CECA I KARLEUSA

OVIH DANA SU 'IZBACILI" CECU IZ UDZBENIKA. KARLEUSA JE VALJDA JOS TAMO. NA FEJSU KAZU DA BI ZORICU BRUNCLIK MOGLI JEDINO DA STAVE  U BOJANKU. NA SVE TO KREATIVNA RADIONICA KOJU SAM POMINJALA NEK IDAN POKUSAVA DA PROBUDI KREATIVNOST NASE DECE.  I JOS SVASTA NESTO! ZASTO JE OBRAZOVANJE U NASOJ ZEMLJI TOLIKO LOSE. ILI TOLIKO DOBRO U ODNOSU NA NEKA DRUGA ALI I DALJE NEDOVOLJNO DOBRA ZA MILENILIJALCE.IZVINJAVAM SE UMESANI SU I BIGZ I ZAVOD ZA IZDAVANJE UDZBENIKA. ZNATE LI STA JE VECNOKRET?
Kakva drzava takvo i obrazovanje. Kakvo drustvo i kakva civilizacija takva su  i deca koju mi stariji "trujemo" turbo folkom, trep rokom, rijaliti sou programima i ostalim "kulturnim sadrzajima". Kulturno nasledje treba to i da bude. Da Vuk Karadzic uvek bude na naslovnoj stranici bukvara , a da decije pesmice deca uce od cika Jove Zmaja. Ljubivoja Rsumovica, Duska Radovica a ne od Marine Tucakovic! I uopste nije vazno sto deca takvu muziku  htela ili ne slusaju jer su potpuno dve razlicite stvari ono sto nas okruzuje ( mislim na trenutnu modu i kulturu), a kultura ona prava koja treba da obrazuje decu svake generacije se nalazi u udzbenicima jer joj je tamo mesto.Sta bi bilo da su umesto cika Jovinih pesama ubacivani stihovi tadasnjih poznatih pevaca? A pre njih isto tako u svakom veku? Kulturno nasledje se nasledjuje i slusi obrazovanju kome je mesto u udbenicima. Svaka generacija treba da dobije isto kulturno nasledje.Udžbenik je knjiga u kojoj se date definicije, zadaci i u kojem je objašnjeno školsko gradivo. Uz njega obično ide i radna sveska sa zadacima iz prakse, a ponekad i disk sa vežbama i zadacima.
Popularna pevačica narodne muzike Svetlana Ceca Ražnatović ušla je u jedan od udžbenika za osnovnu školu.Tačnije, stihovi jedne njene popularne pesme. Reč je o udžbeniku za peti razred osnovne škole a đaci će na njenim stihovima učiti padeže ."Sećaš li se, lepi grome moj, nekada je tlo pod nama pucalo", glasi jedan od zadataka sa stranice koja je dospela na Instagram.  Izbor stihova iz pesme „Sećaš li se, lepi grome moj“ koju peva Svetlana Ceca Ražnatović nije se greškom našao u radnoj svesci za srpski jezik i književnost za peti razred osnovne škole, tvrdi za Danas Olivera Đikanović, glavna i odgovorna urednica u izdavačkoj kući BIGZ.Polemika o tome da li je stihovima Svetlane Ražnatović mesto u udžbeniku pokrenuta je na društvenim mrežama, nakon što je objavljena fotografija jednog zadatka iz radne sveske, u kojem se od učenika traži da podvuku imenice u vokativu u stihovima iz poezije i popularne kulture.
Ona navodi da je udžbenik urađen u skladu sa zahtevima refome u kojoj se insistira na ostvarivanju ishoda, a ne na propisivanju sadržaja.Ovde je možda reč o intrigantnijem primeru koji apsolutno zadovoljava ishod i nije materijalna greška  smatra Đikanović. Komentar iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nismo uspeli da dobijemo. Povodom polemike na društvenim mrežama oglasila se i Svetlana Ražnatović komentarom: „Pa sad baš taj stih, ima lepših. Zar ne?“.Pevačica Jelena Karleuša se na svom Tviter profilu pohvalila da je pomenuta u udžbeniku koji se koristi na prvoj godini Fakulteta političkih nauka.Radi se o predmetu Uvod u političku teoriju (Jelena je, verovatno greškom, napisala da se predmet zove Uvod u političke nauke, prim. aut), a Karleuša se nalazi među zvezdama koje se, kao primeri, nalaze u udženiku "Elementi vladavine" čiji je autor Nenad Kecmanović.EVO JEDNOG PRIMERA KAO SU U SRBIJI NASTALI PRVI UDZBENICI. PROFESORI SU DIKTIRALI ,A DJACI PISALI IZ TIH ZABELESKI NASTALE SU PRVE PISANE KNJIGE VEZANE ZA RAZNE OBLASTI( SRPSKI, MATEMATIKA,ISTORIJA, FIZIKA,BIOLOGIJA...)
Fizika se u Srbiji izuzetno kasno razvila i mada je danas (uz IT i biomedicinska istraživanja) jedna od naših najuspešnijih disciplina, fizika kod nas zamah dobija u XX veku. Prva ikada održana predavanja iz fizike na teritoriji Srbije drže se tek od 1839. godine, po osnivanju Liceja, što je naša prva ustanova visokog obrazovanja koja će kasnije prerasti u Veliku školu i potom Univerzitet, i to u okviru predmeta Prirodoslovlje ili Jestastveslovlje (to je bio nesrećni slavenoserbski naziv za fiziku i druge prirodne i tehničke nauke). Ova predavanja studentima decenijama ne drže fizičari nego lekari, filolozi i filozofi jer fizičara u Srbiji tokom većeg dela XIX veka – nema.
No, zahvaljujući izvanrednom trudu lekara Vuka Marinkovića (1808-1859), profesora fizike na Liceju od 1849. do 1859. u srpski jezik su uvedeni gotovo svi danas znani pojmovi iz fizike i drugih srodnih nauka, ali i svakodnevnog života, koji je danas teško zamisliv bez pojmova iz prirodnih nauka. Budući autor prvog udžbenika iz fizike izdatog u Srbiji, obimnog i sjajno napisanog dela u dva toma pod nazivom “Načela fizike”, Marinković je za potrebe ove knjige osmislio lepe srpske nazive za pojmove kao što su težina, masa, sila, gustina, putanja i zračenje.
Njegovo ime za perpetuum mobile bilo je – večnokret. Međutim, ovaj naziv se nije održao ni u govoru, ni u literaturi. Cinik bi u tome čak mogao videti kako se u Srbiji nikada nisu pomirili sa nemogućnošću postojanja perpetuum mobile-a, pa mu ni ime nije prihvaćeno. Naravno, i neki drugi Marinkovićevi pojmovi, mahom oni koji su se oslanjali na slavenoserbska rešenja, nisu opstali i kasnije su zamenjeni drugim imenima. Takav primer je dviženje za jedan od centralnih fizičkih pojmova koji danas jednostavno zovemo – kretanje. No, zaista je zanimljivo kako večnokret nije čak dobio ni alternativno ime, mada se često koristi.
Marinković je bio impresivno obrazovan srpski lekar iz Novog Sada, koji se školovao u Egeru, Pešti, Beču i Berlinu. Kad mu je tokom revolucije 1849. u požaru nakon bombardovanja Novog Sada izgorela kuća, a on ostao bez imovine i biblioteke, sa porodicom se doselio u kneževinu Srbiju kako bi predavao na Liceju u Beogradu. Mesto profesora fizike bilo je hronično upražnjeno i pošto ga je knezu Aleksandru Karađorđeviću za to postavljenje preporučio ministar prosvete, prihvatio se posla. I na tom položaju ostao do smrti.
Po izričitom nalogu Ministarstva prosvete je 1851. napisao udžbenik za svoja predavanja “Načela fizike”, a u njegovoj pripremi je kombinovano koristio ubedljivo najbolje preglede iz fizike na francuskom i nemačkom tog doba. Knjiga je pisana ne samo za studente već i “za samouke”, kako navodi autor. Vrlo je čitka i danas, a može se lako naći i pregledati u digitalnom arhivu Matice srpske. Na fotografiji je prikazana jedna tabla sa ilustracijama iz drugog toma Načela.
Ovo delo, izuzetno važno za razvoj prvih naučnika i inženjera u Srbiji, ipak nije prva naša knjiga posvećena fizici, budući da je u Austro-Ugarskoj još 1801. Atanasije Stojkovič štampao delo “Fizika”. No, pisano na izumrlom slavenoserbskom jeziku, visokoparnim, enciklopedijskim stilom, mada istorijski bitno i danas vrlo poznato, Stojkovičevo delo ostalo je “nepročitano” i imalo daleko manje uticaja na razvoj nauke od Marinkovićevih danas podosta zaboravljenih “Načela fizike”.
MORAMO DA ZAUSTAVIMO PRETVARANJE UDZBENIKA U POPULARNU LITERATURU. JESTE GRADIVO DOSTA SUVOPARNO I NA TOME SE MORA DOSTA RADITI .MEDJUTIM, NIKAKO SE NE SME PRECI OKVIR KOJI JE DAVNO USPOSTAVLJEN.
 

SVEMOGUCI PATISPANJ

SVEMOGUCI PATISPANJ BI BIO NAZIV MOJE CETVRTE KNJIGE! PRETENCIOZAN NAZIV? NE BIH REKLA. PATISPANJ JE NAJTANSTVENIJA, NAJLEPSA, NAJUKUSNIJA, NAJLADJA STVAR NA SVETU. KOLIKO SAMO NACINA IMA ZA NJEGOVO PRAVLJENJE. PO TOME JE NENADMASAN. KOLAC KOJI SE NE PRIDRZAVA STROGIH PRAVILA O SASTOJCIMA I KOLICINI ISTIH NEGO BUDI NASU KREATIVNOST. PATISPANJ JE SKORO KAO NAS GOVOR.ON NAS PREDSTAVLJA DRUGIMA!KAO I UPOTREBA PSOVKI U NASEM GOVORU. ZATO CE OVO BITI TEKST O PSOVKAMA I PATISPANJU.
Psovace ocenjuju kao nepouzdane,nedopadljive,nedruzeljubive, nevaspitane...A opet zapitajte se koliko ljudi znate koji ne psuju, koliko je pesama, filmova, knjiga bez psovki?Psovke postoje gotovo u svim kulturama (Japan je izuzetak), a većina nas ih koristi usputno i tako često da rečnik naše deca već u predškolskom uzrastu sadrži  nekih 30-40 primeraka.Pisala sam vec  o bogatstvu naseg jezika cak i u tom delu - psovke. I kako se stranci muce sa njima jer prevod na druge jezike jednostavno ne postoji.Pošto se takvi izrazi upotrebljavaju u svakodnevnom govoru, moglo bi se pretpostaviti da više nemaju moć da izazovu negativnu reakciju u sagovorniku – posebno kad su u pitanju mladi ljudi?Ili cak se mladi ljudi koji mnogo koriste psovke smatraju manje inteligentnim, sto nikako nije istina. A opet ne znaci da podrzavam ovliko psovanje, ni kod dece ni kod tinejdzera, ma uopste. Ipak psovke su nasa realnost.One su prisutne u svakodnevnom govoru kao patispanj u torti! Jedno bez drugog ne ide.A granica izmedju psovki ( kao zamenica za neke reci koje tog momenta ne mozemo da se setimo)i prostih izraza koji su zaista izreceni samo kao obicna prostota tesko je odrediti. Nekome psovanje stoji simpaticno, mladima sluzi kao dokaz pripadanja nekoj grupi,starijima za izbacivanje nervoze, a nekome zaista sluzi samo za vredjenje.Evo jednog zanimljivog rezultata iz studije o psovanju.
Učesnicima studije ponuđen je transkript fiktivnog razgovora između dve petnaestogodišnje osobe; trebalo je da zamisle da su taj razgovor čuli u prolazu, i da ocene učesnike po opštem utisku, inteligenciji, pouzdanosti, druželjubivosti, pristojnosti, i dopadljivosti. Dijalozi su ponuđeni u više verzija – dva dečaka, dve devojčice, jedan dečak i jedna devojčica. Nekada su oba govornika koristila psovke sa spiska, nekada nijedan od njih. Sve ostalo bilo je identično.
Džesika: „E, zdravo.”
Ešli: „Hej, kako si?”
Džesika: „Dobro, žurim na predavanje, ne smem da zakasnim. Znaš kakav je, sigurno će da mi sere.”
Ešli: „Što mrzim kad to rade, jebote. Samo sekundu zakasniš a odmah te drkaju.”
Džesika: „Znam, a još nas zatrpaju gradivom. Toliko imam da učim, jebote.”
Ešli: „I ja, užas. Tri kontrolna nam je najavila ona kučka.”
Defrank i Kalbo ustanovile su da studenti sve sagovornike koji psuju ocenjuju kao ne samo manje inteligentne odnosno pouzdane, već su po njima i manje dopadljivi i previše agresivni. U razgovorima između pripadnika različitih polova, žene koje psuju ocenjene su kao manje druželjubive, dok su muškarci koji psuju ocenjeni kao manje pristojni.
Ovi stavovi formirani su uprkos činjenici da skoro pola ispitanika nije smatralo da su navedene psovke naročito uvredljive. Čak i najteže rangirani izrazi („kučka“ i „jebote“) nisu ostavili jak utisak na njih, a neki ih nisu ni primetili.
„Iako ljudi ne smatraju da je upotreba ovakvog rečnika upadljivo nepristojna, on utiče na njih i formira njihovo mišljenje o sagovornicima, možda podsvesno“, Vredi istaći da se mišljenje studenata o fiktivnim tinejdžerima koji psuju možda ne može translirati na ostale segmente populacije, ali prvi utisak koji stičemo o nepoznatim osobama nije beznačajan, pa možda i ne bi bilo tako loše da svi mi pripazimo na rečnik.Sa vremenom, „ljudi su se navikli na određene psovke i u nekim situacijama ih čak očekuju“, navode naučnice. „Sa druge strane, predrasude ipak formiraju na osnovu rečnika. Izbor reči nam znači, mislili mi o tome svesno ili ne.Ako povratimo snagu psovkama, to bi moglo da spase čovečanstvo, tvrdi doktorka Ema Birn.
Tako i sa patispanjem stoje stvari. Ako stavimo previse ili premalo brasna reskiramo njegovu gnjecavost ili cak neupotrebljivost. Praviti patispanj koliko god to bilo prosto (zbog samo tri sastojka koji se stavljaju ,brasno,secer ,jaja ) ustvari prava je umetnost. Kao i kod govora. Nas vokabular moze da bude i vrlo lep  i ziv  i bez psovki ali i sa njima. Samo  treba kao i za  patispanj pravilno umesati sastojke (reci).
ZASTO BIH SVOJOJ KNJIZI DALA IMA SVEMOGUCI PATISPANJ? PATISPANJ KOJI SAM PRAVILA TOG ZIMSKOG JUTRA PRE CETIRI GODINE STVORIO MI JE SLIKU ZIVOTA ( JAJA SU SADASNJOST,SECER PROSLOST I BRASNO BUDUCNOST). PISUCI SVOJ PATISPANJ PRVIH 1000 SVAKI DAN, A ONDA SVAKI DRUGI OSTAVILA SAM SVOJOJ DECI SVOJEVRSTAN DNEVNIK I TESTAMENT I UOPSTE PRAVILA ZA ZIVOT. OTUD NJEGOVA SVEMOGUCNOST! U ZIVOTU CESTO KORISTIM PSOVKE KOJE NISAM STAVILA  U SVOJE TEKSTOVE PA ISPADAM LICEMERNA. PRIZNAJEM DA PSUJEM MOZDA NEKAD I MALO PREVISE,ALI ZATO SAM MAJSTOR ZA PATISPANJ!

DOSADA

DOSADA JE STANJE U KOME ZELIMO NEKU AKTIVNOST,ALI NE ZNAMO TACNO STA ZELIMO! NE RADIS NISTA JER TI JE DOSADNO-DOSADNO TI JE JER NE RADIS NISTA!
Sindrom dosade postoji oduvek,ali se nikada do sada nije smatrala problemom- jednostavno bila je dosada. Ali danas dosada ubija jer radja jos dosade, a onda se poseze za porocima- sta drugo? Za necim kreativnim, ispravnim, korisnim- naravno ne!Lako je ako si dete. Za decu su napravljene igracke kao lek protiv dosade. Za odrasle leka nema jer zvanicno dosada nije bolest!A ipak ima dva oblika trenutna i hronicna bas kao i ostale bolesti. Postoje tri vrste trenutne dosade: kada ne mozemo da radimo ono sto hocemo, kada moramo da radimo ono sto necemo, ili kad jednostavno ne umemo da se aktivno ukljucimo da  nesto radimo.Trenutna dosada moze da bude i uzrok i posledica depresije.seneka je lepo rekao :Dan je dug onome ko ne radi. Depresija koja je prouzrokovana dosadom sve vise obuzima coveka i on postaje zavisnik od  pusenja, drogiranja, kockanja... Poroci su stvoreni za ljude kojima je dosadno.  Ako si ceo dan aktivan i imas obaveze tesko imas vremena da se posvetis recimo kockanju ili drogiranju, opijanju...Dosada koja je presla u hronicno stanje u kome osoba provodi svo vreme "dosadjujuci se" teska je i za tu osobu ( pa se ona okrece porcima) i za njenu okolinu koja takvo ponasanje smatra opasnim za celokupnu porodicu. Sto ono zapravo i jeste!Ovo je upozorenje za roditelje! Ne dozvolite da vasoj deci bude dosadno. Danasnje generacije ne znaju da se igraju sa gore pomenutim igrackama i uopste su vise sklone dosadi nego ikada. I pored sve ove tehnologije koja je zauzela  mesto medama, Barbikama i auticima deci je dosadno jer su prepustena sma sebi  i toj tehnologiji. Opet ne treba ni preterivati upisati trogodisnje dete na ucenje engleskog, kompjutera, balet i to sve odjednom.
Oskar Vajld je takodje smatrao da je dosada jedina strasna stvar na svetu. A ja mislim da su dosada i usamljenost u istom rangu  i da mozda udruzene deluju jos opasnije i dovode do depresije. Mozda i ja ove blogove pisem bas iz usamljenosti i dosade?
Dosada nas znaci moze "uhvatiti" dok smo js dete, u skoli ( zato se valjda i bezi toliko sa casova), na poslu ( kada nam posao vise nije zanimljiv), ali u vezi. Mislim, da je dosada najveci neprijatelj veze.Razmislite da li ste na pocetku sve vreme bili posveceni tome da zabavite svog partnera? A onda ste vremenom usli u rutinu i nekako ste se uvukli u "svoj ugao"! Sve manje pricate, sve manje stvari radite zajedno  i gle cuda sve vise se udaljavate jedno od drugog i trazite nove izazove i zabavu negde izvan vase veze! Postoji jedan recept koji sasvim efikasno, bar na neko vreme, uklanja dosadu iz veze a to je iskrenost. Pitanje koje će sasvim sigurno privući partnerovu punu pažnju je: Je li i tebi nekada dosadno u našoj vezi? Mnogo puta se potvrdilo da razgovor o dosadi u vezi postaje krajnje zanimljiv, ali i koristan jer može dovesti do promene i smišljanja novih načina provođenja zajedničkog vremena.
Znaci dosada se mora saseci  u korenu  i potpuno izbaciti iz zivota. Na ovaj ili onaj nacin. I potpuno je taj nacin individualan za svaku osobu! Ne nasedajte na "univerzale" recepte oni ne postoje. Sto bi danasnji "savetnici za zivot " rekli u glas: bavite se sportom! Da, to je dobro biti aktivan. Ali sport sam po sebi ne moze prevazici dosadu i usamljenost.  Da bi se osecali ispunjeno morate pronaci ono sto zaista volite da radite i ne dozvolite da vam neko to zabrani i oduzme. U vezi probajte da podelite svoja interesovanja i aktivnosti sa partnerom. A kada su deca u pitanju nemojte napraviti gresku pa ih "na silu' zabavljati kad god im je dosadno ( deca su tirani  i zloupotrebice to) i jos nece nauciti kako da prevazidju dosadu sto ce im jako smetati u buducem zivotu.
DOSADA SE PREVAZILAZI TAKO STO JOJ SE NADJE IZVOR, SUSTINA ZBOG CEGA JE NASTALA? AKO TO UMEMO SEBI DA ODGOVORIMO VEC SMO NA VISE OD POLA PUTA KA RESAVANJU TOG NEIZDRZIVOG STANJA DOSADE!

PAMETNA ODECA

KAD SMO KOD INTELIGENCIJE I PAMETI EVO JOS NECEGA ZA STA NIKAD NE BI UPOTREBILI TAJ IZRAZ. JUCE BILJKE DANAS ODECA. Naucnici predvidjaju da ce do 2025-te godine tehnologija toliko napredovati da cemo svako jutro stampati na 3D stampacu svoju "pametnu odecu" koju cemo uvece reciklirati. To mi se svidja jer stedi vreme i novac jer nema pranja,peglanja,kupovine novih stvari, a i podstice kreativnost.Onda na tu odecu stavimo  elektricni generator velicine atoma kojim mozemo da napajamo svoje mobilne telefone i cipove.A kad smo kod cipova  moramo da shvatimo da cemo hteli to ili ne svi biti cipovani kao i nase okruzenje.Senzori ce biti svuda i prikupljace informacije u jedinstveni kompjuter mada pojma nemam zasto to nekome treba ili kome to treba?Uvek ukazujem na to da se prvo pojavi knjiga,film ili igracka,a onda se pojavi u realnom zivotu. To povezanost je vise nego slucajna. I dokazuje jos jednu moju teoriju da ljudi koji "unapred" pisu o nekoj tehnologiji ustvari samo pre nas znaju za nju, mada nisam sigurna na koji nacin saznaju. Jer  bi malo nelogican sled dogadjaja bio da bude prvo film,a onda da naucnici na osnovu njega naprave nesto zato sto bi onda taj koji je to izmislio za potrebe filma bio pronalazac - realno.Tako se u filmi Ljudi u crnom koristi svetlo da bi se "izbrisalo pamcenje", a naucnici tek sada pisu o distopiji - tretmanu svetlom koje brise pamcenje..Zatim ljudske misli i namera mogu uticati na fizicku stvarnost kao molekularna struktura vode.Lepo izbrisemo iz secanja  sve lose dogadjaje,strahove  i  upisemo samo lepa secanja i pozitivno razmisljanje.Nije lose kad bi to zaista moglo da se ostvari. Jer naucnici vec duze vremena pokusavaju da kontrolisu um. Ali ako i ne moze bas na nacin kako sam opisala pomocu cipova ce nas svakako kontrolisati.
Buducnost. Sve se vise plasim da ce sve oko nas biti pametnije u odnosu na nase trenutne sposobnosti. Dzon Lin Vang koji je radio na onom gore pomenutom generatoru kaze da ce uskoro biti moguce stvaranje nano sistema debljine jedan atom koji ce se sami napajati skupljanjem mehanicke energije iz okruzenja. To neminovno vodi i do spajanja ljudi i masina.Tako da nam i ona "pametna odeca" vrlo brzo nece ni biti potrebna. Kontrola uma ljudi-masina bice vise nego laka. Hologrami i virtualna stvarnost zamenice ljude i na radnim mestima, a bogami i u bracnim krevetima. Za seks bice dovoljan HOLODEK AKO STE GLEDALI ZzVEZDANE STAZE TO VAM JE ONA MASINA KOJA VAM OBEZBEDJUJE ORGAZAM. I tako biljke senzori, cipovi u nama i oko nas,tehnologija zamenila potrebe ljudi za jelom ,seksom i snom nekim nezamislivim nacinima za zadovoljavanje istih. Ne svidja mi se, ali da li to mogu da promenim? Sta je tu je.Neki nepoznat novi nacin zivota koji na zalost prebrzo stize.
Proslost. Verovali smo da smo najmocniji na planeti. Nista u nasem okruzenju nije bilo pametnije od nas. Ziveli smo u dobrim odnosima sa prirodom, a sve svoje potrebe smo zadovoljavali iskljucivo svojim trudom,radom,razmisljanjem,telom.I bilo nam je super. A onda smo krenuli nezadrzivo da otkrivamo nove-stare-nove tehnologije i da sebi oduzimamo jednu po jednu moc. Sto mentalnu sto fizicku i od gospodara smo postali robovi.
KAO ZENA PROTESTVUJEM PROTIV PROIZVODNJE I RECIKLIRANJA 'PAMETNE ODECE' JER STA CE MI ODECA I OBUCA AKO NE MOGU KAD MI DODJU PRIJATELJICE DA VADIM STVARI IZ ORMANA I DA IH CELO POPODNE PROBAMO UZ CASKANJE I NEVEROVATNO UZIVANJE. ILI DA IDEMO U SOPING I SATIMA BIRAMO KOMADE ODECE I OBUCE....