SVE STVARI TEZE NECEM DOBRO - GOVORIO JE ARISTOTEL! OBECALA SAM TEKST O FILOZOFIJI. PA DA POCNEMO! ZAVISNOST COVEKA OD DRZAVE I DRUSTVA!
Bog je oblikovao prirodu te je za idealisticke filozofe koje predstavlja Aristotel priroda ostvarivanje ideje dobra. Bog je u svetu ideja zatekao modele za sve stvari i po njima ih napravio.Ali je bog napravio gresku te je ljudima ostavio da shvate ideju drzave i pravde na primer. Ideja svrhe - ono idealno je u stvarima te stvari dobijaju ideju vlastite svrhe. Tek sam pocela a vec mi je jasno zasto je za mene filozofija potpuno nerazumljiva. Stvari- koje stvari? I one dobijaju ideju vlastite svrhe, a sve stvari teze necem dobrom??? Sve stvari teze da budu nalik dobru (Bogu) i planete kruze oko zemlje jer je krug idealan oblik,godisnja doba se smenjuju, a priroda se ciklicno (opet krug) obnavlja imitirajuci vecno trajanje. Bilje, zivotinje i ljudi teze da nastave vrstu u svom krugu zivota.
Bog je misljenje misljenja! Sta god to znacilo. Covek tezi da bude umeren,razuman,promisljen i da tako oponasa Boga. Cilj mu je teorijski zivot i spokojstvo.Dobar cilj i snalazljiv um cine najvazniju vrlinu- razboritost. Covek mora da se prilagodjava promenjivom svetu koji je uvek drugaciji. Eticko i politicko znanje se razlikuje od naucnog znanja koje je nepromenljivo. U danasnje vreme ni ono vise nije nepromenljivo.Same najvise svrhe nepromenjlive su i iste za sve ljude i do njih se moze doci logikom (filozofijom). Moderna filozofija ovaj stav ipak dovodi u pitanje jer ljudi bi trebali da teze razlicitim svrhama jer je ova zajednicka svrha nepoznata??? Ljudski zivot kao takav je bez iste svrhe unapred date za sve (apsurd) i ne moze se doci do nje logikom. Ipak idealno drzavno uredjenje ne postoji iako je Aristotel predlagao kombinaciju demokratije i aristokratije? Aristotelova slika sveta koja pociva na Bogu dozivela je svoju ekspanziju u srednjem veku kad je crkva bila na vrhuncu vlasti Kasnije razni naucnici su dosli do saznanja da je Aristotel u nekim stvarima gresio pa su te greske ispravljali.Recimo Frensis Bekon je dovodio u pitanje deduktivnu metodu koja polazi od neke ideje dobra i ocekuje da je svet sledio tu ideju zbog toga sto mi smatramo da je dobra. Promovisana je nova induktivna metoda za razliku od deduktivne - metoda iskustva.Ipak Aristotelove ideje i logika se i dalje proucavaju ,a njegove razlike izmedju etike i naucnog su i danas smislene. On je stvorio prvu filozofsku gradjevinu u obliku rasprava u kojima je upotrebio mnoge filozofske metode. Na njih se filozofija oslanja i danas.
Još od vajkada ljudi su isticali važnost zajednice: porodice, plemena, čopora, društva, države… Čovek u svojoj osnovi jeste društveno biće tako da, naizgled, u takvom nametanju nema problema. Ali ono što je loše je to što se pojedinac podređuje zajednici više nego što je potrebno i što se od davnih dana neguje nesamostalnost i zavisnost čoveka.
Platon je u svojoj Državi svaki čovekov korak podredio upravo državi gde je njen interes uvek iznad pojedinčevog. Srednji vek nam je nametnuo sveštena lica kao božije izaslanike koji su vedrili i oblačili u zajednicama. Vekovima je negovana zavisnost pojedinca i on je bogobojažljivo za sve pitao lokalnog sveštenika. Ili lokalnu vračaru. Maga.
Iako je danas i dalje živa religijska dominacija, mada ne kao nekad, u građanskim krugovima se stvorila jedna druga religija. Psihoterapeuti, lajf kouč treneri i ostali (pre)prodavci magle i magli koji nam kao nekad placebo prodavci skupo prodaju Ništa. Zajedničko svima nabrojanim je što svoje usluge čuvanja naših duša skupo naplaćuju, bilo direktno ili indirektno.Kad Dekart kaže mislim dakle postojim on ignoriše dotadašnje teocentričko gledišto verujem dakle postojim i kao sredstvo opstanka nudi mišljenje kao aktivnost. Mišljenje, razmišljanje i analiziranje sadržaja nas približava rešenju zagonetke života. Jer samo analitičkim pristupom možemo da razumemo svet oko sebe i sebe. To je uvek lični pristup, bez pomagača, raznoraznih autoriteta koji bi trebalo da nas vode.Nemamo moć nad bilo čime osim nad svojim mislima.Filozofija je primenjena nauka ako umemo da je primenimo. Filozofija ima duboko humanistički karakter i služi ljudima. Ako je istorija učiteljica života, filozofija je učiteljica življenja i zaštitnica. Veština je osmisliti kontekst, motiv i svoj put, a ne menjati okolinu.Po Epikuru filozofija je delatnost koja razmišljanjima i istraživanjima ostvaruje blažen život. On nas sa svojom teorijom skretanja atoma uči da čovek ne dela isključivo po nužnosti nego da pojedinci utiču na vlastitu sreću. Za Epikura se i bogovi sastoje od atoma. I čovek je skup atoma, kao i njegova duša. Duša je telesna.Polazi od Leukipa i Demokrita, od atomizma. Svet se sastoji od praznine i atoma. Atomi se kreću. Oni imaju različitu težinu i svojstva, beskonačni su, prevazilaze granice ovog sveta tako da su mogući drugi svetovi. Jedni se sudaraju i odbijaju, drugi padaju pravo, a treći koso.Smrt nas se ne tiče jer dok mi postojimo smrti nema, a kad dođe smrt nas neće biti.
Nasuprot drugim religijama, diskordijanci odbijaju da zagovaraju lažnu ideju da u kosmosu vlada ikakav red. Štaviše, ne prihvataju ni suprotnost te tvrdnje – ni nereda ni reda nema u svetu, oni su samo u ljudskom umu, kao šabloni, matrice u koje se smešta iskustvo.
Ali nijedna matrica nije bolja od druge, sve jednako vrede i istinu nije jednostavno pronaći.
Već se iz pomenutog može nazreti da diskordijanizam nije jedno od mnogih popularnih nju-ejdž učenja, već pomalo filozofski stav, pomalo umetnički manifest, kritički osvrt kroz ironiju i način izražavanja koji kombinuje različite sfere ispoljavanja duha. Tako, dok smo u prethodnom pasusu videli da diskordijanizam jasno upućuje na Kantovu kritiku saznanja, u afirmaciji haosa i nereda uprkos svesti da oni nisu ništa istinitiji od reda i harmonije, nailazimo na hegelovsku afirmaciju antiteze nasuprot tezi i raspirivanje dijalektičke vatre između njih. Međutim, ideje diskordijanizma ne završavaju se na metafizičkim idejama, i dalje, možda možemo reći da diskordijanizam ne treba ni povezivati sa filozofskim, već pre sa praktičnim, svakodnevnim problemima čoveka. Na tom polju, diskordijanizam, potpuno u duhu vremena kada nastaje, služi afirmaciji individualne slobode, negiranju institucija i bilo kakvih pravila, a čini to kroz parodiranje crkvenih hijerarhijskih uređenja.
Ipak, najviši stepen u hijerarhiji i ovde je Papa; on ima pravo da venčava, krštava i sahranjuje, kao i da potpuno reorganizuje diskordijansku crkvu. Često se, pak, dešava da se svi slušaoci na prezentacijama diskordijazma proglase papama već prvog dana. Svaki čovek, žena i dete na zemlji jesu Papa. Diskordija se svakom Episkopu obraća direktno, ali im govori različite stvari koje onda oni propovedaju. Sve su njene reči, ipak, jednako istinite.
Dakle, prema učenju diskodijanizma, svaki je čovek ravan drugom čoveku, a pripadnost zajednici se potvrđuje kroz nepoštovanje njenih pravila. Teatar apsurda ovde postaje religija apsurda, a sprdnja i humor u službi su nenasilnog oslobađanja od stega dogmi i buđenja unutrašnjeg anarhističkog stava.
Dadističko odbacivanje ozbiljnosti u cilju jednog preporoda koji će doneti novu, zdravu ozbiljnost, u diskordijanizmu dobija drugačije ruho, principe destruktivnih manifesta kako futurizma tako i nadrealizma, tvorci diskordijanske ideje izvode iz sfera umetnosti naizgled u sferu religije, ali se ta sfera koristi samo kao metafora, materijal za parodiranje koje treba čoveka izvesti na put samnoosvešćenja i slobode, do ponovnog prihvatanja istine da je sve božansko u svetu poteklo iz njega i da sebe mora smatrati poslednjom merom svih stvari, ishodištem i začetkom svega uzvišenog.
MOZDA STE ODUSTALI VEC KOD PRVIH REDOVA. NEKADA BI H I JA TO ISTO URADILA. DANAS NAPROTIV CITAM MNOGO TOGA 'FILOZOFIRANJA' , NE RAZUMEM BAS KAO STO NIKADA NI NISAM,ALI PONESTO I SHVATIM. I SVIDJA MI SE!
Bog je oblikovao prirodu te je za idealisticke filozofe koje predstavlja Aristotel priroda ostvarivanje ideje dobra. Bog je u svetu ideja zatekao modele za sve stvari i po njima ih napravio.Ali je bog napravio gresku te je ljudima ostavio da shvate ideju drzave i pravde na primer. Ideja svrhe - ono idealno je u stvarima te stvari dobijaju ideju vlastite svrhe. Tek sam pocela a vec mi je jasno zasto je za mene filozofija potpuno nerazumljiva. Stvari- koje stvari? I one dobijaju ideju vlastite svrhe, a sve stvari teze necem dobrom??? Sve stvari teze da budu nalik dobru (Bogu) i planete kruze oko zemlje jer je krug idealan oblik,godisnja doba se smenjuju, a priroda se ciklicno (opet krug) obnavlja imitirajuci vecno trajanje. Bilje, zivotinje i ljudi teze da nastave vrstu u svom krugu zivota.
Bog je misljenje misljenja! Sta god to znacilo. Covek tezi da bude umeren,razuman,promisljen i da tako oponasa Boga. Cilj mu je teorijski zivot i spokojstvo.Dobar cilj i snalazljiv um cine najvazniju vrlinu- razboritost. Covek mora da se prilagodjava promenjivom svetu koji je uvek drugaciji. Eticko i politicko znanje se razlikuje od naucnog znanja koje je nepromenljivo. U danasnje vreme ni ono vise nije nepromenljivo.Same najvise svrhe nepromenjlive su i iste za sve ljude i do njih se moze doci logikom (filozofijom). Moderna filozofija ovaj stav ipak dovodi u pitanje jer ljudi bi trebali da teze razlicitim svrhama jer je ova zajednicka svrha nepoznata??? Ljudski zivot kao takav je bez iste svrhe unapred date za sve (apsurd) i ne moze se doci do nje logikom. Ipak idealno drzavno uredjenje ne postoji iako je Aristotel predlagao kombinaciju demokratije i aristokratije? Aristotelova slika sveta koja pociva na Bogu dozivela je svoju ekspanziju u srednjem veku kad je crkva bila na vrhuncu vlasti Kasnije razni naucnici su dosli do saznanja da je Aristotel u nekim stvarima gresio pa su te greske ispravljali.Recimo Frensis Bekon je dovodio u pitanje deduktivnu metodu koja polazi od neke ideje dobra i ocekuje da je svet sledio tu ideju zbog toga sto mi smatramo da je dobra. Promovisana je nova induktivna metoda za razliku od deduktivne - metoda iskustva.Ipak Aristotelove ideje i logika se i dalje proucavaju ,a njegove razlike izmedju etike i naucnog su i danas smislene. On je stvorio prvu filozofsku gradjevinu u obliku rasprava u kojima je upotrebio mnoge filozofske metode. Na njih se filozofija oslanja i danas.
Još od vajkada ljudi su isticali važnost zajednice: porodice, plemena, čopora, društva, države… Čovek u svojoj osnovi jeste društveno biće tako da, naizgled, u takvom nametanju nema problema. Ali ono što je loše je to što se pojedinac podređuje zajednici više nego što je potrebno i što se od davnih dana neguje nesamostalnost i zavisnost čoveka.
Platon je u svojoj Državi svaki čovekov korak podredio upravo državi gde je njen interes uvek iznad pojedinčevog. Srednji vek nam je nametnuo sveštena lica kao božije izaslanike koji su vedrili i oblačili u zajednicama. Vekovima je negovana zavisnost pojedinca i on je bogobojažljivo za sve pitao lokalnog sveštenika. Ili lokalnu vračaru. Maga.
Iako je danas i dalje živa religijska dominacija, mada ne kao nekad, u građanskim krugovima se stvorila jedna druga religija. Psihoterapeuti, lajf kouč treneri i ostali (pre)prodavci magle i magli koji nam kao nekad placebo prodavci skupo prodaju Ništa. Zajedničko svima nabrojanim je što svoje usluge čuvanja naših duša skupo naplaćuju, bilo direktno ili indirektno.Kad Dekart kaže mislim dakle postojim on ignoriše dotadašnje teocentričko gledišto verujem dakle postojim i kao sredstvo opstanka nudi mišljenje kao aktivnost. Mišljenje, razmišljanje i analiziranje sadržaja nas približava rešenju zagonetke života. Jer samo analitičkim pristupom možemo da razumemo svet oko sebe i sebe. To je uvek lični pristup, bez pomagača, raznoraznih autoriteta koji bi trebalo da nas vode.Nemamo moć nad bilo čime osim nad svojim mislima.Filozofija je primenjena nauka ako umemo da je primenimo. Filozofija ima duboko humanistički karakter i služi ljudima. Ako je istorija učiteljica života, filozofija je učiteljica življenja i zaštitnica. Veština je osmisliti kontekst, motiv i svoj put, a ne menjati okolinu.Po Epikuru filozofija je delatnost koja razmišljanjima i istraživanjima ostvaruje blažen život. On nas sa svojom teorijom skretanja atoma uči da čovek ne dela isključivo po nužnosti nego da pojedinci utiču na vlastitu sreću. Za Epikura se i bogovi sastoje od atoma. I čovek je skup atoma, kao i njegova duša. Duša je telesna.Polazi od Leukipa i Demokrita, od atomizma. Svet se sastoji od praznine i atoma. Atomi se kreću. Oni imaju različitu težinu i svojstva, beskonačni su, prevazilaze granice ovog sveta tako da su mogući drugi svetovi. Jedni se sudaraju i odbijaju, drugi padaju pravo, a treći koso.Smrt nas se ne tiče jer dok mi postojimo smrti nema, a kad dođe smrt nas neće biti.
Nasuprot drugim religijama, diskordijanci odbijaju da zagovaraju lažnu ideju da u kosmosu vlada ikakav red. Štaviše, ne prihvataju ni suprotnost te tvrdnje – ni nereda ni reda nema u svetu, oni su samo u ljudskom umu, kao šabloni, matrice u koje se smešta iskustvo.
Ali nijedna matrica nije bolja od druge, sve jednako vrede i istinu nije jednostavno pronaći.
Već se iz pomenutog može nazreti da diskordijanizam nije jedno od mnogih popularnih nju-ejdž učenja, već pomalo filozofski stav, pomalo umetnički manifest, kritički osvrt kroz ironiju i način izražavanja koji kombinuje različite sfere ispoljavanja duha. Tako, dok smo u prethodnom pasusu videli da diskordijanizam jasno upućuje na Kantovu kritiku saznanja, u afirmaciji haosa i nereda uprkos svesti da oni nisu ništa istinitiji od reda i harmonije, nailazimo na hegelovsku afirmaciju antiteze nasuprot tezi i raspirivanje dijalektičke vatre između njih. Međutim, ideje diskordijanizma ne završavaju se na metafizičkim idejama, i dalje, možda možemo reći da diskordijanizam ne treba ni povezivati sa filozofskim, već pre sa praktičnim, svakodnevnim problemima čoveka. Na tom polju, diskordijanizam, potpuno u duhu vremena kada nastaje, služi afirmaciji individualne slobode, negiranju institucija i bilo kakvih pravila, a čini to kroz parodiranje crkvenih hijerarhijskih uređenja.
Ipak, najviši stepen u hijerarhiji i ovde je Papa; on ima pravo da venčava, krštava i sahranjuje, kao i da potpuno reorganizuje diskordijansku crkvu. Često se, pak, dešava da se svi slušaoci na prezentacijama diskordijazma proglase papama već prvog dana. Svaki čovek, žena i dete na zemlji jesu Papa. Diskordija se svakom Episkopu obraća direktno, ali im govori različite stvari koje onda oni propovedaju. Sve su njene reči, ipak, jednako istinite.
Dakle, prema učenju diskodijanizma, svaki je čovek ravan drugom čoveku, a pripadnost zajednici se potvrđuje kroz nepoštovanje njenih pravila. Teatar apsurda ovde postaje religija apsurda, a sprdnja i humor u službi su nenasilnog oslobađanja od stega dogmi i buđenja unutrašnjeg anarhističkog stava.
Dadističko odbacivanje ozbiljnosti u cilju jednog preporoda koji će doneti novu, zdravu ozbiljnost, u diskordijanizmu dobija drugačije ruho, principe destruktivnih manifesta kako futurizma tako i nadrealizma, tvorci diskordijanske ideje izvode iz sfera umetnosti naizgled u sferu religije, ali se ta sfera koristi samo kao metafora, materijal za parodiranje koje treba čoveka izvesti na put samnoosvešćenja i slobode, do ponovnog prihvatanja istine da je sve božansko u svetu poteklo iz njega i da sebe mora smatrati poslednjom merom svih stvari, ishodištem i začetkom svega uzvišenog.
MOZDA STE ODUSTALI VEC KOD PRVIH REDOVA. NEKADA BI H I JA TO ISTO URADILA. DANAS NAPROTIV CITAM MNOGO TOGA 'FILOZOFIRANJA' , NE RAZUMEM BAS KAO STO NIKADA NI NISAM,ALI PONESTO I SHVATIM. I SVIDJA MI SE!
Нема коментара :
Постави коментар