MOZAK U POSUDI

MOZAK U POSUDI! EKTOGENEZA!KAKO DA 'PREZUPCIMO" (PREMOSTIMO) CRTICE U MOZGU DA BI BRZE OBRADJIVALI INFORMACIJE? KO  NAM UOPSTE "KREIRA" INFORMACIJE KOJIMA NAS "BOMBARDUJU". I JOS TVRDE DA DOBIJAMO TACNO ONOLIKO INFORMACIJA KOLIKO MOZEMO DA PODNESEMO - MEDJUTIM JA TVRDIM SUPROTNO I KAO DOKAZ NUDIM PORAST MENTALNIH POREMECAJA!
Postupanje sa organoidima koji potiču od ćelija pacijenta podleže određenim pravilima. Pacijent mora da da saglasnost pre nego što se njegove ćelije iskoriste za istraživanje. Takođe laboratorija u kojoj se izvode ovakvi postupci mora imati odgovarajuća odobrenja.Benefiti ove tehnologije su izvanredni. Na moždanim organoidima od ljudskog tkiva mogu se izvoditi toksikološka i razna druga ispitivanja, te nema potrebe za testiranjem na životinjama. Međutim potrebno je „mini mozgove“ unaprediti. Najnovijoj generaciji nedostaju krvni sudovi. Tokom faze ranog razvoja organoida oni nisu potrebni, ali vremenom ćelije umiru zbog nedostatka kiseonika i nutritijenata. U teoriji moguće je napraviti krvne sudove uz pomoć štampanja 3D modela ili razviti ih od matičnih ćelija. Još jedan nedostatak je to što organoidi nemaju orjentacione ravni. Kao takvi rastu bez pravila, tako da njihovi delovi imaju različite orjentacije. Tokom fetalnog razvoja mozga kompleksan sistem hemijskih signala omogućava uobičajen razvoj mozga, tako da se njegovi delovi nalaze u odgovarajućim ravnima. Naučnici se nadaju da će pomenute hemijske molekule iskoristiti i kod organoida. Kao rezultat trebalo bi da se razviju organoidi sa prednjim mozgom napred i malim mozgom na suprotnoj strani. Na razvoju organoida naučnici rade veoma naporno, a u budućnosti nam se spremaju nova iznenađenja i otkrića jer možda jednog dana uspeju da nađu lek za šizofreniju, autizam i mnoge druge mentalne bolesti.
Poslednja istraživanja pokazuju da svaka odrasla osoba dnevno čuje, ili pročita preko 100.000 reči. Pod pojmom dan podrazumeva se vreme provedeno u budnom stanju i to van posla, što u stvari znači da je prava brojka daleko veća!Profesor sa Univerziteta u Kaliforniji Rodžer Bon je tokom istraživanja pokušao da sazna kolika je količina informacija kojoj je čovek svakodnevno izložen, baveći se raznim aktivnostima u kući i van nje.Došao je do zaključka da je rad mozga veoma naporna, te da mozak odrasle osobe dnevno izložen stotinama hiljada reči, da obradi oko 34 gigabajta informacija.
Međutim, naučnici su zabrinuti, jer smatraju da je naš mozak zatrpan informacijama čiji protok može negativno uticati čak i na strukturu mozga.

Jedna od najeminentnijih britanskih naučnica Suzan Grinfild objašnjava kako je već nekoliko puta upozoravala da popularne socijalne mreže mogu posebno biti štetne za razvoj mozga kod dece. Ona kaže da one utiču na opažanje, mladim ljudima pružaju instant zadovoljstvo, što ih čini da budu više okrenuti sami sebi.Profesor Bon kaže da učestala upotreba računara nesumnjivo šteti mozgu: "Jedno je sigurno: naša pažnja je sada podeljena na kraće intervale, a mislim da to sigurno nije dobro, naročito kada želimo da razmišljamo dublje o nekim stvarima. Profesor neurologije sa Oksforda Kolin Blejkmor na to dodaje: "Mozak raste i povećava se u zavisnosti od načina na koji se koristi. Možda će procesuiranje ove količine informacija podstaći mozak da počne sa reprodukcijom nervnih ćelija".

NEURONAUCNICI tvrde  svet nije ono što mislimo da opažamo čulima. Oni smatraju da je naša predstava stvarnosti isključivo posledica neuroloških procesa u mozgu, koji tvori svet posve različit za svakog od nas. Neurolozi, psiholozi i filozofi ilustruju ovaj zaključak na osnovu eksperimenata koji su pokazali da način na koji doživljavamo svet, pa čak i sebe, zavisi od toga kako naš mozak obrađuje informacije.  U biološkom pogledu, ljudsku inteligenciju do sada je ograničavala veličina mozga koja treba da prođe kroz kanal prilikom porođaja.  Ali očekujem da ćemo kroz stotinak godina moći da uzgajamo bebe izvan ljudskog tela, tako da će ova prepreka biti uklonjena. Ektogeneza, proces razvoja fetusa izvan materice, zvuči kao nešto iz naučne fantastike. Ali u nekom trenutku ova tehnologija će preći granicu Matriksa i postati medicinska realnost. Prošle godine, istraživači Dečje bolnice u Filadelfiji su održavali fetuse jaganjaca živim četiri nedelje, u bio-vrećama ispunjenim tečnošću, a 2016. godine naučnici Univerziteta u Kembridžu su 13 dana održavali embrion u petri posudi (jedan dan kraće od zakonskog roka).remenom bi ove dve tehnologije mogle da napreduju do tačke kada će se sresti na sredini, kaže Skot Gelfand, profesor filozofije i direktor Centra za etiku državnog Univerziteta Oklahome. To znači da bi beba od oplodnje do rođenja mogla da se razvija van tela. „Na kraju bismo mogli da dobijemo tehnologiju tako što ćemo na neki način naleteti na nju“, kaže mi Gelfand. „Mogli bismo da se nađemo u situaciji u kojoj će se te dve tehnologije zapravo sresti“. Karlo Buleti, vanredni profesor odeljenja za akušerstvo, ginekologiju i reprodukciju Univerziteta Jejl, veruje da bi u roku od deset godina bilo moguće razviti u potpunosti funkcionalnu veštačku matericu, uz odgovarajuće investicije. Buleti, stručnjak za plodnost, kaže mi da bi predloženi sistem bio „stakleni inkubator sa zaštitom od UV zraka“, ispunjen želatinastom, proteinskom supstancom. Fetus bi bio održavan zalihama materinske krvi, koja će kiseonik primati iz veštačkih pluća, i čiju će cirkulaciju pokretati veštačko srce, a koja će biti filtrirana u veštačkim bubrezima. Mašina bi prvo morala da prođe testiranje na životinjama sa fetusima slične veličine kao kod ljudi, dodaje on.Konačno, međutim, povećanje veličine ljudskog mozga genetskim inženjeringom suočiće se s nepovoljnom okolnošću da su telesni hemijski glasnici preko kojih se odvija naša mentalna aktivnost, srazmerno spori. Ovo znači da će povećanje složenosti mozga ići na uštrb brzine. Možemo da budemo brzi u mentalnom reagovanju ili veoma inteligentni, ali ne jedno i drugo.Želim da dovedem u sumnju ovu predstavu i da se zapitam da li ćemo ikada dostići konačno postojano stanje u nauci i tehnologiji. Ni u jednom trenutku tokom deset hiljada godina proteklih od poslednjeg ledenog doba ljudska rasa nije se nalazila u stanju konačnog znanja i nepromenljive tehnologije. Postojala su izvesna nazadovanja, kao što je bilo mračno doba posle pada Rimskog carstva. Ali svetska populacija, koja je mera naše tehnološke sposobnosti da očuvamo život i prehranimo se, uvek se uvećavala uz retke zastoje kakva je bila „crna smrt”.Tokom poslednjih dve stotine godina, populacioni rast postao je eksponencijalan – populacija se uvećavala za isti postotak svake godine. Taj rast trenutno iznosi 1,9 odsto godišnje. To možda ne deluje premnogo, ali ovo zapravo znači da se broj žitelja naše planete udvostručuje svakih četrdeset godina.
Druga merila tehnološkog razvoja u novije vreme jesu potrošnja električne struje i broj obajvljenih naučnih radova. I na ova dva područja javlja se eksponencijalni rast, pri čemu je razdoblje udvostručenja kraće od četrdeset godina. Nema nagoveštaja o tome da će se naučni i tehnološki razvoj usporiti i zaustaviti u bliskoj budućnosti.Jasno, sadašnji eksponencijalni rast ne može se nastaviti u nedogled. Šta će se, onda, dogoditi? Jedna mogućnost jeste da sami sebe potpuno uništimo u nekoj kataklizmi kakav je nuklearni rat. Postoji jedan crni vic o tome da je razlog što vanzemaljci nisu stupili u vezu s nama taj što civilizacije, kada dostignu naš nivo razvoja, postaju nepostojane i uništavaju same sebe. Ja sam, međutim, optimista. Ne verujem da je ljudska rasa stigla, čak, dovde da bi naprosto zbrisala sebe baš sada kada stvari postaju zanimljive.Prema sadašnjem stanju stvari, moraćemo (našu) galaksiju da istražujemo na spor i mukotrpan način, pomoću svemirskih brodova koji se kreću sporije od svetlosti, ali kako još ne raspolažemo potpunom teorijom ujedinjenja, ne možemo ipak sasvim da isključimo nadsvetlosni pogon.oš je značajnije to što se informacije u knjigama mogu brzo ažurirati. Trenutna stopa kojom biološka evolucija ažurirala ljudsku DNK iznosi oko jedan bit godišnje. Ali svaki godine biva objavljeno dve stotine hiljada novih knjiga, što znači obim nastajanja novih informacija premašuje milion bita u sekundi. Razume se, glavnina ovih informacija jeste smeće, ali ako je samo jedan bit na svakih milion koristan, to je i dalje sto hiljada puta brže od biološke evolucije. Ovaj prenos podataka spoljnim, nebiološlokim sredstvima omogućio je ljudskoj rasi da zagospodari svetom, i to da nam se populacije eksponencijalno uvećava. Ali sada smo na pragu nove ere u kojoj ćemo biti u stanju da povećavamo složenost našeg unutrašnjeg arhiva, DNK, bez obaveze da čekamo na spore procese biološke evolucije. Nije bilo značajnije promene ljudske DNK tokom poslednjih deset hiljada godina, ali vrlo je verovatno da ćemo biti u prilici da je potpuno preustrojimo tokom narednog milenijuma. Razume se, mnogi ljudi reći će da treba zabraniti genetski inženjering na ljudima, ali teško da ćemo to moći da sprečimo. Genetski inženjering na biljkama i životinjama nalagaće ekonomski razlozi a neko će već to da proba i na ljudima. Osim ako nas ne zadesi totalitarni svetski poredak, neko će negde sazdati poboljšana ljudska bića.Jasno, stvaranje poboljšanih ljudskih bića izazvaće velike društvene i političke probleme u odnosu na nepoboljšane ljude. Nije mi namera da branim genetski inženjering na ljudima kao poželjan razvoj već želim jedino da kažem da je verovatno da će do toga doći, dopalo se to nama ili ne.
Na izvestan način, ljudska rasa i treba da poboljša svoje mentalne i fizičke osobine kako bi se uspešno nosila sa sve složenijim svetom oko sebe i suočila se s novim izazovima kakvo je putovanje kroz svemir. Ljudi, takođe, treba da povećaju svoju biološku složenost ako žele da biološki sistemi zadrže preimućstvo u odnosu na elektronske. U ovom času, na strani kompjutera jeste brzina, ali oni ne ispoljavaju znake inteligencije. To nije iznenađujuće zato što su naši sadašnji kompjuteri manje složeni od mozga jedne gliste, vrste koja se baš ne može podičiti intelektualnim moćima.
Ali kompjuteri podležu onome što se naziva Murov zakon: njihova brzina i složenost udvostručuju se svakih osamnaest meseci. Po sredi je eksponencijalni rast koji, jasno, ne može da traje u nedogled. On će se, međutim, verovatno nastaviti sve dok kompjuteri ne steknu složenost sličnu onoj koju ima ljudski mozak. Neki ljudi smatraju da kompjuteri nikada neće moći da imaju istinsku inteligenciju, ma kakvi postali. Ali meni se čini da ako veoma složeni hemijski molekuli mogu tako da dejstvuju u ljudima da ovi budu inteligentni, onda podjednako složena elektronska kola mogu takođe da omoguće kompjuterima da se ponašaju na inteligentan način. Ako su inteligentni, onda bi svoj prlici bili u stanju da projektuju kompjutere još veće složenosti i inteligencije.Nedavno je na uglednom Jejl univerzitetu (SAD) održana konferencija, u organizaciji „Svetske svehumanističke organizacije”, koja je pokrenula raspravu na temu društva u kojem će inteligentni roboti, kiborzi (spoj čovekovih organa i mašinskih delova) i genetski izmenjene jedinke, koje ne moraju biti ljudskog porekla, živeti pokraj ljudi.
Za dve decenije, kompjuter od hiljadu dolara mogao bi da bude složen poput ljudskog mozga. Uporedni procesori mogli bi da podržavaju način rada našeg mozga, tako da bi kompjuter dejstvovao na inteligentan i svestan način.
Neuralni implanti mogli bi da omoguće znatno brži interfejs između mozga i kompjutera, što bi potrlo razliku između biološke i elektronske inteligencije.
U bliskoj budućnosti većina poslovnih transakcija verovatno će se odvijati između kiberličnosti preko Svetske mreže(WWW).
Za deset godina mnogi od nas mogli bi da odaberu da žive virtuelnim životom na Mreži, uspostavljajući kibernetska prijateljstva i veze.
Razumevanje ljudskog genoma nesumnjivo će dovesti do velikog napretka u medicini, ali će nam i omogućiti da značajno povećamo složenost sklopa ljudske DNK. Kroz narednih nekoliko stotina godina, ljudski genetski inženjering mogao bi da zameni biološku evoluciju, preoblikujući ljudsku rasu i otvorivši potpuno nova etička pitanja.
 Naš podsvesni um obrađuje gomilu informacija o kojima naš svesni um ni ne sluti. Međutim, određeni broj informacija nesvesni um prosleđuje svesnom umu. Kako se to zapravo dešava? Odluku koja informacija će biti osvešćena, a koja ne, donosi deo mozga koji se naziva RETIKULARNI AKTIVACIJSKI SISTEM (RAS).RAS je mreža nervnih puteva u donjem delu mozga koja povezuje kičmenu moždinu, mali i veliki mozak i deluje kao filter za sve ulazne informacije koje mozak upija iz spoljašnjeg sveta. Šta god vidimo, čujemo, osećamo prolazi kroz tu mrežu koja zatim prosleđuje signal, poruku u odgovarajući deo mozga na obradu. Znači, razvrstava bujicu informacija i traga za onim posebnim delićima koji se najbolje slažu sa već uspostavljenim informacijskim obrascima u mozgu. Tako svesni um dobija sve one informacije koje su za njega bitne. Odnosno, one za koje se odlučio da su mu bitne.
VERUJEM DA JE OVAJ PREDUGACAK TEKST SMORIO. DA UPROSTIMO STVAR MOZAK U POSUDU I FETUS U POSUDI! STVARANJE POBOLJSANOG COVEKA!
RAS NAM JE PRVA POMOC PRI NALETU INFORMACIJA! PROBAJMO DA APSORBUJEMO STO JE MOGUCE MANJE INFORMACIJA DA NAM NE 'PUKNE' SISTEM!
MILENIJALCI SU SMISLILI NACIN DA 'PREZUPCE' MI OSTALI MORAMO PODHITNO DA RAZVIJAMO NAS RAS!