NIKAD NISI SPREMAN DA SE OPROSTIS OD ONOG KO JE OTISAO, PA BILO TO RAZDVAJANJE ZBOG ZIVOTNIH OKOLNOSTI BILO DA JE U PITANJU NECIJA SMRT. POSEBNO OVO DRUGO. SADA CU NAPRAVITI POREDJENJE KOJE JE VEROVATNO BEZVEZE, ALI OPROSTITE MI .TEHNOLOGIJA KOJU SVI OBOZAVAMO DOVELA JE DO OPRASTANJA OD MNOGO CEGA I TO ME BOLI I TO MI NA KRAJU KRAJEVA I VRLO SMETA. NESTAJE SVE ONO STO SAM VOLELA IZ OVOG ILI ONOG RAZLOGA ALI NESTAJE.....EVO KOJI CE POSLOVI UZ SVE ONE KOJE SU NESTALI DO SADA OTICI U PROSLOST!
Zaista nikada nisi spreman da pustis one koje volis da odu. Pa ipak moras. Danasnja brzina zivljenja i sva ova tehnologija sto nas okruzuje dovele su do toga da smo razdvojeni i sa zivim osobama koje volime, a tek sa mrtvim je zaista neverevotano.Tako da decu i unuke gledamo najcesce preko skajpa, sa partnerom se cujemo preko mobilnog video poziva, a nase umrle pomocu testamenta koji je ostavljen Fejsbuku mozemo da pratimo i dalje kao da su zivi.
Vec sam rekla nije neko poredjenje ali nedostaju mi sve one stvari koje sam imala ceo zivot. Moj kasapin, pekar, frizer... Moj sporet koji nije na tac skrin kao telefon, masina koja pere ali ne i susi i sortira ves.Moje komsije sa kojima sedim u basti. Moja porodica koja sedi za nedeljnim ruckom. Moj dan kakav je nakada bio. Dan kada sam imala vremena da idem na posao, da gajim cetvoro dece i da imam vremena za setnje, druzenje.. Danasnji dan izgleda otprilike ovako. Prvo da napomenem da danas ne radim, a nisam u penziji i da se odmah zapitam kako je to moguce ziveti bez prihoda.
Dakle, kada ustanem vec me cekaju dve tri poruke od najstarije cerke koja zivi sama ( ili sa deckom ponekad). Treba joj nesto naravno. Pogledam kako mi napreduje citanje bloga i da li cu ikad dobijati novac za ovoliko pisanje. Pogledam vesti na internetu ( mada mi novine strasno nedostaju ali ne mogu i to da kupujem). I evo ga vec podne. Tada spremam pametan obrok. Sve smrznuto. Sto na ringlu ,sto u rernu i gotovo. Pocinju da pristizu decakoja ovde zive. Najmladje sa faksa, a muskarci (sin i muz ne rade) sa privremenih poslova. Najstariji sin stize najkasnije. A to je vc pola sest. Jos malo pretrage po internetu, neka serija (zaista sam postala bindzer), razmena poruka sa decom i dan je gotov- po mom misljenju za tren. Nikada mi ovako nije brzo prolazilo vreme. Mozda sto sam nekada rucak kuvala satima, prostirala ves, prala sudove na ruke... Ne znam. Nesto se dogodilo sa vremenom definitivno.
I tako. Nestale su sve stvari koje sam volela. Pa i zanimanja.Za nekoliko decenija neće biti profesionalnih vozača, poštara, turističkih radnika, farmera. Čak 40 odsto poslova koji danas postoje, za 25 godina neće postojati, predviđaju svetski stručnjaci.
Plehovi, modle, kalupi, u kraljevačkoj limarskoj radionici prodavali su se još 1910. godine. Prodaju se i danas, ali je Milorad Petrović jedan od retkih u Srbiji koji ih i dalje pravi.
Danas se isplati ako radite sami i ako radite bukvalno za doručak, ručak i večeru. Deca zanat ne vide, deca vide računar, televiziju, vide menadžere, direktore....
Da stari zanati izumiru, više nije vest. Jeste da će za dve-tri decenije nestati i neke profesije s kojima se svakodnevno susrećemo, poput novinara u štampi i kasira. Sa sve više rezervacija smeštaja na internetu i samostalnih organizacija putovanja, na spisku su i turistički agenti.
Naš narod ipak voli živu reč, voli da zna kome daje novac i voli da zna kome može da se žali ako nije sve bilo onako kako je on zamislio da će biti . Elektronsko bankarstvo zatvara ekspoziture, pametna vozila su već na ulicama i u istoriju bi mogla poslati profesionalne vozače. Umesto pisama, šalju se mejlovi, umesto razglednica fotografije, ali poštar će i dalje zvoniti, kažu u Pošti, bar zbog elektronske trgovine.
-Ne bi bilo pisama u poštanskim torbama, ali bi bilo robe koja se mora fizički i dostaviti kupcu, jer virtuelnu isporuku još uvek niko nije izmislio, koliko god tehnika bila napredna danas.renutno se najviše traže operateri na tim laserskim mašinama, operateri na Ce-En-Ce mašinama, znači upravo iz razloga što se tehnologija usavršava, što poslodavci žele da olakšaju i ubrzaju pre svega svoju proizvodnju .
U četvrtoj industrijskoj revoluciji, polovinu poslova će od ljudi preuzeti mašine. Mašine su preciznije od ljudi i ređe greše. Međutim, to ne znači da će biti manje posla za one koji su ih stvorili.
Naprotiv, nova radna mesta sele se u oblasti gde je potrebno više obrazovanje, jer mašine ne određuju budućnost, već je stvaraju ljudi.
Pa dobro. Usred smo rata sa masinama i kompjuterima. Tehnologija udara ali mi uzvracamo udarac. Jos uvek je mnogo vaznija obicna ljudska ruka i ljudski mozak za resavanje problema. I to me tesi.
Izgleda ce ipak morati da prodje jos mnogo godina dok se ne desi da ljudska vrsta totalno bude izbacena iz nebeske virtualne igrice.
Zato nemojte se plasiti ni vi milenijalci kojima je tehnologija kao hleb i vazduh. Bez obzira sto ni put bez GPS -ne mozetr da pronadjete , i sto vam je mobilni srastao sa uvetom i rukom . Jos uvek ste vi glavni. Masine vam jos nisu dorasle. A na vama je da ih sprecite da se to desi!
NIKADA NISMO SPREMNI. NI ZA ODVAJANJE SA BLISKIM OSOBAMA, NI NA POSLEDICE UPOTREBE NOVE TEHNOLOGIJE. NIKADA NI NECEMO BITI. ZATO DOBRO OBRATITE PAZNJU I NE DAJTE SE - JOS UVEK MOZETE DA POBEDITE !
Zaista nikada nisi spreman da pustis one koje volis da odu. Pa ipak moras. Danasnja brzina zivljenja i sva ova tehnologija sto nas okruzuje dovele su do toga da smo razdvojeni i sa zivim osobama koje volime, a tek sa mrtvim je zaista neverevotano.Tako da decu i unuke gledamo najcesce preko skajpa, sa partnerom se cujemo preko mobilnog video poziva, a nase umrle pomocu testamenta koji je ostavljen Fejsbuku mozemo da pratimo i dalje kao da su zivi.
Vec sam rekla nije neko poredjenje ali nedostaju mi sve one stvari koje sam imala ceo zivot. Moj kasapin, pekar, frizer... Moj sporet koji nije na tac skrin kao telefon, masina koja pere ali ne i susi i sortira ves.Moje komsije sa kojima sedim u basti. Moja porodica koja sedi za nedeljnim ruckom. Moj dan kakav je nakada bio. Dan kada sam imala vremena da idem na posao, da gajim cetvoro dece i da imam vremena za setnje, druzenje.. Danasnji dan izgleda otprilike ovako. Prvo da napomenem da danas ne radim, a nisam u penziji i da se odmah zapitam kako je to moguce ziveti bez prihoda.
Dakle, kada ustanem vec me cekaju dve tri poruke od najstarije cerke koja zivi sama ( ili sa deckom ponekad). Treba joj nesto naravno. Pogledam kako mi napreduje citanje bloga i da li cu ikad dobijati novac za ovoliko pisanje. Pogledam vesti na internetu ( mada mi novine strasno nedostaju ali ne mogu i to da kupujem). I evo ga vec podne. Tada spremam pametan obrok. Sve smrznuto. Sto na ringlu ,sto u rernu i gotovo. Pocinju da pristizu decakoja ovde zive. Najmladje sa faksa, a muskarci (sin i muz ne rade) sa privremenih poslova. Najstariji sin stize najkasnije. A to je vc pola sest. Jos malo pretrage po internetu, neka serija (zaista sam postala bindzer), razmena poruka sa decom i dan je gotov- po mom misljenju za tren. Nikada mi ovako nije brzo prolazilo vreme. Mozda sto sam nekada rucak kuvala satima, prostirala ves, prala sudove na ruke... Ne znam. Nesto se dogodilo sa vremenom definitivno.
I tako. Nestale su sve stvari koje sam volela. Pa i zanimanja.Za nekoliko decenija neće biti profesionalnih vozača, poštara, turističkih radnika, farmera. Čak 40 odsto poslova koji danas postoje, za 25 godina neće postojati, predviđaju svetski stručnjaci.
Plehovi, modle, kalupi, u kraljevačkoj limarskoj radionici prodavali su se još 1910. godine. Prodaju se i danas, ali je Milorad Petrović jedan od retkih u Srbiji koji ih i dalje pravi.
Danas se isplati ako radite sami i ako radite bukvalno za doručak, ručak i večeru. Deca zanat ne vide, deca vide računar, televiziju, vide menadžere, direktore....
Da stari zanati izumiru, više nije vest. Jeste da će za dve-tri decenije nestati i neke profesije s kojima se svakodnevno susrećemo, poput novinara u štampi i kasira. Sa sve više rezervacija smeštaja na internetu i samostalnih organizacija putovanja, na spisku su i turistički agenti.
Naš narod ipak voli živu reč, voli da zna kome daje novac i voli da zna kome može da se žali ako nije sve bilo onako kako je on zamislio da će biti . Elektronsko bankarstvo zatvara ekspoziture, pametna vozila su već na ulicama i u istoriju bi mogla poslati profesionalne vozače. Umesto pisama, šalju se mejlovi, umesto razglednica fotografije, ali poštar će i dalje zvoniti, kažu u Pošti, bar zbog elektronske trgovine.
-Ne bi bilo pisama u poštanskim torbama, ali bi bilo robe koja se mora fizički i dostaviti kupcu, jer virtuelnu isporuku još uvek niko nije izmislio, koliko god tehnika bila napredna danas.renutno se najviše traže operateri na tim laserskim mašinama, operateri na Ce-En-Ce mašinama, znači upravo iz razloga što se tehnologija usavršava, što poslodavci žele da olakšaju i ubrzaju pre svega svoju proizvodnju .
U četvrtoj industrijskoj revoluciji, polovinu poslova će od ljudi preuzeti mašine. Mašine su preciznije od ljudi i ređe greše. Međutim, to ne znači da će biti manje posla za one koji su ih stvorili.
Naprotiv, nova radna mesta sele se u oblasti gde je potrebno više obrazovanje, jer mašine ne određuju budućnost, već je stvaraju ljudi.
Pa dobro. Usred smo rata sa masinama i kompjuterima. Tehnologija udara ali mi uzvracamo udarac. Jos uvek je mnogo vaznija obicna ljudska ruka i ljudski mozak za resavanje problema. I to me tesi.
Izgleda ce ipak morati da prodje jos mnogo godina dok se ne desi da ljudska vrsta totalno bude izbacena iz nebeske virtualne igrice.
Zato nemojte se plasiti ni vi milenijalci kojima je tehnologija kao hleb i vazduh. Bez obzira sto ni put bez GPS -ne mozetr da pronadjete , i sto vam je mobilni srastao sa uvetom i rukom . Jos uvek ste vi glavni. Masine vam jos nisu dorasle. A na vama je da ih sprecite da se to desi!
NIKADA NISMO SPREMNI. NI ZA ODVAJANJE SA BLISKIM OSOBAMA, NI NA POSLEDICE UPOTREBE NOVE TEHNOLOGIJE. NIKADA NI NECEMO BITI. ZATO DOBRO OBRATITE PAZNJU I NE DAJTE SE - JOS UVEK MOZETE DA POBEDITE !
Нема коментара :
Постави коментар