KRSNA SLAVA! JOS MALO PRICE O PORODICI! SLAVA JE INACE NAJVECI SIMBOL ZAJEDNISTVA I IDENTITETA!KAKO SMO UNISTILI SLAVU!
Srpska porodična slava uvrštena je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, što je prvo upisivanje kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu.
Slava je zaštitnik domaćeg ognjišta i pomoćnik u svakom radu, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana, naročito dece. Zato se savetuje svim mladima koji zasnivaju svoje porodice da preuzmu slavu od oca ili da odaberu vlastito krsno ime. Prve godine nakon osnivanja vlastite porodice, sin dolazi na očevu slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom dugo u zdravlju slavi krsnu slavu. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svog sveca zaštitnika u svom novom domu.
Slava - krsno ime, krsna slava ili sveti je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma i porodice. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Najstariji pomen slave u našim krajevima potiče iz 1018. godine!Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Pored porodične slave, danas postoje i crkvene, gradske, plemenske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave. Beograd tako slavi Spasovdan, Novi Sad Đurđic, a Niš Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu. U Srbiji danas postoji oko 70-tak slava. Najpoznatije su Sveti Jovan,Sveti Nikola, Djurdjevdan, Arandjelov dan...
Pravilno praznovanje krsne slave podrazumeva pripreme kao sto je dolazak popa da "sveti vodicu" ,kuca se cisti, kupuju se stvari da se ukucani "ponove"...Gosti se pozivaju licno ,a ne telefonom!Nije istina da se na slavu ne zove!
Docekivanje svakog gosta je obavezno.Sta je neophodno imati na slavi: Slavski kolac, zito,sveca, crno vino. Domacin "dvori" slavu! To znaci da ceo dan docekuje ,sluzi i ispraca goste! Slavska trpeza se deli na posnu imrsnu i to je vrlo bitno postovati. Slava je pre svega duhovna ,medjutim sluzenje svecane trpeze ume da se pretvori u bahanalije ili sto je jos gore da se umesto posne sluzi mrsna hrana sto je uvreda za sveca koji treba da se slavi.
Pravoslavni zaštitnik srpskog doma obeležava se uz određena pravila i običaje. Međutim, mnogo je onih koji nemaju baš nikakve veze sa našom tradicijom.
Sve je više domaćina koji sebi dozvoljavaju planiranje slave po sopstvenom nahođenju, tako da se čitava slava pretvori ni u šta drugo do u sveopšti krkanluk i pijanku. Svetac zaštitnik doma i porodice tako biva potpuno zanemaren, a u prvi plan izbija upravo ljudski greh stomakougađanja, proždrljivosti i neumerenosti u hrani i piću.
Mnogi domaćini ne znaju ni gde je u kući mesto slavskoj ikoni, pa je drže okačenu na bilo kom zidu, ili pak na ormanima kao ukrasni detalj. Ikona se, bez ikakve sumnje, drži okačena na istočnom zidu, jer po pravoslavnom učenju sa istoka dolazi Spasitelj.
Ako se pripreme, a nisu osveštani, kolač i žito nemaju nikakav hrišćanski, pravoslavni smisao, kao što je i besmisleno da ih domaćini kupe umesto da ih pripreme u kući. Kolač i žito glavna su obeležja slave. U crkvu se nose slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveća. Slavska sveća, ona veća, svečano se pali na dan slave, kad domaćin očita molitvu, neposredno pre rezanja osveštanog slavskog kolača. Sveštenik u crkvi nad kolačem i žitom čita molitvu u slavu i čast sveca zaštitnika porodice i u spomen na upokojene pretke. pak, naš narod naročito preteruje u jednom, ne sluteći da tako čini jedan od najvećih smrtnih grehova!Najveća greška našeg naroda je u nepoznavanju značaja i svrhe slavljenja slave.Oni koji ne nose kolač i žito u crkvu, a zovu goste na slavu, ne poštuju sveca svog doma već prave gozbu namenjenu gostima za obično prejedanje, čašćavanje i vođenje razgovora radi čistog druženja i ništa više. Gosti se smenjuju od jutra do mraka, domaćice provedu slavu na nogama, služeći jedne, a sklanjajući za drugima.
Domaćin, često pripit, učestvuje u razgovorima o politici, državi, sistemu, praznoverju, dešavanjima u čaršiji… Neke porodice odlutale su u veri toliko daleko da slave obeležavaju u kafanama i restoranima, uz muziku, sveopšte veselje i trubače. Ovim je osnovni smisao vere i krsne slave doveden do apsurda.Naročiti je greh kada se krsne slave u vreme velikih postova i posnih dana slave kao mrsne. Svi svečari trebalo bi da poštuju pravilo o posnim slavama i podsećaju se reči patrijarha Pavla: “Bolje je domaćinu da Nikoljdan ne slavi, nego da ga slavi uz mrsnu trpezu”.
Krsna slava je identitet svake porodice i porodica je definitivno kljucna rec. Covek bez porodice je uskracen za mnogo toga.Zamislite samo srecu domacina kome na slavu dolaze sinovi ,kceri,sa svojim porodicama, rodjaci, prijatelji, i domacina koji bi slavio slavu ali jedva moze da nadje par ljudi koje bi nazvao prijateljima, pritom zivi sam i sve sto treba da se spremi za slavu mora da kupi???
ZAISTA KAKAV SMO MI TO NAROD? KRSNU SLAVU UVRSTE NA UNESKOVU LISTU, A MI JE TOTALNO OBEZBOZIMO! VIDELA SAM SVOJIM OCIMA VARIJANTE SLAVLJENJA SLAVE U RESTORANU ILI BAHACENJA U Z PECENJE I PREKOMERNO PICE I NEPRIKLADNU MUZIKU U KUCI! TAKVI SMO MI! NE PREZAMO DA UNISTIMO I ONO STO JE SVETO! KAKVI SMO TO POSTALI? TRADICIJA DUGA VISE OD HILJADU GODINA DOBILA JE JEDAN CISTO POTROSACKI KARAKTER! DUHOVNO JE SMENILO MATERIJALNO! PA STA NAM ONDA OSTAJE? DA SE PRAVIMO DA SMO I DALJE LJUDI KAD SMO SVE LJUDSKO UNISTILI ZARAD SMRTNIH GREHOVA! KAD SE NI BOGA VISE NE PLASIMO STA SMO ONDA?
Srpska porodična slava uvrštena je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, što je prvo upisivanje kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu.
Slava je zaštitnik domaćeg ognjišta i pomoćnik u svakom radu, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana, naročito dece. Zato se savetuje svim mladima koji zasnivaju svoje porodice da preuzmu slavu od oca ili da odaberu vlastito krsno ime. Prve godine nakon osnivanja vlastite porodice, sin dolazi na očevu slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom dugo u zdravlju slavi krsnu slavu. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svog sveca zaštitnika u svom novom domu.
Slava - krsno ime, krsna slava ili sveti je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma i porodice. Među Slovenima, najbolje se održala kod Srba. Najstariji pomen slave u našim krajevima potiče iz 1018. godine!Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Pored porodične slave, danas postoje i crkvene, gradske, plemenske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave. Beograd tako slavi Spasovdan, Novi Sad Đurđic, a Niš Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu. U Srbiji danas postoji oko 70-tak slava. Najpoznatije su Sveti Jovan,Sveti Nikola, Djurdjevdan, Arandjelov dan...
Pravilno praznovanje krsne slave podrazumeva pripreme kao sto je dolazak popa da "sveti vodicu" ,kuca se cisti, kupuju se stvari da se ukucani "ponove"...Gosti se pozivaju licno ,a ne telefonom!Nije istina da se na slavu ne zove!
Docekivanje svakog gosta je obavezno.Sta je neophodno imati na slavi: Slavski kolac, zito,sveca, crno vino. Domacin "dvori" slavu! To znaci da ceo dan docekuje ,sluzi i ispraca goste! Slavska trpeza se deli na posnu imrsnu i to je vrlo bitno postovati. Slava je pre svega duhovna ,medjutim sluzenje svecane trpeze ume da se pretvori u bahanalije ili sto je jos gore da se umesto posne sluzi mrsna hrana sto je uvreda za sveca koji treba da se slavi.
Pravoslavni zaštitnik srpskog doma obeležava se uz određena pravila i običaje. Međutim, mnogo je onih koji nemaju baš nikakve veze sa našom tradicijom.
Sve je više domaćina koji sebi dozvoljavaju planiranje slave po sopstvenom nahođenju, tako da se čitava slava pretvori ni u šta drugo do u sveopšti krkanluk i pijanku. Svetac zaštitnik doma i porodice tako biva potpuno zanemaren, a u prvi plan izbija upravo ljudski greh stomakougađanja, proždrljivosti i neumerenosti u hrani i piću.
Mnogi domaćini ne znaju ni gde je u kući mesto slavskoj ikoni, pa je drže okačenu na bilo kom zidu, ili pak na ormanima kao ukrasni detalj. Ikona se, bez ikakve sumnje, drži okačena na istočnom zidu, jer po pravoslavnom učenju sa istoka dolazi Spasitelj.
Ako se pripreme, a nisu osveštani, kolač i žito nemaju nikakav hrišćanski, pravoslavni smisao, kao što je i besmisleno da ih domaćini kupe umesto da ih pripreme u kući. Kolač i žito glavna su obeležja slave. U crkvu se nose slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveća. Slavska sveća, ona veća, svečano se pali na dan slave, kad domaćin očita molitvu, neposredno pre rezanja osveštanog slavskog kolača. Sveštenik u crkvi nad kolačem i žitom čita molitvu u slavu i čast sveca zaštitnika porodice i u spomen na upokojene pretke. pak, naš narod naročito preteruje u jednom, ne sluteći da tako čini jedan od najvećih smrtnih grehova!Najveća greška našeg naroda je u nepoznavanju značaja i svrhe slavljenja slave.Oni koji ne nose kolač i žito u crkvu, a zovu goste na slavu, ne poštuju sveca svog doma već prave gozbu namenjenu gostima za obično prejedanje, čašćavanje i vođenje razgovora radi čistog druženja i ništa više. Gosti se smenjuju od jutra do mraka, domaćice provedu slavu na nogama, služeći jedne, a sklanjajući za drugima.
Domaćin, često pripit, učestvuje u razgovorima o politici, državi, sistemu, praznoverju, dešavanjima u čaršiji… Neke porodice odlutale su u veri toliko daleko da slave obeležavaju u kafanama i restoranima, uz muziku, sveopšte veselje i trubače. Ovim je osnovni smisao vere i krsne slave doveden do apsurda.Naročiti je greh kada se krsne slave u vreme velikih postova i posnih dana slave kao mrsne. Svi svečari trebalo bi da poštuju pravilo o posnim slavama i podsećaju se reči patrijarha Pavla: “Bolje je domaćinu da Nikoljdan ne slavi, nego da ga slavi uz mrsnu trpezu”.
Krsna slava je identitet svake porodice i porodica je definitivno kljucna rec. Covek bez porodice je uskracen za mnogo toga.Zamislite samo srecu domacina kome na slavu dolaze sinovi ,kceri,sa svojim porodicama, rodjaci, prijatelji, i domacina koji bi slavio slavu ali jedva moze da nadje par ljudi koje bi nazvao prijateljima, pritom zivi sam i sve sto treba da se spremi za slavu mora da kupi???
ZAISTA KAKAV SMO MI TO NAROD? KRSNU SLAVU UVRSTE NA UNESKOVU LISTU, A MI JE TOTALNO OBEZBOZIMO! VIDELA SAM SVOJIM OCIMA VARIJANTE SLAVLJENJA SLAVE U RESTORANU ILI BAHACENJA U Z PECENJE I PREKOMERNO PICE I NEPRIKLADNU MUZIKU U KUCI! TAKVI SMO MI! NE PREZAMO DA UNISTIMO I ONO STO JE SVETO! KAKVI SMO TO POSTALI? TRADICIJA DUGA VISE OD HILJADU GODINA DOBILA JE JEDAN CISTO POTROSACKI KARAKTER! DUHOVNO JE SMENILO MATERIJALNO! PA STA NAM ONDA OSTAJE? DA SE PRAVIMO DA SMO I DALJE LJUDI KAD SMO SVE LJUDSKO UNISTILI ZARAD SMRTNIH GREHOVA! KAD SE NI BOGA VISE NE PLASIMO STA SMO ONDA?
Нема коментара :
Постави коментар