ZAJEDNICKO IM JE DA SU PREBOGATI. NACIN DO KOG SU DOSLI DO PRVOG MILIONA JE TAJNA, A KAKO SU NADOGRADJIVALI SVOJE CARSTVO BOG ZNA.
NISAM HTELA DA IH NAZOVEM MAFIJASIMA I KRIMINALCIMA. ALI DA IMA NESTO MISTERIOZNO U NACINU NJIHOVIH ZIVOTA IMA.
Međutim, čini se da je od svih pomodarskih izraza najapsurdniji i najotrcaniji i najiritantan termin „kontroverzna ličnost“ koji bi trebao da označi karakter osobe sadržan od protivurečnih osobina On se ne sreće toliko u svakodnevnom koliko u medijskom govoru a ponekad se sreće čak i u naučnom govoru. Besmislenost ove sintagme pokazuje se u tome što se ne uviđa da čovek nije neka uprošćena i monolitna celina već složena, dinamična i duboko podeljena ili kontradiktorna ličnost u šta, uostalom, ima uvid i svedoči nam teologija i psihologija (ili preciznije psihoanaliza).
Čovek je, zapravo, biće koje u isto vreme može da voli i mrzi (pa i muči) iste ljude, koje se smeje i koje plače, biće koje je, u principu, podjednako i istovremeno spremno na podla koliko i uzvišena dela, pun neočekivanih iznenađenja. Zbog toga je i Dostojevski preko svog lika Mitje Karamazova izneo svoje duboko saznanje da je „čovek suviše široko biće, ja bih ga suzio“. Ali, kad čovek gleda na stvari stereotipno on bi sve da ugura u svoje uske i površne misao šablone. Čim nešto malo odudara od tih besmislenih kalupa, čim se ne uklapa u pojednostavljenu predstavu čovek se olako proglasi za „kontroverznu osobu“. A imamo i učestali i otrcani termin „kontroverzni biznismen“ za svakog uspešnog kriminalca koji se u vestima obično pojavljuje u svojstvu uhapšenog, ubijenog, ranjenog, nestalog lica, i tome slično, što su situacije kada i takva lica najčešće zadobijaju medijsku pažnju.
Zanimljiva novinarska definicija za nekoga o kome skoro ništa ne znaš, tipa odakle mu pare, šta tačno radi, sa kime, kako i zašto, osim gradskih rekla-kazala.
Onda se desi neka situacija gde se taj "kontroverzni biznismen" nađe u situaciji da mora da brani goli život dok je sedeo i ručao sa kumom u kafani i evo ti udarne rubrike u novinama za sledećih 10 godina.Sinonim za slobodnog (još neuhapšenog) lopova (pleonazam!?) ili Superhika. Koristi se jedino u medijima da bi se izbegle sudske optužbe za ,,klevetu i uvredu časti". Fora je što kontroverzni biznismeni obično nemaju čast.
OD KONTAVERZNOG BIZNISMENA NASTANE TAJKUN !
Tajkun je neformalni izraz kojim se označava čovek koji zauzima istaknuto mesto u svetu industrije, zahvaljujući čemu je stekao veliko bogatstvo. To je veoma bogat i moćan poslovni čovek ili industrijalac. Pored naziva tajkun, za poslovne magnate se još koristi izraz mogul.
U prošlosti je ova reč korišćena kao naziv za japanskog šoguna.
Po etimologiji reč tajkun nastala je od japanske reči taikun što znači veliki zapovednik. Tajkun se isprva koristio za šogune u Japanu kako bi se istaklo da su oni veliki vladari zemlje. Mi smo ovaj pojam preuzeli od amerikanaca i kod nas ona ima značenje čoveka – biznismena koji se obogatio ali na veoma sumnjiv način.ajkun je neformalni izraz za osobu koja poseduje veliko bogatstvo i koja dominira i kontroliše velikim delom određene privredne grane. Poznati su kao veoma moćni ljudi kji su stvorili veliko bogatstvo i ogroman kapital ali na veoma sumnjiv način.
Pojam tajkun često se koristi i za novopečenog bogataša koji se naglo obogatio. Može se reći da svi finansijski moćnici koji su zahvaljujući stranačkim vezama ili bilo kojim drugim vezam vezanim za vlast došli do velikih para predstavljaju tajkune.
AKO SU ZA AMERE KONTRAVERZNI BIZNISMENI PRERASLI U TAJKUNE, STA SU ONDA RUSKI OLIGARSI?
Reč „oligarh" ima dugu istoriju, ali je u moderno vreme dobila mnogo konkretnije značenje.
Oligarh u tradicionalnom smislu jeste član ili pristalica oligarhije - političkog sistema u kojem vlada mala grupa ljudi.
Ali sada se najčešće koristi za označavanje grupe izuzetno bogatih Rusa koji su postali istaknuti posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Reč potiče od grčkog oligoi, što znači „malo", i arkhein, što znači „vladati".
Dakle, oligarh može biti član vladajuće kaste koju od ostatka društva izdvaja njihova religija, srodstvo, prestiž, ekonomski status, pa čak i jezik.
Takve elite imaju tendenciju da vladaju u sopstvenim interesima, često sumnjivim sredstvima.
Danas oligarha sve češće definiše izuzetno bogata osoba koja je zaradila novac baveći se takvim poslovima sa državom.
Možda najpoznatiji oligarh u Velikoj Britaniji je ruski biznismen Roman Abramovič, dojučerašnji vlasnik londonskog fudbalskog kluba Čelsi.
Procenjuje se da mu je imovina vredna 14,3 milijarde dolara i obogatio se prodajom imovine koja je ranije bila u ruskom državnom vlasništvu koju je stekao posle raspada Sovjetskog Saveza.
Drugi je Aleksandar Lebedev, bivši oficir KGB-a i bankar, čiji je sin Jevgenij vlasnik londonskog lista Ivning standard.
Jevgenij je državljanin Velike Britanije i postao je član Doma lordova.
Izvršni direktor UIF-a, Viktor Andrusiv, rekao je jednom prilikom 2019. da su oligarsi „posebna klasa" ljudi, sa „posebnim načinom poslovanja" i da imaju „poseban način života i uticaja".
„Oni zapravo nisu biznismeni. Oni su bogati ljudi, ali način na koji su postali bogati je potpuno drugačiji od onoga što se dešava u [funkcionalnoj] kapitalističkoj državi", rekao je Andrusiv tokom događaja u Vilson centru u Vašingtonu.
„Oni nisu napravili vlastiti posao: oni su preuzeli posao od države".
Dok pod komunizmom nije bilo privatne svojine, kapitalistička Rusija je doživela privatizaciju u velikim razmerama - posebno u industrijskom, energetskom i finansijskom sektoru.
Kao rezultat toga, mnogi ljudi su se fantastično obogatili tokom privatizacije ranih devedesetih.
Da su dobro pozicionirani, sa pravim vezama, mogli bi da steknu čitave delove ruske industrije - često se baveći sirovinama kao što su minerali ili nafta i gas, za kojima u svetu postoji ogromna potražnja.
Zatim su isplatili službenike koji su to učinili ili im dali poslove direktora.
Oligarsi su posedovali masovne medije, naftna polja, čeličane, inženjerske kompanije i vrlo često su plaćali veoma mali porez na dobit.
AKO NISTE ZNALI :
Organizovani kriminal je vrsta nezakonite radnje u kojem postoji organizacijska struktura slična korporaciji ili udruženju.
Osnovi cilj organizovanog kriminala je sticanje materijalne koristi ili dohotka. Primjeri kriminalnih organizacija su: talijanska mafija, japanske Jakuze, pirati, itd. Dohotak se stiče prodajom droge, prostitucijom, krijumčarenjem oružja, švercom, piratsvo u muzici i filmovima, pornografiji, trgovanje sa zemljama pod embargom i ostalim zabranjenim radnjama.
Organizovani kriminal je uspješan u eksploataciji tržišta i potražnje koja postoji u nekoj zemlji i koja se ne mogu zadovoljiti zbog restriktivnih zakona i regulacijama koje trenutno postoje. Organizovani kriminal zanima se za ona tržišta u kojima je profit enorman u odnosu na ulaganja, i radi zaštite tržišta i poslovanja kriminalne organizacije pribjegavaju nezakonitim postupcima: krađom, otmicom, lišavanje života, ucjenom, mitom, itd.
BOGATASI JESU I DALJE MANJINA LJUDI KOJA VLADA VECINOM LJUDI. KORUPCIJA I PRANJE NOVCA NISU BAS LEGALNI NACINI ZA BOGACENJEMALI POMENUTA MANJINA BOGATASA TO UPRAVO NAJVISE KORISTI. I TAKO DRZAVA IH TOLERISE ZBOG SAMO NJIMA POZNATIH RAZLOGA JER MISLIM DA NIJE SVE U NOVCU SVAKAKO. BOGATASI TOLERISU DRZAVU DA BI IMALI MOC. I SVIMA LEPO I SVI ZADOVOLJNI I BAS IH BRIGA KAKO IH NAZIVAJU!
Нема коментара :
Постави коментар