MALI ZELENI

KOLIKO SAM PUTA PISALA O OVOJ TEMI. I NEKAKO SE NIKAD NE ISTROSI. OVAJ PUT PISEM O TOME KAKO SE NJIHOVO POSTOJANJE SVE VISE POTVRDJUJE I PRIZNAJE.

Vanzemaljci, tudjini, predstavljeni su kao niža rasa, mali, zeleni, buljooki, aseksualni, krvožedni; a mi, ovako lepi i pametni, ne pitamo se zašto, ako smo tako superiorni, mi njih malo češće ne pronalazimo, već redovno oni nekako dospeju ovamo.

Susreti sa NLO (neidentifikovani leteći objekti) su kod Amerikanaca prouzrokovali opekotine od radijacije, oštećenja mozga i nervnog sistema, i čak "neželjene trudnoće", piše u izveštajima vlade koji su nedavno ispostavljeni tabloidu Sun, posle zahteva preko Akta o slobodi informacija (FOIA), piše Live Science.

U bazi podataka nalazi se više od 1.500 stranica materijala vezanih sa NLO, koje je objavio AATIP - Program za identifikaciju pretnji od naprednih letelica - tajanstveni program američkog Ministarstva odbrane koji je trajao od 2007. do 2012. godine. Iako nikad nije bio klasifikovan kao tajna ili "top secret", AATIP je postao poznat javnosti tek 2017. godine, kad je bivši direktor ovog programa Luis Elizondo dao ostavku u Pentagonu i objavio nekoliko sada već veoma poznatih snimaka neidentifikovanih letećih objekata koji se kreću na naizgled nemoguć način. Ubrzo nakon što je otkriveno postojanje AATIP, američka filijala britanskog tabloida The Sun podnela je zahtev preko Akta o slobodi informacija da se na uvid daju svi dokumenti u vezi sa ovim programom. Četiri godine kasnije, 5. aprila 2022. godine, američka Odbrambena obaveštajna agencija (DIA) uvažila je ovaj zahtev, učinivši dostupnim 1.574 stranice materijala na zahtev Sun-a.

Kako piše Sun, u većini dokumenata su izveštaji o biološkim efektima viđenja NLO na ljude, o ispitivanju naprednih tehnologija kao što je polje nevidljivosti, i planovi za istraživanje dubokog Svemira i kolonizaciju. Neki delovi dokumenata su "delimično zadržani", iz razloga kao što su zaštita privatnosti i poverljivost podataka, saopšteno je Sun-u iz AATIP.

Jedan dokument koji je zaokupio pažnju je izveštaj nazvan "Abnormalni akutni i subakutni efekti polja na ljudsko i biološko tkivo", datiran na mart 2010. godine. U izveštaju su opisane navodne povrede "ljudskih svedoka anomalnih naprednih sistema letelica", od kojih "neki mogu biti pretnja interesima Sjedinjenih država", prema dokumentu.

U izveštaju su opisana 42 slučaja iz medicinskih dokumenata i 300 "neobjavljenih" slučajeva u kojima su ljudi pretrpeli povrede nakon navodnih susreta sa "anomalnim letelicama" među kojima su i NLO. U nekim slučajevima, ljudi su imali opekotine ili druga stanja povezana sa elektromagnetnom radijacijom, piše u izveštaju - a neke od njih su navodno bile izazvane "energetskim sistemima pogona". U izveštaju su takođe navedeni slučajevi oštećenja mozga, nerava, lupanja srca i glavobolje u vezi sa ovim susretima.

Nije poznato kakav proces kritičkog ispitivanja i verifikacije, i da li je on uopšte postojao, je koristio AATIP kako bi istražio ove navodne slučajeve. Sun još uvek nije podelio sav sadržaj izveštaja koje je dobio.

U izveštaju je takođe lista navodnih bioloških efekata susreta sa NLO na ljudske svedoke između 1873. i 1994, koje je skupila MUFON (Uzajamna mreža za NLO) - građanska neprofitna grupa koja izučava navodna viđenja NLO. Mađu navedenim efektima susreta sa NLO su "neobjašnjena trudnoća", "navodna otmica", paraliza, i iskustva telepatije, teleportacije i levitacije.

Zaključak izveštaja je da postoji dovoljno dokaza u prilog tvrdnji da su "napredni sistemi već u upotrebi", i da nisu potpuno shvatljivi na osnovu podataka kojima raspolažu SAD.

  Ako krenemo od jedne misije generala Brda iz 1946. godine kada je on sa 4.700 marinaca kada je on avionima krenuo ka Antarktiku i došao u sukob sa jednom armadom NLO (dalje: neidentifikovali leteći objekat) koji su leteli kroz more istom brzinom kao i kroz vazduh. Bili su trouglastog oblika. Armilal Brd i njegova armada su doživeli fijasko. Izgubio je i pola ljudstva i flote. Dali su izjavu za čileanski list. Saznala se istina o tome - rekao je za televiziju Kurir Velibor Vukašinović, pilot i nekadašnji direktor JAT-a.

Velibor Vukašinović spomenuo je amirala Stevana (Stiva) Mandarića, Srbina koji je bio jedan od najbitnijih ljudi koji su učestvovali u ovoj operaciji - Dipfriz.

- Admiral tog broda je bio admiral Stiv (Stevan Mandarić), koji je kasnije, kada je dolazio u Jugoslaviju, za Ilustrovanu politiku u nekoliko nastavaka ispričao istinu o tom događaju, koji je zaista bio buran. A o tome piše i Leonid Ivašov, u svojoj knjizi "Zabranjeni svet". Pisao je i o drugim iskustima, iskustvima koji su Sovjeti imali - rekao je za televiziju Kurir Velibor Vukašinović, pilot i nekadašnji direktor JAT-a.

Podsetimo, najpoznatiji srpski oficir u Americi, admiral Stevan Mandarić bio je ratni heroj i osvajač Japana, zadužen za čuvanje mira u Palestini, komandovao je bombardovanjem Severne Koreje i učestvovao u najvećem polarnom istraživanju svih vremena – operaciji „Dipfriz“ na Antarktiku. Za svoje zasluge dobio je dve medalje „Er medal“. Jedna od njih bila je za potapanje neprijateljskog broda. Pored toga, dobitnik je i ordena „Distingvišd flajing kros“. Takođe, operacija Dipfriz bila je najveće polarno istraživanje svih vremena.Nisam sreo vanzemaljce, niti sam pričao sa njima, bar da ja znam. Moja disertacija je o hiljadama piramida Maja. Međutim, jasno je da su u prošlosti postojale razvijenije civilizacije nego naše. Da li je reč o nekome ko nije sa naše planete, vrlo je moguće da jeste. Primera radi, u Kini je 250 piramida, u Centralnoj Americi više od 100.000 pitamida, u Egiptu 155, od kojih je 28 superiornih. Mi nemamo niti jednog dokaza, da su tadapnje civilizacije mogle da prave takve građevine. Ono što je najzanimljivije je da nema evolucije u tim građevinama - rekao je antropolog i istraživač Semir Osmanagić.

Meteor koji je 2014. godine eksplodirao iznad Papue Nove Gvineje došao je iz drugog zvezdanog sistema, navodi se u dopisu koje je nedavno objavilo Američka svemirska komanda (USSC).

Radi se o manjem nebeskom telu prečnika 0,45 metara koje je izgorelo u Zemljinoj atmosferi 8. januara 2014. godina, nakon što je jurio kroz svemir brzinom većom od 210.000 km/h, odnosno brže od većine meteora koji jure našim Sunčevim sistemom, navodi se u studiji "Discovery of a Meteor of Interstellar Origin" objavljenoj 2019. na arXivu.

Prema tom istraživanju, brzina i putanja meteora pokazuju sa gotovo stoprocentnom sigurnošću da je to telo stiglo van našeg Sunčevog sistema, verovatno "iz nekog drugog planetarnog sastava ili zvezde u našoj galaksiji", naveli su naučnici.

Vajs navodi da uprkos odlučnim tvrdnjama stručnjaka, njihov rad nikada nije prošao recenziju niti je objavljen u naučnom časopisu jer su američke vlasti smatrale da su neki od podataka potrebnih za proveru njihovih proračuna poverljivi.

Sada su naučnici USSC-a zvanično potvrdili ove nalaze. USCC je na Tviteru objavio dopis od 1. marta u kojem je general Džon E. Šo, zamenik zapovednika USSC-a, napisao da je analiza meteora iz 2019. "dokazala da se radi o međuzvezdanom objektu".

Ova potvrda zapravo pokazuje da je meteor iz 2014. prvo međuzvezdano telo ikada otkriveno u našem Sunčevom sistemu, navodi Indeks.

Pre je to mesto "držalo" telo Oumuamua koje je kroz Sunčev sistem projurilo 2017. godine. Za razliku od meteora iz 2014. godine, naučnici su Oumuamu, koji je na ilustracijama bio predstavljan kao ogromna cigara, uočili daleko od Zemlje, kada je već bio na izlasku iz našet sistema.

Amir Siraj, teorijski astrofizičar sa Harvarda i vodeći autor studije iz 2019. godine rekao je za Vajs da i dalje namerava da objavi originalnu studiju, kako bi naučna zajednica mogla da nastavi tamo gde su on i njegovi kolege stali.

Budući da je meteorit izgoreo iznad južnog dela Pacifika, moguće je da su njegovi delovi pali u vodu i završili na morskom dnu, što znači da bi naučnici možda mogli da ih lociraju i naprave detaljnu analizu njihovog sastava.

Dokaz o vanzemaljskom životu?

Mada je lociranje tih međuzvezdanih krhotina izuzetno zahtevan podvig, pitanje je mogu li se one uopšte pronaći, Siraj je rekao da se već konsultovao sa drugim stručnjacima o organizaciji jedne takve ekspedicije.

"Uzbuđuje me sama pomisao da na Zemlji imamo komadiće materijala koji su stigli izvan našeg Sunčevog sistema i da znamo gde se nalaze. Već sada radim na organizaciji ekspedicije koja će pretražiti dno okeana uz obalu Papue Nove Gvineje i pokušati locirati fragmente meteora", rekao je on za Vajs.

Naučnici su u istraživanju napisali da je čak moguće da bi takvi međuzvezdani objekti mogli da nose dokaze o vanzemaljskom životu.

"Potencijalno bi ovi međuzvezdani meteori mogli u sebi da nose život s drugog planetarnog sistema. Naime, velika brzina kojom je jurio meteor pokazuje da je verovatno nastao u nastanjivoj zoni obilne populacije patuljastih zvezda, što ukazuje na to da bi slični objekti mogli preneti život iz svojih matičnih planetarnih sastava", navode stručnjaci.

Kada ljudi jednom napokon dobiju poruku vanzemaljaca najbolje će biti da je uopšte ne dešifruju i ne čitaju, već da je izbrišu, jer bi mogla biti opasna, tvrde naučnici iz njemačke opservatorije Zoneberg.
Oni su, u saradnji sa kolegama sa Havaja, napravili studiju i zaključili da bi vanzemaljci mogli da izazovu Apokalipsu na Zemlji, a da je uopšte i ne posjete.

Za uništenje naše planete bila bi im dovoljna poruka koja sadrži malicioznu vještačku inteligenciju, zbog čega, tvrde stručnjaci, potencijalne poruke ne bi trebalo otvarati.

U nedavno objavljenoj studiji naučnici su iskazali zabrinutost zbog moguće neopreznosti, objasnivši da je nemoguće otkriti da li je poruka opasna prije nego što bude otvorena.

Takođe, moguće je da će poruka vanzemaljaca biti kontaminirana ili u obliku nekog kompjuterskog virusa koji može da razori vitalne sisteme na Zemlji.

Potencijalna opasnost je tolika da je najbolje takve poruke odbaciti bez čitanja, saglasni su autori studije.

“Virus” sakriven u poruci mogao bi proizvesti haos u tehnologiji i izazvati paniku.

Postoji i opasnost od virusa koji bi mogao da uništi sve mreže na Zemlji ili čak preuzeti informacione sisteme.

Kada je riječ o slanju poruka sa Zemlje u svemir, naučnici smatraju da ne bi trebalo slati nikakav kod, već poruke treba da budu ograničene na tekst, sliku, muziku ili enciklopedijske podatke, te da za šifrovanje naših poruka ne bi trebalo da bude neophodno korištenje kompjutera.

Međutim, bivša direktorka Seti instituta DŽil Tarner tvrdi da bi vanzemaljci koji doputuju sa drugog kraja svemira bili prijateljski raspoloženi.

VISE NIKO NE KRIJE DA VANZEMALJCI POSTOJE JER REALNO NE MOZEMO BITI SAMI U SVEMIRU. STO SE TICE SUSRETA SA NJIMA, TO JE VEC VRLO KOMPLEKSNO PITANJE. MOZDA IH SUSRECEMO, MOZDA NAS OTIMAJU ILI KOMUNICIRAMO PREKO VESTACKE INTELIGENCIJE KO ZNA? ZNAMO SAMO DA SU TU. A AMERICKI I RUSKI PREDSEDNICI ZAISTA TREBAJU DA PRIZNAJU NJIHOVE DOGOVORE SA VANZEMALJCIMA POCEV OD TOGA ZASTO NE SMEMO NA MESEC.