Pre više od 500 miliona godina ljudi i ovi sićušni beskičmenjaci imali su zajedničkog pretka, a danas delimo oko 14.000 gena. Zapravo, genetski gledano, imamo čak 70 odsto sličnosti, pokazala je nova studija.
Za potrebe istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nature, istraživači su analizirali gene dve vrste žirolokih crva s Havaja i iz Atlantskog okeana. Studija je pojasnila evoluciju proseka u ždrelu žirolkih crva, kroz koje oni filtriraju morsku vodu i tako unose hranu. Ti proseci, evoluirali su u škrge, a onda u ždrelo kakvo ima i čovek.pak, ovi crvi nisu jedina stvorenja s kojima čovek deli veliki procenat gena. Evo još nekih vrsta:
Šimpanze – 98 odsto
Mačke – 90 odsto
Psi – 84 odsto
Krave – 80 odsto
Miševi – 75 odsto
Zebrice (ribe) – 73 odsto
Kljunar – 69 odsto
Voćne mušice – 60 odsto
Kokoške – 60 odsto
Banane – 50 odsto
Pčele – 44 odsto
Kvasac – 26 odsto i tako dalje.
U jednom dvorištu u Kaliforniji u uzorku blata, otkriven je tajanstveni lanac DNK koji, izgleda, u sebi sadrži gene više različitih organizama iz okruženja. Naučnici su ovaj pronalazak nazvali „Borgovi“, prema civilizaciji koja asimiluje druga tehnološki naprednija društva iz američke naučnofantastične serije „Zvezdane staze“.
Ovo otkriće „Borgova" moglo bi nam pomoći da bolje razumemo evoluciju mikroorganizama, njihovu interakciju unutar ekosistema i njihovu ulogu u životnoj sredini.
Mikrobiološkinja Džil Banfild sa Univerziteta Berkli smatra da pronalazak „Borgova“ može biti epohalno otkriće. Nisam bila tako uzbuđena još od otkrića CRISPR-a (DNK lanac otkriven u genomu prokariota). Otkrili smo nešto zagonetno što je slično ovome, a povezano je sa genomima mikroba“, napisala je Banfildova u svojoj objavi na Tviteru, kako prenosi Sajens alert.
Banfildova je prve „Borgove“ otkrila u blatu u svom dvorištu. Pošto je sa kolegom genetičarem Basemom al Šejebom radila je na projektu pronalaženja virusa koji napadaju anoksične mikrobe poznate kao arheje, koji žive u močvarnom okruženju, slučajno je u blatu pronašla nešto zapanjujuće – DNK lanac koji se sastoji od gotovo milion baznih parova.
Više od polovine gena potpuno nepoznato
Posle dodatnih analiza otkrili su da je više od polovine gena potpuno novo, i da lanac ima reflektujuće sekvence na kraju svakog niza koje imaju sposobnost samoreprodukcije. Zapanjeni naučnici su proučili bazu podataka DNK kako bi proverili da li postoji slična struktura. Uspeli su da identifikuju 19 sekvenci za koje se činilo da odgovaraju ovom profilu.
Međutim, naučnicima i dalje nije jasno o kakvim se tačno DNK strukturama radi, ali su svakako zapanjujuće. Pripadaju klasi struktura koje se nazivaju ekstrahromozomski elementi (ECE), koji se mogu naći izvan hromozoma koji sadrži većinu genetskog materijala svakog organizma.
Ovi ekstrahromozomski elementi su ogromni, sami se umnožavaju i mogu da se pronađu unutar i izvan ćelijskog jezgra, kao kod plazmida i virusa.
Nemoguće je izvući bilo kakav zaključak
„Ne možemo da dokažemo niti da su u pitanju arhealni virusi ili plazmidi ili minihromozomi, niti možemo da dokažemo da nisu“, navode naučnici u svom radu Borgs are giant extrachromosomal elements with the potential to augment methane oxidation objavljenom u arhivi bioRxiv.
Izgleda kao da „Borgovi“ sadrže mnogo sekvenci gena iz drugih elemenata i mikroba. Naučnici smatraju da su ih ekstrahromozomi apsorbovali i asimilovali. S druge strane, možda su ti zajednički geni posledica zagađenja životne sredine.
Sekvenciranjem je otkriveno da ova misteriozna DNK deli neke osobine sa arhejama zvanim metanoperedens, koje oksidiraju metan, zbog čega naučnici pretpostavljaju da je njegova sturktura povezana sa tim određenim mikrobom. U stvari, „Borgovi“ su možda uključeni u proces oksidacije metana.
Ukoliko su pak „Borgovi“ stvarni, a ne posledica zagađenja životne sredine, onda bi oni mogli da povećaju sposobnost metanoperedensa da oksidira metan. To bi značilo da se radi o do sada nepoznatom procesu i da ti ekstrahromozomski elementi imaju nepoznatu ulogu u regulisanju atmosfere.
Vi niste jednostavan zbir gena s kojima ste rođeni“, pišu Dipak Čopra i
Rudolf Tanzi. „Vi ste korisnik i nadzornik svojih gena, autor biološke
priče o sebi. Nijedan aspekat brige o sebi nije toliko uzbudljiv.“Savladavanje veštine uticanja na svoje genetske aktivnosti suština je
ove uzbudljive i s nestrpljenjem iščekivane knjige autora Supermozga,
bestselera na osnovu kojeg je snimljen hit-serijal emitovan na američkoj
nacionalnoj televiziji (PBS).
Decenijama je medicinska nauka
verovala da geni određuju našu biološku sudbinu. Nova otkrića na polju
genetike iz korena su promenila tu pretpostavku. Zauvek ćete imati gene s
kojima ste se rodili, ali geni su dinamička kategorija, reaguju na sve
što mislimo, govorimo, radimo. Geni su, neočekivano, postali naši
najjači saveznici u procesu ličnog preobražaja. Kad donosite životne
odluke koje poboljšavaju ponašanje svojih gena, možete dostići stanje
zdravlja i blagostanja o kakvima pre deset godina niste mogli ni da
sanjate. A uticaj tih promena na preventivu, imunitet, ishranu, starenje
i hronične smetnje nemerljiv je.Genetika doživljava revolucionarne promene, koje prvi put ljudima
omogućavaju da utiču na sopstvenu genetsku aktivnost. Samo 5% oboljenja
povezanih s promenama u genima genetski je uslovljeno, dok 95% bolesti
može biti posledica načina ishrane, životnih navika i spoljnih faktora.
Postojeći
obrasci zdravlja i blagostanja umnogome zanemaruju uticaj gena, iako
istraživanja ukazuju na to da program pozitivnog načina života utiče na
promenu 4.000 do 5.000 različitih genetskih aktivnosti.
Više od
70 miliona pripadnika bebi-bum generacije stara se o svojim roditeljima
pogođenim Alchajmerovom bolešću i istovremeno se suočava sa sopstvenim
tegobama usled starenja. Nedavna proučavanja otkrila su da ti ljudi žive
četiri do osam godina kraće od onih koji ne moraju da se staraju o
obolelim roditeljima, usled toga što stres ubrzava starenje ćelija.
Medicinsku i naucnu DNK pricu nacicete na drugom mestu. A sada ona uznemirujuca prica.
Нема коментара :
Постави коментар