NE MOGU ZAISTA! OPET PRVI MAJ- PRAZNIK RADA1 I SVE TE PRICE O RADU I COVEKU1 I KAKO JE RAD STVORIO COVEKA I KAKO SAD MASINE OTIMAJU POSAO ( CITAJ RAD) COVEKU! I KAKO CE SE SADA OPET COVEK PRETVORITI U MAJMUNA ILI KIBORGA ILI....
Prvi primati (majmuni i ljudi) razvili su se ubrzo pošto su izumrli dinosaurusi. Mnogi su uskoro počeli da žive u grupama, što znači da su morali da funkcionišu u složenoj mreži prijateljskih, hijerarhijskih i protivničkih odnosa. Shodno tome, život u grupi je verovatno uticao na konstantno povećanje mentalnih sposobnosti.Ljudi, šimpanze i gorile su potomci nepoznate izumrle vrste majmuna, kod koje se ubrzano razvijao gen RNF213. Veruje se da je ovaj gen uticao na širenje karotidne arterije i ubrzan dotok krvi u mozak.
Naši preci su se pre sedam miliona godina odvojili od svojih rođaka sličnih šimpanzama. U početku su ličili na njih, ali su se u njihovim ćelijama događale promene. Posle odvajanja, geni ASPM i ARHGAP11B počeli su da se menjaju, kao i segment genoma nazvan HAR1. Nije poznato kakve je to posledice imalo, ali se zna da HAR1 i ARHGAP11B učestvuju u rastu cerebralnog korteksa, tj. moždane kore.
Kada se čovek odvojio od majmuna, mutirala su dva gena. SLC2A1 i SLC2A koji grade proteine koji transportuju glukozu do ćelija i iz njih. Pretpostavlja se da su oni, umesto u mišiće, transportovali glukozu u mozak ranih hominina. Šećer je obezbeđivao dodatnu energiju i time uticao na rast mozga.
Naše šake su neobično spretne, što nam je omogućilo da proizvodimo kameno oruđe i pišemo. Za to je, delimično, zaslužan deo DNK nazvan HACNS1, koji se brzo razvio kada su se naši preci odvojili od predaka šimpanzi.U poređenju s drugim primatima, ljudi teže žvaću, jer imaju slabe vilice, što je verovatno posledica mutacije gena MYH16, koji kontroliše proizvodnju mišića. Ta mutacija se desila između 5,3 i 2,4 miliona godina, a manja vilica je oslobodila prostor za širenje mozga.
Naši najstariji majmunoliki preci uglavnom su se hranili plodovima, ali kasnije su se izdvojile vrste poput australopitekusa, koje su pored raznih vrsta biljaka jele i meso. Više mesa značilo je više kalorija i manje vremena utrošenog na žvakanje.
Ljudi gotovo da nemaju dlaka na telu, a promena se desila pre 3-4 miliona godina. Zna se da su u to vreme nastale stidne vaši, koje su mogle da nas napadnu samo pošto smo ostali bez ostalih dlaka na koži. Izložena suncu, koža nam je potamnela. Posle toga, svi naši preci su bili tamnoputi, sve dok neki savremeniji ljudi nisu napustili tropske predele.Gen SRGAP2 se tri puta udvostručio, a kao posledica toga, naši preci su imali više kopija ovog gena, od kojih su se neke nezavisno razvijale. Ispostavilo se da je jedna od mutiranih kopija bila bolja od originala, a naučnici veruju da je ona uticala na neurone da stvaraju više produžetaka i uspostavljaju više veza.Savremeni ljudi pripadaju rodu homo. Najstariji poznat pripadnik ovog roda je homo fosil, otkriven u Etiopiji, koji potiče iz perioda pre 2,8 miliona godina. Prva vrsta roda homo verovatno je homo habilis, mada su naučnici podeljeni po tom pitanju. U poređenju sa svojim precima, novi hominini imali su mnogo veći mozak.Svi hominidi u vokalnom traktu imaju šupljine ispunjene vazduhom, koje im omogućavaju da ispuštaju glasne zvuke nalik na riku. Ljudi ih nemaju, zato što bi te šupljine sprečile da izgovaraju različite vokale. Naši preci su ih verovatno izgubili pre nego što smo se odvojili od naših srodnika neandertalaca, što navodi na zaključak da su i oni imali sposobnost govora.Mutacija gena FOXP2 kod nekih ljudi otežava izgovor i učenje gramatike, što navodi na zaključak da je upravo ovaj gen bio od ključnog značaja za razvoj sposobnosti učenja i korišćenja jezika. Orson Vels je u svom filmu o evoluciji coveka (tada jos pod uticajem teorije Carlsa Darvina koju smo svi ucili sve do skoro) prikazao majmune koji su poceli da "rade" prvo naravno uzdizanje na dve noge, berba voca sa drveta, grana drveta kao oruzje da se tuce drugi covek ili ubije zivotinja i tako dalje. Danas se smatra da su majmuni i ljudi imali istog pretka i da nije bilo nikakvog pretvaranja majmuna u coveka pod uticajem"rada". Da je tako mnogi bi danas koliko rade postali majmuni ( ili se bar tako osecaju).Ko radi ne boji se gladi.U danasnjem drustvu ova poslovica ima sve manje istinitosti u svom znacenju. Jer, danas koliko god da radis nisi 100% zasticen od gladi. Ili otkaz ili mala plata - a potrosacko drustvo je tu oko nas- i za sve je potreban novac. I naravno dzaba su se borili za taj 1.maj- praznik rada - kad je danas covek jos vise eksploatisan nego tada. Kada je covek danas rob svom "gazdi" i mora da cuti i radi sta god mu se kaze da bi sacuvao posao. Težak je teret nemati šta da se radi.Ukoliko verno radite osam sati dnevno mogli biste postati i šef, pa raditi i dvanaest sati dnevno.Čovek je stvorio mašinu, ali mašina je zarobila čoveka i čovek radi, a ne živi više.
I sad dolazimo do dela kada masine sve vise zamenjuju ljude. Ako ta evolucija zaista postoji sta ce onda biti sa ljudskom vrstom kad vise ne bude radila nista - nego samo sedela ili spavala? Da li cemo se vratiti u majmunoliki oblik ili cak zavrsiti kao amebe, a masine koje smo mi stvorili zavladace svetom?
Još pre više od 100 godina veliki broj radnika ostao
je bez posla zbog mašina, a taj trend se i danas nastavlja. Što više
tehnologija bude napredovala a roboti postajali razvijeniji, to će sve
manje zanimanja biti rezervisano isključivo za ljude.
Montažeri električne opreme, poštari, zlatari i kujundžije, kuvari u restoranima, radnici koji rade na finoj obradi i poliranju, radnici na kasama, knjigovođe, sekretarice, manekenke, vozači, analitičari koji odobravaju kredite, drvoseče i radnici na bušotinama, kopovima, radnici za parkiranje, službenici za nabavke, sportske sudije, šatlerski radnici, kreditni službenici, osobe koje rade na podešavanju i baždarenju mernih uređaja, poreski radnici i oni u pozivnim centrima.Gore navedena zanimanja sva imaju iznad 95 odsto šansi da budu automatizovana u narednih 20 godina, odnosno da roboti potpuno zamene ljude na tim poljima.
Poznata dosetka kaže da su u životu jedino izvesni smrt i plaćanje poreza. Ipak, filmske vizije naše budućnosti u kojoj roboti rade većinu stvari – što se već u dobroj meri ostvaruje, iako roboti možda još nisu androidi – nije predvidela plaćanje poreza na njih. Nema filma naučne fantastike u kojoj robot plaća porez jer postoji i obavlja zadatke.
Pitanje poreza na robote, međutim, nije puki futurizam i zabava dokonih. Često se citira studija Univerziteta Oksford iz 2013. godine u kojoj su Karl Fraj i Majkl Ozborn sumorno predvideli da se tokom naredne dve decenije oko 50 odsto radnih mesta u Sjedinjenim Državama nalazi pod „visokim rizikom“ od nestanka – moći će da ih obavljaju računari i mašine.
Pitanje je dakle jednostavno: ako digitalizacija i robotizacija čine ljudski rad izlišnim te ostavljaju sve više ljudi bez posla – ko će plaćati poreze? Od čega će se puniti zajednička kasica-prasica zvana budžet? Od čega isplaćivati socijalna davanja za one koji se, neoliberalnim rečnikom rečenom, nisu snašli u digitalnoj revoluciji?
U maju prošle godine je Evropski parlament izneo inicijativu prema kojoj bi robote trebalo zavesti kao „elektronske osobe“ čiji bi vlasnici – oni koji ubiru profite na osnovu robotskog rada – morali da plaćaju porez kao što za ljude od krvi i mesa plaćaju poreze i doprinose. Iako su planovi u februaru odbačeni, ostao je zahtev parlamenta da EU detaljno reguliše upotrebu robota u sve većem broju oblasti.
Pre nekoliko meseci je osnivač Majkrosofta Bil Gejts izričito podržao ideju oporezivanja automatizovanog rada koji obavljaju mašine, rekavši da je tako nešto neizbežno. Poslednjih dana smo svedočili raspravi dvojice haj-tek milijardera Elona Maska i Marka Zakerberga jer je ovaj prvi izneo bojazan da veštačka inteligencija predstavlja pretnju po čovečanstvo.
Mnogi podsećaju da rasprave zapravo nisu ništa novo – slične su pratile i uvođenje tkanja uz pomoć letećeg čunka ili parne mašine. Tehnološki napredak uvek je imao ogroman uticaj na tržište rada, a čitavi su poslovi nestajali – poznaje li neko od nas nekog čiji je posao da loži mašinu u lokomotivi?
Neki ekonomisti zato ne vide ništa zlo u automatizaciji, naprotiv, to bi moglo da neslućeno poveća efikasnost pa i kolektivno bogatstvo. Stoga bi porez na robote mogao da se iskoristi za „bezuslovni osnovni prihod“ – koncept u kojem se svakome garantuje određena suma novca bez obzira da li radi ili ne, šta je po obrazovanju i slično. Tako nešto se trenutno testira u Finskoj.Dok Bil Gejts smatra da je napametnije usporiti proces automatizacije dok vlade ne smisle adekvatne „prelazne programe“ u pogledu socijalnih posledica automatizacije, drugi upozoravaju da bi porez na robote upravo bio najveća prepreka tehnološkom napretku.Ukratko, pitanje da li treba ili ne treba ubirati dažbinu na upotrebu robota ostavlja se za dalju budućnost – kada konačno bude jasno da li digitalizacija vodi nekom apokaliptičnom scenariju nezaposlenosti kakav se skicira u studiji Oksforda ili u filmovima naučne fantastike.
Tastatura i miš pripadaju jučerašnjici. Kompjuteri će ljude razumeti na osnovu govora i gestova, a “Majkrosoft”, “Gugl” i “Epl” sa svojim proizvodima izlaze i na masovno tržište.Endrjuz je koordinator Majkrosoftovog tima za razvoj prototipa, a ova priča za laku noć predstavlja igru kroz koju se približava ouzbiljnoj revoluciji interfejsa koju ovaj IT koncern trenutno planira za svoje korisnike: kompjuteri i ljudi će se u buduće bolje razumeti, bez posredovanja tastature i miša.
Umesto toga, tehnika će kontinuirano prepoznavati potrebe korisnika, na osnovu govora, gestova i držanja tela.
Radna soba sa ogromnim kompjuterskim ekranom predstavljaće
deo prototipskog stambenog i radnog okruženja, u kome će se kompjuteri
prilagođavati ljudima umesto da očekuju da im ovi daju zadatke.
Polaznu tačku ove revolucije predstavljao je X-box, i njegov uređaj “Kinekt”.
Najnovija verzija ovog sistema, konzola X-Box-one, koju je “Majkrosoft predstavio u maju, a kameru visoke definicije u stanju je da prepozna ne samo grube pokrete ruku, već i trzaje pojedinačnih prstiju, da vidi u mraku, da prepoznaje lice korisnika i da po izrazu lica donese zaključak o njegovom raspoloženju.
U stanju je da razlikuje više aktera, pa čak i da izmeri puls, a takođe i da skenira složene uređaje kao što je 3D laserski skener i da obradi njihov trodimenzionalni odraz u digitalnom svetu.
Ovaj uređaj se još uvek prodaje uz X-box, ali ubuduće će igrati centralnu ulogu u interkciji korisnika sa kompjuterom kakvu “Majkrosoft” zamišlja. “Kinektova“ tri oka trepere odasvud: iz ramova za slike, digitalnih radnih površina, pa čak i kuhinjskih uređaja.
Princip se zove “prirodni korisnički interfejs”, a ideja je
da sa svojim kompjuterima stupamo u interakciju kao sa ljudima, preko
multimodelarnih podataka, govorom i gestovima, uz uključivanje svog
okruženja. Drugim rečima, kompjuteri će, poput ljudi, prepozanvati
kontekst, pa čak i raspoloženje sagovornika, a u eksperimentalnoj fazi
je i projekt koji svaku površinu pretvara u ogroman tačskrin, tako da
klasični interfejs više neče biti ni potreban.
Ni konkurencija ne miruje, pa tako “Epl” radi na kompjuteru čiji uzor predstavlja vizija Stenlija Kjubrika: sveprisutnom, pričljivom, uvek svesnom raspolozenja i zivotne situacije korisnikaPionirsku verziju sličnog uređaja “Epl” je izbacio 2011, sa svojim “Digitalnim asistentom Siri”, sa kojim se komunicira uglavnom gestovima i glasom, a nastavak predstavlja “OK Glas”.
Ovaj “vrli novi svet”, je međutim, još i pre sadašnje afere sa špijunažom počeo ozbiljno da zabrinjava stručnjake za zaštitu podataka.
Već i Kjubrikov film slika mračnu verziju sveta u kom svezanjući kompjuter zloupotrebljava svoju moć.
Po njima, Xbox konzola za igru i trajno uključena Kinekt kamera predstavljaju, naime, “savršen uređaj za nadzor”. Proizvođači uveravaju da kamere i mikrofone ne zloupotrebljavaju za špijunažu preko interneta, u sopstvene ili državne svrhe, ali pitanje je - može li im se verovati?
I NA KRAJU DANAS NA PRAZNIK RADA STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? VIRTUALNI SVET, IZUZETNO NAPREDNA TEHNOLOGIJA POTISNUCE RAD COVEKA ILI GA POTPUNO PREUZETI. COVEK CE POSTATI BESKORISAN U PROIZVODNJI ILI BILO KAKVOM RADU. I ONDA AKO JE IPAK TAJ RAD STVORIO COVEKA , A COVEK STVORIO MASINE KOJE CE MU ODUZETI ONO STO GA JE STVORILO U STA CE SE ONDA COVEK PRETVORITI NAJPRE U MAJMUNA ILI KIBORGA? SVE ZAVISI OD BRZINE EVOLUCIJE I TEHNOLOSKE REVOLUCIJE!!!!
Prvi primati (majmuni i ljudi) razvili su se ubrzo pošto su izumrli dinosaurusi. Mnogi su uskoro počeli da žive u grupama, što znači da su morali da funkcionišu u složenoj mreži prijateljskih, hijerarhijskih i protivničkih odnosa. Shodno tome, život u grupi je verovatno uticao na konstantno povećanje mentalnih sposobnosti.Ljudi, šimpanze i gorile su potomci nepoznate izumrle vrste majmuna, kod koje se ubrzano razvijao gen RNF213. Veruje se da je ovaj gen uticao na širenje karotidne arterije i ubrzan dotok krvi u mozak.
Naši preci su se pre sedam miliona godina odvojili od svojih rođaka sličnih šimpanzama. U početku su ličili na njih, ali su se u njihovim ćelijama događale promene. Posle odvajanja, geni ASPM i ARHGAP11B počeli su da se menjaju, kao i segment genoma nazvan HAR1. Nije poznato kakve je to posledice imalo, ali se zna da HAR1 i ARHGAP11B učestvuju u rastu cerebralnog korteksa, tj. moždane kore.
Kada se čovek odvojio od majmuna, mutirala su dva gena. SLC2A1 i SLC2A koji grade proteine koji transportuju glukozu do ćelija i iz njih. Pretpostavlja se da su oni, umesto u mišiće, transportovali glukozu u mozak ranih hominina. Šećer je obezbeđivao dodatnu energiju i time uticao na rast mozga.
Naše šake su neobično spretne, što nam je omogućilo da proizvodimo kameno oruđe i pišemo. Za to je, delimično, zaslužan deo DNK nazvan HACNS1, koji se brzo razvio kada su se naši preci odvojili od predaka šimpanzi.U poređenju s drugim primatima, ljudi teže žvaću, jer imaju slabe vilice, što je verovatno posledica mutacije gena MYH16, koji kontroliše proizvodnju mišića. Ta mutacija se desila između 5,3 i 2,4 miliona godina, a manja vilica je oslobodila prostor za širenje mozga.
Naši najstariji majmunoliki preci uglavnom su se hranili plodovima, ali kasnije su se izdvojile vrste poput australopitekusa, koje su pored raznih vrsta biljaka jele i meso. Više mesa značilo je više kalorija i manje vremena utrošenog na žvakanje.
Ljudi gotovo da nemaju dlaka na telu, a promena se desila pre 3-4 miliona godina. Zna se da su u to vreme nastale stidne vaši, koje su mogle da nas napadnu samo pošto smo ostali bez ostalih dlaka na koži. Izložena suncu, koža nam je potamnela. Posle toga, svi naši preci su bili tamnoputi, sve dok neki savremeniji ljudi nisu napustili tropske predele.Gen SRGAP2 se tri puta udvostručio, a kao posledica toga, naši preci su imali više kopija ovog gena, od kojih su se neke nezavisno razvijale. Ispostavilo se da je jedna od mutiranih kopija bila bolja od originala, a naučnici veruju da je ona uticala na neurone da stvaraju više produžetaka i uspostavljaju više veza.Savremeni ljudi pripadaju rodu homo. Najstariji poznat pripadnik ovog roda je homo fosil, otkriven u Etiopiji, koji potiče iz perioda pre 2,8 miliona godina. Prva vrsta roda homo verovatno je homo habilis, mada su naučnici podeljeni po tom pitanju. U poređenju sa svojim precima, novi hominini imali su mnogo veći mozak.Svi hominidi u vokalnom traktu imaju šupljine ispunjene vazduhom, koje im omogućavaju da ispuštaju glasne zvuke nalik na riku. Ljudi ih nemaju, zato što bi te šupljine sprečile da izgovaraju različite vokale. Naši preci su ih verovatno izgubili pre nego što smo se odvojili od naših srodnika neandertalaca, što navodi na zaključak da su i oni imali sposobnost govora.Mutacija gena FOXP2 kod nekih ljudi otežava izgovor i učenje gramatike, što navodi na zaključak da je upravo ovaj gen bio od ključnog značaja za razvoj sposobnosti učenja i korišćenja jezika. Orson Vels je u svom filmu o evoluciji coveka (tada jos pod uticajem teorije Carlsa Darvina koju smo svi ucili sve do skoro) prikazao majmune koji su poceli da "rade" prvo naravno uzdizanje na dve noge, berba voca sa drveta, grana drveta kao oruzje da se tuce drugi covek ili ubije zivotinja i tako dalje. Danas se smatra da su majmuni i ljudi imali istog pretka i da nije bilo nikakvog pretvaranja majmuna u coveka pod uticajem"rada". Da je tako mnogi bi danas koliko rade postali majmuni ( ili se bar tako osecaju).Ko radi ne boji se gladi.U danasnjem drustvu ova poslovica ima sve manje istinitosti u svom znacenju. Jer, danas koliko god da radis nisi 100% zasticen od gladi. Ili otkaz ili mala plata - a potrosacko drustvo je tu oko nas- i za sve je potreban novac. I naravno dzaba su se borili za taj 1.maj- praznik rada - kad je danas covek jos vise eksploatisan nego tada. Kada je covek danas rob svom "gazdi" i mora da cuti i radi sta god mu se kaze da bi sacuvao posao. Težak je teret nemati šta da se radi.Ukoliko verno radite osam sati dnevno mogli biste postati i šef, pa raditi i dvanaest sati dnevno.Čovek je stvorio mašinu, ali mašina je zarobila čoveka i čovek radi, a ne živi više.
I sad dolazimo do dela kada masine sve vise zamenjuju ljude. Ako ta evolucija zaista postoji sta ce onda biti sa ljudskom vrstom kad vise ne bude radila nista - nego samo sedela ili spavala? Da li cemo se vratiti u majmunoliki oblik ili cak zavrsiti kao amebe, a masine koje smo mi stvorili zavladace svetom?
Montažeri električne opreme, poštari, zlatari i kujundžije, kuvari u restoranima, radnici koji rade na finoj obradi i poliranju, radnici na kasama, knjigovođe, sekretarice, manekenke, vozači, analitičari koji odobravaju kredite, drvoseče i radnici na bušotinama, kopovima, radnici za parkiranje, službenici za nabavke, sportske sudije, šatlerski radnici, kreditni službenici, osobe koje rade na podešavanju i baždarenju mernih uređaja, poreski radnici i oni u pozivnim centrima.Gore navedena zanimanja sva imaju iznad 95 odsto šansi da budu automatizovana u narednih 20 godina, odnosno da roboti potpuno zamene ljude na tim poljima.
Poznata dosetka kaže da su u životu jedino izvesni smrt i plaćanje poreza. Ipak, filmske vizije naše budućnosti u kojoj roboti rade većinu stvari – što se već u dobroj meri ostvaruje, iako roboti možda još nisu androidi – nije predvidela plaćanje poreza na njih. Nema filma naučne fantastike u kojoj robot plaća porez jer postoji i obavlja zadatke.
Pitanje poreza na robote, međutim, nije puki futurizam i zabava dokonih. Često se citira studija Univerziteta Oksford iz 2013. godine u kojoj su Karl Fraj i Majkl Ozborn sumorno predvideli da se tokom naredne dve decenije oko 50 odsto radnih mesta u Sjedinjenim Državama nalazi pod „visokim rizikom“ od nestanka – moći će da ih obavljaju računari i mašine.
Pitanje je dakle jednostavno: ako digitalizacija i robotizacija čine ljudski rad izlišnim te ostavljaju sve više ljudi bez posla – ko će plaćati poreze? Od čega će se puniti zajednička kasica-prasica zvana budžet? Od čega isplaćivati socijalna davanja za one koji se, neoliberalnim rečnikom rečenom, nisu snašli u digitalnoj revoluciji?
U maju prošle godine je Evropski parlament izneo inicijativu prema kojoj bi robote trebalo zavesti kao „elektronske osobe“ čiji bi vlasnici – oni koji ubiru profite na osnovu robotskog rada – morali da plaćaju porez kao što za ljude od krvi i mesa plaćaju poreze i doprinose. Iako su planovi u februaru odbačeni, ostao je zahtev parlamenta da EU detaljno reguliše upotrebu robota u sve većem broju oblasti.
Pre nekoliko meseci je osnivač Majkrosofta Bil Gejts izričito podržao ideju oporezivanja automatizovanog rada koji obavljaju mašine, rekavši da je tako nešto neizbežno. Poslednjih dana smo svedočili raspravi dvojice haj-tek milijardera Elona Maska i Marka Zakerberga jer je ovaj prvi izneo bojazan da veštačka inteligencija predstavlja pretnju po čovečanstvo.
Mnogi podsećaju da rasprave zapravo nisu ništa novo – slične su pratile i uvođenje tkanja uz pomoć letećeg čunka ili parne mašine. Tehnološki napredak uvek je imao ogroman uticaj na tržište rada, a čitavi su poslovi nestajali – poznaje li neko od nas nekog čiji je posao da loži mašinu u lokomotivi?
Neki ekonomisti zato ne vide ništa zlo u automatizaciji, naprotiv, to bi moglo da neslućeno poveća efikasnost pa i kolektivno bogatstvo. Stoga bi porez na robote mogao da se iskoristi za „bezuslovni osnovni prihod“ – koncept u kojem se svakome garantuje određena suma novca bez obzira da li radi ili ne, šta je po obrazovanju i slično. Tako nešto se trenutno testira u Finskoj.Dok Bil Gejts smatra da je napametnije usporiti proces automatizacije dok vlade ne smisle adekvatne „prelazne programe“ u pogledu socijalnih posledica automatizacije, drugi upozoravaju da bi porez na robote upravo bio najveća prepreka tehnološkom napretku.Ukratko, pitanje da li treba ili ne treba ubirati dažbinu na upotrebu robota ostavlja se za dalju budućnost – kada konačno bude jasno da li digitalizacija vodi nekom apokaliptičnom scenariju nezaposlenosti kakav se skicira u studiji Oksforda ili u filmovima naučne fantastike.
Tastatura i miš pripadaju jučerašnjici. Kompjuteri će ljude razumeti na osnovu govora i gestova, a “Majkrosoft”, “Gugl” i “Epl” sa svojim proizvodima izlaze i na masovno tržište.Endrjuz je koordinator Majkrosoftovog tima za razvoj prototipa, a ova priča za laku noć predstavlja igru kroz koju se približava ouzbiljnoj revoluciji interfejsa koju ovaj IT koncern trenutno planira za svoje korisnike: kompjuteri i ljudi će se u buduće bolje razumeti, bez posredovanja tastature i miša.
Umesto toga, tehnika će kontinuirano prepoznavati potrebe korisnika, na osnovu govora, gestova i držanja tela.
Polaznu tačku ove revolucije predstavljao je X-box, i njegov uređaj “Kinekt”.
Najnovija verzija ovog sistema, konzola X-Box-one, koju je “Majkrosoft predstavio u maju, a kameru visoke definicije u stanju je da prepozna ne samo grube pokrete ruku, već i trzaje pojedinačnih prstiju, da vidi u mraku, da prepoznaje lice korisnika i da po izrazu lica donese zaključak o njegovom raspoloženju.
U stanju je da razlikuje više aktera, pa čak i da izmeri puls, a takođe i da skenira složene uređaje kao što je 3D laserski skener i da obradi njihov trodimenzionalni odraz u digitalnom svetu.
Ovaj uređaj se još uvek prodaje uz X-box, ali ubuduće će igrati centralnu ulogu u interkciji korisnika sa kompjuterom kakvu “Majkrosoft” zamišlja. “Kinektova“ tri oka trepere odasvud: iz ramova za slike, digitalnih radnih površina, pa čak i kuhinjskih uređaja.
Ni konkurencija ne miruje, pa tako “Epl” radi na kompjuteru čiji uzor predstavlja vizija Stenlija Kjubrika: sveprisutnom, pričljivom, uvek svesnom raspolozenja i zivotne situacije korisnikaPionirsku verziju sličnog uređaja “Epl” je izbacio 2011, sa svojim “Digitalnim asistentom Siri”, sa kojim se komunicira uglavnom gestovima i glasom, a nastavak predstavlja “OK Glas”.
Ovaj “vrli novi svet”, je međutim, još i pre sadašnje afere sa špijunažom počeo ozbiljno da zabrinjava stručnjake za zaštitu podataka.
Po njima, Xbox konzola za igru i trajno uključena Kinekt kamera predstavljaju, naime, “savršen uređaj za nadzor”. Proizvođači uveravaju da kamere i mikrofone ne zloupotrebljavaju za špijunažu preko interneta, u sopstvene ili državne svrhe, ali pitanje je - može li im se verovati?
I NA KRAJU DANAS NA PRAZNIK RADA STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? VIRTUALNI SVET, IZUZETNO NAPREDNA TEHNOLOGIJA POTISNUCE RAD COVEKA ILI GA POTPUNO PREUZETI. COVEK CE POSTATI BESKORISAN U PROIZVODNJI ILI BILO KAKVOM RADU. I ONDA AKO JE IPAK TAJ RAD STVORIO COVEKA , A COVEK STVORIO MASINE KOJE CE MU ODUZETI ONO STO GA JE STVORILO U STA CE SE ONDA COVEK PRETVORITI NAJPRE U MAJMUNA ILI KIBORGA? SVE ZAVISI OD BRZINE EVOLUCIJE I TEHNOLOSKE REVOLUCIJE!!!!
Нема коментара :
Постави коментар