RAZUMEM JA GLOBALIZACIJU. RAZUMEM I ZELJU LJUDI DA BUDU ISTI. DA IMAJU ISTA PRAVA STO IM GLOBALIZACIJA OBECAVA. SVET BEZ RAZLICITOSTI. A RAZLICITOSTI SU NEOPHODNE I TREBA IH POSTOVATI. DAKLE TU SMO SE RAZUMELI. MEDJUTIM CRTANI FILMOVI VOLTA DIZNIJA NE BI TREBALI DA SE MENJAJU. A NI SLIKOVNICE U VRTICIMA GDE BATA LJUBI BATU U USTA NE BI TREBALE DA POSTOJE. DETE OD 3 GODINE NE ZNA STA JE GLOBALIZACIJA. ALI NI STA JE POLNOST. PA TO BUKVALNO ZNACI DA CE ISPIRANJE MOZGA POCETI OD DECE PREKO CRTACA KAD VEC MEDIJI NISU DOSTA. DECI SE POTPUNO ODUZIMA PRAVO NA DETINJSTVO, A NAMA ODRASLIMA SE ODUZIMA ISTORIJA.
RUSKI državni regulator za komunikacije Roskomnadzor upozorio je u petak firmu Volt Dizni Co da u toj zemlji ne sme da prikazuje i promoviše kratki film "Aut" čiji je glavni lik gej jer je u Rusiji zabranjeno prikazivati sadržaj koji su oni ocenili da je štetan za decu.
Roskomnadzor je saopštio da je Dizniju uputio pismo u kom tu kompaniju upozorava da je protivno ruskom zakonu izlagati decu sadržajima koji "podrivaju porodične vrednosti i promovišu netradicionalne seksualne odnose".
U Rusiji su istopolni odnosi legalni od 2013-te,ali je zabranjeno sirenje propagande o netradicionalnim odnosima medju mladjom populacijom.
Dizni se našao na udaru žestokih kritika nakon što je najavio novi, "progresivniji" izgled Mini Maus. Ova poznata junakinja će zameniti svoju prepoznatljivu crvenu haljinu sa tufnicama plavim odelom i pantalonama koje je dizajnirala Stela Makartni.
Diznilend u Parizu je u utorak preko Tvitera predstavio novu odeću slavne junakinje, najavljujući da je Mini prošla kroz modnu transformaciju u čast svoje 30. godišnjice. Lik Mini je nastao pre skoro 100 godina, davne 1928. godine i već nekoliko decenija je prepoznatljiva po svojoj crveno-beloj haljini na tufnice, piše zadovoljna.rs.
Engleska dizajnerka Stela Makartni kreirala je novi „održivi“ kostim za Mini u čast Meseca istorije žena, koji se održava u martu i na proslavu godišnjice Diznilenda u Parizu, objašnjavajući da je cilj ove promene transformacija crtanog filma u „simbol napretka za novu generaciju“.
Takođe je zamenila Mininu crvenu mašnu plavom i njene simpatične žute cipele parom crnih.Uprkos tome što je imala nekoliko različitih odevnih kombinacija u crtanom filmu, Minina crvena haljina postala je njen zaštitni znak u Diznilendu. Takođe je oduvek nosila suknju ili haljinu – nikada pre nije oblačila pantalone.Želela sam da Mini obuče svoje prvo odelo sa pantalonama u Diznilendu u Parizu, pa sam dizajnirala jedan od svojih kultnih kostima – plavi smoking – koristeći materijale organskog porekla“, rekla je dizajnerka Makartni.
Modna kreatorka, koja je pokrenula sopstvenu liniju odeće 2001. godine i od tada je stekla veliku slavu u modnoj industriji, rekla je da je Mini oduvek imala „posebno mesto u njenom srcu“ jer, kako kaže, „dele iste vrednosti“.
„Oduševljena sam što radim sa jednom, jedinom, legendarnom Mini Maus. Ono što volim kod Mini je činjenica da ona oličava sreću, samoizražavanje i autentičnost, inspiriše ljude svih uzrasta širom sveta. Plus, ona ima tako sjajan stil“, dodala je popularna kreatorka.
Drugi novi izgled je takođe kreiran za Mini, a sastoji se od ružičaste sjajne haljine sa belim ukrasima, kao i cilindra sa džinovskom ružičastom mašnom. Miki će takođe nositi nešto drugačije za godišnjicu. Njegovu novu odeću činiće plave pantalone, beli prsluk, ljubičasti kaput i leptir mašna.
Ovaj potez je naišao na ogroman broj negativnih komentara na internetu, a mnogi se pitaju pitaju da li je ova transformacija još jedan od pokušaja Dizni studija da se predstavi u politički korektnoj slici.
„Bože, ne. Ako već menjate haljinu, barem zadržite crvenu, belu i crnu boju. Odakle sad plava“, napisala je jedna razočarana korisnica.
„Samo prestanite. Ovaj trend ‘osvešćenog društva’ uništava bukvalno sve“, bio je jedan u nizu negativnih komentara.
Novi izgled Mikija i Mini poslednji je u dugom nizu kontroverznih poteza koje je preduzela kompanija Dizni, žestoko kritikovana u poslednjih nekoliko godina.
Naime, u protekle dve godine Dizni je sproveo nekoliko promena u celoj svojoj kompaniji, od dodavanja upozorenja o rasizmu u nekoliko svojih klasičnih filmova – uključujući Petra Pana i Knjigu o džungli – do ohrabrivanja belaca da „dekolonizuju svoje police za knjige“ kao deo obuke protiv rasizma.
Ranije ove nedelje, Dizni je ostavio mnoge fanove u šoku kada je objavio još jedan kontroverzni rimejk. U pitanju „drugačiji pristup“ sedam patuljaka u Snežani, koji su se pojavili u originalnoj priči, nakon kritika koje su dobili od strane glumca patuljastog rasta Pitera Dinklidža.
Mnoge generacije dece odrastale su na crtanim filmovima koje je za njih pripremio Volt Dizni.
Od Miki Mausa i Paje Patka, pa sve do Trnove Ružice i Pepeljuge,
Diznijevi crtani filmovi pomagali su nam da shvatimo borbu između dobra i
zla i da naučimo važne životne lekcije.
Iz tog razloga, iz tima Volta Diznija stiglo je obaveštenje da će ovi dečiji filmovi od sada biti značajno drugačiji, te da će minimum 50 odsto likova iz crtaća sada biti ili drugačije seksualne orijentacije ili druge boje kože.
Izvršna direktorka “Volta Diznija”, Keri Burk, rekla je da želi da do kraja godine ta kompanija drastično poveća “inkluzivnost” u svojim produkcijama, navodeći da će najmanje do 50 odsto likova iz produkcije “Diznija” biti pripadnici LGBTQ zajednice ili etničkih manjina:
Gotovo da nema deteta na svetu koje nije pogledalo barem jedan Diznijev film, a značaj tih filmova u odrastanju i sazrevanju deteta je neosporan.
Sa druge strane od kada se pojavio film "Snežana i sedam patuljaka", prvi Diznijev film iz 1937. godine, brojne stvari u našim životima potpuno su se promenile, a posebno kada je u pitanju prihvatanje drugih rasa i seksualnosti. Sve više ljudi za sebe danas kaže da su pripadnici LGBTQIA populacije, a deca širom sveta danas se uče da je sasvim u redu biti pripadnik bilo koje orijentacije i bilo koje boje kože.
Originalno ime Miki Mausa (Mickey Mouse) bilo je miš Mortimer i verovatno bi nastavio tako da se zove, da se supruga Volta Diznija, Lilijan, nije umešala i zatražila mu da promeni ime. Ispostavilo se to kao dobra odluka, jer je upravo Miki, postao zaštitna njuška Diznijeve imperije. Volter Ilajas, poznatiji kao Volt Dizni (Walt Disney), mnogim generacijama je ulepšao detinjstvo najlepšim bajkama koje je ekranizovao. Sa svojim bratom Rojem Diznijem (Roy Disney), osnovao je „Produkciju Volt Dizni“, koja je danas poznata kao „The Walt Disney Company“. Zbog toga što je odrastao u odsustvu svoje braće rodila se ljubav prema životinjama, a sklonost ka crtanju, pokazao je jako rano. Sa sedam godina već je prodavao svoje crteže.Prvi animirani crtani film o Miki Mausu premijerno je prikazan u bioskopu u Njujorku, 1928. godine.P rva karta ikada, za ulazak u Diznijevo carstvo, prodata je 1955. godine i koštala je 1 američki dolar.
Disney World“ na Floridi je približne veličine kao kada bismo spojili dva ostrva veličine Menhetna.
Do 2000. godine, radnicima u Diznijevim parkovima je bilo zabranjeno da puštaju bradu i brkove. Nakon što je Diznijeva produkcija 2009. godine predstavila javnosti animirani film „Princeza i žaba“, zabeleženo je samo u Americi 50 slučajeva dece, koja su se otrovala od salmonele, pokušavajući da poljube žabu. O tome pricam. Kako crtani filmovi direktno uticu na decije misljenje o svetu oko sebe.
Više nećemo gledati filmove iz Diznijeve produkcije onakve kakve smo navikli. Već je najavljivano će, recimo, Mini Maus svoju crvenu haljinicu zameniti plavim odelom, nekoliko crtaća je obrisano jer šalju rasističke poruke.
Tako se na početku Diznijevih crtaća "Dambo", "Petar Pan" i "Knjiga o džungli", prikazuje se upozorenje o stereotipima koji ovi filmovi prikazuju: "Ovaj program sadrži negativne opise i ljudi i kultura", "Ovi stereotipi su bili pogrešni tada, a i sada su".
Maza i Lunja (1955) Dve sijamske mačke, Si i Em predstavljene su sa antiazijskim stereotipima. Postoji i scena u kafileriji gde žive psi koji stereotipno portretišu likove iz različitih zemalja- poput čivave Pedra iz Meksika i ruskog hrta Borisa.
Mačke iz visokog društva (1970) Sijamska mačka koja se zove Šan Gon, kojoj glas daje belac, nacrtana je kao karikatura azijata i svira klavir sa drvenim štapićima za jelo.Kompanija je navela da crtani film "Mačke iz visokog društva" prikazuje mačku kao azijata koji svira klavir štapićima, a u "Petru Panu" Indijance nazivaju "crvenokošcima". Neki crtani filmovi, poput "Pesme o jugu", uopšte nisu dostupni za emitovanje na kanalu Dizni Plus zbog rasizma.Dambo (1941) Grupa vrana koja pomaže Dambu da nauči da leti stereotip su glasova crnaca. Glavnoj vrani koja se zove Džim Krou glas daje beli glumac Klif Edvards.Knjiga o džungli (1968) Lik kralja Luija, majmuna koji nije vešt na jeziku, peva džez i lenj je. Prikaz ovog lika je kritikovan, jer je prikazan kao rasistička karikatura Afroamerikanaca.Petar Pan (1953) U filmu se o starosedelačkom stanovništvu govori kao o "crvenokošcima". Pesma koja se prvobitno zvala "Šta čini crvenog čoveka crvenim" takođe je proglašena rasističkom, pa je kasnije preimenovana u "Šta hrabrog čoveka čini hrabrim".Pesma sa juga (1946) Jedan od Diznijevih najkontroverznijih crtanih fimova, nikada nije objavljen na DVD u Americi. Prikazuje radnike na plantažama ujaka Remusa, odnosno oslikava rasistički mit da su svi robovi bili srećni na poljima pamuka.
Javnost je zatalasao Kristofer Ferguson Rufo, američki konzervativni aktivista, viši saradnik na Menhetn institutu i saradnik časopisa "City Journal", koji je objavio na svom tviter profilu da je Diznijeva izvršna direktorka Kari Burk rekla da "kao majka jednog transrodnog deteta i jednog panseksualnog deteta", podržava "mnogo, mnogo, mnogo LGBTQIA likova u našim pričama" i želi da najmanje 50 odsto likova budu pripadnici LGBTQIA i etničkih manjina.
Dečji filmovi koji stižu iz kompanije Volta Diznija biće tako mnogo drugačiji, u njima će više od polovine likova promovisati seksualnu orijentaciju, odnosno etničku pripadnost koja je ranije, kako se već isticalo, prikazivana stereotipno.
MENJAJU NAM ISTORIJSKE CINJENICE, MENJAJU CRTACE, MENJAJU UOPSTE SVE ZA STA SNMO SE CVRSTO DRZALI I ZA STA SMO GOVORILI 'DA MI GLAVU ODSEKU' AKO NIJE TAKO. E PA VISE NISTA NIJE TAKO.
DOBRO DOSLI U NOVI GLOBALNI SVET!
Нема коментара :
Постави коментар