ONI PRIZNAJU DA PLASIRAJU LAZI, PA IPAK ONI SU MNOGO ISKRENIJI I ISTINITIJI OD ONIH KOJI TVRDE DA NAM PLASIRAJU ISTINU!
Zanimljiv novinski štand otvoren je na američkom univerzitetu Kolumbija. Na njemu se mogu kupiti novine koja sadrže samo i isključivo "fake news", osnosno lažne vesti. Novine sadrže lažne vesti koje su zaista i bile objavljivane kao prave, a cilj ovog poteza je da upozori javnost na veliki broj pokušaja plasiranja takvih vesti, kao i da pokaže ljudima kako da ih prepoznaju.
Neke od naslovnica donose priče o bivšoj državnoj sekretarki Sjedinjenih Država Hilari Klinton, koja je naredila FBI da dostavi uran Rusima, kao i onu o dečjem vrtiću u kojem su organizovane borbe dece, a koje su bile među najčitanijim vestima u svetu, prenosi N1. Botovi i lažne vesti su različiti, ali međusobno povezani. Provodeći vreme na internetu, ostavljate podatke koje prikupljaju firme. Ako ste kliknuli nekoliko puta, već ste nekome dali svoj identitet. Kompanije prodaju te informacije i tako kasnije nastaju botovi. Zle sile kreiraju lažne identitete na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tim kanalima šire se vesti koje su pravljene na lažnim činjenicama, ističe Rendon.Zato je izuzetno važno da novinari budu profesionalni i etični u izveštavanju, posebno što u redakcije dolaze najrazličitije informacije. Bombastične vesti često mogu biti ili najava neke kataklizme i zaista velike priče ili potpuno pogrešan nagoveštaj da bi se neko doveo u zabludu.
Saniranje štete i popravljanje svega što je plasirano kao lažna vest, kako je napomenuo, traje neuporedivo duže od vremena koje je potrebno da se to plasira.
Utoliko posledice mogu biti razorne. Lažne vesti i njihovo širenje mogu da proizvedu materijalnu i emotivnu štetu ili čak ugroze nečiji život.Informisanje javnosti je korisno, ali samo pod pretpostavkom da onaj ko plasira vest ima savest prema sebi i prema svojoj okolini i da je to što plasira zaista tačno i ispravno.
U proleće 2016. godine jedna objava sa Fejsbuka se proširila kao požar. „Moja šestogodišnja ćerka Mari je nestala 27.3.2016. i još se ne zna gde je,“ pisalo je u objavi propraćenoj slikom devojčice. U nastavku je pisalo: „Ljudi su mi javljali da su je videli sa dvoje izbegličke dece.“ Ukoliko je primete, čitaoci su zamoljeni da se obrate „majci Berti Hofman“, koja je navodno i napisala ovu objavu. pak, ubrzo se ispostavilo da je u pitanju lažna objava o nestaloj osobi, što je učinjeno sa namerom. To je bio mamac za pretplatu – svima koji su kliknuli na link otvorile bi se pornografske strane i strane koje promovišu igre na sreću. Lažna objava je bila naročito perfidna utoliko što je podstakla mržnju prema izbeglicama. Austrijski portal mimikama.at, koji razotkriva lažne vesti, obelodanio je da je ova objava lažna. Mnogi korisnici Fejsbuka su podelili ovu lažnu objavu bez razmišljanja.
Ipak, da se lažna vest čak šest puta brže širi od istinite, a da je Balkan podneblje koje je najpodležnije za disperziju istih, imali smo prilike da se uverimo poslednjih dana kada su putem medija i na društvenim mrežama javno iznošene neistine o najskupljem gorivu u Evropi (čiji plasman je doveo do protesta širom zemlje uprkos činjenici da su cene veće na pumpama u čak 26 država), o vodi u Beogradu zatrovanoj metanom, nestalom novinaru Stefanu Cvetkoviću za koga se spekulisalo da je ubijen ili u najmanju ruku povređen. U Srbiji operiše 60-ak stranih obaveštajnih službi sa ciljem da šire subverzivna delovanja, pritiskaju i uznemiravaju javnost.
Popović kaže da su "fake news" nova pojava, ali i da je većina evropskih zemalja već pokrenula razne procedure kako bi borbu protiv lažnih vesti prevela u pravni i institucionalni okvir.
- Siguran sam da i Srbija treba da razmišlja o tome. Ono što se dešavalo prethodnih nedelja, posebno u Beogradu, to je samo proba za neke buduće lažne vesti. Formiranje radne grupe koju bi činili predstavnici vlade, stručnih tela, agencija, civilnog društva, NVO i korišćenje iskustava zemalja kao što su Francuska i Engleska pomoglo bi da uspostavimo taj pravni i institucionalni okvir kako građani ne bi bili izloženi lažnim vestima Morate uvek da imate u vidu da je protok informacija na Facebook-u daleko brži od tradicionalnih medija, a njihov uticaj veći, imajući u vidu da Facebook danas broji par milijardi aktivnih korisnika. Za plasiranje lažnih informacija na društvenim mrežama danas najčešće niko ne odgovara, a što bi se desilo da je reč o novinama ili ozbiljnom portalu. Da su sve društvene mreže pogodne za plasiranje raznih proverenih i neproverenih informacija, govori činjenica da danas svako može otvoriti profil na Facebook-u pod bilo kojim imenom i prezimenom, kao i da je teško ući u trag osobi iza lažnog profila. Zato je važno zaštititi se od sumnjivih profila i grupa, koje plasiraju neistinite i zlonamerne podatke i informisati se isključivo putem kredibilnih i zvaničnih izvora.
"Ako pretpostavimo da će ikakvog napretka biti, ili se igre više neće razlikovati od stvarnosti, ili će civilizacija propasti. Nema treće opcije. Dakle, najveća je verovatnoća da se već nalazimo u simulaciji, jer inače ne bismo postojali. Meni deluje najverovatnije – govorimo striktno o verovatnoćama – da postoji bezbroj simulacija. Ali možeš ih nazvati i paralelne stvarnosti, organizovane u multiverzum - kaze Ilon Mask moj novi omiljeni lik. Milijarder i tvorac velikih dostignuca. Mislim, šta je u suštini realnost? Mnogo ljudi ne živi u trenutku, svi smo na različitim nivoima sesti, ovde i sada. Zašto bismo mislili da je baš to ono pravo? Ovo je više, ono kao, Matriks – moj omiljeni film, tako je realan. Znači, jesmo u simulaciji.Ja sam skroz ubeđena da jesmo. Zanimljivije mi je da zamišljam da jesmo u simulaciji. Mislim, ako jesmo, iz kakve smo se onda realnosti isključili?Kao, da li hoćemo da se skinemo sa toga?Ako naučimo na koje se dugme gasimo.Verujem da živimo u simuliranoj dimenziji u koju se lako zapada, to je ono kad čovek uđe u rutinu, kao kad radi od 9 do 5, uklopi se u sistem. Znači, ljudska bića imaju moć da projektuju simulacije. Zatvorimo oči, zamislimo ono što želimo, i kad na taj način krenemo za tim, postajemo pasivni i ulazimo u matriks. Zato je jedno 90% sveta simulacija.Mislim, postoje simulacije, ljudi definitivno ulaze i izlaze iz njih. Postoji neki veštački prostor širi od ovog.
NARAVOUCENIJE: DA BI ZNALI KOJE SU INFORMACIJE TACNE A KOJE LAZNE MORAMO PRVO DA UTVRDIMO DA LI ZIVIMO U SIMULACIJI!!!!!
Zanimljiv novinski štand otvoren je na američkom univerzitetu Kolumbija. Na njemu se mogu kupiti novine koja sadrže samo i isključivo "fake news", osnosno lažne vesti. Novine sadrže lažne vesti koje su zaista i bile objavljivane kao prave, a cilj ovog poteza je da upozori javnost na veliki broj pokušaja plasiranja takvih vesti, kao i da pokaže ljudima kako da ih prepoznaju.
Neke od naslovnica donose priče o bivšoj državnoj sekretarki Sjedinjenih Država Hilari Klinton, koja je naredila FBI da dostavi uran Rusima, kao i onu o dečjem vrtiću u kojem su organizovane borbe dece, a koje su bile među najčitanijim vestima u svetu, prenosi N1. Botovi i lažne vesti su različiti, ali međusobno povezani. Provodeći vreme na internetu, ostavljate podatke koje prikupljaju firme. Ako ste kliknuli nekoliko puta, već ste nekome dali svoj identitet. Kompanije prodaju te informacije i tako kasnije nastaju botovi. Zle sile kreiraju lažne identitete na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tim kanalima šire se vesti koje su pravljene na lažnim činjenicama, ističe Rendon.Zato je izuzetno važno da novinari budu profesionalni i etični u izveštavanju, posebno što u redakcije dolaze najrazličitije informacije. Bombastične vesti često mogu biti ili najava neke kataklizme i zaista velike priče ili potpuno pogrešan nagoveštaj da bi se neko doveo u zabludu.
Saniranje štete i popravljanje svega što je plasirano kao lažna vest, kako je napomenuo, traje neuporedivo duže od vremena koje je potrebno da se to plasira.
Utoliko posledice mogu biti razorne. Lažne vesti i njihovo širenje mogu da proizvedu materijalnu i emotivnu štetu ili čak ugroze nečiji život.Informisanje javnosti je korisno, ali samo pod pretpostavkom da onaj ko plasira vest ima savest prema sebi i prema svojoj okolini i da je to što plasira zaista tačno i ispravno.
U proleće 2016. godine jedna objava sa Fejsbuka se proširila kao požar. „Moja šestogodišnja ćerka Mari je nestala 27.3.2016. i još se ne zna gde je,“ pisalo je u objavi propraćenoj slikom devojčice. U nastavku je pisalo: „Ljudi su mi javljali da su je videli sa dvoje izbegličke dece.“ Ukoliko je primete, čitaoci su zamoljeni da se obrate „majci Berti Hofman“, koja je navodno i napisala ovu objavu. pak, ubrzo se ispostavilo da je u pitanju lažna objava o nestaloj osobi, što je učinjeno sa namerom. To je bio mamac za pretplatu – svima koji su kliknuli na link otvorile bi se pornografske strane i strane koje promovišu igre na sreću. Lažna objava je bila naročito perfidna utoliko što je podstakla mržnju prema izbeglicama. Austrijski portal mimikama.at, koji razotkriva lažne vesti, obelodanio je da je ova objava lažna. Mnogi korisnici Fejsbuka su podelili ovu lažnu objavu bez razmišljanja.
Ipak, da se lažna vest čak šest puta brže širi od istinite, a da je Balkan podneblje koje je najpodležnije za disperziju istih, imali smo prilike da se uverimo poslednjih dana kada su putem medija i na društvenim mrežama javno iznošene neistine o najskupljem gorivu u Evropi (čiji plasman je doveo do protesta širom zemlje uprkos činjenici da su cene veće na pumpama u čak 26 država), o vodi u Beogradu zatrovanoj metanom, nestalom novinaru Stefanu Cvetkoviću za koga se spekulisalo da je ubijen ili u najmanju ruku povređen. U Srbiji operiše 60-ak stranih obaveštajnih službi sa ciljem da šire subverzivna delovanja, pritiskaju i uznemiravaju javnost.
Popović kaže da su "fake news" nova pojava, ali i da je većina evropskih zemalja već pokrenula razne procedure kako bi borbu protiv lažnih vesti prevela u pravni i institucionalni okvir.
- Siguran sam da i Srbija treba da razmišlja o tome. Ono što se dešavalo prethodnih nedelja, posebno u Beogradu, to je samo proba za neke buduće lažne vesti. Formiranje radne grupe koju bi činili predstavnici vlade, stručnih tela, agencija, civilnog društva, NVO i korišćenje iskustava zemalja kao što su Francuska i Engleska pomoglo bi da uspostavimo taj pravni i institucionalni okvir kako građani ne bi bili izloženi lažnim vestima Morate uvek da imate u vidu da je protok informacija na Facebook-u daleko brži od tradicionalnih medija, a njihov uticaj veći, imajući u vidu da Facebook danas broji par milijardi aktivnih korisnika. Za plasiranje lažnih informacija na društvenim mrežama danas najčešće niko ne odgovara, a što bi se desilo da je reč o novinama ili ozbiljnom portalu. Da su sve društvene mreže pogodne za plasiranje raznih proverenih i neproverenih informacija, govori činjenica da danas svako može otvoriti profil na Facebook-u pod bilo kojim imenom i prezimenom, kao i da je teško ući u trag osobi iza lažnog profila. Zato je važno zaštititi se od sumnjivih profila i grupa, koje plasiraju neistinite i zlonamerne podatke i informisati se isključivo putem kredibilnih i zvaničnih izvora.
"Ako pretpostavimo da će ikakvog napretka biti, ili se igre više neće razlikovati od stvarnosti, ili će civilizacija propasti. Nema treće opcije. Dakle, najveća je verovatnoća da se već nalazimo u simulaciji, jer inače ne bismo postojali. Meni deluje najverovatnije – govorimo striktno o verovatnoćama – da postoji bezbroj simulacija. Ali možeš ih nazvati i paralelne stvarnosti, organizovane u multiverzum - kaze Ilon Mask moj novi omiljeni lik. Milijarder i tvorac velikih dostignuca. Mislim, šta je u suštini realnost? Mnogo ljudi ne živi u trenutku, svi smo na različitim nivoima sesti, ovde i sada. Zašto bismo mislili da je baš to ono pravo? Ovo je više, ono kao, Matriks – moj omiljeni film, tako je realan. Znači, jesmo u simulaciji.Ja sam skroz ubeđena da jesmo. Zanimljivije mi je da zamišljam da jesmo u simulaciji. Mislim, ako jesmo, iz kakve smo se onda realnosti isključili?Kao, da li hoćemo da se skinemo sa toga?Ako naučimo na koje se dugme gasimo.Verujem da živimo u simuliranoj dimenziji u koju se lako zapada, to je ono kad čovek uđe u rutinu, kao kad radi od 9 do 5, uklopi se u sistem. Znači, ljudska bića imaju moć da projektuju simulacije. Zatvorimo oči, zamislimo ono što želimo, i kad na taj način krenemo za tim, postajemo pasivni i ulazimo u matriks. Zato je jedno 90% sveta simulacija.Mislim, postoje simulacije, ljudi definitivno ulaze i izlaze iz njih. Postoji neki veštački prostor širi od ovog.
NARAVOUCENIJE: DA BI ZNALI KOJE SU INFORMACIJE TACNE A KOJE LAZNE MORAMO PRVO DA UTVRDIMO DA LI ZIVIMO U SIMULACIJI!!!!!
Нема коментара :
Постави коментар