishodom.
Granica između nje i uobičajenog neraspoloženja efemerna je i individualna. Isto važi i za njene uzročnike, način i dužinu lečenja, kao i reakcije na terapiju. Srećom, izlečiva je, ali samo uz pravovremenu i adekvatnu stručnu pomoć.
Smatram da adolescenti koji boluju od depresije predstavljaju ozbiljan problem društva o kojem se dosta govori, ali se uglavnom preduzimaju samo represivne mere u cilju prividnog i privremenog suzbijanja bolesti među mladima.
U Srbiji svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra, boluje od depresije i ona se u oko 80% slučajeva uspešno leči, kažu podaci Instituta za mentalno zdravlje. uzrastu do 12 godina ova bolest učestalija je kod dečaka. Nakon ove starosne dobi situacija se menja pa su adolescentkinje mnogo češći pacijenti Instituta.
Klinička depresija koja zahteva ozbiljan tretman, prisutna je kod 3 do 7 odsto mladih, a simptome depresije ima 15 do 20 % adolescenata.
Četvrtina dece i adolescenata sa kliničkom depresijom – koji imaju negativnu mentalnu predstavu o sopstvenom telu, manjak samopoštovanja, anksioznost – prethodno su bili žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja. Naglasila bih da je reč o natprosečno inteligentnim osobama koje su imale odlične rezultate u školovanju pre depresivnih epizoda. Nažalost, dobila sam gotovo jednoglasan odgovor da, sem želje da se izleče, nemaju nikakve konkretne ambicije u životu.Znaci suicid kome mladi sve vise pribegavaju ( ili bolestima zavisnosti) nije stereotip niti manjak inteligencije, ni obrazovanja. Naprotiv. Sve veca inteligencija daje sve vecu zelju za samoubistvom.
Adolescencija je period koji ne odlikuje strpljenje i stoga, u svojoj potrebi za instant identifikacijom tj određivanju onog što autentično jesu, vaši adolescenti se pre svega određuju na osnovu onog što nisu. Prva tačka za poređenje ste naravno i na žalost vi, njihovi roditelji. Dakle, biti potpuno drugačiji od roditelja, kontrirati, negirati, izbegavati sugestije i savete, osnovni su principi kojima su u svojoj borbi za nezavisnost tinejdžeri vođeni. Drugi korak u identifikaciji jeste prihvatanje od strane određene izabrane grupe. Osećanje pripadnosti, nad kojim je porodica navikla da ima monopol, adolescentu sada u mnogo većoj meri uliva vršnjačka grupa, čijim normama i pravilima ponašanja se rado povinuje. Što je grupa specifičnija i drugačija od svih ostalih, više će samopouzdanja ulivati svojim mladim članovima. Oni se jedni drugima dive, pružaju podršku ali se i odmeravaju i takmiče, i sve je to veoma značajno za njihov razvoj.
Adolescentima je jako važno da imaju prostor u kome mogu da se osame i slušajući muziku, ili obavljajući neke druge individualne aktivnosti kontempliraju o životu, smislu, i sebi u svetu. Njih prosto proganjaju misli o budućnosti, svetu odraslih i njihovoj misliji na ovoj zemlji.Adolescenti ponekad veoma burno osvajaju pravo na samostalno odlučivanje i upravljanje sopstvenim vremenom. To se često ogleda kroz kašnjenja iz večernjih izlazaka i namerno kršenje nekih drugih porodičnih pravila.Iako su i sami prošli kroz period odrastanja, roditelji adolescenata kao da se sećaju ili samo lepih ili samo opasnih stvari. Kao da je adolescencija samo period bezbrižnosti, slobode i zabave s jedne, i rizični period u kome je jedino značajno izbeći opasne kandže droge i alkohola, s druge strane.
O razlici između nekadašnjih adolescenata i današnje adolescencije često sam razgovarala sa kolegama i prijateljima kao profesionalac i čovjek. Između adolescencije svakog od vas koji čitate ovaj članak i adolescenata današnjice bez sumnje postoje specifične razlike.Društvena sredina nudi mladima objekte i obrasce ponašanja, sisteme vrijednosti, moralne norme, stavove prema dobru i zlu, narodu, naciji, polnosti, jednom riječju obrasce odnosa prema svijetu. Društveni obrasci se pounutruju, zatim individualizuju, nakon čega postaju unutrašnji dio stvarnosti mlade osobe. Na drugom kraju medalje, induvidualne datosti unutrašnjeg svijeta svakog pojedinca se projektuju u društvenu stvarnost i asimiluju u društvenu zajednicu. U ovom uzajamnom međudejstvu, induvidualizacije društvenih i društvenizacije induvidualnih karakteristika, oblikuje se unutrašnja i spoljašnja stvarnost mladih.Provjeravaju se stavovi studenata prema roditeljima, homoseksualcima, partnerskom vezivanju, braku, veza između kvaliteta braka roditelja i self koncepta, polnim streotipima, počiniocima nasilja. Važne su teme ispitivanja stavova prema konzumiranju alkohola i psihoaktivnih supstanci (PAS).
Faktori sredine često imaju snažno
dejstvo, bilo pozitivno, bilo negativno, iako je ovo drugo češće.
Dramatične promjene realitetne stvarnosti, razni vidovi spoljne i
unutrašnje represije, kako na nivou države, tako i na nivou grupe,
atmosfera straha i ugroženosti, sve veća ekonomska strepnja, sve manje
mogućnosti zaposlenja, sve su to pojave koje su intezivirale i
komplikovale probleme. Takva stvarnost dugotrajno i snažno dijeluje na
mlade.
Hronična
izloženost stresorima predstavlja problem i u psihoterapiji. Uslovi
koji su neophodni da pomognemo mladoj osobi u terapiji, pored
profesionalizma, su i empatija, dobro teorijsko znanje i, još više,
bogato lično iskusto i iskustvo iz prakse. Upravo na ovom mjestu se u
psihoterapiji javlja najteža prepreka i zamka, kako biti siguran i u
svoje stavove i u svoju hijerarhiju vrijednosti, ili kako ne doći u
situaciju da se i sam povremeno pokolebaš, kada živimo u jednom svijetu
izvitoperenih vrijednosti, koje su devalvirane ili gotovo uništene. Na
ovom mjestu ne mislim samo na naše neposredno okruženje u kome je biti
moralan i patriota uobličeno u karikaturu, dok se većina političara
utrkuje u stvaranju mržnje. Ovdje mislim na čitav svijet koji je sklon
raznim vidovima destrukcije i autodestrukcije. Mislim na svijet gdje
svakodnevno saznajemo o smrti pedesetine ljudi dnevno, na svijet gdje se
uništavaju rijeke i prirodna bogastva tamo gdje nema rata, a da se niko
ne osjeća odgovornim.
Na kraju, kakve god promjene da se
dešavaju kroz vrijeme, neophodno je da terapeut bude osoba koja
razumije, prihvata i pomaže, uz odmjeren i kritički optimizan i davanje
nade.
Sjetih se sada majke koja zabrinuto
govori o tome kako njena kćerka kaže da ima dečka, a vidjela ga je samo
jednom, dok se dopisuju preko interneta već osam mjeseci. Majka kaže da
ona to ne može da prihvati, iako ne tako mali broj adolescenata na
sličan način funkcioniše.
A nekada je najveci problem bila nezeljena trudnoca zbog cega su deca bezala o kuce ili bila izbacivana. Tada nisu bile informacije o kotracepciji kao sada. Sad svi znaju sve, a maloletnickih trudnoca sve vise.
TAKO JE MNOGO FAKTORA KOJI NASU DECU CINE NESRECNIMA. NAZALOST I MI RODITELJI DOPRINOSIMO TOME STO SE STALNO SVADJAMO, STO SMO USTRESU ZBOG FINANSIJSKE SITUACIJE ( ILI POLITICKE?), ZBOG SVIH PRITISAKA KOJI DELUJU NA NAS. UMESTO U SRECNOM HARMONICNOM DOMU DECA ODRASTAJU U SVOJIM SOBAMA UZ INTERNET! VASPITAVANJE VRSE MEDIJI, SKOLA, VRSNJACI....A RODITELJI KAKO SAM VEC VISE PUTA NAPOMENULA NI NE ZNAJU KAKO DA USMERE SVOJE ADOLESCENTE. JER ONA PRAVILA KOJA SU NEKAD VAZILA SAD SIGURNO NE VAZE!
Нема коментара :
Постави коментар