SUNCE TUDJEG NEBA....MORALI STE DA ODETE DA DALEKO PRATECI SVOJE SNOVE ILI SAMO ZATO DA NEKAKO PREZIVETE JER U SVOJOJ ZEMLJI TO NE MOZETE. BEZ OBZIRA NA SVE - BITI GASTARBAJTER JE VRLO KOMPLIKOVANA STVAR! CUDO JE TO KAD ODETE U DRUGU ZEMLJU KAO DA STE OTISLI U ALISIN SVET IZA OGLEDALA. OVDE SE PONASATE OPUSTENO ,BAHATO, TAMO U TUDJINI MANJI STE OD MAKOVOG ZRNA, VISE RADITE,MOZETE SVE. PA KAD SE POPNETE NA CAROBNI PASULJ....
Iz Srbije se od 2000. do 2015. godine ukupno iselilo 654.000 ljudi ili skoro 10 odsto kompletnog stanovništva, dok je sa teritorije Balkana otišlo neverovatnih 7.337.000 građana, što je, recimo, jednako broju stanovnika koji naša zemlja ima prema poslednjem popisu.
Naime, prema podacima i istraživanjima koje je sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, iz Srbije je ukupno emigriralo 654.000 ljudi, od čega ih je najviše, čak 179.000 ili 27 odsto, otišlo u Nemačku u potrazi za boljim životom.
Sledi Austrija, u koju se preselio 105.000 naših, i Švajcarska sa 68.100 nastanjenih ljudi koji su rođeni u Srbiji, a koji su stariji od 15 godina. Pored ovih zemalja, Srbi su naseljavali Francusku, Hrvatsku, Italiju, Kanadu, Mađarsku, Sloveniju i Australiju, a emigrirao je skoro jednaki broj žena i muškaraca. Najviše, čak 76 odsto, iseljenika ima između 24 i 65 godina. Istraživanje sprovedeno od 2007. do 2013. pokazalo je da bi se 24 odsto ljudi za stalno odselilo iz Srbije kada bi imalo priliku .
U sredu su mi javili da sam primljen, u četvrtak sam otišao. Bez razmišljanja, bez kajanja, želeći samo da jednog dana imam nešto svoje. To u Srbiji nikada ne bih uspeo", ovako govori Branko Popović (25), jedan od 200.000 Srba koji su otišli u Nemačku od 2000. godine.
On je jedan i od pola miliona naših državljana koji su u pomenutom periodu napustili svoju zemlju da u "belom" svetu potraže svoju sreću.Sve nas je šokirala vest da Hrvati masovno odlaze da se nikada više ne vrate u svoju domovinu, ali nisu samo hrvatske majke te koje plaču za svojim sinovima na autobuskim stanicama, takvih primera je mnogo i u Srbiju, a neki bi rekli i previše.
Pomenutu zabrinjavajuću statistiku, u kojoj se govori o pola miliona ljudi koji su napustili Srbiju, objavio je OECD za period do 2016. godine. Mnogi će se zapitati šta je sa poslednjom godinom za koju postoji uvreženo mišljenje da je situacija još alarmantnija.,Analiza o kretanju na tržištu rada koju je objavila Parlamentarna budžetska kancelarija ranije ove godine, pokazuje da je trend takav da godišnje ode oko 35.000 ljudi.
U tom slučaju, da se vratimo na početak. Koliko je to Srba otišlo u 21. veku? Podaci pokazuju tačno: 416.946 ljudi do 2016. godine. Ako se tome doda 35.000 po trednu za 2017. godinu za koju ne postoje podaci, dolazi se do brojke od ukupno 451.346 ljudi koji su zemlju napustili za 17 godina, što je gotovo ceo Novi Sad i Niš zajedno.Podaci su prikazani po zemljama za svaku godinu, s tim što za pojedine godine i zemlje ne postoje informacije, pa se smatra da je broj ljudi koji je otišao zapravo i mnogo veći. Zemlja u koju su Srbi najviše odlazili svakako je Nemačka.
Ukupno 200.000 ljudi otišlo je u pomenutom periodu put nemačkih gradova da tamo okuša svoju sreću. I upravo je Nemačka zemlja u koju najviše odlaze i naše komšije Hrvati.
Srbi i generalno svi sa teritorije bivše Jugoslavije u ovom gradu od oko 300.000 stanovnika najviše rade na građevini, dok su žene mahom zaposlene kao čistačice u određenim objektima. Za to im, kako kaže Popović, ne treba znanje jezika. Sve više je fabrika koje ne zahtevaju poznavanje nemačkog.
"Ujutru kada putujem na posao sve vrvi od našeg sveta, koji ide u fabriku da radi. Često su cele firme samo sa našim ljudima, a ono što za šta su najviše angažovani su poslovi pakovanja" Sve više mlađih od 20 godina dolazi u Nemačku, čim završe srednju školu. Najviše muškaraca koji se mladi i žene, dovode svoje supruge i osnivaju porodice. Razlog je što su mnogo manji porezi za oženjene, a procedura za "spajanje porodice" nije mnogo komplikovana", kaže Popović koji je i sam doveo suprugu na isti način..Ako se traži globalni razlog za odlazak mladih, on ima veze sa njihovim značajno nepovoljnijim položajem na tržištu rada nego u Evropskoj uniji, jer je stopa nezaposlenih mladih oko 31,9 odsto u Srbiji, dok je u Evropskoj uniji to slučaj sa 16,8 odsto njih.
O vraćanju u Srbiju mladi ne razmišljaju.
Neverovatna je ta ljudska transformacija razmisljanja i ponasanja . Moja secanja sezu do 1972-ge. Moja mama je radila u nacionalnoj sluzbi zaposljavanja. Hiljade ljudi je proslo kroz njenu kancelariju iduci "trbuhom za kruhom" ( logicno najvece je interesovanje bilo za Nemacku).A tada je bila Titova Jugoslavija. Zivelo se najbolje sto je moguce. Imali smo SVE!. Posao, socijalno, letovanja, placene odmore, dane, bolovanja, godisnje... Dobijali smo stanove,posao,hrana je bila jeftina,....Pa kako onda kao svedok vremena da skapiram u cemu je fora? Ljudi su onda jednostavno stvoreni tako da nikad nisu zadovoljni nicim. Kako drugacije da shvatim? Sadasnji zivot u Srbiji ne moze da se podnese. Tvrdim da je ovde nemoguce ziveti. I onda kada na svetu sve ima posledicu i uzrok prihvatam da je tezak zivot naterao ljude u izgnanstvo. A zasto su onda i pre isli u pecalbu, vekovima unazad?
Te migracije stanovnistva su valjda zacarani krug. Ne znam. Samo zapanjujuca je ta transformacija coveka od bahatog neradnika u svojoj zemlji do extra radnika u tudjoj! Ovde se prenemazemo navikli da zivimo opusteno u nekadasnjem socijalizmu (skoro komunizmu) pa nam kapitalizam dodje kao nocna mora. Ovde nam nista ne valja, skloni smo depresiji, potcenjivanju svega, zaboravili smo na patriotizam i slicne stvari. Tamo "na zapadu" sve je kul! Ima se moze se! Cena je prodavanje za saku evra!. Sta da se radi?! Cudan smo mi narod! A onda dodju ti gastajbarteri na odmor u njihovu (nasu ) zemlju iscudjavaju se kao da nikad nisu ziveli ovde pricajuci kako tamo zive u fulu. Pa zasto ih onda ubija nostalgija? Zasto onda misle da je taj Nemacki narod ili bilo koji drugi bolji od naseg? Mozda mi nemamo taj stepen kulture ,ali imamo sve drugo. Srce ogromno kao okean, empatiju vecu od neba. Da, u knjizi "Kad su cvetale tikve" sef Ljubi kaze" ides na svoje more " kao da je Jugoslavija bila neko tamo more. A taj isti Ljuba je iz Svedske vozio 20 sati bez pauze,pa je stao na granici Slovenije i vratio se nazad jer nije imao hrabrosti da ide dalje da ga ne ubiju nostalgija i zelja da sledi svoje srce i ostane ovde.
Komsijsko voce je sladje i zivot iza ogledala je cudo. Ali, svoja zemlja, svoji ljudi su nesto neprocenjivo. To ne moze da zameni finasijski bolji zivot u tudjini. Verujte mi svaka carolija (narocito ako vas carobni pasulj dovede u tudjinu) ima svoju cenu! Pa se samo upitajte da li je taj "bolji zivot" vredan te cene?
CUDNI SU PUTEVI GOSPODNJI! CUDNI SU LJUDI U POTRAZI ZA SRECOM. SRECA NE MOZE I NIJE U TOM TRULOM , DA NE MOZE BITI TRULIJEM ZAPADU. TO JE SAMO PRIVID. ZIVOT U SRBIJI JE NEMOGUC! MOZDA SMO IPAK SAMI KRIVI ZBOG TOGA. AKO BI ULOZILI SVI ENERGIJU KOJU ULAZEMO NEGDE U BELOM SVETU ,MOZDA BI ONDA I SRBIJA BILA ZEMLJA IZ SNOVA???
Iz Srbije se od 2000. do 2015. godine ukupno iselilo 654.000 ljudi ili skoro 10 odsto kompletnog stanovništva, dok je sa teritorije Balkana otišlo neverovatnih 7.337.000 građana, što je, recimo, jednako broju stanovnika koji naša zemlja ima prema poslednjem popisu.
Naime, prema podacima i istraživanjima koje je sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, iz Srbije je ukupno emigriralo 654.000 ljudi, od čega ih je najviše, čak 179.000 ili 27 odsto, otišlo u Nemačku u potrazi za boljim životom.
Sledi Austrija, u koju se preselio 105.000 naših, i Švajcarska sa 68.100 nastanjenih ljudi koji su rođeni u Srbiji, a koji su stariji od 15 godina. Pored ovih zemalja, Srbi su naseljavali Francusku, Hrvatsku, Italiju, Kanadu, Mađarsku, Sloveniju i Australiju, a emigrirao je skoro jednaki broj žena i muškaraca. Najviše, čak 76 odsto, iseljenika ima između 24 i 65 godina. Istraživanje sprovedeno od 2007. do 2013. pokazalo je da bi se 24 odsto ljudi za stalno odselilo iz Srbije kada bi imalo priliku .
U sredu su mi javili da sam primljen, u četvrtak sam otišao. Bez razmišljanja, bez kajanja, želeći samo da jednog dana imam nešto svoje. To u Srbiji nikada ne bih uspeo", ovako govori Branko Popović (25), jedan od 200.000 Srba koji su otišli u Nemačku od 2000. godine.
On je jedan i od pola miliona naših državljana koji su u pomenutom periodu napustili svoju zemlju da u "belom" svetu potraže svoju sreću.Sve nas je šokirala vest da Hrvati masovno odlaze da se nikada više ne vrate u svoju domovinu, ali nisu samo hrvatske majke te koje plaču za svojim sinovima na autobuskim stanicama, takvih primera je mnogo i u Srbiju, a neki bi rekli i previše.
Pomenutu zabrinjavajuću statistiku, u kojoj se govori o pola miliona ljudi koji su napustili Srbiju, objavio je OECD za period do 2016. godine. Mnogi će se zapitati šta je sa poslednjom godinom za koju postoji uvreženo mišljenje da je situacija još alarmantnija.,Analiza o kretanju na tržištu rada koju je objavila Parlamentarna budžetska kancelarija ranije ove godine, pokazuje da je trend takav da godišnje ode oko 35.000 ljudi.
U tom slučaju, da se vratimo na početak. Koliko je to Srba otišlo u 21. veku? Podaci pokazuju tačno: 416.946 ljudi do 2016. godine. Ako se tome doda 35.000 po trednu za 2017. godinu za koju ne postoje podaci, dolazi se do brojke od ukupno 451.346 ljudi koji su zemlju napustili za 17 godina, što je gotovo ceo Novi Sad i Niš zajedno.Podaci su prikazani po zemljama za svaku godinu, s tim što za pojedine godine i zemlje ne postoje informacije, pa se smatra da je broj ljudi koji je otišao zapravo i mnogo veći. Zemlja u koju su Srbi najviše odlazili svakako je Nemačka.
Ukupno 200.000 ljudi otišlo je u pomenutom periodu put nemačkih gradova da tamo okuša svoju sreću. I upravo je Nemačka zemlja u koju najviše odlaze i naše komšije Hrvati.
Srbi i generalno svi sa teritorije bivše Jugoslavije u ovom gradu od oko 300.000 stanovnika najviše rade na građevini, dok su žene mahom zaposlene kao čistačice u određenim objektima. Za to im, kako kaže Popović, ne treba znanje jezika. Sve više je fabrika koje ne zahtevaju poznavanje nemačkog.
"Ujutru kada putujem na posao sve vrvi od našeg sveta, koji ide u fabriku da radi. Često su cele firme samo sa našim ljudima, a ono što za šta su najviše angažovani su poslovi pakovanja" Sve više mlađih od 20 godina dolazi u Nemačku, čim završe srednju školu. Najviše muškaraca koji se mladi i žene, dovode svoje supruge i osnivaju porodice. Razlog je što su mnogo manji porezi za oženjene, a procedura za "spajanje porodice" nije mnogo komplikovana", kaže Popović koji je i sam doveo suprugu na isti način..Ako se traži globalni razlog za odlazak mladih, on ima veze sa njihovim značajno nepovoljnijim položajem na tržištu rada nego u Evropskoj uniji, jer je stopa nezaposlenih mladih oko 31,9 odsto u Srbiji, dok je u Evropskoj uniji to slučaj sa 16,8 odsto njih.
O vraćanju u Srbiju mladi ne razmišljaju.
Neverovatna je ta ljudska transformacija razmisljanja i ponasanja . Moja secanja sezu do 1972-ge. Moja mama je radila u nacionalnoj sluzbi zaposljavanja. Hiljade ljudi je proslo kroz njenu kancelariju iduci "trbuhom za kruhom" ( logicno najvece je interesovanje bilo za Nemacku).A tada je bila Titova Jugoslavija. Zivelo se najbolje sto je moguce. Imali smo SVE!. Posao, socijalno, letovanja, placene odmore, dane, bolovanja, godisnje... Dobijali smo stanove,posao,hrana je bila jeftina,....Pa kako onda kao svedok vremena da skapiram u cemu je fora? Ljudi su onda jednostavno stvoreni tako da nikad nisu zadovoljni nicim. Kako drugacije da shvatim? Sadasnji zivot u Srbiji ne moze da se podnese. Tvrdim da je ovde nemoguce ziveti. I onda kada na svetu sve ima posledicu i uzrok prihvatam da je tezak zivot naterao ljude u izgnanstvo. A zasto su onda i pre isli u pecalbu, vekovima unazad?
Te migracije stanovnistva su valjda zacarani krug. Ne znam. Samo zapanjujuca je ta transformacija coveka od bahatog neradnika u svojoj zemlji do extra radnika u tudjoj! Ovde se prenemazemo navikli da zivimo opusteno u nekadasnjem socijalizmu (skoro komunizmu) pa nam kapitalizam dodje kao nocna mora. Ovde nam nista ne valja, skloni smo depresiji, potcenjivanju svega, zaboravili smo na patriotizam i slicne stvari. Tamo "na zapadu" sve je kul! Ima se moze se! Cena je prodavanje za saku evra!. Sta da se radi?! Cudan smo mi narod! A onda dodju ti gastajbarteri na odmor u njihovu (nasu ) zemlju iscudjavaju se kao da nikad nisu ziveli ovde pricajuci kako tamo zive u fulu. Pa zasto ih onda ubija nostalgija? Zasto onda misle da je taj Nemacki narod ili bilo koji drugi bolji od naseg? Mozda mi nemamo taj stepen kulture ,ali imamo sve drugo. Srce ogromno kao okean, empatiju vecu od neba. Da, u knjizi "Kad su cvetale tikve" sef Ljubi kaze" ides na svoje more " kao da je Jugoslavija bila neko tamo more. A taj isti Ljuba je iz Svedske vozio 20 sati bez pauze,pa je stao na granici Slovenije i vratio se nazad jer nije imao hrabrosti da ide dalje da ga ne ubiju nostalgija i zelja da sledi svoje srce i ostane ovde.
Komsijsko voce je sladje i zivot iza ogledala je cudo. Ali, svoja zemlja, svoji ljudi su nesto neprocenjivo. To ne moze da zameni finasijski bolji zivot u tudjini. Verujte mi svaka carolija (narocito ako vas carobni pasulj dovede u tudjinu) ima svoju cenu! Pa se samo upitajte da li je taj "bolji zivot" vredan te cene?
CUDNI SU PUTEVI GOSPODNJI! CUDNI SU LJUDI U POTRAZI ZA SRECOM. SRECA NE MOZE I NIJE U TOM TRULOM , DA NE MOZE BITI TRULIJEM ZAPADU. TO JE SAMO PRIVID. ZIVOT U SRBIJI JE NEMOGUC! MOZDA SMO IPAK SAMI KRIVI ZBOG TOGA. AKO BI ULOZILI SVI ENERGIJU KOJU ULAZEMO NEGDE U BELOM SVETU ,MOZDA BI ONDA I SRBIJA BILA ZEMLJA IZ SNOVA???
Нема коментара :
Постави коментар