PRE I POSLE!!!! NEKAD JE BOLJE PRE, A NEKAD POSLE I NE ZNAM STA JE BOLJE?! DA LI DOBRO PA LOSE ILI OBRNUTO? U KRUGU ZIVOTA STALNO SMO NA ISTOM JER KRUG JE KRUG. IDE NAM DOBRO PA KRENE LOSE I OBRNUTO KAO I SVAKI TOCAK ZIVOT NAM SE OKRECE . I NISU U PRAVU ONI STO SU REKLI DA JE ZIVOT KAO REKA, REKA TECE I NA USCU NE VIDIS NJEN IZVOR. NA POCETKU ZIVOTA IDUCI U KRUG DODJEMO NA KRAJ, A ONDA JE ON KAO NAS POCETAK. POKUSALA SAM DA PRICAM O TOME CITAJUCI FANTASTICNU ZAMISAO DA ZIVIMO ZIVOT U NAZAD. OD PELENA U STARACKOM DOMU DO PELENA KAD SMO BILI BEBA. I STA JE TO NEGO KRUG? PRE I POSLE, POSLE I PRE!
I tako ne znam koja je rec magicnija pre ili posle. Pre starosti, pre njega(nje), pre bolesti, pre novog stana, pre svadje sa roditeljima, pre sala na stomaku, pre celavosti, pre penzije, pre prvog seksa, pre prvog razocarenja, pre prvog izbora, pre dosade, pre tehologije, pre zavisnosti od nikotina ( alkohola, droge), pre svega...
Posle rodjenja, posle rastanka (smrti),posle nastanka bolesti, posle starog mesta gde se rodili i odrasli, posle svih zajednickih trenutaka sa roditeljima, posle vitke linije i duge bujne kose, posle prvog zaposlenja, posle seksa ( kao bracne duznosti), posle svih razocarenja i pogresnih izbora, posle dosade ( nisam pogresila), posle svemoguce nove tehnologije, posle zavisnosti od svega i posle svega...
Rodili smo se, rastemo,probamo da skapiramo zivot pod budnim okom svojih roditelja. Mozda i previse budnim jer nas previse stite. I zivimo zivot, kako umemo i znamo i zelimo da nam bude bolje i kukamo na sve i svasta i nekako dodjemo do kraja. A onda idemo u novi zivot u nekom paralelnom svetu u kome cemo mozda raditi isto ili potpuno drugacije - to ne mozemo znati, ali treba verovati da nismo samo u ovom univerzumu i da nam zivot nije ogranicen, nego je stalno u izmeni pre/posle stanja.
Ljubavi sto se tice tu je pre i posle jasno izdefinisano i tu nema nekih nedoumica. Sve se zna. Kad smo se zaljubili, kad smo poceli nekog da volimo i kad smo prestali. Pa bili mi vise u toj vezi ili ne iskreno znamo sta je bilo pre, a sta posle ljubavi.
Bolest je nesto najstrasnije . I kada se ona desi ne birajuci godine, ne praveci razliku izmedju bogatstva i siromastva vreme staje. Pre je sve bilo dobro ,a mi smo kukali jer nismo znali da cenimo koliko nam je dobro. Posle nekada na zalost ne postoji. Bar ne u ovom svetu u kome sad zivimo.
Mesto rodjenja je nesto sto nas odredjuje. I sto vise bezimo od svojih korena to manje vredimo. Stidimo se nasih prvih koraka na seoskom puticu , nasih rodjaka koji i dalje tamo zive, nase trosne kuce i poljskog WC-a. Zasto? Iz glupog kompleksa misleci da nas ljudi manje ceniti ako nismo iz velikog grada. Pogresno, ali ne vredi to je jace od nas. A onda sto vise shvatamo zivot i ljude oko sebe sve se vise sa setom secamo svog rodnog mesta. Pre je bilo, pre smo "bacili" i sada patimo pod svetlima velikog grada. Posle nam je donelo stres, buku, ubrzan zivot, zavisnost od tehnologije, prebukiranost informacijama. Pa sta je u ovoj situaciji bolje?
Kad smo kod rodnog mesta moram da spomenem roditelje koji su na najbolji moguci nacin pokusavali da nas "izvedu na pravi put". ako su gresili oprostite im i oni su samo ljudi. Nemojte se svadjati sa roditeljima ili sto je jos gore nemojte iz zaboraviti na nekom seoskom putu jer kad ih ne bude bice vam uzasno tesko sto ste protracili vreme pre u kome ste mogli biti srecni i spokojni sa njima. Posle bez njih nikada nece biti isto.
Izgled nas zanima najvise od svega. I nismo mi krivi sto su danasnje vreme podredili spoljnom izgledu. Bez koga ne mozes da dobijes posao, nadjes partnera, bilo sta. Greska naravno, ali fotosop je zajedno sa virtualnim svetom presao granice i usao u realni svet. I tesko je nositi se sa svojim izgledom pre i posle fotosopa! Pa nemam neki savet . I sama sam izgubila poslednji posao zbog izgleda! Ali bar nemojte da preterujete, pa o lepoti se ne raspravlja kako kazu - sve je stvar ukusa!
Zaposlenje. Uh, nekada je bilo gde pocnes da radis tu si do penzije. Danas si u firmi, sutra nisi, je novi trend zaposljavanja. Pre i posle na pretek. Mnogo poslova, mnogo ljudi, mnogo promena.
Malopre sam slucajno pogledala neki film u kome tinejdzerka prvi put vodi ljubav. Film ko film. Romanticno, nezno, divno. Posle ko zna kad su odrasli. Zato jedan savet za mlade. Ne zurite toliko bas u svet odraslih. Jer vodjenje ljubavi ce prerasti u seks, a onda u otaljavanje bracne duznosti. A sve ono pre toga sto vam je stvaralo leptirice u stomaku ( pljupci, milovanja, nezne reci) nestace zauvek.
Dosli smo do dosade i pogresnih izbora koja su dovela do razocarenja. Dosada je najveca i najteza bolest naseg drustva. Tehnologija je preuzela vecinu nasih poslova, vecinu nasih znanja i secanja. I sta onda nam preostaje. Pre smo racunali "na pamet", znali brojeve telefona nasih prijetalja, skolsko znanje i opste obrazovanje je bilo uredno slozeno na police u nasem mozgu, a vecinu toga smo obavljali sami. I tako je mnogo brze i mnogo bolje prolazio dan. Juce vidim da naucnici smatraju da ce evolucija krenuti unazad! Super il cemo biti ponovo pecinci ili vanzemaljci. Kako god. Samo ovo da ne budemo. Pre i posle, posle i pre -evolucija...
I onda smo se razocarali u mnogo toga posle, jer su nasa ocekivanja pre bila veca te smo posegnuli za porocima ne bi li nam bilo lakse. A da li je ili nije ne znam! Trenutni zaborav ne moze ispraviti greske koje pravimo. A kao sto rekosmo greiti jeste ljudski.
SEDITE DANAS PA PREKOPAJTE PO SVOJIM PRE I POSLE. CISTO DA VIDITE GDE STE I KAKO VAM IDE. AL BUDITE ISKRENI, JEDINO TAKO CETE IMATI PRAVU SLIKU! I UVEK TREBA RAZMISLITI PRE JER POSLE NEMA KAJANJA!
I tako ne znam koja je rec magicnija pre ili posle. Pre starosti, pre njega(nje), pre bolesti, pre novog stana, pre svadje sa roditeljima, pre sala na stomaku, pre celavosti, pre penzije, pre prvog seksa, pre prvog razocarenja, pre prvog izbora, pre dosade, pre tehologije, pre zavisnosti od nikotina ( alkohola, droge), pre svega...
Posle rodjenja, posle rastanka (smrti),posle nastanka bolesti, posle starog mesta gde se rodili i odrasli, posle svih zajednickih trenutaka sa roditeljima, posle vitke linije i duge bujne kose, posle prvog zaposlenja, posle seksa ( kao bracne duznosti), posle svih razocarenja i pogresnih izbora, posle dosade ( nisam pogresila), posle svemoguce nove tehnologije, posle zavisnosti od svega i posle svega...
Rodili smo se, rastemo,probamo da skapiramo zivot pod budnim okom svojih roditelja. Mozda i previse budnim jer nas previse stite. I zivimo zivot, kako umemo i znamo i zelimo da nam bude bolje i kukamo na sve i svasta i nekako dodjemo do kraja. A onda idemo u novi zivot u nekom paralelnom svetu u kome cemo mozda raditi isto ili potpuno drugacije - to ne mozemo znati, ali treba verovati da nismo samo u ovom univerzumu i da nam zivot nije ogranicen, nego je stalno u izmeni pre/posle stanja.
Ljubavi sto se tice tu je pre i posle jasno izdefinisano i tu nema nekih nedoumica. Sve se zna. Kad smo se zaljubili, kad smo poceli nekog da volimo i kad smo prestali. Pa bili mi vise u toj vezi ili ne iskreno znamo sta je bilo pre, a sta posle ljubavi.
Bolest je nesto najstrasnije . I kada se ona desi ne birajuci godine, ne praveci razliku izmedju bogatstva i siromastva vreme staje. Pre je sve bilo dobro ,a mi smo kukali jer nismo znali da cenimo koliko nam je dobro. Posle nekada na zalost ne postoji. Bar ne u ovom svetu u kome sad zivimo.
Mesto rodjenja je nesto sto nas odredjuje. I sto vise bezimo od svojih korena to manje vredimo. Stidimo se nasih prvih koraka na seoskom puticu , nasih rodjaka koji i dalje tamo zive, nase trosne kuce i poljskog WC-a. Zasto? Iz glupog kompleksa misleci da nas ljudi manje ceniti ako nismo iz velikog grada. Pogresno, ali ne vredi to je jace od nas. A onda sto vise shvatamo zivot i ljude oko sebe sve se vise sa setom secamo svog rodnog mesta. Pre je bilo, pre smo "bacili" i sada patimo pod svetlima velikog grada. Posle nam je donelo stres, buku, ubrzan zivot, zavisnost od tehnologije, prebukiranost informacijama. Pa sta je u ovoj situaciji bolje?
Kad smo kod rodnog mesta moram da spomenem roditelje koji su na najbolji moguci nacin pokusavali da nas "izvedu na pravi put". ako su gresili oprostite im i oni su samo ljudi. Nemojte se svadjati sa roditeljima ili sto je jos gore nemojte iz zaboraviti na nekom seoskom putu jer kad ih ne bude bice vam uzasno tesko sto ste protracili vreme pre u kome ste mogli biti srecni i spokojni sa njima. Posle bez njih nikada nece biti isto.
Izgled nas zanima najvise od svega. I nismo mi krivi sto su danasnje vreme podredili spoljnom izgledu. Bez koga ne mozes da dobijes posao, nadjes partnera, bilo sta. Greska naravno, ali fotosop je zajedno sa virtualnim svetom presao granice i usao u realni svet. I tesko je nositi se sa svojim izgledom pre i posle fotosopa! Pa nemam neki savet . I sama sam izgubila poslednji posao zbog izgleda! Ali bar nemojte da preterujete, pa o lepoti se ne raspravlja kako kazu - sve je stvar ukusa!
Zaposlenje. Uh, nekada je bilo gde pocnes da radis tu si do penzije. Danas si u firmi, sutra nisi, je novi trend zaposljavanja. Pre i posle na pretek. Mnogo poslova, mnogo ljudi, mnogo promena.
Malopre sam slucajno pogledala neki film u kome tinejdzerka prvi put vodi ljubav. Film ko film. Romanticno, nezno, divno. Posle ko zna kad su odrasli. Zato jedan savet za mlade. Ne zurite toliko bas u svet odraslih. Jer vodjenje ljubavi ce prerasti u seks, a onda u otaljavanje bracne duznosti. A sve ono pre toga sto vam je stvaralo leptirice u stomaku ( pljupci, milovanja, nezne reci) nestace zauvek.
Dosli smo do dosade i pogresnih izbora koja su dovela do razocarenja. Dosada je najveca i najteza bolest naseg drustva. Tehnologija je preuzela vecinu nasih poslova, vecinu nasih znanja i secanja. I sta onda nam preostaje. Pre smo racunali "na pamet", znali brojeve telefona nasih prijetalja, skolsko znanje i opste obrazovanje je bilo uredno slozeno na police u nasem mozgu, a vecinu toga smo obavljali sami. I tako je mnogo brze i mnogo bolje prolazio dan. Juce vidim da naucnici smatraju da ce evolucija krenuti unazad! Super il cemo biti ponovo pecinci ili vanzemaljci. Kako god. Samo ovo da ne budemo. Pre i posle, posle i pre -evolucija...
I onda smo se razocarali u mnogo toga posle, jer su nasa ocekivanja pre bila veca te smo posegnuli za porocima ne bi li nam bilo lakse. A da li je ili nije ne znam! Trenutni zaborav ne moze ispraviti greske koje pravimo. A kao sto rekosmo greiti jeste ljudski.
SEDITE DANAS PA PREKOPAJTE PO SVOJIM PRE I POSLE. CISTO DA VIDITE GDE STE I KAKO VAM IDE. AL BUDITE ISKRENI, JEDINO TAKO CETE IMATI PRAVU SLIKU! I UVEK TREBA RAZMISLITI PRE JER POSLE NEMA KAJANJA!
Нема коментара :
Постави коментар