CETVRTA VRSTA COKOLADE! ZA 40 GODINA NECE VISE BITI COKOLADE! POPITI COKOLADU JE NESTO NAJHEDONISTICNIJE STO MOZETE DOZIVETI!
Do sada su postojale tri vrste - crna, mlečna i bela. Međutim, švajcarski konditorski gigant "Barry Callebaut" stvorio je četvrtu vrstu koja se zove "rubin".Za njeno pravljenje on je koristio crvena kakao zrna i zato je roze boje. Ovo je prvi novi tip cokolade jos od 1930-te kada je nastala bela cokolada. Mada se tehnicki bela cokolada ne moze smatrati "pravom" cokoladom jer ne sadrzi kakao (osnovni sastojak cokolade). Crvena kako zrna rastu u Ekvadoru,Brazilu i Obali slonovace. Ukus ove cokolade je blago vocan ilagan i u kompaniji tvrde da je najvise namenjena milenijalcima!A sada da vidimo cinjenice zasto nam je cokolada NEOPHODNA:
Miris čokolade povećava theta moždane valove koji izazivaju opuštanje.
Mnoga su naučna istraživanja pokazala da čokolada uopšte ne podiže nivo lošeg holesterola. Zapravo, čokolada kod nekih ljudi može čak i sniziti nivo holesterola.
Cokolada ne uzrokuje karijes. Studija iz Univerziteta Osaka u Japanu je otkrila da se neki dijelovi kakaa, glavnog sastojka čokolade, zapravo bore protiv karijesa.
Casanova je smatrao čokoladu ‘eliksirom ljubavi’. Iako mnogi tvrde da je čokolada afrodizijak, nauka još nije pronašla uvjerljive dokaze.
Jedna studija sa više od 44.000 sudionika je pokazala da su oni koji su sedmično konzumirali čokoladu imali manje izglede da će doživjeti srčani udar za 22 posto.
Naučno ime za drvo na kojem raste kakao je Theobroma cacao, što znači “hrana bogova”.
Car Acteka Montezuma II je pio više od 50 šoljica čokolade dnevno.
Maje su koristile kakao kao valutu, a vrijedio je više nego zlatna prašina. Uzgoj je bio ograničen tako da vrijednost nije nikada padala.
Industrija čokolade vrijedi oko 110 milijardi dolara godišnje.
Gotovo polovina proizvedenih čokolada u svetu se pojede u Evropi.Do 17. veka čokolada je bila rezervisana za evropsku elitu.
Čokolada sadrži visoke nivoe snažnog stimulansa koji se zove ‘teobromin’. Trovanje teobrominom može uzrokovati zatajenje srca, napade, oštećenje bubrega i dehidraciju. No, da bi se otrovali čokoladom morali bi pojesti oko 10 kg.
Opsežna studija objavljena u časopisu Journal of American Medical Association je zaključila da cokolada ne igra nikakvu ulogu u nastanku akni… čak ni velike količine čokolade nisu klinički pogoršale akne.
Jedna je studija pokazala kako čokolada može umanjiti kašalj gotovo jednako efektivno kao i sirupi.
Crna cokolada je snazan antioksidant i snizava pritisak, poboljsava pamcenje i koncentraciju jer povecava protok krvi u mozgu.
Mada ubrzava rad srca vise nego dok se ljubimo sa voljenom osobom.Zene je jedu duplo vise od muskaraca, a napravljena je da se topi na 36 stepeni, bas kao sto je i telesna temperatura coveka da bi se istopila cim je stavimo na jezik.
Nisu poznate nikakve alergijske reakcije na ovu poslasticu!
Tokom zivota prosecna osoba pojede oko 160 kg cokolade.
Cokolada ima cak 600 elemenata koje joj daju ukus - poredjenja radi vino ima samo 200 elemenata.
Inace prva cokoladica je proizvedena u Engleskoj 1847-me godine.Drvo kakovac zivi i do 200 godina, ali se samo 25 godina sa njega moze ubirati zrno (samo je tada kvalitetno za proizvodnju cokolade). Jedan plod kakoa sadrzi 42 zrna, a za proizvodnju pola kilograma cokolade treba 400 zrna.
Kakaovac veoma zavisi od klimatskih uslova, a uspeva samo u područjima 20 stepeni južno i severno od Ekvatora. Odgovara mu tropska klima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja suncu.Međutim, očekivani porast temperature u budućnosti, usled globalnog zagrevanja, mogao bi u narednih 30 godina da uništi uslove potrebne za uzgoj kakaovca, a sa time i industriju cokolade, saopštila je američka Uprava za okeane i atmosferu.
Ukoliko se takav scenario obistini, uzgajivači će morati da počnu da traže nova područja za uzgoj kakaovca, najverovatnije na većim nadmorskim visinama.
Dag Hokins, iz britanske konsultantske kuće "Hardman Agribusiness", navodi da je dodatni problem to što najveći deo kakaovca proizvode siromašne porodice, koje ne mogu da priušte đubrivo i pesticide i za koje nije sigurno kako bi se snašle da moraju da počnu da sele proizvodnju.
„Više od 90 odsto svetske proizvodnje dolazi od malih gazdinstava i farmi sa slabom primenom tehnoloških mera. Svi indikatori pokazuju da bi u narednom periodu mogli da imamo deficit od 100.000 tona čokolade godišnje“, ističe Hokins.
NADAM SE DA SAM VAS UVERILA KOLIKO JE VAZNO KONZUMIRATI COKOLADU! ZIMI NAROCITO KAO NAPITAK - TOPLA COKOLADA! ZA RAZLIKU OD MAJA I ACTEKA NAROCITO POMENUTO MONTEZUME KOJI JE BIO NJEN VELIKI OBOZAVALAC MI JE PIJEMO ( JEDEMO) I VOLIMO SLATKU . ZAMISLITE MONTEZUMINU SOLJU COKOLADE SA LJUTOM PAPRIKOM I KOJEKAVIM ZACINIMA???
HEDONIZAM - DRUGO IME ZA COKOLADU!
Do sada su postojale tri vrste - crna, mlečna i bela. Međutim, švajcarski konditorski gigant "Barry Callebaut" stvorio je četvrtu vrstu koja se zove "rubin".Za njeno pravljenje on je koristio crvena kakao zrna i zato je roze boje. Ovo je prvi novi tip cokolade jos od 1930-te kada je nastala bela cokolada. Mada se tehnicki bela cokolada ne moze smatrati "pravom" cokoladom jer ne sadrzi kakao (osnovni sastojak cokolade). Crvena kako zrna rastu u Ekvadoru,Brazilu i Obali slonovace. Ukus ove cokolade je blago vocan ilagan i u kompaniji tvrde da je najvise namenjena milenijalcima!A sada da vidimo cinjenice zasto nam je cokolada NEOPHODNA:
Miris čokolade povećava theta moždane valove koji izazivaju opuštanje.
Mnoga su naučna istraživanja pokazala da čokolada uopšte ne podiže nivo lošeg holesterola. Zapravo, čokolada kod nekih ljudi može čak i sniziti nivo holesterola.
Cokolada ne uzrokuje karijes. Studija iz Univerziteta Osaka u Japanu je otkrila da se neki dijelovi kakaa, glavnog sastojka čokolade, zapravo bore protiv karijesa.
Casanova je smatrao čokoladu ‘eliksirom ljubavi’. Iako mnogi tvrde da je čokolada afrodizijak, nauka još nije pronašla uvjerljive dokaze.
Jedna studija sa više od 44.000 sudionika je pokazala da su oni koji su sedmično konzumirali čokoladu imali manje izglede da će doživjeti srčani udar za 22 posto.
Naučno ime za drvo na kojem raste kakao je Theobroma cacao, što znači “hrana bogova”.
Car Acteka Montezuma II je pio više od 50 šoljica čokolade dnevno.
Maje su koristile kakao kao valutu, a vrijedio je više nego zlatna prašina. Uzgoj je bio ograničen tako da vrijednost nije nikada padala.
Industrija čokolade vrijedi oko 110 milijardi dolara godišnje.
Gotovo polovina proizvedenih čokolada u svetu se pojede u Evropi.Do 17. veka čokolada je bila rezervisana za evropsku elitu.
Čokolada sadrži visoke nivoe snažnog stimulansa koji se zove ‘teobromin’. Trovanje teobrominom može uzrokovati zatajenje srca, napade, oštećenje bubrega i dehidraciju. No, da bi se otrovali čokoladom morali bi pojesti oko 10 kg.
Opsežna studija objavljena u časopisu Journal of American Medical Association je zaključila da cokolada ne igra nikakvu ulogu u nastanku akni… čak ni velike količine čokolade nisu klinički pogoršale akne.
Jedna je studija pokazala kako čokolada može umanjiti kašalj gotovo jednako efektivno kao i sirupi.
Crna cokolada je snazan antioksidant i snizava pritisak, poboljsava pamcenje i koncentraciju jer povecava protok krvi u mozgu.
Mada ubrzava rad srca vise nego dok se ljubimo sa voljenom osobom.Zene je jedu duplo vise od muskaraca, a napravljena je da se topi na 36 stepeni, bas kao sto je i telesna temperatura coveka da bi se istopila cim je stavimo na jezik.
Nisu poznate nikakve alergijske reakcije na ovu poslasticu!
Tokom zivota prosecna osoba pojede oko 160 kg cokolade.
Cokolada ima cak 600 elemenata koje joj daju ukus - poredjenja radi vino ima samo 200 elemenata.
Inace prva cokoladica je proizvedena u Engleskoj 1847-me godine.Drvo kakovac zivi i do 200 godina, ali se samo 25 godina sa njega moze ubirati zrno (samo je tada kvalitetno za proizvodnju cokolade). Jedan plod kakoa sadrzi 42 zrna, a za proizvodnju pola kilograma cokolade treba 400 zrna.
Kakaovac veoma zavisi od klimatskih uslova, a uspeva samo u područjima 20 stepeni južno i severno od Ekvatora. Odgovara mu tropska klima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja suncu.Međutim, očekivani porast temperature u budućnosti, usled globalnog zagrevanja, mogao bi u narednih 30 godina da uništi uslove potrebne za uzgoj kakaovca, a sa time i industriju cokolade, saopštila je američka Uprava za okeane i atmosferu.
Ukoliko se takav scenario obistini, uzgajivači će morati da počnu da traže nova područja za uzgoj kakaovca, najverovatnije na većim nadmorskim visinama.
Dag Hokins, iz britanske konsultantske kuće "Hardman Agribusiness", navodi da je dodatni problem to što najveći deo kakaovca proizvode siromašne porodice, koje ne mogu da priušte đubrivo i pesticide i za koje nije sigurno kako bi se snašle da moraju da počnu da sele proizvodnju.
„Više od 90 odsto svetske proizvodnje dolazi od malih gazdinstava i farmi sa slabom primenom tehnoloških mera. Svi indikatori pokazuju da bi u narednom periodu mogli da imamo deficit od 100.000 tona čokolade godišnje“, ističe Hokins.
NADAM SE DA SAM VAS UVERILA KOLIKO JE VAZNO KONZUMIRATI COKOLADU! ZIMI NAROCITO KAO NAPITAK - TOPLA COKOLADA! ZA RAZLIKU OD MAJA I ACTEKA NAROCITO POMENUTO MONTEZUME KOJI JE BIO NJEN VELIKI OBOZAVALAC MI JE PIJEMO ( JEDEMO) I VOLIMO SLATKU . ZAMISLITE MONTEZUMINU SOLJU COKOLADE SA LJUTOM PAPRIKOM I KOJEKAVIM ZACINIMA???
HEDONIZAM - DRUGO IME ZA COKOLADU!
Нема коментара :
Постави коментар