PROSLOST ILI BUDUCNOST

DA LI SE COVEK VISE PLASI ONOG STO VIDI ISPRED SEBE ILI ONOG STO JE IZA NJEGA?Drevni mudraci su znali o vremenu i vremenima SVE, što se moglo znati u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vreme je besmisleno. Tako kaže drevna mudrost. Ona takodje  uci da ono sto je na Zemlji sadasnjost, u univerzumu moze biti buducnost, a proslost moze biti sadasnjost .A velika mudrost su i reci : Uci iz proslosti, zivi u sadasnjosti, a planiraj buducnost. I ne dozvoli da ti ni jedna od njih plasi.

Svaki preživljeni trenutak je sam po sebi poseban i neponovljiv. Trebalo bi da shvatimo da je svaki dan drugačiji, a da se nijedan preživljeni trenutak neće ponoviti, da svaki dan donosi nešto novo i da će se možda baš danas desiti nešto što će biti vredno nekog novog, možda i lepšeg sećanja.Prošlost je skup vremena prošlih događaja iz prethodnog razdoblja, dakle pre određene tačke u vremenskoj skali. Postoje različita shvatanja i zavisno  o predmetu razlikuje se koliko vremena od događaja mora proći da bi se moglo govoriti prošlosti. Prošlost se nalazi na vremenskoj skali pre sadašnjosti i na nju se nema uticaja, dakle prošlost je nepromenjiva.Memorija,emocija,uverenja, zablude,ocekivanja, objasnjenja,razmisljanja, reagovanja,ponasanja koja smo imali u nasoj proslosti mogu da nas toliko opterete da ni u sadasnjosti ne mozemo da zivimo mirno zbog toga. Zato ima ljudi koje proslost neizmerno plasi. Da li zbog nepoverenja u sebe u smislu toga da nismo doneli dobre odluke, da li zbog kanjanja zbog stvari koje smo cinili. Ovo necu da rasclanjum, ali to kajanje ide od pogresne odluke, preko ucinjenih "grehova" do stvarnih zlocina. Dakle, tu proslost ima pravo da nas progoni.Medjutim, vuci za sobom proslost kao preteske kofere moze i te kako lose da utice i nasu sadasnjost i na nasu budusnost. Kako ste shvatili ( nadam se da jeste) da je proslost nepromenjiva ( sem kod novih istoricara) znaci da sve ono sto je bilo treba ostaviti tamo gde je bilo - u proslosti.I ne treba da nas proslost plasi ( sem ako smo cinili zaista lose stvari pa se plasimo kazne).Proslost treba da ostane kao secanje i kao nesto sto nas je formiralo o osobu koja smo danas!
Sadašnjost označava neodređeno razdoblje između proteklog vremena (prošlosti) i budućnosti.
Mi neprestano negde žurimo, ne umemo da uživamo u životu koji nam je darovao Gospod. Neprestano se nalazimo u trci, stalno očekujemo nešto novo, nešto što će se razlikovati od onoga što imamo danas. Postavlja se pitanje: a kada ćemo se radovati današnjem danu? Kada ćemo uživati u njemu? Jer ono što je sada i ovde, u tvojim rukama, tako brzo nestaje. Vreme leti. Dok ovo govorim, vreme leti, prolazi. Sadašnjost nam neprestano klizi, mi stalno živimo u drugom vremenu – između prošlosti i budućnosti – i ne primećujemo sadašnjost.
Sada nam sat pokazuje početak drugog časa, ali mi ne živimo u njemu već smo u sutrašnjem danu ili danu nakon njega, razmišljamo o onome što će se dogoditi za mesec dana, kakvi ćemo tada biti. Zagledamo u budućnost ali ne stvaralački i sa promišljanjem, već sa osećanjem zabrinutosti. Neprestano očekivanje nečega i razmišljanje o tome nas čini bolesnima i mi gubimo sposobnost da se radujemo.
Na primer, sada radiš nešto što ti pruža zadovoljstvo, ali ubrzo i to će prestati da te raduje jer ćeš početi da razmišljaš o narednim obavezama, a zatim o narednim i tako u nedogled. Mi nikada ne živimo u sadašnjosti, ne živimo ovde i sada – a to i jeste jedino sigurno i bezbedno. To je ono što ti pripada, zahavljujući čemu možeš da se naslađuješ tim najvećim darom Božijim koji se zove život. I ipak, zabrinutost nas ne napušta, mi se klatimo između onoga što je bilo u prošlosti, sećanja, utisaka, događaja i onoga što teoretski može da se dogodi u budućnosti. Tako prolazi život, godine lete i mi se razboljevamo.
Ne radujemo se, ne uživamo, imamo zabrinuta lica, nemirna srca, ne umemo da se osmehnemo, ne uspevamo da proniknemo u ono što se događa. Ne možemo da se zaustavimo. Strašno je kada pomislimo gde toliko žurimo: žurimo ka kraju svog života. Kao da se žurimo da što brže umremo.
Ako umeš da živiš u onome što je sada, tada poimaš da je sada kod tebe sve dobro jer zapravo nemaš toliko mnogo problema kako ti predstavljaju tvoje fantazije.U sadašnjem trenutku svog života, svako od nas predstavlja zbir svih svojih prošlih iskustava.Pošto je svet dinamičan i kao takav uvek promenljiv, sadašnjost ne postoji u onom klasičnom smislu, sadašnjost postoji samo u onom najmanjem vremenskom intervalu koji bi se trebao računati kao beskonačno mali vremenski interval u okviru koga se neki događaj može promatrati kao sadašnjost.
Ljudi primećuju vreme samo pomoću prirodnih promena kao što je starenje i pomoću fizičkih promena koje se dešavaju u njihovoj okolini, inače da su ljudi besmrtni i da je njihov svet trajno statičan, pitanje je uopšte da li bi se setili "vremena" kao pojma i da li bi ga definisali.
Sadašnjost može postojati samo u onom sistemu u kojem nema baš nikakvog kretanja, recimo ako bi sve što nas okružuje bilo u stanju približno apsolutnom mirovanju to povlači temperaturu oko 0 K, tek tada bi u tom sistemu mogli reći za pojedine stvari da se odvijaju u sadašnjosti .Mislim da se svi mi jako plasimo sadasnjosti. Nekako, ne umemo da zivimo svoj zivot, ponasamo se kao da ih imamo sto. Vracamo se u proslost, plasi nas buducnost i u takvom grcu provedemo celu svoju sadasnjost. A ne mi trebalo, a ne bi moralo.Sadasnjost jeste neuhvatljiva i nedefinisana ali ipak probajte da zivite u njoj potpuno stojeci na obe noge.
Budućnost je vreme koje subjektivno gledano sledi sadasnjosti.
U klasičnoj mehanici vreme je dimenzija koja je veličina pri parametrizaciji događaja. U ovom slučaju, ne razlikuje se između sadašnjosti i budućnosti i prošlosti. Tek drugi zakon termodinamike daje vremenu određeni smer. Zatim je entropija u budućnosti je uvijek veća (ili barem ne niža) nego u prošlosti.Posebna teorija relativnosti koju je otkrio Albert Einstein dovela je i do promene koncepcije i intrepretacije uveta prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Vrijeme se smatra u fizici četvrtom dimenzijom u svemiru.
Strahovati nad budućim događajima je isto kao i planirati budućnost kakvu ne želimo. Uvek se setite da se misli materijalizuju. Ali tu ste vi, da ih osvestite, prihvatite, razumete i na kraju transformišete da vam služe, jer tamo gde su nam najveći strahovi tu su nam najveći potencijali.

Strah je emocija koja je direktno vezana za budućnost. On je jedan od najvažnijih izazova. Svako ljudsko biće mora da prođe kroz njega i mora da dođe do tačke razumevanja. To je proces sazrevanja. Strah se sastoji iz nepoznavanja sopstvenog bića i manifestuje se na mnogo načina, a vrlo je raznolik u svom ispoljavanju. Odgovori nisu spolja, oni se nalaze duboko u nama.Sta nas ceka u buducnosti na globalnom planu:

 Prema Murovom zakonu, snaga računara dr udvostručuje svakih 18 meseci. To znači da će za desetak godina čipovi koštati oko jedan peni. Računari u današnjem obliku više neće postojati, ali će ipak biti svuda i na svakom mestu, neizbežni, ali skriveni, poput struje i tekuće vode. Pratiće nas tiho i neprimetno, ispunjavajući nam želje uvek i svuda.Kada internet bude dostupan posredstvom kontaktnih sočiva, pored lica osoba s kojima razgovaramo moći ćemo da vidimo njihovu biografiju, a u slučaju da govore stranim jezikom, na raspolaganju će nam biti titlovani prevod. Kontaktna sočiva sa pristupom internetu uneće revoluciju u živote glumaca, političara, hirurga, turista, vojnika i astronauta, jer će biti dovoljno da trepnu okom da bi im na raspolaganje bili stavljeni mape, scenarija, govori, biografije it.
U bliskoj budućnosti upravljaćemo računarima mislima, a ne mišem. Evropska unija i SAD ulažu stotine miliona dolara u mapiranje nervnih putanja u mozgu. Ovaj veliki naučni projekat mogao bi da olakša muke mentalno obolelima i da omogući paralizovanim osobama da pomoću misli upravljaju kompjuterima, invalidskim kolicima i mehaničkim udovima, ali i da koriste kućne aparate i igraju video igre.
Posredstvom telepatije (kontakt mislima) i telekineze (pokretanje predmeta uticajem volje) moći ćemo da aploudujemo sećanja, napravimo “mozak-net” i beležimo misli, pa čak i snove.
Kada budemo mogli da stavimo misli na internet, nezaposleni ljudi će jednoga dana moći da se prekvalifikuju i nauče nove veštine a studenti će pohađati predavanja dok spavaju.
Činjenica da će svako znati sve o nekom proizvodu, usluzi i kupcu doprineće razvoju “savršenog kapitalizma”. Svi ćemo tačno znati gde postoji ponuda, a gde potražnja, pa će tržište biti znatno efikasnije.
U toku je digitalizacija industrijskih preduzeća. Trenutno se digitalizuju mediji, a u narednoj deceniji biće digitalizovani i obrazovanje, medicina i saobraćaj.
Veštačka inteligencija polako osvaja svakodnevicu. “Robodoktori” i “roboadvokati” uskoro će u svakom trenutku razumljivim jezikom pružati korisne savete koji se mogu brzo primeniti.

Automobili bez vozača sa GPS upravljanjem krstariće ulicama, a “saobraćajna nesreća” i “saobraćajna gužva” postaće zastareli izrazi.
Robotička industrija mogla bi da postane razvijenija nego današnja autoindustrija. U uslovima kada društvo postaje sve starije, Japan, koji prozivodi 30 odsto svetskih robota, već pravi robotičke bolničarke. Mehaničke spremačice, kuvari, muzičari i pomoćnici postaće sastavni deo “opreme” u našim domovima.Oboleli i stari delovi tela moći će da se zamene, baš kao delovi automobila danas. Naučnici već uzgajaju kožu, hrskavicu, noseve, krvne sudove, bešike i dušnike od ljudskih ćelija. U budućnosti, razvijaće složenije organe, kao što su jetra i bubreg. Izraz “otkazivanje organa” biće izbačen iz upotrebe.Za nekoliko decenija roditelji će moći da biraju genetske karakteristike svoje dece. Za manje od 100 dolara, moći ćemo da sekvenciramo i registrujemo svoje gene. Oštećeni i nefunkcionalni geni u našem genomu moći će da se izleče posredstvom genske terapije. Naučni su već izolovali gene “pametnog miša” i “moćnog miša” od kojih mogu da se naprave miševi sa izvanrednim pamćenjem i snagom, a ekvivalenti tih gena postoje i kod ljudi.
Proces starenja mogao bi da se uspori. Danas znamo da starenje nastaje kao posledica spleta grešaka na nivou gena i ćelija. Ako nam pođe za rukom da otklonimo pogrešne spojeve u mehanizmima koji se obično odigravaju u ćelijama, naš životni vek bi mogao da se produži.
DNK čipovi postavljeni u WC šolji ili na ogledalu u kupatilu mogli bi da prepoznaju sumnjive tragove proteina ili kolonije bakterija odgovornih za širenje raka mnogo godina pre nastanka tumora. Minijaturni senzori koji neprekidno i neprimetno analiziraju telesne tečnosti doprineće da reč “tumor” nestane iz našeg rečnika. Nanotehnologija omogućiće ciljano uništavanje ćelija raka, zahvaljujući ćemu bi hemoterapija jednoga dana mogla da postane izlišna.Digitalna revolucija daje moć obespravljenima, naročito ljudima koji žive pod vlašću diktatora. Internet omogućava ljudima da shvate da ne moraju da žive kao robovi. Diktatori koji se boje interneta i njihovi ljudi postaće veliki gubitnici.
Nalazimo se u istorijskoj fazi prelaska sa robnog kapitalizma, zasnovanog na robi, na intelektualni kapitalizam, zasnovan na znanju. Primera radi, cena hrane u odnosu na prihode konstantno opada u poslednjih 150 godina. Pre mnogo vekova engleski kralj verovatno nije mogao sebi da priušti sebi večeru kakvu ste vi imali sinoć.
Zemlje koje investiraju isključivo u poljoprivredu verovatno će se suočiti sa slabljenjem ekonomije. Zemlje koje koriste robni kapitalizam kao odskočnu dasku na putu do mešovite ekonomije zasnovane na robno-intelektualnom kapitalizmu najverovatnije će se obogatiti.
Moj licni stav: ispravila bih mnogo toga sto se dogodilo u proslosti,ali je se ne plasim,
                       ispravila bih mnogo toga i u sadasnjim dogadjajima kojih se jako plasim, pa opet jako sam srecna sto sam tu gde jesam  i nikad se ne bih vratila u proslost ( ono sto ljudi zele da opet budu mladi), meni je super sto sad znam kakav mi je zivot odredjen na ovome svetu ,
                     ispravke u buducnosti ne postoje, i ne plasim je se uopste ( na licnom nivou), jer znam da me ceka fizicka smrt i mozda ako imam srece puno radosti od strane svoje dece ( unucici na primer).
IZ SVEGA OVOG SE MOZE ZAKLJUCITI DA AKO UOPSTE POSTOJI REALNO MERENJE VREMENA I PODELA NA PROSLOST ,SADASNJOST I BUDUCNOST NAJBOLJE JE ZIVETI U TOJ SADASNJOSTI. STRAH OD PROSLOSTI ILI BUDUCNOSTI NE BI TREBAO DA POSTOJI. ZATO SE TREBA MAKSIMALNO USREDSREDITI NA SADASNJI MOMENAT NASEG ZIVLJENJA!