SVEMOGUCI PATISPANJ

SVEMOGUCI PATISPANJ BI BIO NAZIV MOJE CETVRTE KNJIGE! PRETENCIOZAN NAZIV? NE BIH REKLA. PATISPANJ JE NAJTANSTVENIJA, NAJLEPSA, NAJUKUSNIJA, NAJLADJA STVAR NA SVETU. KOLIKO SAMO NACINA IMA ZA NJEGOVO PRAVLJENJE. PO TOME JE NENADMASAN. KOLAC KOJI SE NE PRIDRZAVA STROGIH PRAVILA O SASTOJCIMA I KOLICINI ISTIH NEGO BUDI NASU KREATIVNOST. PATISPANJ JE SKORO KAO NAS GOVOR.ON NAS PREDSTAVLJA DRUGIMA!KAO I UPOTREBA PSOVKI U NASEM GOVORU. ZATO CE OVO BITI TEKST O PSOVKAMA I PATISPANJU.
Psovace ocenjuju kao nepouzdane,nedopadljive,nedruzeljubive, nevaspitane...A opet zapitajte se koliko ljudi znate koji ne psuju, koliko je pesama, filmova, knjiga bez psovki?Psovke postoje gotovo u svim kulturama (Japan je izuzetak), a većina nas ih koristi usputno i tako često da rečnik naše deca već u predškolskom uzrastu sadrži  nekih 30-40 primeraka.Pisala sam vec  o bogatstvu naseg jezika cak i u tom delu - psovke. I kako se stranci muce sa njima jer prevod na druge jezike jednostavno ne postoji.Pošto se takvi izrazi upotrebljavaju u svakodnevnom govoru, moglo bi se pretpostaviti da više nemaju moć da izazovu negativnu reakciju u sagovorniku – posebno kad su u pitanju mladi ljudi?Ili cak se mladi ljudi koji mnogo koriste psovke smatraju manje inteligentnim, sto nikako nije istina. A opet ne znaci da podrzavam ovliko psovanje, ni kod dece ni kod tinejdzera, ma uopste. Ipak psovke su nasa realnost.One su prisutne u svakodnevnom govoru kao patispanj u torti! Jedno bez drugog ne ide.A granica izmedju psovki ( kao zamenica za neke reci koje tog momenta ne mozemo da se setimo)i prostih izraza koji su zaista izreceni samo kao obicna prostota tesko je odrediti. Nekome psovanje stoji simpaticno, mladima sluzi kao dokaz pripadanja nekoj grupi,starijima za izbacivanje nervoze, a nekome zaista sluzi samo za vredjenje.Evo jednog zanimljivog rezultata iz studije o psovanju.
Učesnicima studije ponuđen je transkript fiktivnog razgovora između dve petnaestogodišnje osobe; trebalo je da zamisle da su taj razgovor čuli u prolazu, i da ocene učesnike po opštem utisku, inteligenciji, pouzdanosti, druželjubivosti, pristojnosti, i dopadljivosti. Dijalozi su ponuđeni u više verzija – dva dečaka, dve devojčice, jedan dečak i jedna devojčica. Nekada su oba govornika koristila psovke sa spiska, nekada nijedan od njih. Sve ostalo bilo je identično.
Džesika: „E, zdravo.”
Ešli: „Hej, kako si?”
Džesika: „Dobro, žurim na predavanje, ne smem da zakasnim. Znaš kakav je, sigurno će da mi sere.”
Ešli: „Što mrzim kad to rade, jebote. Samo sekundu zakasniš a odmah te drkaju.”
Džesika: „Znam, a još nas zatrpaju gradivom. Toliko imam da učim, jebote.”
Ešli: „I ja, užas. Tri kontrolna nam je najavila ona kučka.”
Defrank i Kalbo ustanovile su da studenti sve sagovornike koji psuju ocenjuju kao ne samo manje inteligentne odnosno pouzdane, već su po njima i manje dopadljivi i previše agresivni. U razgovorima između pripadnika različitih polova, žene koje psuju ocenjene su kao manje druželjubive, dok su muškarci koji psuju ocenjeni kao manje pristojni.
Ovi stavovi formirani su uprkos činjenici da skoro pola ispitanika nije smatralo da su navedene psovke naročito uvredljive. Čak i najteže rangirani izrazi („kučka“ i „jebote“) nisu ostavili jak utisak na njih, a neki ih nisu ni primetili.
„Iako ljudi ne smatraju da je upotreba ovakvog rečnika upadljivo nepristojna, on utiče na njih i formira njihovo mišljenje o sagovornicima, možda podsvesno“, Vredi istaći da se mišljenje studenata o fiktivnim tinejdžerima koji psuju možda ne može translirati na ostale segmente populacije, ali prvi utisak koji stičemo o nepoznatim osobama nije beznačajan, pa možda i ne bi bilo tako loše da svi mi pripazimo na rečnik.Sa vremenom, „ljudi su se navikli na određene psovke i u nekim situacijama ih čak očekuju“, navode naučnice. „Sa druge strane, predrasude ipak formiraju na osnovu rečnika. Izbor reči nam znači, mislili mi o tome svesno ili ne.Ako povratimo snagu psovkama, to bi moglo da spase čovečanstvo, tvrdi doktorka Ema Birn.
Tako i sa patispanjem stoje stvari. Ako stavimo previse ili premalo brasna reskiramo njegovu gnjecavost ili cak neupotrebljivost. Praviti patispanj koliko god to bilo prosto (zbog samo tri sastojka koji se stavljaju ,brasno,secer ,jaja ) ustvari prava je umetnost. Kao i kod govora. Nas vokabular moze da bude i vrlo lep  i ziv  i bez psovki ali i sa njima. Samo  treba kao i za  patispanj pravilno umesati sastojke (reci).
ZASTO BIH SVOJOJ KNJIZI DALA IMA SVEMOGUCI PATISPANJ? PATISPANJ KOJI SAM PRAVILA TOG ZIMSKOG JUTRA PRE CETIRI GODINE STVORIO MI JE SLIKU ZIVOTA ( JAJA SU SADASNJOST,SECER PROSLOST I BRASNO BUDUCNOST). PISUCI SVOJ PATISPANJ PRVIH 1000 SVAKI DAN, A ONDA SVAKI DRUGI OSTAVILA SAM SVOJOJ DECI SVOJEVRSTAN DNEVNIK I TESTAMENT I UOPSTE PRAVILA ZA ZIVOT. OTUD NJEGOVA SVEMOGUCNOST! U ZIVOTU CESTO KORISTIM PSOVKE KOJE NISAM STAVILA  U SVOJE TEKSTOVE PA ISPADAM LICEMERNA. PRIZNAJEM DA PSUJEM MOZDA NEKAD I MALO PREVISE,ALI ZATO SAM MAJSTOR ZA PATISPANJ!

MIKROEKSPRESIJA

MIKROEKSPRESIJA JE U STVARI ONA NESVESNA MIMIKA NASEG LICA KAD RAZGOVARAMO SA NEKIM! UZ GOVOR TELA I RUKU ONA JE JEDNO OD SIGURNIJIH ;NEVERBALNIH KOMUNIKACIJA! Realno gledano svaki covek svesno i nesvesno pokusava da sakrije svoje emocije da ne bi povredio sebe ili druge. I to mu obicno uspeva ako niste psiholog ili ne znate bar neki trik mikroekspresije.Svakom coveku jake emocije mogu da dovedu cak i do fizickih problema sa organizmom kao sto su bes koji nam dize pritisak a usporava rad jetre,zatim sok sa porastom adrenalina izaziva smetnje u radu srca,strah izaziva preteranu potrebu za mokrenjem(znaci direktno utice na bubrege),tuga recimo dovodi zbog stalnog plakanja do fizickog umora,kratkog daha i problema sa plucima, a stalna briga dovodi do cira na zelucu ili raka na probavnim organima.Pitate se kakve veze imaju ove jake emocije sa celom pricom? Pa recimo ja sam sigurna da krijuci u sebi ove emocije unistavate svoje organe.a krijuci svesno pokrete vaseg lica i tela takodje ostecujete svoj organizam. Mnogo ljudi je dozivelo neverovatno iznenadjenje kada im je licni zivac (onaj zivac na licu) otkazao poslusnost i ostavio vam lice u nekoj njemu poznatoj grimasi! Ne kazem da treba da budete potpuno iskreni jer zaista mozete povrediti nekog (ili sebe) ali trenirajte opusteno ponasanje kad god mozete,a "slaganje face" cuvajte samo za situacije koje to neizistavno traze. A ako vas ipak izraz lica oda molite Boga da je to pred bliskom osobom jer pred onima koji vam ne misle bas dobro to moze biti vrlo lose po vas. To vam je onda otkrivena slaba tacka,a onda vam sledi bol jer ljudi jedva cekaju da vam otkriju tu tacku.
Buducnost. Nekako se u ovoj temi osecam kao da hodam po zici. Jer u jednom momentu mislim na svesno kontrolisanje tela,a u jednom na ono nesvesno. Verujem da ce nas u buducnosti jako izmanipulisati narocito u smislu osecanja. Jednostavno ce nam ih uzeti.A onda i nase lice i telo nece imati problem da sakriju nesto sto ne postoji. Tako da ce se u pocetku odrzati jos neko vreme samo verbalna komunikacija,dok ne dodje do telepatske razmene misli. Naravno ne znam kad ce se sve ovo desiti(iako realno idemo u tom pravcu pustajuci da nas vredjaju svojim pokazivanjem intimnih delova tela umesto lica u najnizem i najprostijem neverbalnom komuniciranju.A dotle dok ne izgubimo nase tako dragocene emocije i moral moramo mnogo da se pazimo u tom ne verbalnom delu komunikacije cuvajuci svoje telo i lice,a opet cuvajuci i nas i druge od bola,ponizenja i uvreda!
Proslost. Neverbalna komunikacija verovatno postoji mnogo pre verbalne. I eto odrzala se od postanka coveka. I danas nam koristi i u najbanalnijim situacijama kad ne razumemo strani jezik ili kad nas jednostavno mrzi da pricamo pa samo pokazemo gestom sta zelimo. Zaista sam fascinirana spektrom osecanja i zelja koje se mogu pokazati izrazom lica ili pokretom tela ili ruku.  Materijala ima za  citavu jednu knjigu. I zato sam ja samo pomenula tu temu,a ko se zamisli nad ovim tekstom kao i ja i krene u iskopavanje po internetu nek se cuva foruma,vikipedije nego nek prava objasnjenja vidi od strucnjaka(nadam se da i oni nisu "kobojagi strucnjaci" jer je na internetu sve moguce. Zato je mozda bolje kao i uvek moja navika da se potraze prave knjige o temi koja nas zanima.
OPUSTENO LJUDI CUVAJTE SVOJE LICE I TELO!