DA LI PRICATE SAMI SA SOBOM? NE? A TREBALO BI! GENIJE ILI LUDAK? SVE JE DO VAS I VASE MOGUCNOSTI KONTROLE! MADA OPET ZNATE ONO OD GENIJA DO LUDAKA I OBRNUTO....
Svetska nauka očigledno je ozbiljnu pažnju posvetila ovoj pojavi, a brojna istraživanja govore u prilog tome da nam ta navika može doneti dosta pozitivnih stvari.
Na primer, studija Danijela Svinglija i Garija Lupijana,
objavljena u poznatoj naučnoj izdavačkoj kući SAGE, pokazuje da ovo
verbalno izražavanje menja naše perceptivne procese. To znači da će vam
slušanje naglas izgovorene reči "stolica" pomoći da je bolje
vizualizujete ili uočite nego ako o njoj budete samo razmišljali o sebi.
Međutim, bitan je i način na koji pričamo. Tako se drugi naučni rad, iza kog stoje Itan Kros i saradnici, bavio istaživanjem uticaja govora o sebi u trećem licu.
Rezultati su pokazali da osobe koje se tokom introspekcije sebi obraćaju imenom, a ne razmišljaju u prvom licu, imaju bolju sposobnost samodistanciranja, lakše regulišu stres u trenucima kada je potrebno ostvariti dobar prvi utisak ili javno govoriti na nekom skupu.
Osim toga, ljudi koji se sebi obraćaju na ovakav način bolje će proceniti buduće izvore stresa.Kada se čovek kroz govor odvaja od realnosti jasno je da je u pitanju neki vid patologije. Shizofrenija je dobar primer toga, kada čovek u sebi nosi dve ličnosti. U tom slučaju na pričanje ljudi samih sa sobom gleda se kao na jedan od simptoma psihičkih oboljenja - navodi on.tručnjaci su potvrdili – ne samo da je normalno, nego je i zdravo pričati sa sobom, ukoliko, naravno, razlikujemo kad je prilika, a kad neprilika za to.
– „Razgovor sa samim sobom“ najčešće se odvija kao unutrašnji govor i to nam omogućuje zadovoljavanje mnogih potreba, bilo da se radi o „ventilaciji“ (izbacivanju) trenutno nakupljenih, intenzivnih osećaja, procenjivanju najprikladnije reakcije u trenutnoj situaciji, imenovanju situacije kako bi se lakše nosili s njom ili samotešenju.
Zamislite šta bi bilo da nemamo sposobnost da samoi sebe savetujemo o prikladnom načinu reagovanja ili da sebeumirimo. Pa bilo bi nam mnogo teže. Treba zadržati posao, prijateljstvo, brak, otrpeti sve, izdržati, podići decu…na pravi put. Ipak, povremeno vidimo ljude koji u gradskom prevozu glasno sami sa sobom razgovaraju, mašu rukama, viču…Da li je to normalno? E, pa u tome i jeste ključ – u kontroli. Da li možemo da se kontrolišemo i kada i u kojoj prilici pričamo sami sa sobom?Ako razgovarate sami sa sobom, ne treba da vam bude neprijatno da to priznate, jer je nauka otkrila da ljudi koji pričaju sami sa sobom nisu ludi, već su zapravo genijalci, piše Life Hack, a prenosi Atma.
Istraživač na području psihologije, Geri Lapijan, je uradio eksperiment u kojem je učestvovalo 20 volontera. Oni su trebali da zapamte prikazane predmete i da ih pronađu u u supermarketu. Polovina je trebala da ponovi naziv predmeta, na primer, banana, dok druga polovina nije ništa izgovarala. Na kraju, rezultat je pokazao da su ljudi koji su izgovarali ime predmeta brže pronašli predmete u odnosu na one tihe.- Često mrmljam nešto sam sebi u bradu kad tražim nešto u frižideru ili na policama supermarketa - rekao je Geri Lapijan. To lično iskustvo ga je, zapravo, podstaklo na ovaj eksperiment. On je sa psihologom Danijelom Sviglijem došao do rezultata da su ljudi koji razgovaraju sami sa sobom geniji.ada razgovarate sami sa sobom, vaš čulni mehanizam se aktivira. Lakše pamtite, jer možete da vizuelno učite i zatim da delujete u skladu s tim.ada pričate naglas, vi održavate fokus na svom zadatku, a to vam pomaže da prepoznate te stvari odmah. Naravno, činjenica je da pomaže samo ako znate kako izgleda predmet koji tražite. Na primer, banana je žute boje i znate kako banana izgleda. Dakle, kada izgovarate reč "banana", vaš mozak odmah stvara sliku u vašem umu. Ali, ako ne znate kako banana izgleda, učinak izostaje.
Svako od nas ima različite vrste misli. Većina ima smisla, ali ostatak ne. Pod pretpostavkom da ste besni na nekog i da osećate kako biste mogli da ubijete tu osobu, nećete odmah da otrčite kod svog terapeuta, već ćete se zatvoriti u sobu i razgovarati sami sa sobom. Na taj način ćete se rešiti ljutnje i postepeno ćete se smiriti. To je glupa misao koju ne treba da delite sa nekom drugom osobom.
- Razgovor sa samim sobom vam pomaže da raščistite svoje misli, da shvatite šta je važno i učvrstite odluke o kojima razmisljate.
Pada mi na pamet i onaj deo kad sama sebi na glas kazem "mozes ti to". Zaista ima nesto u tome kad pricamo sami sa sobom. Pomaze zaista.
TAKO DA PRICANJE SA SAMIM SOBOM UKOLIKO IMATE KONTROLU KAD I GDE MOZETE DA NAGLAS ISKAZUJETE SVOJE MISLI VEOMA JE KORISNO. KORISNO JE KAO STO REKOH I U SLUCAJU BODRENJA SEBE SAMOG . ILI KADA NEKE MISLI NISU ZA 'TUDJE USI'. A VI CETE 'PUCI' AKO IH NE IZGOVORITE!
ALI IPAK AKO SE STVARI OTMU KONTROLI TE KRENETE DA PRICATE SAMI SA SOBOM I U DRUSTVU -POSETITE PSIHIJATRA OBAVEZNO!
Svetska nauka očigledno je ozbiljnu pažnju posvetila ovoj pojavi, a brojna istraživanja govore u prilog tome da nam ta navika može doneti dosta pozitivnih stvari.
Međutim, bitan je i način na koji pričamo. Tako se drugi naučni rad, iza kog stoje Itan Kros i saradnici, bavio istaživanjem uticaja govora o sebi u trećem licu.
Rezultati su pokazali da osobe koje se tokom introspekcije sebi obraćaju imenom, a ne razmišljaju u prvom licu, imaju bolju sposobnost samodistanciranja, lakše regulišu stres u trenucima kada je potrebno ostvariti dobar prvi utisak ili javno govoriti na nekom skupu.
Osim toga, ljudi koji se sebi obraćaju na ovakav način bolje će proceniti buduće izvore stresa.Kada se čovek kroz govor odvaja od realnosti jasno je da je u pitanju neki vid patologije. Shizofrenija je dobar primer toga, kada čovek u sebi nosi dve ličnosti. U tom slučaju na pričanje ljudi samih sa sobom gleda se kao na jedan od simptoma psihičkih oboljenja - navodi on.tručnjaci su potvrdili – ne samo da je normalno, nego je i zdravo pričati sa sobom, ukoliko, naravno, razlikujemo kad je prilika, a kad neprilika za to.
– „Razgovor sa samim sobom“ najčešće se odvija kao unutrašnji govor i to nam omogućuje zadovoljavanje mnogih potreba, bilo da se radi o „ventilaciji“ (izbacivanju) trenutno nakupljenih, intenzivnih osećaja, procenjivanju najprikladnije reakcije u trenutnoj situaciji, imenovanju situacije kako bi se lakše nosili s njom ili samotešenju.
Zamislite šta bi bilo da nemamo sposobnost da samoi sebe savetujemo o prikladnom načinu reagovanja ili da sebeumirimo. Pa bilo bi nam mnogo teže. Treba zadržati posao, prijateljstvo, brak, otrpeti sve, izdržati, podići decu…na pravi put. Ipak, povremeno vidimo ljude koji u gradskom prevozu glasno sami sa sobom razgovaraju, mašu rukama, viču…Da li je to normalno? E, pa u tome i jeste ključ – u kontroli. Da li možemo da se kontrolišemo i kada i u kojoj prilici pričamo sami sa sobom?Ako razgovarate sami sa sobom, ne treba da vam bude neprijatno da to priznate, jer je nauka otkrila da ljudi koji pričaju sami sa sobom nisu ludi, već su zapravo genijalci, piše Life Hack, a prenosi Atma.
Istraživač na području psihologije, Geri Lapijan, je uradio eksperiment u kojem je učestvovalo 20 volontera. Oni su trebali da zapamte prikazane predmete i da ih pronađu u u supermarketu. Polovina je trebala da ponovi naziv predmeta, na primer, banana, dok druga polovina nije ništa izgovarala. Na kraju, rezultat je pokazao da su ljudi koji su izgovarali ime predmeta brže pronašli predmete u odnosu na one tihe.- Često mrmljam nešto sam sebi u bradu kad tražim nešto u frižideru ili na policama supermarketa - rekao je Geri Lapijan. To lično iskustvo ga je, zapravo, podstaklo na ovaj eksperiment. On je sa psihologom Danijelom Sviglijem došao do rezultata da su ljudi koji razgovaraju sami sa sobom geniji.ada razgovarate sami sa sobom, vaš čulni mehanizam se aktivira. Lakše pamtite, jer možete da vizuelno učite i zatim da delujete u skladu s tim.ada pričate naglas, vi održavate fokus na svom zadatku, a to vam pomaže da prepoznate te stvari odmah. Naravno, činjenica je da pomaže samo ako znate kako izgleda predmet koji tražite. Na primer, banana je žute boje i znate kako banana izgleda. Dakle, kada izgovarate reč "banana", vaš mozak odmah stvara sliku u vašem umu. Ali, ako ne znate kako banana izgleda, učinak izostaje.
Svako od nas ima različite vrste misli. Većina ima smisla, ali ostatak ne. Pod pretpostavkom da ste besni na nekog i da osećate kako biste mogli da ubijete tu osobu, nećete odmah da otrčite kod svog terapeuta, već ćete se zatvoriti u sobu i razgovarati sami sa sobom. Na taj način ćete se rešiti ljutnje i postepeno ćete se smiriti. To je glupa misao koju ne treba da delite sa nekom drugom osobom.
- Razgovor sa samim sobom vam pomaže da raščistite svoje misli, da shvatite šta je važno i učvrstite odluke o kojima razmisljate.
Pada mi na pamet i onaj deo kad sama sebi na glas kazem "mozes ti to". Zaista ima nesto u tome kad pricamo sami sa sobom. Pomaze zaista.
TAKO DA PRICANJE SA SAMIM SOBOM UKOLIKO IMATE KONTROLU KAD I GDE MOZETE DA NAGLAS ISKAZUJETE SVOJE MISLI VEOMA JE KORISNO. KORISNO JE KAO STO REKOH I U SLUCAJU BODRENJA SEBE SAMOG . ILI KADA NEKE MISLI NISU ZA 'TUDJE USI'. A VI CETE 'PUCI' AKO IH NE IZGOVORITE!
ALI IPAK AKO SE STVARI OTMU KONTROLI TE KRENETE DA PRICATE SAMI SA SOBOM I U DRUSTVU -POSETITE PSIHIJATRA OBAVEZNO!
Нема коментара :
Постави коментар