VELIKI BRAT TRAZI OTKUPNINU

VELIKI BRAT NIJE RIJALITI SOU, A BRISANJE PAMCENJA  I ISPIRANJE MOZGA JE GLAVNI NJEGOV POSAO..AKO TAKO GLEDAMO NA VLADE SVIH ZEMALJA JASNO JE DA JE TO JEDINI NACIN NA KOJI ONI VLADAJU NAMA. A MI IM DOPUSTAMO ZAHVALJUJCI POMENUTIM RADNJAMA.NAJGORE JE STO SVI ZNAMO KAKO TO FUNKCIONISE ALI SMO SE ODLUCILI DA  TO BEZUSLOVNO I BESPOGOVORNO PRIHVATIMO.ZALIMO SE MI NA DRUSTVENIM MREZAMA, REDJE NA SUSRETIMA 'OCI U OCI', MEDJUTIM, NE VIDIMO DA NAM JE TO ZAPRAVO DOPUSTENO KAO SVOJEVRSNI IZDUVNI VENTIL. A SECANJA HOCE DA NAM SKROZ IZBRISU.CELO DRUSTVO U AMNEZIJI-MILINICA.

Živimo u vremenu kada čovek koji misli svojom glavom je potpuno nepoželjna jedinka za svakog tiranina i diktatora na vlasti. Sa čovekom koji misli svojom glavom ne možete da manipulišete, ne možete da ga lažete i pravite budalom, ne možete da mu namećete kako da misli. Sve u svemu, takav čovek je najveći neprijatelj režima. Zbog svega toga, jedna od najvažnijih stvari svakog režima je kako to promeniti, kako od normalnih ljudi napraviti ovce koje će slušati samo ono što vi pričate, koje će ceo dan provesti ispred televizije gledajući rijalitije i tv sapunice i biti daleko od svih pravih zbivanja koja se dešavaju u zemlji. Psiha čoveka je nešto što podleže manipulaciji od pamtiveka. Ono što vam se servira u medijima nije ništa drugo nego jedan vid manipulacije. Zato je cilj svetskih moćnika psihu čoveka prilagoditi njihovim potrebama, a to se radi na mnoge načine.
    Indukovana amnezija je jedna od glavnih komponenti paranormalnog i sreće se od 'izgubljenog vremena' tokom vanzemaljskih otmica, pa sve do zlokobnijih priča o pićima posle kojih se osoba budi bez ikakvog sećanja na prethodnu noć - i najverovatnije bez nekoliko organa koji joj nedostaju, dok ona bespomoćno leži na nekom stolu u nepoznatoj prostoriji ko zna gde. Amnezija je medicinski dobro dokumentovano stanje, ali može li zaista namerno biti izazvana pomoću droga ili nekih drugih sredstava? Postoje dva tipa amnezije: retrogradna - zaboravljanje prethodnih događaja i anteretrogradna - ne formiraju se nova sećanja.

  Zamislite da možete da skrolujete uspomene kao Instagram, ponovo doživljavajući živopisne detalje omiljenih trenutaka i ponavljajući najdraže.

Sada zamislite ružniju verziju te budućnosti u kojoj hakeri otimaju ove uspomene i prete da će ih izbrisati ako ne platite otkupninu.

Možda zvuči neverovatno, ali ovakav scenario je bliži nego što možete da zamislite.

Napredak u oblasti neurotehnologije doveo nas je do jačanja pamćenja, a za nekoliko decenija njima bismo mogli da manipulišemo, da ih dešifrujemo i ponovo napišemo.

Tehnologija koja bi mogla da podupre ovakav razvoj zasniva se na implantatima u mozgu koji brzo postaju alat za neurohirurge.Oni pružaju duboku stimulaciju mozga kako bi tretirali širok spektar stanja, od podrhtavanja do Parkinsonove bolesti i opsesivno-kompulzivnih poremećaja, kod oko 150.000 ljudi širom sveta - i čak obećavaju nove načine za kontrolu dijabetesa i borbu protiv gojaznosti.Istražuje se mogućnost primene za lečenje depresije, demencije, Turetovog sindroma i drugih psihijatrijskih stanja.

I mada su i dalje u ranim fazama, istraživači pokušavaju da nađu način kako da tretiraju poremećaje pamćenja kao što su oni uzrokovani traumatskim događajima.

Američka agencija za napredne istraživačke projekte ima program za razvoj i testiranje „bežičnog, potpuno ugradljivog neuralnog interfejsa", kako bi se vratio gubitak pamćenja vojnika sa traumatskim povredama mozga.„Ne bih bio potpuno iznenađen ukoliko se pojave komercijalno dostupni memorijski imlantanti u narednih desetak godina - razgovaramo o tom vremenskom okviru", kaže Lori Pajkroft, istraživač sa Univerziteta u Oksfordu.

Za 20 godina, tehnologija može dovoljno da evoluira da nam omogući da uhvatimo signale koji grade naša sećanja, da ih ojačamo i vratimo u mozak.

Do sredine veka mogli bismo da imamo još veću kontrolu, uz sposobnost da manipulišemo uspomenama.

Ali ukoliko upadnete u pogrešne ruke, posledice bi mogle da budu „vrlo ozbiljne", kaže Pajkroft.

Zamislite da hakeri upadnu u neurostimulator pacijenta sa Parkinsonovom bolešću i da ometaju podešavanja. Oni bi mogli da utiču na njegovo ili njeno ponašenje ili da čak izazovu privremenu paralizu.

Hakeri bi mogli i da zaprete da će izbrisati ili promeniti nečija sećanja ukoliko im se ne da novac - možda kroz dark veb.

Ako naučnici uspešno dekodiraju neuronske signale naših sećanja, onda su scenariji beskonačni: pomislite na vrednu inteligenciju koju bi strani hakeri mogli da prikupe provalom u servere veteranske bolnice u Vašingtonu, na primer.

U eksperimentu iz 2012. godine, istraživači sa Univerziteta u Oksfordu i Univerziteta u Kaliforniji - Berkliju uspeli su da otkriju informacije kao što su bankovne kartice i PIN-ovi posmatranjem moždanih talasa ljudi koji nose slušalice.Hakovanje mozga i zlonamerne promene u mozgu predstavljaju niz izazova za bezbednost - nešto sasvim novo ili jedinstveno", kaže Dmitrij Galov, istraživač iz kompanije za sajber-bezbednost Kasperski Lab.

Kasperski i istraživači sa Univerziteta u Oksfordu su sarađivali na projektu mapiranja potencijalnih pretnji i sredstava napada u vezi sa novim tehnologijama.

„Čak i na današnjem nivou razvoja - koji je napredniji nego što mnogi ljudi shvataju - postoji jasna napetost između sigrunosti i bezbednosti pacijenata", navodi se u njihovom izveštaju.

Nije nemoguće zamisliti buduće autoritarne vlade koje pokušavaju da ponovo napišu istoriju uplitanjem u ljudska sećanja, pa čak i postavljanjem novih sećanja, navodi se u izveštaju.

„Ako prihvatimo da će ova tehnologija postojati, mogli bismo da promenimo ponašanje ljudi. Ako se ponašaju na način koji mi ne želimo, možemo ih zaustaviti stimulišući deo mozga koji izaziva loše emocije", Kaže Galov za BBC.

Nasuprot tome, oni mogu i pozitivno da utiču na ponašanje stimulišući deo mozga koji izaziva zadovoljstvo i sreću.Hakovanje povezanih medicinskih uređaja nije nova pretnja. U 2017. godini američke vlasti povukle su 465.000 pejsmejkera ​​nakon što su utvrdili da su možda ranjivi na napade sajber sigurnosti.

Uprava za hranu i lekove je saopštila da bi zlonamerni ljudi mogli da menjaju uređaje, da utiču na ritam nečijeg otkucaja srca ili da istroše baterije, uz rizik od smrti u oba slučaja.

Nije učinjena nikakva šteta, ali Uprava je saopštila: „Kako medicinski uređaji postaju sve više međusobno povezani putem interneta, bolničkih mreža, drugih medicinskih uređaja i pametnih telefona, postoji povećan rizik od iskorištavanja ranjivosti sajber-bezbednosti, od kojih neke mogu da utiču na rad medicinskog sredstva".Ovo je problem za mnoge oblasti medicine, Kasperski veruje da će u budućnosti više uređaja biti povezano i praćeno mašinama. Lekari će biti pozvani da preuzmu odgovornost samo u hitnim slučajevima.

Srećom, pojačavanje sajber bezbednosti u ranoj fazi dizajniranja i planiranja uređaja može ublažiti većinu rizika.

Međutim, najvažnija mera, kaže Galov, je da se radnici u klinikama i pacijenti edukuju kako da preduzmu mere predostrožnosti, poput postavljanja jakih lozinki.

Ljudi predstavljaju „jednu od najvećih ranjivosti", jer ne možemo da tražimo od doktora da postanu stručnjaci za sajber bezbednost, a „svaki sistem je siguran samo koliko i njegov najslabiji deo".

Pijroft kaže da će u budućnosti moždani implantati biti složeniji i šire korišćeni u tretiranju šireg spektra uslova,slaganje ovih faktora će verovatno olakšati i privući napadače da pokušaju da se upliću u implantate ljudi", kaže on.„Ako ne razvijemo rešenja za tu prvu generaciju implantata, onda će druga i treća generacija i dalje biti nesigurne - ali implanti će biti mnogo moćniji da bi napadači imali veliku prednost.

 Svedski naučnici su došli do zanimljivog otkrića da svaki čovek može da izbriše pamćenje. Zaboravljanje je moguće samo ukoliko nešto zaista želite da zaboravite i aktivno radite na tome.

- Intenzivno potiskivanje loših sećanja može dovesti do toga da izbrišemo sve tragove nekog događaja - istakao je vodeći naučnik Gerd Valdauser.

Istraživanje se vršilo na nekoliko dobrovoljaca koji su strogo kontrolisani u laboratiji. EEG mozga ispitanika je pokazao je kako je postupak uspešan, a naučnici su čak mogli da tačno odrede trenutak u kojem se nešto zaboravilo.Ipak, dobrovoljci su tokom ogleda pokušali da zaborave neutralne događaje, a zaboravljanje traumatičnih događaja je ipak malo kompleksnije.

Što više pokušavate, događaj je lakše zaboraviti, a dokazali smo kako je namerno zaboravljanje moguće - rekao je naučnik.Ovo namerno zaboravljanje ili brisanje pamcenja podseca me na "Vampirske dnevnike" gde se  jednim "klikom" u mozgu presaltujes sa dobrog na zlog lika. Vrlo zanimljivo istrazivanje.MORAM SAMO JOS OVO DA POMENEM JER NE VERUJEM DA SE NE SECATE NEKADASNJEG 'LECENJA' U PSIHIJATRIJSKIM USTANOVAMA POMOCU ELEKTROSOKOVA. E pa i danas to postoji. Sad da li je savremenije i humnije nego nekad ne znam ali POSTOJI!

Ciljanom električnom stimulacijom mozga može da se utiče na pamćenje, tvrde holandski naučnici. Uprkos tome što su uspeli da uz pomoć elektrošok terapije izbrišu sećanja, stručnjaci su zabrinuti zbog eventualnih zloupotreba, a tek treba da se utvrde i moguće posledice metode.

Holandski naučnici pronašli su način da strateški raspoređenim elektrošokovima mozga, izbrišu loša sećanja ljudi koji pate od depresije. Nova tehnika zove se elektrokonvulzivna (ECT), ili elektrošok terapija, piše Foks njuz.

Marejn Krus, neurolog sa Univerziteta „Radboud“ u holandskom gradu Nijmegenu, sa timom kolega došao je do otkrića o kojem se toliko dugo spekulisalo da je pronašlo svoj put i do naučnofantastičnih filmova.

Tako će uskoro biti moguća situacija kao ona u filmu Večni sjaj besprekornog uma, u kojoj čovek (tumači ga američki glumac Džim Keri) obriše sva sećanja na bivšu devojku.

Strategija koja se sprovodi u brisanju neželjenih traumatičnih sećanja oslanja se na teoriju rekonstrukcije sećanja, kojom se stvari kojih se prisećamo svaki put tom prilikom izvlače iz „mentalnog skladišta“, a zatim se ponovo upisuju u mozak.

Rezultati studija na životinjama, a zatim i testiranja na ljudima pokazuju da su tokom tog događaja sećanja osetljiva na menjanje, ili čak potpuno brisanje.

Krus i njegov tim ispitali su 42 pacijenta kojima je ECT prepisan zbog teškog oblika kliničke depresije.

Pacijentima su prikazivali dve situacije, jednu s automobilskom nesrećom i drugu s fizičkim napadom na osobu.

Naučnici su im zatim naredili da se prisete samo jedne od tih priča, nakon čega su odmah dobijali šok-terapiju.

Sledećeg dana pacijenti su imali ozbiljnih problema da se na testu memorije prisete događaja, na koji su mislili.

Uprkos tome što su naučnici uspeli da izbrišu željena sećanja pacijenata, mnogi su još skeptični, a neki su čak i zabrinuti zbog buduće primene elektrokonvulzivne terapije, najviše zbog mogućnosti zloupotreba. Tek treba da se utvrde i dugotrajne posledice brisanja sećanja.

 SAMO JE ONDA PROBLEM U 'BRISACIMA' .AKO SAMI POKUSAVAMO DA IZBRISEMO SECANJ (NAROCITO TA TRAUMATICNA) ONDA RAZUMEM RAZLOG BRISANJA, ALI AKO JE BRISANJE PAMCENJA  LJUDSKE POPULACIJE NACIN ZA UPRAVLJANJE NJOME TO JE VEC KRIVICNO DELO. KAO STO JE I KRIVICNO DELO HAKERISANJE LJUDSKIH IMPLANTA I MOZGA TE KRADJA SECANJA KOJA JE NA NIVOU NAJTEZEG ZLOCINA. KAD SE UDRUZE TEHNOLOGIJA I ZLE CIKE  SVETSKA GUMICA ZA BRISANJE RADI NON-STOP.I DA. STO SE TICE  UTICAJA NA NASE SECANJE UBACIVANJEM DOGADJAJA KOJI SE NISU ZBILI (TZV - EFEKAT MENDELA) STVARA SE POTPUNO DRUGA SLIKA O PROSLOSTI. I TO ME UZASAVA - STRASNO. NE ZELIM TUDJA SECANJA, NE ZELIM LAZNU ISTORIJU, NITI MATRIKS U SADASNJO-BUDUCNOSTI.A KAKO DA ZNAM? NISAM VALJDA JEDINO JA OTPORNA NA BRISANJE?