SUME BI SPASLE SVET! ZATO MI U BEOGRADU VALJDA REDOVNO SECEMO STABLA GDE GOD IH JOS VIDIMO! SEST DRZAVA TREBA DA FORMIRA DZINOVSKU SUMU!
Večina šuma koje se nalaze unutar gradskog područja su, decenijama unazad, mesta čestog okupljanja žitelja Beograda, savršena za izlete, šetnje i odmor od gradske buke. Naročito tokom toplih letnjih dana, Koštutnjak, Topčider, Banjička šuma i posebno Ada Ciganlija i Lido.
S druge strane šume u spoljašnjem delu grada tek čekaju da budu otkrivene. Jedan od takvih bisera je Bojčinska šuma, bogata plemenitim drvetom. Ova beogradska šuma odigrala je značajnu ulogu u istoriji kada je, 1941. godine poslužila kao saborno mesto sa koga će biti podignut ustanak u Sremu, a u njoj se odigralo i nekoliko velikih bitaka srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu.
Pored bogate flore, beogradske šume su dom i za različite životinjske vrste. Tako se u Crnom lugu kod Boljevca nalazi nekoliko stotina evropskih jelena, divlje svinje, lisice i brojne ptice, pa je ova šuma pretvorena u lovište koje se nalazi na manje od pola sata od centra Beograda.
U šumi kod sela Šiljakovac, više od dva veka, rastu tri ogromna hrasta lužnjaka koji su preko svoje krošnje preturili sve ratove, a njihov stariji brat već 230 leta pravi hladovinu u mestu Nemenikuće u gradskoj opštini Sopot.
Među poznatijim šumama na obodu grada nalaze se Lipovička šuma u Barajevu, Gročanska ada u Grockoj, Stepin lug na Voždovcu i Zvezdari, Crni lug u Zemunu, Trešnja u Sopotu, Obrenovački Zabran…
Pa iako znamo koliko su sume neophodne narocito u gradovima opet ih nemilosrdno smanjujemo secom za koju nema opravdanja. Nemilosrdnim uništavanjem šuma na račun novih naselja i saobraćajnica, čovek ugrožava opstanak svih živih bića na Zemlji. Iz dana u dan sve je više stanovnika, naselja, industrijskih pogona, elektrana, toplana a samim tim i onih u čijem je interesu krčenje šuma i koji imaju veliki ekonomski interes u tome.
Ekonomija jedne zemlje se na ovaj način razvija, ali zato ponestaje i sve je manje i manje reka, potoka, močvara, livada, biljnih i životinjskih vrsta.
Čistoća vode, vazduha, tla je žrtva zarad novih tehnologija u industriji koja donosi profit.
Upravo krčenjem šuma, a posebno onoh tropskih, čovek je izazvao ogromne, štetne i dalekosežne posledice koje ozbiljno ugrožavaju sav živi svet na Zemlji.Razmere krčenja šuma u Amazonu su toliko velike da se sada smatra da se uništava površina veća od tri fudbalska terena po minutu. To znači da bismo uskoro mogli da dođemo do tačke nakon koje se Amazon više ne bi mogao oporaviti.Stalno smanjenje prašumskog područja preti i globalnoj stabilizaciji klime. Naime, ako se nastavi ovim tempom, prašume bi mogle da se pretvore u savanu, pri čemu će se smanjiti sposobnost apsorpcije ugljenika, što bi moglo da ubrza globalno zagrevanje.
Seča drveća porasla je u 2018. za oko 50.000 kubnih metara.Prethodne godine posečena su 3,2 miliona kubnih metara drva, a najveći porast seče bio je na površini Beograda, gde je posečeno milion kubnih metara, odnosno 19 odsto više nego 2017.
Ekstremne klimatske promene mogu biti sprečene sadnjom milijardu hektara šume, pokazuju rezultati studije o klimatskim promenama - IPCC.
Istraživači kažu da na Zemlji ima dovoljno prostora da se zasadi šuma
površine Sjedinjenih Američkih Država, kao i da bi ova šuma imala
veliki pozitivan uticaj na klimatske promene.
Sadnjom šume bi količina ugljen dioksida u atmosferi bila smanjena za 25 odsto .Zbog mogućnosti da apsorbuje ugljen-dioksid, drveće je važno oružje u borbi protiv sve viših temperatura.Identifikovali su šest zemalja gde treba zasaditi najviše drveća: Rusija (151 miliona hektara), SAD (103 miliona hektara), Kanada (78 milion hektara), Australija (58 milion hektara), Brazil (50 miliona hektara) i Kina (40 miliona hektara).
Postoji svetski dan suma 21. mart, postoji spisak najlepsih suma na svetu, postoji predmet u skoli koji nas od detinjstva uci da cuvamo prirodu , ali i ako se na taj dan suma kunemo i obecavo da ih necemo unistavati iseci nikad obecanje ne odrzimo. Pa, hajde samo da vam nabrojim najlepse sume , i da vas podsetim na sume koje su u vasoj blizini i kojima preti ista sudbina - da su i one toliko lepe i bitne za vas jer su vase i trebaju vam. Ako ne mozete da posetite one za koje su reli da su najlepse ,posetite svoje sume, cuvajte ih jer su neprocenjivo blago.
Iguazu vodopadi-ovaj nestvaran predeo deo je svetske baštine i nalazi se na granici između Argentine i Brazila.
Karansebes u Rumuniji- suma oko napuštene železničke pruge popularna je među turistima i lokalcima kao Tunel ljubavi.
Pik distrikt-sume u ovoj oblasti najlepše su u celom Ujedinjenom kraljevstvu, a prepune su drevnog drveća.
Angkor Vat je svetska baština pod zaštitom Uneska i predstavlja drevni hram u Kambodži zarastao u drveće.
Zeleno jezero-svake godine ovo jezero u Austriji poplavi okolnu šumu, a prizori drveća, staza i klupa pod vodom izgledaju kao u bajci.
Suma majmuna -više od 600 majmuna živi u ovoj šumi na Baliju u kojoj se nalazi i drevni hinduistički hram.
Sajpres garden- močvarna šuma u Južnoj Karolini poznata je po tome što je baš ovde snimana čuvena scena iz filma "Beležnica". Može li romantičnije od ovoga?
Halerbos - milioni i milioni plavih zvončića procvetaju u proleće u čuvenoj belgijskoj šumi. Njihovo cvetanje traje jako kratko, pa ako želite da uživate u njima, moraćete da ubodete pravi trenutak.
Potopljena suma- nacionalno blago Kazahstana uzdiže se iz kristalno čistog jezera Kaindi koje je formirano nakon zemljotresa 1911.
Amazon- sume, dzungle, sta reci o netaknutoj prirodi -bozenstvena lepota, sta drugo. Ovaj region se prostire u 9 zemalja: 60 procenata u Brazilu, ostatak u Peruu, Kolumbiji, Venecueli, Ekvadoru, Boliviji, Gvajani, Surinamu i Francuskoj Gvajani. Amazonija predstavlja više od polovine preostalih prašuma na svetu.
Savana- sumski grad-ovaj grad u američkoj državi Džordžija čuven je po hrastovim stablima koja se nadvijaju nad njegovim stazama. Vrhunac romantike.
Megalaja- Drevno drveće Megalaje godinama je raslo preko reke da bi tako formiralo prirodne mostove od korenja. Čudo je blaga reč za prizore koje tamo možete videti, a šteta još blaža za ono što bismo doživeli ako bi ova šuma nestala.
Suma bambusa -prelepa šuma bambusa se nalazi u distriktu Arašijama, zapadno od Kjota.
Nacionalni spomenik sekvoja Kalifornija- smešten je u južnom delu planinskog venca Siera Nevada. Šuma se zove po stablima ogromne sekvoje u koje se nalazi u parku na 4.829 kvadratnih kilometara.
Nacionalni park Redvud je kombinacija četiri parka koja zajedno štite 45 odsto preostalih stabala crvene sekvoje, koja su najviša i jedna od najmasovnijih vrsta drveća na Zemlji.
Švarcval ili Crna šuma je šumovita planinska oblast u jugozapadnoj Nemačkoj, u Baden-Virtembergu. Ime su joj dali Rimljani, budući da šuma blokira sunčevu svetlost u šumu.
Kriva suma -Poljska. Ova mlada šuma je nastala 1930. godine i imala je 400 borova. Smatra se da su korišćeni posebni ljudski alati ili tehnika kako bi drveće raslo na ovaj način, ali se još uvek ne zna tačno.
Dolina Jiuzgahou-Secuan-Dolina devet sela je poznata po brojnim vodopadima, prelepim jezerima i snegom pokrivenim vrhovima. Nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine od 1992. godine, a 1997. godine je proglašen svetskim biološkim rezervatom.
Monteverde- Kostarika- Šuma je dobila ime po obližnjem gradu, Monteverde i sastoji se od 10.500 hektara tropskih prašuma koje svake godine poseti 70.000 posetilaca. Rezervat se sastoji od 6 ekoloških zona, od kojih su 90 odsto prašume i ima ekstreman biodiverzitet, budući da se sastoji od više od 2.500 vrsta biljaka, 100 vrsta sisara, 400 ptičjih vrsta, 120 vrsta reptila i vodozemaca i hiljade insekata.
Tropska prašuma na severoistoku obale Kvinslenda je verovatno najstarija tropska prašuma na svetu, stara 110 miliona godina.
Suma Olimpik- Vasington-smeštena je unutar istoimenog nacionalnog parka i predstavlja jednu od najvećih prašuma umerenih krajeva na setu, a takođe je i najvlažnije mesto u kontinentalnom delu SAD-a.
SHVATILI STE PORUKU OVE PRICE? I ZNATE STA NAM JE CINITI? A NE KAO STO U MOJOJ SUMI SVAKE GODINE SEKU DRVA ZA OGREV! UZAS!
Večina šuma koje se nalaze unutar gradskog područja su, decenijama unazad, mesta čestog okupljanja žitelja Beograda, savršena za izlete, šetnje i odmor od gradske buke. Naročito tokom toplih letnjih dana, Koštutnjak, Topčider, Banjička šuma i posebno Ada Ciganlija i Lido.
S druge strane šume u spoljašnjem delu grada tek čekaju da budu otkrivene. Jedan od takvih bisera je Bojčinska šuma, bogata plemenitim drvetom. Ova beogradska šuma odigrala je značajnu ulogu u istoriji kada je, 1941. godine poslužila kao saborno mesto sa koga će biti podignut ustanak u Sremu, a u njoj se odigralo i nekoliko velikih bitaka srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu.
Pored bogate flore, beogradske šume su dom i za različite životinjske vrste. Tako se u Crnom lugu kod Boljevca nalazi nekoliko stotina evropskih jelena, divlje svinje, lisice i brojne ptice, pa je ova šuma pretvorena u lovište koje se nalazi na manje od pola sata od centra Beograda.
U šumi kod sela Šiljakovac, više od dva veka, rastu tri ogromna hrasta lužnjaka koji su preko svoje krošnje preturili sve ratove, a njihov stariji brat već 230 leta pravi hladovinu u mestu Nemenikuće u gradskoj opštini Sopot.
Među poznatijim šumama na obodu grada nalaze se Lipovička šuma u Barajevu, Gročanska ada u Grockoj, Stepin lug na Voždovcu i Zvezdari, Crni lug u Zemunu, Trešnja u Sopotu, Obrenovački Zabran…
Pa iako znamo koliko su sume neophodne narocito u gradovima opet ih nemilosrdno smanjujemo secom za koju nema opravdanja. Nemilosrdnim uništavanjem šuma na račun novih naselja i saobraćajnica, čovek ugrožava opstanak svih živih bića na Zemlji. Iz dana u dan sve je više stanovnika, naselja, industrijskih pogona, elektrana, toplana a samim tim i onih u čijem je interesu krčenje šuma i koji imaju veliki ekonomski interes u tome.
Ekonomija jedne zemlje se na ovaj način razvija, ali zato ponestaje i sve je manje i manje reka, potoka, močvara, livada, biljnih i životinjskih vrsta.
Čistoća vode, vazduha, tla je žrtva zarad novih tehnologija u industriji koja donosi profit.
Upravo krčenjem šuma, a posebno onoh tropskih, čovek je izazvao ogromne, štetne i dalekosežne posledice koje ozbiljno ugrožavaju sav živi svet na Zemlji.Razmere krčenja šuma u Amazonu su toliko velike da se sada smatra da se uništava površina veća od tri fudbalska terena po minutu. To znači da bismo uskoro mogli da dođemo do tačke nakon koje se Amazon više ne bi mogao oporaviti.Stalno smanjenje prašumskog područja preti i globalnoj stabilizaciji klime. Naime, ako se nastavi ovim tempom, prašume bi mogle da se pretvore u savanu, pri čemu će se smanjiti sposobnost apsorpcije ugljenika, što bi moglo da ubrza globalno zagrevanje.
Seča drveća porasla je u 2018. za oko 50.000 kubnih metara.Prethodne godine posečena su 3,2 miliona kubnih metara drva, a najveći porast seče bio je na površini Beograda, gde je posečeno milion kubnih metara, odnosno 19 odsto više nego 2017.
Ekstremne klimatske promene mogu biti sprečene sadnjom milijardu hektara šume, pokazuju rezultati studije o klimatskim promenama - IPCC.
Sadnjom šume bi količina ugljen dioksida u atmosferi bila smanjena za 25 odsto .Zbog mogućnosti da apsorbuje ugljen-dioksid, drveće je važno oružje u borbi protiv sve viših temperatura.Identifikovali su šest zemalja gde treba zasaditi najviše drveća: Rusija (151 miliona hektara), SAD (103 miliona hektara), Kanada (78 milion hektara), Australija (58 milion hektara), Brazil (50 miliona hektara) i Kina (40 miliona hektara).
Postoji svetski dan suma 21. mart, postoji spisak najlepsih suma na svetu, postoji predmet u skoli koji nas od detinjstva uci da cuvamo prirodu , ali i ako se na taj dan suma kunemo i obecavo da ih necemo unistavati iseci nikad obecanje ne odrzimo. Pa, hajde samo da vam nabrojim najlepse sume , i da vas podsetim na sume koje su u vasoj blizini i kojima preti ista sudbina - da su i one toliko lepe i bitne za vas jer su vase i trebaju vam. Ako ne mozete da posetite one za koje su reli da su najlepse ,posetite svoje sume, cuvajte ih jer su neprocenjivo blago.
Iguazu vodopadi-ovaj nestvaran predeo deo je svetske baštine i nalazi se na granici između Argentine i Brazila.
Karansebes u Rumuniji- suma oko napuštene železničke pruge popularna je među turistima i lokalcima kao Tunel ljubavi.
Pik distrikt-sume u ovoj oblasti najlepše su u celom Ujedinjenom kraljevstvu, a prepune su drevnog drveća.
Angkor Vat je svetska baština pod zaštitom Uneska i predstavlja drevni hram u Kambodži zarastao u drveće.
Zeleno jezero-svake godine ovo jezero u Austriji poplavi okolnu šumu, a prizori drveća, staza i klupa pod vodom izgledaju kao u bajci.
Suma majmuna -više od 600 majmuna živi u ovoj šumi na Baliju u kojoj se nalazi i drevni hinduistički hram.
Sajpres garden- močvarna šuma u Južnoj Karolini poznata je po tome što je baš ovde snimana čuvena scena iz filma "Beležnica". Može li romantičnije od ovoga?
Halerbos - milioni i milioni plavih zvončića procvetaju u proleće u čuvenoj belgijskoj šumi. Njihovo cvetanje traje jako kratko, pa ako želite da uživate u njima, moraćete da ubodete pravi trenutak.
Potopljena suma- nacionalno blago Kazahstana uzdiže se iz kristalno čistog jezera Kaindi koje je formirano nakon zemljotresa 1911.
Amazon- sume, dzungle, sta reci o netaknutoj prirodi -bozenstvena lepota, sta drugo. Ovaj region se prostire u 9 zemalja: 60 procenata u Brazilu, ostatak u Peruu, Kolumbiji, Venecueli, Ekvadoru, Boliviji, Gvajani, Surinamu i Francuskoj Gvajani. Amazonija predstavlja više od polovine preostalih prašuma na svetu.
Savana- sumski grad-ovaj grad u američkoj državi Džordžija čuven je po hrastovim stablima koja se nadvijaju nad njegovim stazama. Vrhunac romantike.
Megalaja- Drevno drveće Megalaje godinama je raslo preko reke da bi tako formiralo prirodne mostove od korenja. Čudo je blaga reč za prizore koje tamo možete videti, a šteta još blaža za ono što bismo doživeli ako bi ova šuma nestala.
Suma bambusa -prelepa šuma bambusa se nalazi u distriktu Arašijama, zapadno od Kjota.
Nacionalni spomenik sekvoja Kalifornija- smešten je u južnom delu planinskog venca Siera Nevada. Šuma se zove po stablima ogromne sekvoje u koje se nalazi u parku na 4.829 kvadratnih kilometara.
Nacionalni park Redvud je kombinacija četiri parka koja zajedno štite 45 odsto preostalih stabala crvene sekvoje, koja su najviša i jedna od najmasovnijih vrsta drveća na Zemlji.
Švarcval ili Crna šuma je šumovita planinska oblast u jugozapadnoj Nemačkoj, u Baden-Virtembergu. Ime su joj dali Rimljani, budući da šuma blokira sunčevu svetlost u šumu.
Kriva suma -Poljska. Ova mlada šuma je nastala 1930. godine i imala je 400 borova. Smatra se da su korišćeni posebni ljudski alati ili tehnika kako bi drveće raslo na ovaj način, ali se još uvek ne zna tačno.
Dolina Jiuzgahou-Secuan-Dolina devet sela je poznata po brojnim vodopadima, prelepim jezerima i snegom pokrivenim vrhovima. Nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine od 1992. godine, a 1997. godine je proglašen svetskim biološkim rezervatom.
Monteverde- Kostarika- Šuma je dobila ime po obližnjem gradu, Monteverde i sastoji se od 10.500 hektara tropskih prašuma koje svake godine poseti 70.000 posetilaca. Rezervat se sastoji od 6 ekoloških zona, od kojih su 90 odsto prašume i ima ekstreman biodiverzitet, budući da se sastoji od više od 2.500 vrsta biljaka, 100 vrsta sisara, 400 ptičjih vrsta, 120 vrsta reptila i vodozemaca i hiljade insekata.
Tropska prašuma na severoistoku obale Kvinslenda je verovatno najstarija tropska prašuma na svetu, stara 110 miliona godina.
Suma Olimpik- Vasington-smeštena je unutar istoimenog nacionalnog parka i predstavlja jednu od najvećih prašuma umerenih krajeva na setu, a takođe je i najvlažnije mesto u kontinentalnom delu SAD-a.
SHVATILI STE PORUKU OVE PRICE? I ZNATE STA NAM JE CINITI? A NE KAO STO U MOJOJ SUMI SVAKE GODINE SEKU DRVA ZA OGREV! UZAS!
Нема коментара :
Постави коментар