OGLEDALO NAM POKAZUJE NASU OBRNUTU STRANU, A IPAK SU OCI OGLEDALO DUSE! ZIVOT IZA OGLEDALA ILI ZIVOT U ODRAZU OGLEDALA!
Zapanjujuće je koliko su ljudi spremni da prihvate život bez radosti, tovareći sebi na vrat težak, često nepodnošljivi teret koji pokorno vuku kroz sivilo dana.
JETeret neumoljivih ambicija, satirućih obaveza, nemilosrdnih zahteva, neostvarivih ciljeva.
Ljudi teturaju kroz život, posrćući pod tovarom koji su sami sebi natovarili, potišteni, satrveni, sumorni, turobni i nesrećni, umesto da se životu raduju. Životna radost je, međutim prirodna i čoveku prirođena. To se najbolje vidi po deci koja su u stanju da se raduju bilo čemu. Čak i naizgled ničemu. Prosto činjenici da u osebi osećaju moćno strujanje života. Ta radost je izraz iskonske životne snage koja se naprosto preliva. Gušenje životne radosti je veštačko i spolja nametnuto.Zašto LJUDI Život postaje neshvatljiv jer je neuhvatljiv. Ljudi su sve izgubljeniji, samim tim, sve uplašeniji i otuda sve nasilniji. Rastuće nasilje proizvod je rastuće izgubljenosti i rastućeg straha.
Nesposoban da se na bilo čemu zadrži, u bilo šta udubi, bilo čemu posveti, čovek današnjice je sve nestrpljiviji. Sve bi hteo odmah, bez uslova, prepreka i odlaganja. Zato tako lako puca. I figurativno i doslovno.
U svetu lišenom smisla, brzina je proglašena najvišom vrednošću. Rekord je magijska reč koja opčinjava. Umesto nekadašnjih deset, na snazi su samo dve zapovesti:
– brže, brže, brže;
– više, više, više.
I sve brže i brže i sve više i više.
Umesto suštine, nametnuli su nam količinu. Štoperica je zauzela mesto vrednosnih sistema. Broj je božanstvo kome se svi klanjaju.
Veštačko je ubrzanje kome smo podvrgnuti i koje su mnogi prihvatili bez zazora i bez otpora. To je ubrzanje podla podvala koja ima samo jedan cilj – da nas izbezumi i tako izbezumljene lakše i beznadežnije porobi.
Nekada su se robovi barem vukli. Njihova je sporost bila izraz odbijanja da se poistovete sa robovanjem koje im je nametnuto. Rob današnjice prosto leti, ponoseći se svojim lancima. Žalosnog li prizora.
Uostalom, brzanje je oduvek bilo nespojivo sa ljudskim dostojanstvom sebe pretvaraju u automate koji odrađuju život i u aveti koje hodaju? Čine to u pustoj nadi da će tako ovladati sudbinom. Da će se, izdigavši se iznad životne radosti, istovremeno izdići i iznad nevolja koje život sobom nužno nosi. Odricanje od radovanjai životu doživljavaju kao neku vrstu zasluge koja će im negde biti upisana i kao žrtvu koju će sudbina umeti da ceni, poštedevši ih pogibelji.
Od toga, naravno, nema ništa. Sudbina pogađa svakog. Pa i onog koji se ne usuđuje da se životu obraduje.
Život sobom nosi i radost i bol. Zatrevši radost nećemo se izbaviti mogućeg bola. Ovim se odricanjem ništa ne postiže. Besmileno je opirati se životnoj radosti, besmisleno je zatirati njen žar.
Ma šta nam se dogodilo, svaki je novi dan novi dobitak.Posvetimo se kako valja svom životu, umesto da ga živimo usput, u prolazu.
Razvojni psiholozi su davno primetili da se ne rađamo sa shvatanjem da je lik u ogledalu povezana sa nama samima, već postoji momenat u razvoju kad se takvo saznanje desi. Ukratko, mirror neuroni predstavljaju efikasan sistem koji nam omogućava da “pročitamo” akcije drugih koristeći reprezentaciju sopstvenog tela i sopstvenih akcija. Ovako shvaćene akcije se porede sa sopstvenim motivima i intencijama pri identičnim akcijama da bi se razumeli motivi i namere drugih. Na ovaj način se prostim posmatranjem ponašanja drugih dobijaju informacije koje, povezane na pravilan način, daju uvide koje omogućavaju bogati socijalni život.je javlja. Ovo je jednostavno testirati tako što se bebi, tokom igre, da ne primeti, namaže malo karmina na nos. Kada se ovako “nakarminisana” beba prinese ogledalu ona će da posegne za crvenom mrljom karmina. Ali gde: na svom licu ili u ogledalu? Većina dece počinje da poseže za mrljom na svom licu tek nakon 21. meseca starosti (1). Mlađa deca ne prepoznaju sebe u ogledalu i ne shvataju da je to njihov odraz. Stoga oni crvenu mrlju vide na licu deteta u ogledalu. Italijanski tim neuronaučnika sa Univerziteta u Parmi, predvođen Đakomom Ricolatijem prvi je otkrio mirror neurone ranih 1990. Oni su snimali rad pojedinačnih ćelija kore velikog mozga makaki majmuna kada su primetili da postoji grupa neurona koja se aktivira i kad majmun posegne za hranom i kad gleda nekog drugog (majmuna ili čoveka) kako izvodi tu istu akciju. Kada su snimani parovi majmuna od kojih jedan uzima h.ranu, a drugi to posmatra, izgledalao je kao da ćelije u mozgu majmuna koji posmatra odražavaju stanje ćelija u mozgu majmuna koji je akter. Zona koja se ekscitirala je poznata kao zona F5 premotornog korteksa .A sad o ocima. Jasan, uporan pogled imaju iskrene, dobronamerne i sigurne osobe koje ulivaju poverenje.Bistar, sjajan pogled imaju oštroumni, veseli i radoznali ljudi koji vode zdrav i uspešan život. Uglavnom su poletni, puni optimizma i drugi uživaju u njihovom društvu.Dug, topao pogled otkriva smirenu, nežnu osobu koja nam je naklonjena, voli nas i želi nam dobro. Tako nas najčešće gledaju otac i majka, kao i osobe koje nam veruju.Veseo, vragolast pogled najčešće upućuju mladi ljudi, ali i lakomislene, nepromišljene osobe sklone šali. Ponekad vam se može učiniti da su površni i previše opušteni, da lako praštaju i da za njih ništa nije problem. Njih ponekad treba blago sputavati i usmeravati, ali pritom paziti da ne gušite njihov polet.Živahan, nestalan pogled imaju radoznali, ekstrovertni, nestrpljivi, brzi ljudi. Oni vide sve što se događa, brzo reaguju i misle, ponekad ishitreno i nepromišljeno. Imaju mnogo energije i retko kada su bezvoljni.Umiljate, krupne oči, nežnog pogleda krase blage, otvorene osobe, spremne na ustupke i davanja. Međutim, one isto očekuju i zauzvrat, pa pazite da ih ne razočarate.Pitom pogled imaju ljudi filantropi, spremni da pomognu svima kojima je to potrebno. Oni imaju veliko srce, milostivi su, dragi, privrženi.
Vatren pogled koji stvara utisak da će svakog trenutka iz očiju suknuti iskre odaje strastvenu, osećajnu osobu, zaljubljive prirode, sklonu napadima besa i ljubomore. Takav pogled imaju i nestabilne ličnosti sklone čestim promenama raspoloženja.Oštar, siguran pogled, koji dostojanstveno “šara” po sagovornicima imaju hrabre, energične osobe, koje su dobre vođe i kojima ljudi veruju. Izražava bogato životno iskustvo, duhovnu zrelost, ali ponekad i hladno srce.
IZ SVEGA PRILOZENOG ZAKLJUCUJEMO ; OGLEDALO ISKRIVLJUJE STVARNOST I ZATO MU NE TREBA VEROVATI. U TUDJIM SE OCIMA NAJBOLJE OGLEDAMO. VERUJTE SVOJIM I TUDJIM OCIMA!
Zapanjujuće je koliko su ljudi spremni da prihvate život bez radosti, tovareći sebi na vrat težak, često nepodnošljivi teret koji pokorno vuku kroz sivilo dana.
JETeret neumoljivih ambicija, satirućih obaveza, nemilosrdnih zahteva, neostvarivih ciljeva.
Ljudi teturaju kroz život, posrćući pod tovarom koji su sami sebi natovarili, potišteni, satrveni, sumorni, turobni i nesrećni, umesto da se životu raduju. Životna radost je, međutim prirodna i čoveku prirođena. To se najbolje vidi po deci koja su u stanju da se raduju bilo čemu. Čak i naizgled ničemu. Prosto činjenici da u osebi osećaju moćno strujanje života. Ta radost je izraz iskonske životne snage koja se naprosto preliva. Gušenje životne radosti je veštačko i spolja nametnuto.Zašto LJUDI Život postaje neshvatljiv jer je neuhvatljiv. Ljudi su sve izgubljeniji, samim tim, sve uplašeniji i otuda sve nasilniji. Rastuće nasilje proizvod je rastuće izgubljenosti i rastućeg straha.
Nesposoban da se na bilo čemu zadrži, u bilo šta udubi, bilo čemu posveti, čovek današnjice je sve nestrpljiviji. Sve bi hteo odmah, bez uslova, prepreka i odlaganja. Zato tako lako puca. I figurativno i doslovno.
U svetu lišenom smisla, brzina je proglašena najvišom vrednošću. Rekord je magijska reč koja opčinjava. Umesto nekadašnjih deset, na snazi su samo dve zapovesti:
– brže, brže, brže;
– više, više, više.
I sve brže i brže i sve više i više.
Umesto suštine, nametnuli su nam količinu. Štoperica je zauzela mesto vrednosnih sistema. Broj je božanstvo kome se svi klanjaju.
Veštačko je ubrzanje kome smo podvrgnuti i koje su mnogi prihvatili bez zazora i bez otpora. To je ubrzanje podla podvala koja ima samo jedan cilj – da nas izbezumi i tako izbezumljene lakše i beznadežnije porobi.
Nekada su se robovi barem vukli. Njihova je sporost bila izraz odbijanja da se poistovete sa robovanjem koje im je nametnuto. Rob današnjice prosto leti, ponoseći se svojim lancima. Žalosnog li prizora.
Uostalom, brzanje je oduvek bilo nespojivo sa ljudskim dostojanstvom sebe pretvaraju u automate koji odrađuju život i u aveti koje hodaju? Čine to u pustoj nadi da će tako ovladati sudbinom. Da će se, izdigavši se iznad životne radosti, istovremeno izdići i iznad nevolja koje život sobom nužno nosi. Odricanje od radovanjai životu doživljavaju kao neku vrstu zasluge koja će im negde biti upisana i kao žrtvu koju će sudbina umeti da ceni, poštedevši ih pogibelji.
Od toga, naravno, nema ništa. Sudbina pogađa svakog. Pa i onog koji se ne usuđuje da se životu obraduje.
Život sobom nosi i radost i bol. Zatrevši radost nećemo se izbaviti mogućeg bola. Ovim se odricanjem ništa ne postiže. Besmileno je opirati se životnoj radosti, besmisleno je zatirati njen žar.
Ma šta nam se dogodilo, svaki je novi dan novi dobitak.Posvetimo se kako valja svom životu, umesto da ga živimo usput, u prolazu.
Razvojni psiholozi su davno primetili da se ne rađamo sa shvatanjem da je lik u ogledalu povezana sa nama samima, već postoji momenat u razvoju kad se takvo saznanje desi. Ukratko, mirror neuroni predstavljaju efikasan sistem koji nam omogućava da “pročitamo” akcije drugih koristeći reprezentaciju sopstvenog tela i sopstvenih akcija. Ovako shvaćene akcije se porede sa sopstvenim motivima i intencijama pri identičnim akcijama da bi se razumeli motivi i namere drugih. Na ovaj način se prostim posmatranjem ponašanja drugih dobijaju informacije koje, povezane na pravilan način, daju uvide koje omogućavaju bogati socijalni život.je javlja. Ovo je jednostavno testirati tako što se bebi, tokom igre, da ne primeti, namaže malo karmina na nos. Kada se ovako “nakarminisana” beba prinese ogledalu ona će da posegne za crvenom mrljom karmina. Ali gde: na svom licu ili u ogledalu? Većina dece počinje da poseže za mrljom na svom licu tek nakon 21. meseca starosti (1). Mlađa deca ne prepoznaju sebe u ogledalu i ne shvataju da je to njihov odraz. Stoga oni crvenu mrlju vide na licu deteta u ogledalu. Italijanski tim neuronaučnika sa Univerziteta u Parmi, predvođen Đakomom Ricolatijem prvi je otkrio mirror neurone ranih 1990. Oni su snimali rad pojedinačnih ćelija kore velikog mozga makaki majmuna kada su primetili da postoji grupa neurona koja se aktivira i kad majmun posegne za hranom i kad gleda nekog drugog (majmuna ili čoveka) kako izvodi tu istu akciju. Kada su snimani parovi majmuna od kojih jedan uzima h.ranu, a drugi to posmatra, izgledalao je kao da ćelije u mozgu majmuna koji posmatra odražavaju stanje ćelija u mozgu majmuna koji je akter. Zona koja se ekscitirala je poznata kao zona F5 premotornog korteksa .A sad o ocima. Jasan, uporan pogled imaju iskrene, dobronamerne i sigurne osobe koje ulivaju poverenje.Bistar, sjajan pogled imaju oštroumni, veseli i radoznali ljudi koji vode zdrav i uspešan život. Uglavnom su poletni, puni optimizma i drugi uživaju u njihovom društvu.Dug, topao pogled otkriva smirenu, nežnu osobu koja nam je naklonjena, voli nas i želi nam dobro. Tako nas najčešće gledaju otac i majka, kao i osobe koje nam veruju.Veseo, vragolast pogled najčešće upućuju mladi ljudi, ali i lakomislene, nepromišljene osobe sklone šali. Ponekad vam se može učiniti da su površni i previše opušteni, da lako praštaju i da za njih ništa nije problem. Njih ponekad treba blago sputavati i usmeravati, ali pritom paziti da ne gušite njihov polet.Živahan, nestalan pogled imaju radoznali, ekstrovertni, nestrpljivi, brzi ljudi. Oni vide sve što se događa, brzo reaguju i misle, ponekad ishitreno i nepromišljeno. Imaju mnogo energije i retko kada su bezvoljni.Umiljate, krupne oči, nežnog pogleda krase blage, otvorene osobe, spremne na ustupke i davanja. Međutim, one isto očekuju i zauzvrat, pa pazite da ih ne razočarate.Pitom pogled imaju ljudi filantropi, spremni da pomognu svima kojima je to potrebno. Oni imaju veliko srce, milostivi su, dragi, privrženi.
Vatren pogled koji stvara utisak da će svakog trenutka iz očiju suknuti iskre odaje strastvenu, osećajnu osobu, zaljubljive prirode, sklonu napadima besa i ljubomore. Takav pogled imaju i nestabilne ličnosti sklone čestim promenama raspoloženja.Oštar, siguran pogled, koji dostojanstveno “šara” po sagovornicima imaju hrabre, energične osobe, koje su dobre vođe i kojima ljudi veruju. Izražava bogato životno iskustvo, duhovnu zrelost, ali ponekad i hladno srce.
IZ SVEGA PRILOZENOG ZAKLJUCUJEMO ; OGLEDALO ISKRIVLJUJE STVARNOST I ZATO MU NE TREBA VEROVATI. U TUDJIM SE OCIMA NAJBOLJE OGLEDAMO. VERUJTE SVOJIM I TUDJIM OCIMA!
Нема коментара :
Постави коментар