POLIAMORIJA, POLIGAMIJA, MONOGAMIJA!
Rasprostranjeno je mišljenje o poliamoriji kako se ovde zapravo (ipak) radi o paru u svojevrsnoj otvorenoj vezi, gde oboje partnera imaju i seksualne odnose „sa strane“, tj. prva pogrešna ideja o poliamoriji je ta da postoji „središnji“ par u kojem oba člana blagonaklono gledaju na partnerovu „preljubu“, a druga je ta kako su odnosi u koje oni ulaze izvan te osnovne veze isključivo seksualne prirode. Emocionalna ekskluzivnost pri tom ostaje privilegija „pravog“ partnera.
To nije tako. U poliamornim vezama ne postoji „središnji“ par, one nisu hijerarhijski poređane, nego su decentralizovane poput interneta, i svi koji se nalaze u ovom krugu jednako su vredni kao partneri. Moguće je, naravno, da neko i ovde stupa u odnose koji su samo seksualni, ali to je stvar njegovog izbora, a ne logika takvih odnosa koji mogu biti emotivno angažovani i na svaki drugi način pružati osećaj „punoće“, s više osoba, a ne samo u monogamnom kontekstu. Poliamorija, na srpskom „višeljublje“, znači upravo to - da volimo više ljudi odjednom.
Nakon vekova monogamne tradicije, koja i danas vrlo strogo gleda na otklone od „jedan na jedan“ standarda, mnogim ljudima su poliamorne zajednice jednostavno - previše. O njima monogamisti razmišljaju o zastranjenju koje, ako se već događa, treba da ostane iza zatvorenih vrata i ni na koji ih način nije potrebno javno isticati. Možda bi i vama bilo čudno da se, na primer, nađete na roštilju na koji stižu dva para, jedan tip koji je solo i - poliamorna petorka, u kojoj su u vezi svi sa svima. I onda još kao zajednica tumače sve svoje aktivnosti - „Mi uređujemo tavan“, „mi idemo na more“, „mi smo nabavili psa.“ Ili - Ines, jedna od članica petorke, je trudna.
Kako, s kim - od dvojice ili trojice muškaraca u petorci, ko je otac? Onaj biološki, ili svi? Poliamorne veze ne mogu se promatrati iz svetla monogamije - o tome kako ovakve partnerske grupe funkcionišu ne bi trebalo izvoditi pretpostavke iz vlastitih, nepoliamornih iskustava. Članovi zajednice su oni koji definišu svoje odnose i imaju pravo na vlastiti pogled na ljubav. Ako to odluče da podele sa vama, to bi poverenje bilo lepo poštovati, a ne provocirati. lako njeni koreni sežu u praistoriju, uz mogućnost da je kao oblik odnosa i starija od monogamije, poliamorija još nije predmet opsežnijih naučnih istraživanja. Kao fenomenu, poliamoriji, koja označava emocionalnu vezu u kojoj učestvuje više od dvoje partnera, pristupa se kao obliku takozvane „konsezualne nemonogamije“, dakle nemonogamije za koju svi partneri dobijaju i daju dobrovoljni pristanak.Kad nekog pitamo kako bi se osećao da njegov partner uđe u odnos drugom osobom, odgovor će obično biti: nelagoda, strah, ljutnja, osećaj odbijanja, ljubomora. Osobe u poliamornim vezama nemaju takve reakcije. Za njih poliamorija nije nevera, nego - viševernost. Ističu postojanje tzv. „komperzije“ - zadovoljstva zbog emotivne i seksualne realizacije partnera (i) s drugom osobom, osećaj sličan onom „kao kad ti najbolji prijatelj dobije posao svojih snova“.Etička nemonogamija, širok naziv za razne vrste veza, po svemu sudeći raste u popularnosti. Tokom poslednjih pet godina, korisnici UK interneta reč poliamorija na Guglu traže deset puta češće nego ranije. A sada postoji i dejting aplikacija posvećena alternativnim odnosima.Da li je poliamorija identitet, stil ponašanja, ili nešto treće?" Nekima je želja za višestrukim intimnim vezama bila suštinski deo identiteta; drugima je poliamorija više svestan izbor.
Koncept „ljubomore“ opisan je kao neadekvatan – kod nekih ljudi je to lična nesigurnost, kod drugih vrsta neprijatnosti koja ih uzbuđuje i dokazuje koliko im je stalo do partnera. Većina prisutnih žalila se na ista „mononormativna“ tumačenja njihovih problema u vezi. Često im kažu „pa to je sve zato što si poli!" (Kao da krivimo monogamiju kad god jedan bračni drug prevari drugog?) Koncept saglasnosti bio je centralno pitanje ovogodišnjeg Polideja. Organizatorka Dženi Vilson pričala je o prvoj prepreci na koju se često nailazi: „Britancima je prilično teško da razgovaraju o seksu, čak i sa svojim partnerima.“ Upotrebila je analogiju izbora izbora pice: Za svakog od nas postoje sastojci koji nam se jedu, koji nam se ne jedu ali možemo da ih podnesemo, i sastojci koje izričito ne jedemo. Kad se pravi pica za grupu ljudi, oni moraju biti dovoljno toga zajedničkog da mogu da je podele. „A što više ljudi imaš u grupi, to je teže!“ dodaje jedan od posetilaca. „Treba misliti i o alergijama“, savetuje Vilson.
Na Polideju se oprezno isticalo da poliamorija ipak nije za sve nas. „Treba istražiti kako se različiti ljudi snalaze sa poliamorijom u zavisnosti od svojih identiteta“. Očigledna je bila namera da se stvori atmosfera inkluzije i ljubavi, ali tek je tokom poslednjeg panela na temu LGBTQ+ poliamorije postalo jasno koliko je prisutan ovaj fenomen. „Postoji društvena motivacija po kojoj je monogamija onaj pravi izbor za sve“, priča organizator Markos, „a ljudi koji je izbegavaju navodno ruše temelje funkcionalnog društva.Stav po kom se ljudi moraju sparivati je veoma štetan. Mislim da apsolutno svako – bilo da se jednom dnevno zaljubiš, bilo da voliš samo jednu osobu celog života, ili možda nijednu, ili te čak ni seks ne zanima – svako može da se pozabavi anarhizmom odnosa, čisto na osnovu zdravih i obostrano saglasnih odnosa između ljudi.“
UOPSTE MI NIJE JASNA NI POLIAMORIJA NI POLIGAMIJA. STA CU1 JA SAM ZA MONOGAMNU VEZU. MOJ COVEK JE SAMO MOJ. IMA TU MONOTONIJE I RAZNIH ZACKOLJICA. JER JEDAN COVEK ZAISTA NE MOZE DA BUDE SVE ONO STO SMO ZELELI. IPAK OVAKVI FAZONI 'OTVORENOSTI' VEZE ZA POLIAMARIJU ILI POLIGAMIJU MENI SU NEPRIHVATLJIVE. A OPET - MOZE SE VOLETI VISE LJUDI OD JEDNOM! PA SAD OPET SVE JE STVAR IZBORA. A STARA DOBRA PRELJUBA OCIGLEDNO IMA NOVO IME!
Rasprostranjeno je mišljenje o poliamoriji kako se ovde zapravo (ipak) radi o paru u svojevrsnoj otvorenoj vezi, gde oboje partnera imaju i seksualne odnose „sa strane“, tj. prva pogrešna ideja o poliamoriji je ta da postoji „središnji“ par u kojem oba člana blagonaklono gledaju na partnerovu „preljubu“, a druga je ta kako su odnosi u koje oni ulaze izvan te osnovne veze isključivo seksualne prirode. Emocionalna ekskluzivnost pri tom ostaje privilegija „pravog“ partnera.
To nije tako. U poliamornim vezama ne postoji „središnji“ par, one nisu hijerarhijski poređane, nego su decentralizovane poput interneta, i svi koji se nalaze u ovom krugu jednako su vredni kao partneri. Moguće je, naravno, da neko i ovde stupa u odnose koji su samo seksualni, ali to je stvar njegovog izbora, a ne logika takvih odnosa koji mogu biti emotivno angažovani i na svaki drugi način pružati osećaj „punoće“, s više osoba, a ne samo u monogamnom kontekstu. Poliamorija, na srpskom „višeljublje“, znači upravo to - da volimo više ljudi odjednom.
Nakon vekova monogamne tradicije, koja i danas vrlo strogo gleda na otklone od „jedan na jedan“ standarda, mnogim ljudima su poliamorne zajednice jednostavno - previše. O njima monogamisti razmišljaju o zastranjenju koje, ako se već događa, treba da ostane iza zatvorenih vrata i ni na koji ih način nije potrebno javno isticati. Možda bi i vama bilo čudno da se, na primer, nađete na roštilju na koji stižu dva para, jedan tip koji je solo i - poliamorna petorka, u kojoj su u vezi svi sa svima. I onda još kao zajednica tumače sve svoje aktivnosti - „Mi uređujemo tavan“, „mi idemo na more“, „mi smo nabavili psa.“ Ili - Ines, jedna od članica petorke, je trudna.
Kako, s kim - od dvojice ili trojice muškaraca u petorci, ko je otac? Onaj biološki, ili svi? Poliamorne veze ne mogu se promatrati iz svetla monogamije - o tome kako ovakve partnerske grupe funkcionišu ne bi trebalo izvoditi pretpostavke iz vlastitih, nepoliamornih iskustava. Članovi zajednice su oni koji definišu svoje odnose i imaju pravo na vlastiti pogled na ljubav. Ako to odluče da podele sa vama, to bi poverenje bilo lepo poštovati, a ne provocirati. lako njeni koreni sežu u praistoriju, uz mogućnost da je kao oblik odnosa i starija od monogamije, poliamorija još nije predmet opsežnijih naučnih istraživanja. Kao fenomenu, poliamoriji, koja označava emocionalnu vezu u kojoj učestvuje više od dvoje partnera, pristupa se kao obliku takozvane „konsezualne nemonogamije“, dakle nemonogamije za koju svi partneri dobijaju i daju dobrovoljni pristanak.Kad nekog pitamo kako bi se osećao da njegov partner uđe u odnos drugom osobom, odgovor će obično biti: nelagoda, strah, ljutnja, osećaj odbijanja, ljubomora. Osobe u poliamornim vezama nemaju takve reakcije. Za njih poliamorija nije nevera, nego - viševernost. Ističu postojanje tzv. „komperzije“ - zadovoljstva zbog emotivne i seksualne realizacije partnera (i) s drugom osobom, osećaj sličan onom „kao kad ti najbolji prijatelj dobije posao svojih snova“.Etička nemonogamija, širok naziv za razne vrste veza, po svemu sudeći raste u popularnosti. Tokom poslednjih pet godina, korisnici UK interneta reč poliamorija na Guglu traže deset puta češće nego ranije. A sada postoji i dejting aplikacija posvećena alternativnim odnosima.Da li je poliamorija identitet, stil ponašanja, ili nešto treće?" Nekima je želja za višestrukim intimnim vezama bila suštinski deo identiteta; drugima je poliamorija više svestan izbor.
Koncept „ljubomore“ opisan je kao neadekvatan – kod nekih ljudi je to lična nesigurnost, kod drugih vrsta neprijatnosti koja ih uzbuđuje i dokazuje koliko im je stalo do partnera. Većina prisutnih žalila se na ista „mononormativna“ tumačenja njihovih problema u vezi. Često im kažu „pa to je sve zato što si poli!" (Kao da krivimo monogamiju kad god jedan bračni drug prevari drugog?) Koncept saglasnosti bio je centralno pitanje ovogodišnjeg Polideja. Organizatorka Dženi Vilson pričala je o prvoj prepreci na koju se često nailazi: „Britancima je prilično teško da razgovaraju o seksu, čak i sa svojim partnerima.“ Upotrebila je analogiju izbora izbora pice: Za svakog od nas postoje sastojci koji nam se jedu, koji nam se ne jedu ali možemo da ih podnesemo, i sastojci koje izričito ne jedemo. Kad se pravi pica za grupu ljudi, oni moraju biti dovoljno toga zajedničkog da mogu da je podele. „A što više ljudi imaš u grupi, to je teže!“ dodaje jedan od posetilaca. „Treba misliti i o alergijama“, savetuje Vilson.
Na Polideju se oprezno isticalo da poliamorija ipak nije za sve nas. „Treba istražiti kako se različiti ljudi snalaze sa poliamorijom u zavisnosti od svojih identiteta“. Očigledna je bila namera da se stvori atmosfera inkluzije i ljubavi, ali tek je tokom poslednjeg panela na temu LGBTQ+ poliamorije postalo jasno koliko je prisutan ovaj fenomen. „Postoji društvena motivacija po kojoj je monogamija onaj pravi izbor za sve“, priča organizator Markos, „a ljudi koji je izbegavaju navodno ruše temelje funkcionalnog društva.Stav po kom se ljudi moraju sparivati je veoma štetan. Mislim da apsolutno svako – bilo da se jednom dnevno zaljubiš, bilo da voliš samo jednu osobu celog života, ili možda nijednu, ili te čak ni seks ne zanima – svako može da se pozabavi anarhizmom odnosa, čisto na osnovu zdravih i obostrano saglasnih odnosa između ljudi.“
UOPSTE MI NIJE JASNA NI POLIAMORIJA NI POLIGAMIJA. STA CU1 JA SAM ZA MONOGAMNU VEZU. MOJ COVEK JE SAMO MOJ. IMA TU MONOTONIJE I RAZNIH ZACKOLJICA. JER JEDAN COVEK ZAISTA NE MOZE DA BUDE SVE ONO STO SMO ZELELI. IPAK OVAKVI FAZONI 'OTVORENOSTI' VEZE ZA POLIAMARIJU ILI POLIGAMIJU MENI SU NEPRIHVATLJIVE. A OPET - MOZE SE VOLETI VISE LJUDI OD JEDNOM! PA SAD OPET SVE JE STVAR IZBORA. A STARA DOBRA PRELJUBA OCIGLEDNO IMA NOVO IME!
Нема коментара :
Постави коментар