ANTISTRES IGRACKA ZA BEBE

 AL JE LEP OVAJ SVET TAMO STRES OVDE STRES!  U PARKU GDE SE OKUPLJAJU BEBE MAJKE SU ODUSEVLJENE NOVOM IGRACKOM. SVAKA BEBA DRZI U RUCI ANTI STRES IGRACKU U OBLIKU KOJI ZELE. BEBE UPORNO 'BOCKAJU' LOPTICE I UDUBLJENJA , SEDE U KOLICIMA DOK RODITELJI DISKUTUJU O 'LEPOTAMA' SVAKODNEVNOG ZIVOTA. DOBRO , BEBE SU TO, PUSTAJU IH MAME DA TRCKAJU I PADAJU, ALI AKO POSTANE NAPORNO, KOLICA I ANTI STRES ZA BEBE.  CIME SE RODITELJI ANTISTRESIRAJU? TIK-TOKOM REKLA BIH JER GA PREPOZNAJEM NA TELEFONIMA OKO SEBE AL JE LEP OVAJ SVET!

Jeste li i vi uživali u pucketanju zaštitnih vazdušnih mehurića kad god bi ste ih pronašli u novom pakovanju? Sada to možete učiniti bez trošenja. Senzorna igračka AntiStress pomoćiće u ublažavanju stresa i nervoze, jer pucketanje daje osećaj olakšanja i vraća vam raspoloženje. Da li ste jedva cekali da otvorite kutije koje su imale nesto lomljivo u sebi? Bile su u folijama koje su imale vazdusne mehurice. Sada ne treba da se ceka tu je nova  anti stres igracka. Vrlo domisljato. I to bi bilo u redu. Igracke su i potrebne i korisne. Meni samo smeta rec antistres. Nije normalno da i bebe treba da se antistresiraju. O tone pricam.

Cinjenica je i da :

Bebe plaču iz fizioloških razloga (gladne su, mokre, spava im se, nešto ih boli), ali i emotivnih razloga (usamljene su, frustrirane, nesigurne, uplašene, pod stresom). Sigurno vam se desilo da vaša beba neutešno plače, a da vi ništa ne možete da uradite povodom toga – nije gladna, nije mokra, ništa je ne boli, vi ste tu, tešite je. Ponekad se desi da pomislite da ste loša mama, ali istina je potpuno drugačija.

 

Bebe ponekad plaču jer se oslobađaju stresa i tenzije. Plakanje je za bebe važno, to je njihov način da se cele, njihovo sredstvo komunikacije. Kada plače, beba priča sa vama – slušajte je. Ne brinite, nije neophodno da smirite svoju bebu i da ona prestane da plače, važno je da budete tu za nju. Nije dobro da ućutkate bebin plač, jer emocije su njen prijatelj. Važno je da joj pružite utehu. Velika je razlika kada dozvolite svom detetu da plače dok ga s puno ljubavi držite u naručju, slušajući ga, i kada ga ostavite da plače samo, bez utehe. Osetljivost na stres počinje još u fazi fetusa. Na njega utiče mamin stres i njen nivo kortizola.

 Bebe bez odraslih ne bi preživele. Pošto nisu sposobne da same sebe održe u životu, svaki stres i odlaganje za njih predstavljaju opasnost po život. To je samo po sebi trauma za bebu, jer čak i kratko odvajanje kod sisara proizvodi hormone straha. Bebe imaju nizak nivo kortizola u prvih nekoliko meseci života ukoliko odgovaramo na njihove potrebe. Međutim, isto tako, njihov nervni sistem je veoma nestabilan i nivo kortizola se naglo povećava ako niko ne odgovara na njihove potrebe, jer one same nisu sposobne da regulišu nivo tog hormona.

Bebe se postepeno navikavaju na stresne situacije kada su sigurne da su roditelji za njih tu, da će doći i odgovoriti na njihove potrebe. Tada se kortizol teže okida. Beba kojoj roditelji pružaju utehu i puno nežnosti mogu mnogo bolje i lakše da se nose sa stresom. Stres je jako opasan u najranijem periodu života bebe jer kortizol preplavi njen nervni sistem, a visok nivo kortizola blokira veze u mozgu koje se tek formiraju, pri čemu blokira i imuni sistem.

Vaša beba će na kraju prestati da plače, ali ne zato što je nešto naučila, već zato što je iznemogla ili je premorena i zaspaće, međutim vaša veza sa njom se tako trajno narušava. Beba gubi poverenje u vas i uči da na vas ne može da se osloni. Rana briga o bebi formira nervni sistem i određuje kako će se dete nositi sa stresom. Taj rani period života je veoma otvoren, pa je zbog toga i veoma osetljiv i promene sedesavaju veoma brzo.

Naš odgovor na stres formira se u periodu odojčeta i isključivo zavisi od kvaliteta veze sa roditeljima. Od toga da li su bebe sigurno ili nesigurno povezane sa svojim roditeljima zavisi kako će one formirati svoj odgovor na stres, ali i svoje emocionalno zdravlje kao odraslih osoba.

 

Kod dece koja su nesigurno povezana sa svojim roditeljima dolazi do visokog nivoa kortizola. To su deca koja dramatizuju, bojažljiva su i preuveličavaju svoja osećanja da bi roditelji na njih obratili pažnju. Kod njih svaka nepredvidiva situacija izaziva stres, jer su ona u stalnoj tenziji pokušavajući da pročitaju osećanja svojih roditelja, ne mogu na njih da se oslone i tako se trajno narušava poverenje. Sve to može dovesti do mnogih emocionalnih poremećaja.

Takođe, visok nivo kortizola narušava i telesne funkcije: oštećuje imuni sistem, smanjuje mogućnost pamćenja, pa čak može dovesti i do dijabetesa, hipertenzije itd.

 

Postoji još jedan fenomen koji se javlja kao odgovor na stres, a to je nizak nivo kortizola. Pod stalnim uticajem stresa organizam nekada odgovara tako što prestane da proizvodi kortizol da bi preživeo. Da bi se odbranio, organizam shvati da je bolje da ne oseća ništa nego da živi u stalnom bolnom iskustvu. Beba shvati da njen plač nema vrednost, da niko neće doći (zbog toga u sirotištima u sobi punoj beba možete da čujete muvu). Ova strategija proizvodi emocionalnu otupelost i osećaj praznine, kao i negativan stav prema životu. Ovakva deca su veoma zavisna od drugih, a potiskivanje osećanja dovodi i do loših osećanja. Spolja su pozitivna, a iznutra besna i ljuta; agresija se čuva u sebi dok ne pukne, a zatim ta deca postaju veoma nasilna i destruktivna. Taj fenomen niskog nivoa kortizola povezuje se sa ranim zanemarivanjem.

Znaci, razumem taj deo da je beba kao mala podlozna stresu iz prostog razloga sto jos nije razvila svest  o okolini nego je usmerena na roditelje i bavi se iskljucivo svojim prezivljavanjem. Ali kad beba malo odraste i krene na druzenje u park, pa kasnije u jaslice, vrtic, skolu stres vise nije takve vrste. Taj stres prerasta u onaj pravi s kojim se borimo svi bez obzira na godine. Zato se i pitam da li treba uciti dete koje pokusava da nadje svoje mesto u svetu koji ga okruzuje na postpalice. Na antistres igracke koje ce kasnije zameniti pilulama. To je po meni veliki problem ovog drustva. Jer, ako  od pocetka zivota zive  u stresnoj situaciji ( roditelji su sve vise pod stresom), pa izadju napolje gde su svi ljudi pod stresom nista im drugo i ne preostaje. Narocito u urbanim sredinama. Zato sad mnogo ljudi odlazi u ruralna podrucja, gde je tisina zamenila buku, a pesma ptica zvuk mobilnog. Naravno, ne mozemo pobeci od urbane sredine jer nam je ona opstanak u potrosackom drustvu,ali makar moramo da probamo da smanjujemo stres u porodicnom okruzenju.

ZNAM DA SADA RODITELJI GURAJU DETETU U RUCICE ANTISTRES IGRACKE, MOBILNE TELEFONE,  DECIJE SADRZAJE NA KOMPJUTERU ILI TV-U  U ZAMENU ZA DODIRE, POLJUPCE, PRICANJE,POSVECIVANJE KVALITETNOG VREMENA. I ZNAM DA DANAS RODITELJI NISU SUPER LJUDI IDA NE MOGU ZAISTA DA IZDVOJE DOSTA VREMENA I  PAZNJE ZA DECU ( A NARAVNO DA IH VOLE NAJVISE NA SVETU KAO STO SE I VOLE DECA) PA ZATO PONAVLJAM PROBAJTE DA SVOJE PRISUSTVO NE ZAMENJUJETE ANTISTRESNIM POMAGALIMA KAD GOD TO MOZETE JER KAD PORASTE DETE CE VAM VRATITI NA ISTI NACIN!