AKO SI MANJINA MOZDA SI SA RAZLOGOM BAS TO! HOBOSI - SKITNICE, NOMADI, BESKUCNICI - MANJINA!
Mi živimo u svetu gde je sve sređeno i homogenizovano. Gde god da odeš, možeš naći iste radnje, iste trendove, iste navike. Mene zanimaju ljudi koji se protive time, koji traže alternativne načine života, koji osećaju da ovaj sistem ne funkcioniše, ljudi koji putuju da bi pronašli sebe, opirali se kapitalističkoj kulturi ili pobegli iz nasilničkih porodica.
Znaci shvatili ste da ne govorim o onim manjima o kojima se govori ceo septembar (gej) ili o onima o kojim se govori samo kad se desi nesreca ( Romi) ili manjinske nacije.... Mada i tu ima dosta da se kaze narocito o onoj prvoj koja trazi prava vecinskog naroda koji su valjda u pravu kad su vecina? A oni su manjina jer su drugaciji, razliciti iz bilo kog razloga i zato nikako ne mogu da budu vecina!
Pricamo o ljudima koji su resili da budu manjina jer zele slobodu u svakom smislu te reci. U redu ima i ljudi koji su postali beskucnici iz finansijskih razloga ili nekih tragedija. Ni o njima necu.
Kina je najmnogoljudnija država na planeti, a najverovatnije će to još dugo ostati, s obzirom na to da je nedavno ukinuta „politika jednog deteta“. Uprkos tome, ova zemlja je retko naseljena – većina stanovništva živi u velikim centrima poput Pekinga, Hong Konga i Šangaja. Manji deo, što u slučaju Kine znači čak 30 miliona ljudi, stanuje u pećinama , od kojih se većina nalazi na severu zemlje.Ovako neobičan smeštaj u Kini postoji već vekovima, a najviše takvih pećina ima u pokrajini Šansi, gde je tlo jako pogodno za kopanje. Ovakav način života je i više nego povoljan za budžet porodica jer je za iznajmljivanje stana u nekom od kineskih gradova potrebno izdvojiti mnogo novca.Rodio sam se u pećini i u njoj ću i umreti. Ceo život sam proveo u njoj i ne mogu da zamislim da je drugačije. Život je ovde lagan i udoban“, konstatovao je jednom prilikom Ljengšuej, jedan od stanovnika pećina južno od Jenana. „Ovde imam sve što mi je potrebno. Ne moram da se penjem uz stepenice jer mi je sve blizu. Posle kao ne postoje paralelni svetovi i jedno sveukupno vreme u kome sve postoji????
Stanovnici Gvadiksa na jugu Španije već vekovima žive u kućama u pećinama, a iako na prvi pogled Gvadiks liči na većinu andaluzijskih sela, kad se popnete na okolno brdo možete da se uverite u neobičnu lepotu ovog naselja koje mnoge podseća na površinu Marsa.„Mnogi ljudi misle da su pećine prljava i mračna mesta, ali to nije slučaj kada je Gvadiks u pitanju“, ponosno je objasnio Hoze reporteru BBC-ja.
Hoze priznaje da ne bi mogao da zamisli život van pećine.
„Dopada mi se. Ne bih mogao da zamislim drugačiji život. Moja porodica živi ovde generacijama unazad. Ovde imam sve što mi treba. Ne bih mogao da zamislim život u normalnoj kući. Ovde je veoma toplo leti, a dole u pećinama smo zaštićeni od toplote. Pećine su kao prirodni klima uređaj. Ovde dole je takođe relativno toplo tokom hladnih zima“, kaže Hoze.
Ima jos ljudi koji zive u pecinama, najveci trend je trenutno u Francuskoj gde mnogi ljudi napustaju svoje domove i odlaze da zive u pecine!
Nomadski život povezuje mnogo različitih grupa ljudi - hobose, astronaute, hedoniste na muzičkim festivalima, eRVe - putnike, beduine, takozvane neprekidne turiste, cirkuzante i kamiondžije.
Svako od njih ima svoje razloge za nedostatak stalnog mesta prebivanja, ali za sve njih putovanje je način života.
Hobosi – odnosno lutajući beskućnici su to ime dobili tridesetih godina prošlog veka, za vreme američke Velike depresije.
Bez posla i perspektive kod kuće, mnogi su odlučili da potraže svoju sreću negde drugde i izabrali su život na putu.
Radi lakše komunikacije, hobosi su razvili sistem simbola koje su ispisivali po zidovima kuća, železničkih stanica i na ulazima u gradove. Londonski dizajner Mat Džons (Matt Jones), inspirisan hobo simbolima, predložio je sličnu stvar ali vezanu za internet i radio talase.
Njegov izum je warchalking, odnosno crtanje simbola na javnim mestima gde se može uhvatiti otvorena bežična internet mreža .
Korak dalje otišao je Džona Briker-Koen (Jonah Brucker-Cohen) sa svojim “wi-fi liberatorom” – uređajem koji STVARA otvorene bežične nodove i omogućuje besplatno korišćenje bežičnog interneta koji se na aerodromima obično naplaćuje, ali samo pod uslovom da se ta veza deli sa još nekim korisnikom.Tehnomad je nomad koji ostaje povezan sa medijima komunikacije tokom putovanja.
RV putnici su svi oni koji život provode putujući u svojim rekreativnim vozilima – mobilnim kućama popularnim još od pedesetih godina prošlog veka.
Ovaj polunomadski način života postao je popularan među novom generacijom frilensera koji zarađuju isključivo preko internet servisa.
U Njujorku, beskućnici su skvotovali ( zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika) Tunel slobode gde sada žive takozvani ljudi krtice.
Urbana legenda kaže da tu živi oko 5 000 ljudi koji su grupisani u nekoliko plemena.
Umetnica Lusi Orta (Lucy Orta) ruši granicu između arhitekture i mode.
Njene nomadske kreacije se mogu definisati kao građevine koje se nose ili odeća u kojoj se živi.
Svoj rad započela je 1992.godine kao odgovor na ratove i prirodne katastrofe koje izazivaju velike migracije.
Ova odeća namenjena je nomadima, izbeglicama i beskućnicima i pruža zaštitu čak i protiv hemijskog oružja.
Vozilo za beskućnike je delo poljskog umetnika Krištofa Vodička (Krzysztof Wodiczko).
Predstavlja verziju kolica uličnih prodavaca samo sa posebnom pregradom za spavanje
Namenjeno je maloj grupi beskućnika iz Njujorka koja živi od sakupljanja flaša.
U posleratnoj rekonstrukciji Evrope, arhitektonski i urbanistički planovi bili su usmereni na pravljenje mašina za stanovanje namenjene milionima.
Niko nije pitao ljude kako žele da žive, ali na sreću, uloga arhitekata se promenila.
Nomadizam nije samo odlika siromašnih.
Bogati i moćni putuju iz zemlje u zemlju ne bi li izbegli poreze i sačuvali bogatstvo.
Of šor bankovni računi i globalna komunikaciona mreža omogućavaju ovu aktivnost, a nacionalne vlade su nemoćne da bilo šta preduzmu.
Na sajtu ptclub.com jasno se kaže da za nekih 30 000 € možete dobiti drugi pasoš, novi identitet, ofšor kompaniju, lažnu adresu i još mnogo toga.
Mi živimo u svetu gde je sve sređeno i homogenizovano. Gde god da odeš, možeš naći iste radnje, iste trendove, iste navike. Mene zanimaju ljudi koji se protive time, koji traže alternativne načine života, koji osećaju da ovaj sistem ne funkcioniše, ljudi koji putuju da bi pronašli sebe, opirali se kapitalističkoj kulturi ili pobegli iz nasilničkih porodica.
Znaci shvatili ste da ne govorim o onim manjima o kojima se govori ceo septembar (gej) ili o onima o kojim se govori samo kad se desi nesreca ( Romi) ili manjinske nacije.... Mada i tu ima dosta da se kaze narocito o onoj prvoj koja trazi prava vecinskog naroda koji su valjda u pravu kad su vecina? A oni su manjina jer su drugaciji, razliciti iz bilo kog razloga i zato nikako ne mogu da budu vecina!
Pricamo o ljudima koji su resili da budu manjina jer zele slobodu u svakom smislu te reci. U redu ima i ljudi koji su postali beskucnici iz finansijskih razloga ili nekih tragedija. Ni o njima necu.
Kina je najmnogoljudnija država na planeti, a najverovatnije će to još dugo ostati, s obzirom na to da je nedavno ukinuta „politika jednog deteta“. Uprkos tome, ova zemlja je retko naseljena – većina stanovništva živi u velikim centrima poput Pekinga, Hong Konga i Šangaja. Manji deo, što u slučaju Kine znači čak 30 miliona ljudi, stanuje u pećinama , od kojih se većina nalazi na severu zemlje.Ovako neobičan smeštaj u Kini postoji već vekovima, a najviše takvih pećina ima u pokrajini Šansi, gde je tlo jako pogodno za kopanje. Ovakav način života je i više nego povoljan za budžet porodica jer je za iznajmljivanje stana u nekom od kineskih gradova potrebno izdvojiti mnogo novca.Rodio sam se u pećini i u njoj ću i umreti. Ceo život sam proveo u njoj i ne mogu da zamislim da je drugačije. Život je ovde lagan i udoban“, konstatovao je jednom prilikom Ljengšuej, jedan od stanovnika pećina južno od Jenana. „Ovde imam sve što mi je potrebno. Ne moram da se penjem uz stepenice jer mi je sve blizu. Posle kao ne postoje paralelni svetovi i jedno sveukupno vreme u kome sve postoji????
Stanovnici Gvadiksa na jugu Španije već vekovima žive u kućama u pećinama, a iako na prvi pogled Gvadiks liči na većinu andaluzijskih sela, kad se popnete na okolno brdo možete da se uverite u neobičnu lepotu ovog naselja koje mnoge podseća na površinu Marsa.„Mnogi ljudi misle da su pećine prljava i mračna mesta, ali to nije slučaj kada je Gvadiks u pitanju“, ponosno je objasnio Hoze reporteru BBC-ja.
Hoze priznaje da ne bi mogao da zamisli život van pećine.
„Dopada mi se. Ne bih mogao da zamislim drugačiji život. Moja porodica živi ovde generacijama unazad. Ovde imam sve što mi treba. Ne bih mogao da zamislim život u normalnoj kući. Ovde je veoma toplo leti, a dole u pećinama smo zaštićeni od toplote. Pećine su kao prirodni klima uređaj. Ovde dole je takođe relativno toplo tokom hladnih zima“, kaže Hoze.
Ima jos ljudi koji zive u pecinama, najveci trend je trenutno u Francuskoj gde mnogi ljudi napustaju svoje domove i odlaze da zive u pecine!
Nomadski život povezuje mnogo različitih grupa ljudi - hobose, astronaute, hedoniste na muzičkim festivalima, eRVe - putnike, beduine, takozvane neprekidne turiste, cirkuzante i kamiondžije.
Svako od njih ima svoje razloge za nedostatak stalnog mesta prebivanja, ali za sve njih putovanje je način života.
Hobosi – odnosno lutajući beskućnici su to ime dobili tridesetih godina prošlog veka, za vreme američke Velike depresije.
Bez posla i perspektive kod kuće, mnogi su odlučili da potraže svoju sreću negde drugde i izabrali su život na putu.
Radi lakše komunikacije, hobosi su razvili sistem simbola koje su ispisivali po zidovima kuća, železničkih stanica i na ulazima u gradove. Londonski dizajner Mat Džons (Matt Jones), inspirisan hobo simbolima, predložio je sličnu stvar ali vezanu za internet i radio talase.
Njegov izum je warchalking, odnosno crtanje simbola na javnim mestima gde se može uhvatiti otvorena bežična internet mreža .
Korak dalje otišao je Džona Briker-Koen (Jonah Brucker-Cohen) sa svojim “wi-fi liberatorom” – uređajem koji STVARA otvorene bežične nodove i omogućuje besplatno korišćenje bežičnog interneta koji se na aerodromima obično naplaćuje, ali samo pod uslovom da se ta veza deli sa još nekim korisnikom.Tehnomad je nomad koji ostaje povezan sa medijima komunikacije tokom putovanja.
RV putnici su svi oni koji život provode putujući u svojim rekreativnim vozilima – mobilnim kućama popularnim još od pedesetih godina prošlog veka.
Ovaj polunomadski način života postao je popularan među novom generacijom frilensera koji zarađuju isključivo preko internet servisa.
U Njujorku, beskućnici su skvotovali ( zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika) Tunel slobode gde sada žive takozvani ljudi krtice.
Urbana legenda kaže da tu živi oko 5 000 ljudi koji su grupisani u nekoliko plemena.
Umetnica Lusi Orta (Lucy Orta) ruši granicu između arhitekture i mode.
Njene nomadske kreacije se mogu definisati kao građevine koje se nose ili odeća u kojoj se živi.
Svoj rad započela je 1992.godine kao odgovor na ratove i prirodne katastrofe koje izazivaju velike migracije.
Ova odeća namenjena je nomadima, izbeglicama i beskućnicima i pruža zaštitu čak i protiv hemijskog oružja.
Vozilo za beskućnike je delo poljskog umetnika Krištofa Vodička (Krzysztof Wodiczko).
Predstavlja verziju kolica uličnih prodavaca samo sa posebnom pregradom za spavanje
Namenjeno je maloj grupi beskućnika iz Njujorka koja živi od sakupljanja flaša.
U posleratnoj rekonstrukciji Evrope, arhitektonski i urbanistički planovi bili su usmereni na pravljenje mašina za stanovanje namenjene milionima.
Niko nije pitao ljude kako žele da žive, ali na sreću, uloga arhitekata se promenila.
Nomadizam nije samo odlika siromašnih.
Bogati i moćni putuju iz zemlje u zemlju ne bi li izbegli poreze i sačuvali bogatstvo.
Of šor bankovni računi i globalna komunikaciona mreža omogućavaju ovu aktivnost, a nacionalne vlade su nemoćne da bilo šta preduzmu.
Na sajtu ptclub.com jasno se kaže da za nekih 30 000 € možete dobiti drugi pasoš, novi identitet, ofšor kompaniju, lažnu adresu i još mnogo toga.
Нема коментара :
Постави коментар