уторак, 25. септембар 2018.

AMISI

AMISI! ZIVE U SVOM SVETU I ONOM VEKU KOJI NJIMA ODGOVARA. TEHNOLOGIJU NE POSEDUJU ( CAK NI TELEFONE) NE SLIKAJU SE JER BOG NE DOZOVLJAVA BILO CIJI LIK? NARAVNO ZATO NE GLEDAJU NI TV ( JER GA NEMAJU) NEMAJU INTERNET, ALI IMAJU JEDNI DRUGE !
AMISI IMAJU OPROST ZA UBICU KOJI JE UBIO 5 AMISKIH DEVOJCICA U PENSILVANIJI, ALI NEMAJU OPROST NI ZA KOGA KOJI ODE IZ ZAJEDNICE ZARAD "BOLJEG' cITAJ DRUGACIJEG ZIVOTA ILI NE DAJ BOZE LJUBAVI SA NEKIM KO NIJE AMIS!
Amiši su pripadnici konzervativne hrišćanske grupe u Severnoj Americi, poznate kao Stari red amiške menonitske crkve. Amiši su se pojavili u periodu 1693. do 1697. kao sledbenici menonitskog starešine Jakoba Amana, a nakon preseljenja u SAD više nema njihovih sledbenika u Evropi. Budući da su vrlo zatvorena zajednica, o njima se malo zna — da žive na tradicionalan način i odbacuju modernu tehnologiju, a upravo zbog toga su za mnoge ljude predmet fascinacije. Kako uspevaju da žive na taj način? Za sve je zaslužan njihov skup pravila koje svako u zajednici mora da poštuje, a poznata su pod nazivom „ordnung“. Ta pravila zadiru u svako područje života, govore o tome kako treba da se odnose prema Bogu i jedni prema drugima. Kazna za nepoštovanje je ekskomunikacija iz zajednice, a ne pomažu nikakva objašnjenja ni posebne okolnosti.  
 Deca se igraju lutkama bez lica
Mora se priznati kako ove lutke izgledaju prilično jezivo, iako po njima nije snimljen nijedan horor. Na lutkama se može videti tradicionalna odeća Amiša i modni dodaci, a razlog zbog kog lutke namerno nemaju lica jeste izbegavanje stvaranja taštine kod dece, piše „Ričest“. Ali umesto tastine ove lutke donose sasvim dobar prihod amisima jer ih ljudi kupuju po vrlo visokoj ceni!
Generalno, deca imaju vrlo malo igračaka i one se prenose s generacije na generaciju. Kad se odeća na nekoj lutki pocepa, lutka se ne baca, već je jednostavno operu i zašiju. Svako dete obično ima samo jednu lutku.Malo igracaka vise kreativnosti i igre napolju!
Nema mogućnosti za visoko obrazovanje
Uopšte, sistem obrazovanja kod Amiša je prilično primitivan — uče u malim privatnim školama u kojima im predaju isključivo Amiši, a posle osmog razreda njihova edukacija je gotova — u dobu od 13 godina. Za završetak učenja tako rano u životu imaju dva glavna razloga. Prvi je praktičan i odnosi se na to da oni više cene učenje kroz rad i praksu, većinom u zanatskim i poljoprivrednim zanimanjima. Drugi razlog oslanja se na to da se brojna znanja kose s njihovim shvatanjem života.
 Prilika za bekstvo
Poenta zajednice je da je u njoj svako svojevoljno, pa Amiši tinejdžerima daju priliku da „provere sami sebe“. To se naziva „rumspringa“ i podrazumeva da tinejdžer u uzrastu od 16 godina odlazi u spoljni svet kako bi ga iskusio. Tada oni smeju da nose modernu odeću, koriste tehnologiju, izlaze… Posle toga, tinejdžer mora da izabere između modernog i sveta Amiša — zauvek. Jezik koji Amisi govore podseca na nemacki, ali Nemci ih ne razumeju! I jeste nemacki, ali Pensilvanijski nemacki?
Bliskost se gradi kroz razgovor, a ne kroz seks
Amiši imaju stroga tradicionalna uverenja koja odbacuju ideju seksa pre braka. Međutim, i oni su svesni da su tinejdžeri pod žestokim udarom hormona i da imaju seksualne i ljubavne potrebe. Zato su osmislili neobičnu praksu — mladić može da prespava kod devojke, gde bi trebalo da celu noć razgovaraju i zbližavaju se — a da se slučajno ne dotaknu. Dodir sprečava daska zabijena na polovini kreveta.
 Život bez muzike
Jedan od glavnih razloga zbog kog Amiši preziru tehnologiju jeste njihovo verovanje da ona podstiče individualizam. Bez tehnologije, oni su prisiljeni da se oslanjaju jedni na druge za sve. U sklopu toga, i muzički instrumenti su strogo zabranjeni — uz izuzetak harmonike, koju sviraju na verskim obredima.Zivot bez muzike po meni je nepodnosljiv. Bez obzira sto ne vole tehnologiju (mada mozda za nesto i imaju prava) muziku nikako nisu smeli da izbace iz svojih zivota jer muzika oplemenjuje i budi osecanja i pomaze da ta osecanja izadju iz nas - sto je vrlo bitno. Zato su oni tako uzdrzani - ne pokazuju uopste osecanja.
Volite se i množite — sa brojnim genetskim defektima
Posle ulaska u brak, od para se očekuje da ima što više dece jer to pomaže širenju i održanju zajednice. Međutim, problem je u tome što njihova zajednica raste isključivo „iznutra“ — zbog čega nema protoka novih gena. Amiši se često rađaju s nekim oblicima urođenih defekata.Rostildi , Rokfeleri ,a nekad plemstvo radili su to zbog novca, amisi to rade zbog ocuvanja amisa. Ipak, radjanje defektne dece ni cemu ne koristi i veliki je greh jer to oni rade svesno! A ovamo pobozni su vise nego iko na svetu.
Zlostavljanje životinja je dozvoljeno
Zajednica Amiša poznata je po svojim pacifističkim stavovima i zato iz verskih razloga njeni pripadnici ne moraju da idu u vojsku. Međutim, dok su prema ljudima miroljubivi, prema životinjama su ekstremno okrutni. Oni životinje doživljavaju na isti način kao i mašine — one su nešto od čega mogu samo da imaju koristi. Zbog toga ih često ekstremno opterećuju, kolju čim se razbole, teraju na rad do iznemoglosti…
 Devojke i žene oblače se u skromne haljine s dugačkim rukavima, preko kojih nose ogrtače i kecelje. Nikada ne seku kosu i vezuju je u punđu. Na glavama imaju belu kapicu ako su udate, a crnu ako nisu. Ne nose nakit i ne koriste velika ogledala.
Muškarci nose tamna odela bez revera, crne čarape, cipele i crni ili slamnati šešir. Nemaju brkove, ali nakon venčanja obavezno puštaju bradu.Jednom kad odeća postane nenosiva, oni će je razrezati na manje komade i koristiti kao krpe, kaže Kraker i dodaje da će svakoj stvari pokušati da pronađu novo mesto pre nego je bace.Budući da većina amiških porodica prehranjuje šestoro do osmoro dece, oni su savladali veštinu kupovine na veliko.
S obzirom da porodice imaju mnogo dece, uobičajno je da kupuju u ‘seknd hend’ prodavanicama i na garažnim prodajama. „Postoji nešto što ja zovem štedljivom porodicom, a što Amiši poseduju“, kaže Kraker. Oni često poklanjaju proizvode koje su sami izradili ili kupili u prodavnicama korišćene robe, što postaje i sve rašireniji trend među drugima.
Ti izuzetno pobozni ljudi koji ne prezaju od incesta, silovanja, pedofilije  i kojima se deca radjaju  sa defektima nepoznatim u medicini istu kaznu- iskljucenje iz crkve na 6 nedelja  -imaju za pijanstvo i za silovanje. To im je isto?! I to im je najveca kazna sem izopstenja iz zajednice!
"Mi Amiši ne okrenemo se tom načinu života sve do 21. godine života kad donosimo odluku hoćemo li se odreći automobila, seksa i pridružiti se crkvi ili ćemo nastaviti da živimo u nemoralnom svetu engleskih demona" - rekao je jedan mladi Amis.
Amiši su protestanti švajcarskih korena, a poznati su po svom tradicionalnom životu.
Međutim, omladini dopuštaju izlazak iz zajednice kako bi definitivno prihvatili sve što život u amiškoj zajednici nosi sa sobom. Za te Amiše normalno je da se po ceo dan opijaju.Amisi su jedini ljudi koji ne oboljevaju od raka. Pa posle stres savremenog coveka u sprezi sa tehnologijom nema uticaj na nas organizam?Među ostalim ispitivanim faktorima je i količina fizičkog rada. Mnogi Amiši se bave poljoprivredom, građevinom i drugim poslovima koji zahtevaju ogromnu količinu fizičke aktivnosti koja ih čini zdravima.Još jedan važan faktor jeste činjenica da Amiši sami uzgajaju svoju hranu. Oni primenjuju organske metode kojima se dobija zdravo voće i povrće, zdravo mleko i meso i neobrađena hrana kakvu mnogi Amerikanci nikada neće probati.
Jedini Amiš u Srbiji Kristofer Petrović nedavno je dobio srpsko državljanstvo, nakon što se pre gotovo tri godine iz američke savezne države Virdžinije doselio u Nišku Banju. On vredno radi vodi poslovne knjige za jednu američku firmu, piše tekstove za biznis žurnal koji je namenjen uglavnom amiškim zajednicima i za magazin koji se bavi putovanjima, pošto je do sada obišao 65 zemalja. 
Dva puta godišnje piše istraživačke radove za istorijski magazin jer je diplomirao teologiju i istoriju.
Na pitanje da li je rođen u porodici Amiša, Kristofer je oprečno odgovorio i objasnio da je postao Amiš kada je imao 23 godine."Kršten sam u baptističkoj crkvi, ali mi je zasmetao snažan nacionalizam koji sam 2001. godine primetio u njoj. Smatram i da su moralni standardi i disciplina popustili kod hrišćana u Americi i zato sam otišao Amišima. Prihvatio sam sa uživanjem njihovo učenje i način života", kazao je Kristofer Petrović ( koji je inace  kao sto ste vec shvatili srpskog porekla).Procenjuje se da u SAD živi oko 300.000 Amiša, ali je samo 100 konvertita, odnosno ljudi iz drugih religija koje su Amiši prihvatili kao svoje, a Kristofer je jedan od njih.
SAD KAD BI UZELI ONO  STA JE DOBRO OD NJIH  ,A IMA TOGA DOSTA I IZBACILI SVAKAKO TU PRICU SA  RANIM BRAKOVIMA  MEDJU RODJACIMA VEROVATNO BI POPRAVILI  KVALITET NASIH ZIVOTA. ALI KOME SE SAD ZIVI BEZ TEHNOLOGIJE I   NAVIKLI SMO BRATE NA GMO HRANU, TEHNOLOGIJU, KOMPJUTER I MOBILNI. KAO BRINEMO SE ZA ZDRAVLJE A RADIMO SVE PROTIV NJEGA.
A STO SE TICE OPROSTA I TOLIKE BEZGRANICNE VERE U BOGA SAMO MOGU DA KAZEM DA NE BIH MOGLA DA OPROSTIM NEKOM DA MI SAMO POVREDI DETE BEZ RAZLOGA, A KAMOLI DA GA UBIJE!  

Нема коментара :

Постави коментар