NEMOJTE ZIVETI ZA DECU NEGO SA DECOM! STO JE MNOGO LAKSE RECI NEGO UCINITI. NAS RODITELJSKI EGO NAM NE DOZVOLJAVA DA U DECI VIDIMO LJUDSKA BICA KOJA SU NESAVRSENA KAO I MI SAMI. NAPROTIV, IDEMO IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST. ILI IH DIZEMO NA PIJEDESTAL PA TIME IZAZIVAMO RAZNE POREMECAJE LICNOSTI ILI MISLIMO DA NISTA NE ZNAJU I DA MORAMO DA IH MI VODIMO KROZ CITAV ZIVOT. ZLATNA SREDINA JE ONO STO JE NEOPHODNO ,ALI KAO STO REKOH RODITELJSKI EGO JE CUDO!
Pocnimo od prve recenice teksta. jasno vam je sta ona znaci? Stalno slusam roditelje u svojoj okolini ( a i meni se omakne vise puta) - Zivim za svoju decu! Sto je u redu, svi bi dali zivot za svoju decu. Medjutim, od nas roditelja se uglavnom ne ocekuje da bukvalno damo svoj zivot. naravno da smo mi ti koji smo samim tim sto postali roditelji uz svu ljubav i srecu dobili i obavezu. Dete cemo paziti, maziti, savetovati, podrzavati... Tako cemo davati svoj zivot svaki dan prenoseci na njih nasa iskustva. Ali jednog dana ta mala slatka bica vise nece cutke prihvatati nase nametanje i smaranje i iznece svoje misljenje. Tada nastaje pakao za nas roditelje jer nemamo poverenja u svoju decu. U fazonu, sta oni znaju, mi znamo sve. Poenta pomenute recenice je potpuno suprotna od ove posesivnosti gde se na silu namecemo deci pametujuci. A onda im "nabijaju na nos" da su im dali zivot a oni tako?!
Primer prvi: Roditelji narcisi naravno prave takvu decu. Trka roditelja u roditeljstvu postala je nasa svakodnevnica.Narcisoidni roditelji svoju decu koriste kao sredstvo za napredovanje. Uspeh deteta je razlog da se oni osećaju dobro, pa takvo dete zapravo postaje njihov “trofej".Roditelji narcisi imaju visoka očekivanja od dece – pritiskaju ih da budu uspešna u sportovima, da pohađaju vrhunske fakultete i ostvare karijere koje obezbeđuju visoki status. Oni veruju da su njihova deca posebna i da zaslužuju vanredne prilike i privilegije. Ne prihvataju ništa osim savršenstva. Na decu gledaju kao na deo sebe, a kada im očekivanja ne budu ispunjena, uskraćuju pažnju i otuđuju se.Deca nisu u stanju da izađu na kraj sa hladnim i uzdržanim stavom roditelja. Potrebno im je da osete bezuslovnu ljubav kako bi se osećala sigurnom. Od toga zavisi da li će u životu moći da uspostavljaju zdrave odnose sa drugima, kako će gledati na sebe i reagovati na stres. Kada se u detinjstvu ne uspostavi vezanost između roditelja i deteta, posledice su doživotne. Deca narcisa pate od niza psiholoških problema. Sklonija su depresiji, anksioznosti, nedostatku samokontrole, poremećajima u ishrani, niskom samopouzdanju, poremećenom identitetu, zloupotrebi hemijskih supstanci i perfekcionizmu.
Budući da ne živimo u vakumu, narcizam drugih roditelja utiče i na način kako svi podižemo decu. Njihova opsednutost dečjim potignućima stvara takmičarski odnos i među decom i među roditeljima.
Većina ljudi koji upadnu u zamku takmičarskog roditeljstva nisu narcisi, već žrtve takmičarske kuture u kojoj se uspeh meri ocenama, ugledom škola, bogatstvom i statusom.
“Stvorili smo svet u kome je praktično nemoguće uspeti ako niste narcis ” .
Čak i najdobronamerniji roditelji bivaju uvučeni u ovu igru, a time izlažu svoju decu riziku da i sama postanu narcisi, jer od tolike jurnjave za uspehom ne ostaje vremena da se kod dece razviju osobine kao što su saosećajnost i briga za druge.
Roditelji narcisi podižu lestvicu za sve, kupujući svojoj deci skupe telefone i organizujući im raskošne rođendanske proslave, zbog čega i ostala deca počinju da žele iste stvari. Onda i ostali roditelji popuštaju pa društvo u celini postaje sve više materijalstičko i opsednuto statusom. Uskoro, postaje nenormalno da svako dete nema preskup telefon, pa narcisoidni roditelji moraju da traže neke još bizarnije načine da dokažu da su njihova čeda bolja od ostalih.
Narcizam nije od juče – naučnici njegove korene nalaze još u individualizmu 19. veka. Međutim, tehnologija je učinila da individualizam danas postane vladar. Sada, kupci očekuju da svaki proizvod bude prilagođen njihovom ukusu, a televizijski program njihovim interesovanjima. Svaki aspekt onlajn sveta je u znaku individualizma. Svako ima priliku da se oseća posebnim, a to je plodno tle za razvoj narcisoidnosti. Kada roditelj svojoj deci pridaje preveliku važnost, deca usvajaju isto gledište. I NA KRAJU USPRKOS SVOJ POPUSTLJIVOSTI I NEREALNOSTI OVAKAV RODITELJ PRVI KAZE: KAKAV SI BRE ISPAO A SVE SAM TI DAO ( I ZIVOT).
Zato i ne treba ziveti za decu i kroz decu nego ih prihvatiti kao licnosti sa svim manama i vrlinama i biti veoma oprezan na relaciji ljubav i disciplina. samo da znate deca ustvari vole disciplinu jer ako im dopustate da rade sve sto hoce ona znaju da ste potpuno nezainteresovani za njih samim tim i da ih ne volite dovoljno. Takodje, ih ne smete gusiti disciplinom i ljubavlju ,a odnos pun poverenja i postovanja sa obe strane je neprocenjiv!
Kada im ne iskazujemo poverenje i kada ih ne podrzavamo stvaramo jaz koji nikada ne moze da se premosti usprkos ljubavi koja svakako postoji. Dete nikada nece doci kod vas i reci vam svoja miljenja, svoje strahove i zelje ako zna da ce umesto saveta dobiti kritiku. Deca uvek treba da dolaze kod vas i da vam pricaju sve svoje uspehe, neuspehe ,probleme cak i kad odrastu i stvore svoju porodicu jer ce onda tako vaspitati i svoje dete. Ovih dana je bila Gej parada i samo sam pomislila kako dete kad shvati da je gej kaze to roditelju?
Ovih meseci i u mojoj kuci ima problema sa roditeljskim egom moga supruga koji ne prihvata cerkinog partnera i samim tim je "tera" sve dalje od nas u svakom smislu. I garantujem da tu nije u pitanju zabrinutost sto njen partner ne odgovara njegovim kriterijumima nego je u pitanju bukvalno ego i zabrinutost sta ce drugi misliti o tome!
Tako smo dosli do dela - ziveti sa decom. Od najranijeg detinjstva prihvatiti da je dete osoba koja ima licnost bez obzira sto jos nema iskustva, i ne zna pravila. Dete ce to upamtiti!!!!
Ako uvazavate njegovo misljenje od malena kada poraste dolazice uvek kod vas da mu pomognete. Pricom se sve resava. Kaznom u nekim situacijama ali uz objasnjenje zasto je u kazni. Batine nikad! Dopustite svom detetu da iskaze svoje sposobnosti i pohvalite ga kad uspe i podrzite kad ne uspe. Ne govorite mu da je bolje od drugih i da samim tim zasluzije sve bolje. Ali mu isto tako ne govorite da je smotano, povuceno, neuspesno...pa iako jeste pomognite mu da to prevazidje.
BITI RODITELJ U DANASNJE VREME JE IZUZETNO TESKA STVAR. ONAKVO DETE KAKVO ODGAJIMO BICE I KADA BUDE ODRASTAO COVEK, A I DALJE NASE DETE.
I TAKO TREBA I DA SE PONASAMO. ZIVECI SA NJIM A NE ZA NJEGA. BITI TU ,SASLUSATI, POSAVETOVATI,ALI MU DOPUSTITI DA SVOJ ZIVOT ZIVI ONAKO KAKO ZELI. U SUPROTNOM RIZIKUJETE DA NASTAVI DA ZIVI BEZ VAS!!!!
Pocnimo od prve recenice teksta. jasno vam je sta ona znaci? Stalno slusam roditelje u svojoj okolini ( a i meni se omakne vise puta) - Zivim za svoju decu! Sto je u redu, svi bi dali zivot za svoju decu. Medjutim, od nas roditelja se uglavnom ne ocekuje da bukvalno damo svoj zivot. naravno da smo mi ti koji smo samim tim sto postali roditelji uz svu ljubav i srecu dobili i obavezu. Dete cemo paziti, maziti, savetovati, podrzavati... Tako cemo davati svoj zivot svaki dan prenoseci na njih nasa iskustva. Ali jednog dana ta mala slatka bica vise nece cutke prihvatati nase nametanje i smaranje i iznece svoje misljenje. Tada nastaje pakao za nas roditelje jer nemamo poverenja u svoju decu. U fazonu, sta oni znaju, mi znamo sve. Poenta pomenute recenice je potpuno suprotna od ove posesivnosti gde se na silu namecemo deci pametujuci. A onda im "nabijaju na nos" da su im dali zivot a oni tako?!
Primer prvi: Roditelji narcisi naravno prave takvu decu. Trka roditelja u roditeljstvu postala je nasa svakodnevnica.Narcisoidni roditelji svoju decu koriste kao sredstvo za napredovanje. Uspeh deteta je razlog da se oni osećaju dobro, pa takvo dete zapravo postaje njihov “trofej".Roditelji narcisi imaju visoka očekivanja od dece – pritiskaju ih da budu uspešna u sportovima, da pohađaju vrhunske fakultete i ostvare karijere koje obezbeđuju visoki status. Oni veruju da su njihova deca posebna i da zaslužuju vanredne prilike i privilegije. Ne prihvataju ništa osim savršenstva. Na decu gledaju kao na deo sebe, a kada im očekivanja ne budu ispunjena, uskraćuju pažnju i otuđuju se.Deca nisu u stanju da izađu na kraj sa hladnim i uzdržanim stavom roditelja. Potrebno im je da osete bezuslovnu ljubav kako bi se osećala sigurnom. Od toga zavisi da li će u životu moći da uspostavljaju zdrave odnose sa drugima, kako će gledati na sebe i reagovati na stres. Kada se u detinjstvu ne uspostavi vezanost između roditelja i deteta, posledice su doživotne. Deca narcisa pate od niza psiholoških problema. Sklonija su depresiji, anksioznosti, nedostatku samokontrole, poremećajima u ishrani, niskom samopouzdanju, poremećenom identitetu, zloupotrebi hemijskih supstanci i perfekcionizmu.
Budući da ne živimo u vakumu, narcizam drugih roditelja utiče i na način kako svi podižemo decu. Njihova opsednutost dečjim potignućima stvara takmičarski odnos i među decom i među roditeljima.
Većina ljudi koji upadnu u zamku takmičarskog roditeljstva nisu narcisi, već žrtve takmičarske kuture u kojoj se uspeh meri ocenama, ugledom škola, bogatstvom i statusom.
“Stvorili smo svet u kome je praktično nemoguće uspeti ako niste narcis ” .
Čak i najdobronamerniji roditelji bivaju uvučeni u ovu igru, a time izlažu svoju decu riziku da i sama postanu narcisi, jer od tolike jurnjave za uspehom ne ostaje vremena da se kod dece razviju osobine kao što su saosećajnost i briga za druge.
Roditelji narcisi podižu lestvicu za sve, kupujući svojoj deci skupe telefone i organizujući im raskošne rođendanske proslave, zbog čega i ostala deca počinju da žele iste stvari. Onda i ostali roditelji popuštaju pa društvo u celini postaje sve više materijalstičko i opsednuto statusom. Uskoro, postaje nenormalno da svako dete nema preskup telefon, pa narcisoidni roditelji moraju da traže neke još bizarnije načine da dokažu da su njihova čeda bolja od ostalih.
Narcizam nije od juče – naučnici njegove korene nalaze još u individualizmu 19. veka. Međutim, tehnologija je učinila da individualizam danas postane vladar. Sada, kupci očekuju da svaki proizvod bude prilagođen njihovom ukusu, a televizijski program njihovim interesovanjima. Svaki aspekt onlajn sveta je u znaku individualizma. Svako ima priliku da se oseća posebnim, a to je plodno tle za razvoj narcisoidnosti. Kada roditelj svojoj deci pridaje preveliku važnost, deca usvajaju isto gledište. I NA KRAJU USPRKOS SVOJ POPUSTLJIVOSTI I NEREALNOSTI OVAKAV RODITELJ PRVI KAZE: KAKAV SI BRE ISPAO A SVE SAM TI DAO ( I ZIVOT).
Zato i ne treba ziveti za decu i kroz decu nego ih prihvatiti kao licnosti sa svim manama i vrlinama i biti veoma oprezan na relaciji ljubav i disciplina. samo da znate deca ustvari vole disciplinu jer ako im dopustate da rade sve sto hoce ona znaju da ste potpuno nezainteresovani za njih samim tim i da ih ne volite dovoljno. Takodje, ih ne smete gusiti disciplinom i ljubavlju ,a odnos pun poverenja i postovanja sa obe strane je neprocenjiv!
Kada im ne iskazujemo poverenje i kada ih ne podrzavamo stvaramo jaz koji nikada ne moze da se premosti usprkos ljubavi koja svakako postoji. Dete nikada nece doci kod vas i reci vam svoja miljenja, svoje strahove i zelje ako zna da ce umesto saveta dobiti kritiku. Deca uvek treba da dolaze kod vas i da vam pricaju sve svoje uspehe, neuspehe ,probleme cak i kad odrastu i stvore svoju porodicu jer ce onda tako vaspitati i svoje dete. Ovih dana je bila Gej parada i samo sam pomislila kako dete kad shvati da je gej kaze to roditelju?
Ovih meseci i u mojoj kuci ima problema sa roditeljskim egom moga supruga koji ne prihvata cerkinog partnera i samim tim je "tera" sve dalje od nas u svakom smislu. I garantujem da tu nije u pitanju zabrinutost sto njen partner ne odgovara njegovim kriterijumima nego je u pitanju bukvalno ego i zabrinutost sta ce drugi misliti o tome!
Tako smo dosli do dela - ziveti sa decom. Od najranijeg detinjstva prihvatiti da je dete osoba koja ima licnost bez obzira sto jos nema iskustva, i ne zna pravila. Dete ce to upamtiti!!!!
Ako uvazavate njegovo misljenje od malena kada poraste dolazice uvek kod vas da mu pomognete. Pricom se sve resava. Kaznom u nekim situacijama ali uz objasnjenje zasto je u kazni. Batine nikad! Dopustite svom detetu da iskaze svoje sposobnosti i pohvalite ga kad uspe i podrzite kad ne uspe. Ne govorite mu da je bolje od drugih i da samim tim zasluzije sve bolje. Ali mu isto tako ne govorite da je smotano, povuceno, neuspesno...pa iako jeste pomognite mu da to prevazidje.
BITI RODITELJ U DANASNJE VREME JE IZUZETNO TESKA STVAR. ONAKVO DETE KAKVO ODGAJIMO BICE I KADA BUDE ODRASTAO COVEK, A I DALJE NASE DETE.
I TAKO TREBA I DA SE PONASAMO. ZIVECI SA NJIM A NE ZA NJEGA. BITI TU ,SASLUSATI, POSAVETOVATI,ALI MU DOPUSTITI DA SVOJ ZIVOT ZIVI ONAKO KAKO ZELI. U SUPROTNOM RIZIKUJETE DA NASTAVI DA ZIVI BEZ VAS!!!!
Нема коментара :
Постави коментар