UMETNOST BOJENJA

 U MESECU APRILU RAZMISLJAMO O BOJENJU JAJA. OVIH DANA SAM ISTRAZIVALA I  PRICE O PLAVOJ BOJI. I PISALA SAM O NEUNISTIVOJ PLAVOJ BOJI. EVO SADA I PRICE O TOME KAKO SU NEKADASNJE BOJE TRAJNIJE I PRIRODNIJE. I PRICA O KOFAR MATI! A ZADRZACEMO SE NA PLAVOJ BOJI.

Sudeći prema naučnom radu koji su istraživači sa Berklija objavili u „Žurnalu za primenjenu fiziku”, iskustva drevnih Egipćana mogu da nam pomognu u eko-arhitekturi tako što će ona dobiti upravo takvu plavu nijansu kakvu su graditelji i umetnici sa Nila koristili pre 4000 godina!Saznanja do kojih su naučnici došli govore da je prelepa „egipatska plava” bila prva veštački sintetizovana plava boja na svetu za koju je jedini prirodni izvor bio retki mineral lapis lazuli, iskopavan na području današnjeg Avganistana, zbog čega je bio veoma skup. Egipćani su zato ustanovili proces njene proizvodnje sintetizovanjem plavog pigmenta mešavinom silicijuma, kreča, bakra i alkalnog dodatka soli. Ona je korišćena od Starog kraljevstva, u grobnicama Mereruka, od 2600. godina pre naše ere, a neizmenjena je pronađena i na artefaktima iz grčko-rimskog perioda, što znači da je proizvodni postupak koji su standardizovali trajao preko dve hiljade godina.Pitanje koje, naravno, ostaje bez odgovora, jeste – kako su to ovi drevni graditelji znali? Osim toga, naučnici su ne samo utvrdili da je to najbolje sintetizovani pigment ikada stvoren, nego i da su njegove, odnosno osobine egipatske plave, da fotoni koje ona apsorbuje odbijaju infracrveni spektar, što su demonstrirali merenjem temperature površina pokrivenih tom bojom.

Na osnovu ovoga, zaključili su da primena drevne egipatske plave boje može u letnjim mesecima i sunčanoj klimi izuzetno da doprinese energetskoj efikasnosti zgrada tako što će redukovati potrošnju energije neophodnu za rashlađivanje građevine, ali i obrnuto – povećati učinak izvesnih tipova solarnih ćelija i samim tim zagrevanja građevinskih objekata kada je to potrebno!

Osim krovova i tavanica u plavoj nijansi, nju bi imali i solarni prozori zasenčeni plavim. Naučna trka da se komercijalizuje egipatska plava boja, međutim, počela je još 2015. godine, pa neki smatraju da otkriće sa Berklija i nije nešto što je posebno novo.

Hemičar Munirpalam-Mas Subramanian sa Državnog univerziteta Oregon, objavio je da je otkrio takozvanu „Jin Min plavu boju”, napominjući da ona može da se koristi za plave krovne materijale, praktično isto ono za šta Nacionalna laboratorija iz Kalifornije preporučuje čudesnu egipatsku plavu boju.Osim što je ova boja mnogo jača i trajnija od drugih, sa egipatskom plavom je povezuje i to da apsorbuje crvene i zelene talasne dužine svetla, jer je stvorena od jedinstvene kristalne strukture koja to omogućava manganovim jonima.

Egipcani su izmislili i druge stvari koje jos koristimo.

 Mastilo svakodnevno koristimo, a nismo ni svesni odakle potiče. Egipćani su pored crnog razvili i druge boje mastila kojim su pažljivo iscrtavali na pergamentima. Njihova boja je toliko postojana da i danas imamo stvari i umetnička dela iz tog perioda koja nisu izbledela.

Dok je šminka danas rezervisana uglavnom samo za žene, u Egiptu su se davno i muškarci tako ulepšavali. Ajlajner kojim žene danas najčešće ističu oči su upravo Egipćani napravili mešanjem masti, minerala i čađi. Šminka je tada bila i pokazatelj društvenog statusa. Ako ste na licu i telu imali više boja, to znači da ste se nalazi visoko na društvenoj lestvici.

Postojanost boja iz starog Egipta je neverovatna. Danas boje izblede pa mora da se kupuje sredstvo za vracanje boje. Strasno.

Jos jedna prica o bojenju i plavoj boji.

 

Više od šest vekova, ogromna površina zemlje u istorijskom gradu Kano u severnoj Nigeriji bila je dom jama za bojenje, gde se prelepe tkanine proizvode pomoću drevnih tehnika.

Materijali - obojeni u prepoznatljivu tamnoplavu boju - odavno se prodaju širom Afrike i Bliskog istoka. Ali mnogi brinu da je ova industrija sada u opasnosti.

"Mlada generacija ne želi da se pridruži ljudima koji farbaju“, žali se Baba Muhamed dok čuči blizu široke jame, ispunjene mutnom tečnošću boje indiga.

Ovaj 75-godišnjak umače komad tkanine u rupu, a ruke su mu prekrivene gumenim rukavicama. Brine da bi on mogao biti jedan od poslednjih koji će izvoditi drevni ritual jer mladi ljudi imaju modernije ukuse.

"Oni više vole da se bave poslom; vole da dizajniraju tkanine, ali ne i da ih farbaju", rekao je BBC-u.

Plavi ljudi pustinje

Jame za bojenje Kofar Mata - napravljene su na početku 16. veka i nekada su bile izvor sredstava za život hiljadama ljudi.

Jedinstvene dizajne tkanina obično kreiraju žene, koje uvijaju i vezuju materijal u svojim domovima u različite oblike da bi proizvele šare. Vezane tkanine se zatim predaju farbarima.

Grad Kano je važno ekonomsko središte za severnu Nigeriju i bio je ključni deo transsaharske trgovine u predkolonijalnim vremenima.

Istoričari govore o tome kako su Tuarezi - takozvani "plavi ljudi pustinje" nazvani po upadljivoj boji njihove odeće - obilazili drevni grad. Tamo su menjali kamile i urme da bi se dočepali živopisno obojenih tkanina.

Privlačnost tkanina Kofar Mata uglavnom se svodila na lokalne i prirodne sastojke koji se koriste za farbanje odeće. Do danas farbari kažu da izbegavaju veštačke sastojke, i umesto toga se oslanjaju na stvari poput lokalne biljke indigo, koja materijalu daje boju.

Porast jeftinih stranih tkanina je glavni problem za lokalne farbare. Kažu da iako su cene relativno slične, konkurencija je oštra, sa mnogim kupcima koji su privučeni novim i blistavim modernim dizajnom.

Većina muškaraca koji rade u jamama su potomci farbara, poput Harune Bafe, sekretara Kofar Mata farbara, koji kaže da je sedma generacija majstora.

"Nasledio sam ovaj posao od svog oca; moj otac ga je nasledio od svog oca – i tako iz generacije u generaciju. Moj sedmi pradeda, Muhamadu Dabosa, osnivač je centra za bojenje", ispričao je on.

Farbari kažu da ne dobijaju zvaničnu pomoć od lokalnih ili regionalnih vlada. Hamisu insistira da bi se moglo učiniti više da se očuva istorijski značajna industrija.

"Ako vlada može da kupi naše proizvode i podstakne ljude da rade isto, mi ćemo napredovati“, rekao je on. "Zamislite predsednika ili guvernera koji nosi neku od naših tkanina Kofar Mata, bez obzira koliko se činilo bezvrednim, postaće dragoceno".

Nova vremena traze nove tehnologije. Al ipak se upitam ako je nesto hiljadama godina bilo dobro kako sad nije.

Uskrs nam je doneo radost kao i uvek. Okupljanje i sarena jaja. Bojim ih na starinski nacin u lukovinu. Nekada kupim i crvenu boju da budu malo i modernija. Zalepim i neku slicicu. Medjutim, danas se utrkuju sa raznim nacinima farbanja jaja. Ne kazem to je lepo i kreativno. Ali jaja koja se farbaju u STEPU su hit ove godine. Secate se 90-tih kada smo pili Step - sok iz kesice jer je bio jeftin i to u ogromnim kolicinama iako je sitnim slovima bilo ispisano upozorenje da moras da imas odredjenu kilazu za konzumiranje ovog pica! 

NEKADA POVRATAK NA STARO NE MORA DA ZNACI NISTA LOSE. MOZDA BI BILI ZDRAVIJI AKO BI KORISTILI VISE PRIRODNIH BOJA. KAKO GOD. MENI SU PRICE O NACINU BOJENJA I PREDIVNIM PLAVIM BOJAMA FASCINANTNE.