LJUBAV I STRAH

LJUBAV  I STRAH SU NAJJACE EMOCIJE I NE MOGU SE SAKRITI! BIOCENTRIZAM! POTROSACKO DRUSTVO JE ZNAK PADA MORALA I NE ZNANJA STA SU PRAVE VREDNOSTI!
Jedan od dobro poznatih aspekata kvantne fizike jeste da određena opažanja ne mogu apsolutno biti predviđena. Umesto toga, postoji čitav niz mogućih opservacija sa različitom verovatnoćom. Jedno učestalo objašnjenje, interpretacija „mnoštva svetova", tvrdi da svaka od ovih mogućih opservacija korespondira sa drugačijim univerzumom (multiverzum).
Nova naučna teorija nazvana biocentrizam malo je pročistila te ideje. Postoji beskonačan broj univerzuma, i sve što verovatno može da se desi, dešava se u njima. Smrt ne postoji u pravom smislu u ovim scenarijima. Svi mogući univerzumi postoje u isto vreme, bez obzira na to šta se u njima dešava. Iako su naša tela predodređena da budu uništena, osećaj života ‒ „Ko sam ja?", zapravo je fontana energije od 20 vati koja kontroliše mozak.
Međutim, ova energija ne nestaje nakon smrti. Jedan od najpouzdanijih aksioma nauke jeste da energija nikada ne umire ‒ ona ne može biti stvorena ni uništena. Da li se ova energija prenosi sa jednog sveta na drugi? Sudeći po biocentrizmu, prostor i vreme nisu tvrdi objekti kakvim ih smatramo. Ukoliko mahnete rukom kroz vazduh - ukoliko uklonite sve, šta je ostalo? Ništa. Ista stvar može se primeniti i na vreme. Mi ne možemo da vidimo ništa kroz kosti koje okružuju naš mozak. Sve što vidimo i osećamo trenutno je vrtlog informacija koji se dešava u našoj glavi. Prostor i vreme samo su alati koje koristimo kako bismo sve povezali. Smrt ne postoji u vanvremenskom i besprostornom svetu.
Na samom kraju, čak je i Albert Ajnštajn priznao: „Moj stari prijatelj napustio je ovaj čudan svet ispred mene. To ne znači ništa. Ljudi poput nas znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo tvrdoglavo uporna iluzija". Besmrtnost ne znači neprestano postojanje u vremenu bez kraja, ona je smeštena van vremena. O tome ja stalno pricam.
I deca, odrasla u materijalistikom svetu kakav je naš, prihvataju ova pravila i postaju opsednuta brendovima, čije cene najčešće ne odgovaraju platežnoj moći njihovih roditelja..U želji da budu prihvaćeni i "in" deca potpadaju pod uticaj nerealnih zahteva da sve na njima bude skupo i markirano. Te zahteve nameću jednu drugima, odnosno često dete koje dolazi iz dobro situirane porodice proziva i ponižava svoje vršnjake, kako ako ne nose skupo, manje vrede.Skineš se i pokažeš etiketu. Kažeš koliko je nešto koštalo. Što skuplje, to bolje. Niko neće da bude luzer koji nosi patike jefitnije od 20.000 dinara. Mene su terali da skinem duks i da im pokažem etiketu. I da kažem u kojoj radnji sam kupio - rekao je našim novinarima učenik jedne osnovne škole iz Pančeva.
Sve ovo podseća na američke filmove u kojima se bogati klinci razbacuju novcem svojih roditelja. Da ih srpska deca podražavaju vidi se i po tome što im je engleski akcenat najbolji kada izgovaraju imena marki, koriste njihov žargon, a vrednost svoje odeće izražavaju u dolarima.
A čak su i domaći zabavljači našli sebi mesto u ovom trendu. Na Jutjubu postoje kanali u kojima deca iz Srbije opisuju šta na sebi nose i koliko to košta. Naravno, u dolarima. Potom sami daju ocene skupih patika:Ne volim 95-ice, to nose svi mali naloženi garserčići Beograda - komentariše jedna devojčica patike koje koštaju oko 200 dolara.
A sad da se vratimo na emocije sa pocetka price. Da vidite koliko je u stvari sve UVEK povezano. Strah! Najjaca nekontrolisana emocija. Spisak onoga cega nas je strah je beskonacan, kao prostor i vreme. Strah od smrti i napada na nas zivot je stalno prisutan. Cuvajuci nase telo od fizicke smrti zaboravljamo na nasu dusu na onaj 21 gram energije koji smo zapravo mi. Medjutim, protiv toga se ne moze nista. Takvi smo kakvi smo. Zivimo u telu koje nam se svidja samo ako je lepo kao na reklamama iu spotovima i ako je na njemu brendirana odeca. Uzas!
Ljubav - najjaca emocija koja se ne moze kontrolisati. I sto je manje imamo vise smo okrenuti materijalnim stvarima. Uzas! Ali ljudi, ako ne dajete ljubav i ne volite prave stvari koje su toga vredne, onda i treba da vas je strah zivota koji zivite!
Drustvo  u kome vladaju povrsne  emocije i u kome je materijalno daleko iznad nematerijalnog je drustvo u kome vlada strah. Strah da necete biti prihvaceni! I taj je strah mnogo strasniji i realniji od straha od smrti.
ZATO VOLITE LJUDE, VOLITE PRAVE STVARI, NE STEDITE EMOCIJE DA BI IH DOBILI  NAZAD. BUMERANG SISTEM FUNKCIONISE OD KADA JE SVETA I VEKA. VERUJTE MI! NE PLASITE SE ZATO STO NE NOSITE BRENDIRANE STVARI. PLASITE SE ONIH KOJI IH NOSE. I NIJE PRIHVATANJE OD TAKVIH LJUDI KLJUCNO ZA VAS ZIVOT. VISE TEZITE  TOME DA VAS PRIHVATE LJUDI OTVORENOG UMA I SIROKOG SHVATANJA. I ONDA CE STRAH NESTATI, A LJUBAV CVETATI!

GLUPOST,STRAH I MOC

GLUPOST JE POTREBNA ZDRAVLJU - GOVORIO JE DUSKO RADOVIC! DANAS - GLUPOST I TE KAKO STETI ZDRAVLJU! STRAH JE MOC! A STA BUDE KADA SE UDRUZE GLUPOST I STRAH? I DA SE RAZUMEMO NA SNAZI JE VLADAVINA GLUPOSTI, STRAHA I MOCI!
Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.
Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran - rekao je Ajnstajn i bio je naravno u pravu.
Strah je jedna od četiri osnovne emocije. Kažemo da su četiri osnovne emocije radost, žalost, srdžba i strah, jer se i filogenetski i ontogenetski javljaju najranije.
Riječ emocija dolazi od latinske riječi movere, što znači pokretati. Svaka se emocija sastoji od sljedeće četiri komponente: fiziološke aktivacije, kognitivne interpretacije, facijalne ekspresije te ponašanja.Strah definiramo kao intenzivan i neugodan osjećaj u vezi s postojećom ili očekivanom opasnošću. Fiziološke promjene koje prate strah jesu: suha usta, lupanje srca, znojenje, drhtanje, “praznina” u želucu, potreba za uriniranjem. Neki strahovi povezani s nekim predmetima ili situacijama psihički su poremećaji – psihoneuroze, i nazivaju se fobijama. Strah je, dakle, neugodna emocija izazvana sviješću o određenoj opasnosti. Možemo reći da razlikujemo više stupnjeva straha:
-“užas” karakterizira zakočenost prilagodbenih reakcija,
-“panični strah” obilježen je motoričkom uzbuđenošću i znatnim smanjenjem svjesne kontrole,
-“tjeskobni strah” karakterizira uzbuđenost povezana s koncentriranim očekivanjem opasnosti,
- “oprez”, kao osobit oblik ponašanja, sadržava elemente prikrivenog i sublimiranog straha.
Sama pojava straha u određenim okolnostima i njegov intenzitet razlikuju se kod pojedinaca, što ovisi o različitim biološkim i psihološkim uvjetima (neki su “plašljivci”, neki “paničari”…).
Neki su oblici straha instinktivni ili prirođeni (npr. strah pri gubitku ravnoteže, strah od neočekivanih jakih zvukova, strah od mračnog prostora). Postoje i doživljaji straha koji su nezavisni o vanjskom utjecaju i dolaze kao simptomi podsvjesnih sukoba. Tako npr. strah kao stalna slutnja opasnosti može pratiti mnoge reakcije neprilagođenih pojedinaca. srazmjerno lako da odgoje djecu bez kompleksa. Ne smije se nikada dozvoliti da se dijete osjeća uplašenim ili krivim. Čovjek ne može da eliminiše sve reakcije straha - svako se trgne kad se vrata zalupe. Ono što se može eliminisati to je nezdrav strah koji je kao da se nakalemio na dijete - strah od kazne, strah od ljutitog boga, strah od ljutitog roditelja."
Moć je višeznačan i višeslojan pojam. U istraživanju ovog pojma moguće je izdvojiti, disciplinarno, sledeća značenja: lingvističko, filozofsko, teološko, antropološko, psihološko, sociološko, politikološko i pravno. Takođe, moć se može izučavati s aspekta porekla, razvoja, oblika, strukture, funkcija, suštine i vrednosti. Na osnovu ovih pristupa istraživanju moći, razvile su se različite teorije i teorijski stavovi.
Najčešće se definiše kao mogućnost jednog subjekta da nametne volju drugom, bez obzira želeo to ovaj ili ne.
Filozofiju, kada je o pojmu moći reč, interesuje prevashodno suština ovog pojma. U filozofskom shvatanju pojam moć javlja se u tri značenja^:

• moć kao puka moć,
• moć kao nadmoć i
• moć kao mogućnost 
• Moć kao puka moć je u odnosu na čoveka neutralna. To je moć koju poseduju i priroda i zivotinja i čovek. Tu se radi o moći opstanka, preživljavanja, kretanja i razvoja. Neposedovanje moći u ovom smislu znači zastoj, nepokretnost, raspad, uništenje.U značenju moći kao nadmoći subjekt moći je čovek. Tako se moć kao nadmoć ispoljava u značenju vladanja, upravljanja, zapovedanja, ugnjetavanja, prisvajanja, otimanja. Ovakva moć podrazumeva hijerarhiju i zavisnost, odnosno nadređene i podređene, tlačitelje i tlačene, itd.Značenje moći kao mogućnosti odnosi se na čovekove stvaralačke potencijale. Stvaralaštvo samo po sebi je moć. Nema nemoćnog stvaralaštva. Stvaralačka moć je otkrivanje još racionalnijeg, još upotrebljivijeg i još humanijeg. Stvaralačka moć oslobađa čoveka od različitih vrsta zavisnosti i uspostavlja odnose među ljudima na višem i kvalitetnijem nivou. I moć kao nadmoć, ako nije zasnovana na sili, nasilju i dominaciji, može da nosi u sebi stvaralačku mogućnost.

I sada na kraju kada znamo otprilike sta su glupost, strah i moc do kog zakljucka dolazimo?
Ljudi koji vladaju svetom svoju moc crpu iz ljudske gluposti i straha. Sto su ljudi manje obrazovani  informisani vise se plase.Nista ne izaziva ljudski strah kao nesto nepoznato,zbog tog straha a i svoje gluposte oni prihvataju sve sto im mocnici kazu. BESKRAJNI ZACARANI KRUG IZ KOGA NEMA IZLAZA.
I TAKO JE OD POSTANKA SVETA I CIVILIZACIJE KOJU MI ZNAMO ( ILI MISLIMO DA ZNAMO). MOCNICI KOJI SAVRSENO ZNAJU DA MANIPULISU LJUDIMA I OSTALI LJUDI  (NAROD) KOJI SU PREPUNI STRAHOVA I GLUPIH RAZMISLJANJA FUNKCIONISU SAVRSENO! OBICNI LJUDI IZ STRAHA I NE ZNANJA PRIHVATAJU SVE STO IM SE KAZE KAO DA NEMAJU SVOJ INTELEKT.MOCNICI TO NARAVNO KORISTE ZA SVOJE POTREBE I ODRZAVANJE SVOJE VLADAVINE MOCI. NOVA TEHNOLOGIJA JOS VISE POMAZE U TOME, A JA SAM NAIVNO MISLILA DA CE SVE OVE INFORMACIJE KOJE IMAMO DOPRINETI NASEM RAZMISLJANJU  I OSLOBADJANJU OD STRAHOVA KOJIMA NAS DRZE ZAROBLJENIM.
GLUPOST PLUS STRAH VECINE JEDNAKO MOC MANJINE!

PROSLOST ILI BUDUCNOST

DA LI SE COVEK VISE PLASI ONOG STO VIDI ISPRED SEBE ILI ONOG STO JE IZA NJEGA?Drevni mudraci su znali o vremenu i vremenima SVE, što se moglo znati u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vreme je besmisleno. Tako kaže drevna mudrost. Ona takodje  uci da ono sto je na Zemlji sadasnjost, u univerzumu moze biti buducnost, a proslost moze biti sadasnjost .A velika mudrost su i reci : Uci iz proslosti, zivi u sadasnjosti, a planiraj buducnost. I ne dozvoli da ti ni jedna od njih plasi.

Svaki preživljeni trenutak je sam po sebi poseban i neponovljiv. Trebalo bi da shvatimo da je svaki dan drugačiji, a da se nijedan preživljeni trenutak neće ponoviti, da svaki dan donosi nešto novo i da će se možda baš danas desiti nešto što će biti vredno nekog novog, možda i lepšeg sećanja.Prošlost je skup vremena prošlih događaja iz prethodnog razdoblja, dakle pre određene tačke u vremenskoj skali. Postoje različita shvatanja i zavisno  o predmetu razlikuje se koliko vremena od događaja mora proći da bi se moglo govoriti prošlosti. Prošlost se nalazi na vremenskoj skali pre sadašnjosti i na nju se nema uticaja, dakle prošlost je nepromenjiva.Memorija,emocija,uverenja, zablude,ocekivanja, objasnjenja,razmisljanja, reagovanja,ponasanja koja smo imali u nasoj proslosti mogu da nas toliko opterete da ni u sadasnjosti ne mozemo da zivimo mirno zbog toga. Zato ima ljudi koje proslost neizmerno plasi. Da li zbog nepoverenja u sebe u smislu toga da nismo doneli dobre odluke, da li zbog kanjanja zbog stvari koje smo cinili. Ovo necu da rasclanjum, ali to kajanje ide od pogresne odluke, preko ucinjenih "grehova" do stvarnih zlocina. Dakle, tu proslost ima pravo da nas progoni.Medjutim, vuci za sobom proslost kao preteske kofere moze i te kako lose da utice i nasu sadasnjost i na nasu budusnost. Kako ste shvatili ( nadam se da jeste) da je proslost nepromenjiva ( sem kod novih istoricara) znaci da sve ono sto je bilo treba ostaviti tamo gde je bilo - u proslosti.I ne treba da nas proslost plasi ( sem ako smo cinili zaista lose stvari pa se plasimo kazne).Proslost treba da ostane kao secanje i kao nesto sto nas je formiralo o osobu koja smo danas!
Sadašnjost označava neodređeno razdoblje između proteklog vremena (prošlosti) i budućnosti.
Mi neprestano negde žurimo, ne umemo da uživamo u životu koji nam je darovao Gospod. Neprestano se nalazimo u trci, stalno očekujemo nešto novo, nešto što će se razlikovati od onoga što imamo danas. Postavlja se pitanje: a kada ćemo se radovati današnjem danu? Kada ćemo uživati u njemu? Jer ono što je sada i ovde, u tvojim rukama, tako brzo nestaje. Vreme leti. Dok ovo govorim, vreme leti, prolazi. Sadašnjost nam neprestano klizi, mi stalno živimo u drugom vremenu – između prošlosti i budućnosti – i ne primećujemo sadašnjost.
Sada nam sat pokazuje početak drugog časa, ali mi ne živimo u njemu već smo u sutrašnjem danu ili danu nakon njega, razmišljamo o onome što će se dogoditi za mesec dana, kakvi ćemo tada biti. Zagledamo u budućnost ali ne stvaralački i sa promišljanjem, već sa osećanjem zabrinutosti. Neprestano očekivanje nečega i razmišljanje o tome nas čini bolesnima i mi gubimo sposobnost da se radujemo.
Na primer, sada radiš nešto što ti pruža zadovoljstvo, ali ubrzo i to će prestati da te raduje jer ćeš početi da razmišljaš o narednim obavezama, a zatim o narednim i tako u nedogled. Mi nikada ne živimo u sadašnjosti, ne živimo ovde i sada – a to i jeste jedino sigurno i bezbedno. To je ono što ti pripada, zahavljujući čemu možeš da se naslađuješ tim najvećim darom Božijim koji se zove život. I ipak, zabrinutost nas ne napušta, mi se klatimo između onoga što je bilo u prošlosti, sećanja, utisaka, događaja i onoga što teoretski može da se dogodi u budućnosti. Tako prolazi život, godine lete i mi se razboljevamo.
Ne radujemo se, ne uživamo, imamo zabrinuta lica, nemirna srca, ne umemo da se osmehnemo, ne uspevamo da proniknemo u ono što se događa. Ne možemo da se zaustavimo. Strašno je kada pomislimo gde toliko žurimo: žurimo ka kraju svog života. Kao da se žurimo da što brže umremo.
Ako umeš da živiš u onome što je sada, tada poimaš da je sada kod tebe sve dobro jer zapravo nemaš toliko mnogo problema kako ti predstavljaju tvoje fantazije.U sadašnjem trenutku svog života, svako od nas predstavlja zbir svih svojih prošlih iskustava.Pošto je svet dinamičan i kao takav uvek promenljiv, sadašnjost ne postoji u onom klasičnom smislu, sadašnjost postoji samo u onom najmanjem vremenskom intervalu koji bi se trebao računati kao beskonačno mali vremenski interval u okviru koga se neki događaj može promatrati kao sadašnjost.
Ljudi primećuju vreme samo pomoću prirodnih promena kao što je starenje i pomoću fizičkih promena koje se dešavaju u njihovoj okolini, inače da su ljudi besmrtni i da je njihov svet trajno statičan, pitanje je uopšte da li bi se setili "vremena" kao pojma i da li bi ga definisali.
Sadašnjost može postojati samo u onom sistemu u kojem nema baš nikakvog kretanja, recimo ako bi sve što nas okružuje bilo u stanju približno apsolutnom mirovanju to povlači temperaturu oko 0 K, tek tada bi u tom sistemu mogli reći za pojedine stvari da se odvijaju u sadašnjosti .Mislim da se svi mi jako plasimo sadasnjosti. Nekako, ne umemo da zivimo svoj zivot, ponasamo se kao da ih imamo sto. Vracamo se u proslost, plasi nas buducnost i u takvom grcu provedemo celu svoju sadasnjost. A ne mi trebalo, a ne bi moralo.Sadasnjost jeste neuhvatljiva i nedefinisana ali ipak probajte da zivite u njoj potpuno stojeci na obe noge.
Budućnost je vreme koje subjektivno gledano sledi sadasnjosti.
U klasičnoj mehanici vreme je dimenzija koja je veličina pri parametrizaciji događaja. U ovom slučaju, ne razlikuje se između sadašnjosti i budućnosti i prošlosti. Tek drugi zakon termodinamike daje vremenu određeni smer. Zatim je entropija u budućnosti je uvijek veća (ili barem ne niža) nego u prošlosti.Posebna teorija relativnosti koju je otkrio Albert Einstein dovela je i do promene koncepcije i intrepretacije uveta prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Vrijeme se smatra u fizici četvrtom dimenzijom u svemiru.
Strahovati nad budućim događajima je isto kao i planirati budućnost kakvu ne želimo. Uvek se setite da se misli materijalizuju. Ali tu ste vi, da ih osvestite, prihvatite, razumete i na kraju transformišete da vam služe, jer tamo gde su nam najveći strahovi tu su nam najveći potencijali.

Strah je emocija koja je direktno vezana za budućnost. On je jedan od najvažnijih izazova. Svako ljudsko biće mora da prođe kroz njega i mora da dođe do tačke razumevanja. To je proces sazrevanja. Strah se sastoji iz nepoznavanja sopstvenog bića i manifestuje se na mnogo načina, a vrlo je raznolik u svom ispoljavanju. Odgovori nisu spolja, oni se nalaze duboko u nama.Sta nas ceka u buducnosti na globalnom planu:

 Prema Murovom zakonu, snaga računara dr udvostručuje svakih 18 meseci. To znači da će za desetak godina čipovi koštati oko jedan peni. Računari u današnjem obliku više neće postojati, ali će ipak biti svuda i na svakom mestu, neizbežni, ali skriveni, poput struje i tekuće vode. Pratiće nas tiho i neprimetno, ispunjavajući nam želje uvek i svuda.Kada internet bude dostupan posredstvom kontaktnih sočiva, pored lica osoba s kojima razgovaramo moći ćemo da vidimo njihovu biografiju, a u slučaju da govore stranim jezikom, na raspolaganju će nam biti titlovani prevod. Kontaktna sočiva sa pristupom internetu uneće revoluciju u živote glumaca, političara, hirurga, turista, vojnika i astronauta, jer će biti dovoljno da trepnu okom da bi im na raspolaganje bili stavljeni mape, scenarija, govori, biografije it.
U bliskoj budućnosti upravljaćemo računarima mislima, a ne mišem. Evropska unija i SAD ulažu stotine miliona dolara u mapiranje nervnih putanja u mozgu. Ovaj veliki naučni projekat mogao bi da olakša muke mentalno obolelima i da omogući paralizovanim osobama da pomoću misli upravljaju kompjuterima, invalidskim kolicima i mehaničkim udovima, ali i da koriste kućne aparate i igraju video igre.
Posredstvom telepatije (kontakt mislima) i telekineze (pokretanje predmeta uticajem volje) moći ćemo da aploudujemo sećanja, napravimo “mozak-net” i beležimo misli, pa čak i snove.
Kada budemo mogli da stavimo misli na internet, nezaposleni ljudi će jednoga dana moći da se prekvalifikuju i nauče nove veštine a studenti će pohađati predavanja dok spavaju.
Činjenica da će svako znati sve o nekom proizvodu, usluzi i kupcu doprineće razvoju “savršenog kapitalizma”. Svi ćemo tačno znati gde postoji ponuda, a gde potražnja, pa će tržište biti znatno efikasnije.
U toku je digitalizacija industrijskih preduzeća. Trenutno se digitalizuju mediji, a u narednoj deceniji biće digitalizovani i obrazovanje, medicina i saobraćaj.
Veštačka inteligencija polako osvaja svakodnevicu. “Robodoktori” i “roboadvokati” uskoro će u svakom trenutku razumljivim jezikom pružati korisne savete koji se mogu brzo primeniti.

Automobili bez vozača sa GPS upravljanjem krstariće ulicama, a “saobraćajna nesreća” i “saobraćajna gužva” postaće zastareli izrazi.
Robotička industrija mogla bi da postane razvijenija nego današnja autoindustrija. U uslovima kada društvo postaje sve starije, Japan, koji prozivodi 30 odsto svetskih robota, već pravi robotičke bolničarke. Mehaničke spremačice, kuvari, muzičari i pomoćnici postaće sastavni deo “opreme” u našim domovima.Oboleli i stari delovi tela moći će da se zamene, baš kao delovi automobila danas. Naučnici već uzgajaju kožu, hrskavicu, noseve, krvne sudove, bešike i dušnike od ljudskih ćelija. U budućnosti, razvijaće složenije organe, kao što su jetra i bubreg. Izraz “otkazivanje organa” biće izbačen iz upotrebe.Za nekoliko decenija roditelji će moći da biraju genetske karakteristike svoje dece. Za manje od 100 dolara, moći ćemo da sekvenciramo i registrujemo svoje gene. Oštećeni i nefunkcionalni geni u našem genomu moći će da se izleče posredstvom genske terapije. Naučni su već izolovali gene “pametnog miša” i “moćnog miša” od kojih mogu da se naprave miševi sa izvanrednim pamćenjem i snagom, a ekvivalenti tih gena postoje i kod ljudi.
Proces starenja mogao bi da se uspori. Danas znamo da starenje nastaje kao posledica spleta grešaka na nivou gena i ćelija. Ako nam pođe za rukom da otklonimo pogrešne spojeve u mehanizmima koji se obično odigravaju u ćelijama, naš životni vek bi mogao da se produži.
DNK čipovi postavljeni u WC šolji ili na ogledalu u kupatilu mogli bi da prepoznaju sumnjive tragove proteina ili kolonije bakterija odgovornih za širenje raka mnogo godina pre nastanka tumora. Minijaturni senzori koji neprekidno i neprimetno analiziraju telesne tečnosti doprineće da reč “tumor” nestane iz našeg rečnika. Nanotehnologija omogućiće ciljano uništavanje ćelija raka, zahvaljujući ćemu bi hemoterapija jednoga dana mogla da postane izlišna.Digitalna revolucija daje moć obespravljenima, naročito ljudima koji žive pod vlašću diktatora. Internet omogućava ljudima da shvate da ne moraju da žive kao robovi. Diktatori koji se boje interneta i njihovi ljudi postaće veliki gubitnici.
Nalazimo se u istorijskoj fazi prelaska sa robnog kapitalizma, zasnovanog na robi, na intelektualni kapitalizam, zasnovan na znanju. Primera radi, cena hrane u odnosu na prihode konstantno opada u poslednjih 150 godina. Pre mnogo vekova engleski kralj verovatno nije mogao sebi da priušti sebi večeru kakvu ste vi imali sinoć.
Zemlje koje investiraju isključivo u poljoprivredu verovatno će se suočiti sa slabljenjem ekonomije. Zemlje koje koriste robni kapitalizam kao odskočnu dasku na putu do mešovite ekonomije zasnovane na robno-intelektualnom kapitalizmu najverovatnije će se obogatiti.
Moj licni stav: ispravila bih mnogo toga sto se dogodilo u proslosti,ali je se ne plasim,
                       ispravila bih mnogo toga i u sadasnjim dogadjajima kojih se jako plasim, pa opet jako sam srecna sto sam tu gde jesam  i nikad se ne bih vratila u proslost ( ono sto ljudi zele da opet budu mladi), meni je super sto sad znam kakav mi je zivot odredjen na ovome svetu ,
                     ispravke u buducnosti ne postoje, i ne plasim je se uopste ( na licnom nivou), jer znam da me ceka fizicka smrt i mozda ako imam srece puno radosti od strane svoje dece ( unucici na primer).
IZ SVEGA OVOG SE MOZE ZAKLJUCITI DA AKO UOPSTE POSTOJI REALNO MERENJE VREMENA I PODELA NA PROSLOST ,SADASNJOST I BUDUCNOST NAJBOLJE JE ZIVETI U TOJ SADASNJOSTI. STRAH OD PROSLOSTI ILI BUDUCNOSTI NE BI TREBAO DA POSTOJI. ZATO SE TREBA MAKSIMALNO USREDSREDITI NA SADASNJI MOMENAT NASEG ZIVLJENJA!

          

KAKO PREZIVETI UDAJU CERKE

KAKO PREZIVETI UDAJU CERKE? DA LI SU SVE MAJKE TAKO VEZANE ZA SVOJE CERKE KAO JA? ZASTO IMAM TAJ UZASAN STRAH? ZAR JE LAKO BITI ZENA I MAJKA NA BALKANU?
Udaja je prirodni zivotni dogadjaj koji je prepoznat kao pozeljan i normalan za odredjeni period zivota.Udajom primarna porodica dobija novog clana. Patrijahalno drustvo udaju je smatralo "gubitkom", a zenidbu "dobitkom" jer se loza nastavlja preko prezimena.Svejedno u modernom drustvu  menja se razmisljanje ali i dalje se menja funkcionisanje primarne porodice koja  dobija nove clanove. Za roditelje je cerka uvek cerka,ali je nakon udaje to cerka koja zivi sa nekom drugom osobom, nosi drugo prezime, uspostavlja odnose prema muzevljevoj porodici , a menja svoj odnos prema svojoj primarnoj porodici. Fleksibilnije porodice lakse ce prevazici ovu promenu! Iz prevelike ljubavi i zelje da se pomogne primarna porodica se cesto "mesa"   u novo nastalu porodicu i njihove medjusobne odnose. Zato je neophodno od pocetka postaviti granice! Cak i kad se stvari u braku  novonastale porodice odvijaju kako treba roditelji i dalje imaju razlicita  strahovanja ,koja cesto  nastaju i zbog toga sto roditelj vise nema kontrolu nad zivotom svog deteta. Roditelji treba da prihvate da mladi uvode nova pravila u bracni zivot i da to treba prihvatiti! Jedna stvar je jos i najgora. Insistiranje roditelja da im se cerke udaju do nekih odredjenih godina. Iz kog tacno razloga ne znam jer nisam imala takav slucaja ali mislim da je vise u pitanju ono sta ce komsije da misle sto je potpuno bezveze. Treba podrzati svoje dete u svakom slucaju . I kada zeli brak sa 20,30,40 ili ga ne zeli uopste!
Emocionalno vezivanje je primarna potreba i javlja se jos od rodjenja, od prvog kontakta sa majkom,a ostvaruje sve aspekte kroz odnos sa ocem i ostalom porodicom i iskustvima  koja sticemo kroz sve odnose tokom zivota. Vezanost,ljubav i privrzenost su opsta emotivna stanja koja svi razlicito ispoljavamo.  Sve je bilo lakse dok je cerka bila sa mnom. Otkako se udala nekako svu onu brigu i ljubav koju imam za nju ne mogu da ispoljavam u dosadasnjim kolicinama. Mogu biti pogresno shvacena od strane njenog partnera. Plasim se jer sam mnogo vezana za nju , da je to ne omeksa, pa da se ne snadje dobro u novoj situaciji. Brak je vrlo cudna institucija. Ma koliko zelim i dalje da je stitim, shvatam da ona sada ima drugog zastitinika.  Ali moje majcinsko srce znajuci kako brak moze biti tezak i kako u njemu mora biti mnogo popustanja i trpljenja pokusavam da joj pomognem da uspostavi dobre odnose. Kako sam malopre napisala moje svakodnevno dopisivanje sa cerkom moze se protumaciti kao "mesanje" u brak jer mi ona nehoticno kaze sta je muci ,a ja probam da je utesim. Tako smo navikle. Od rodjenja imamo cvrstu vezu i ona jako veruje u moje misljenje o ljudima. A sve je pocelo jos od jaslica i obdanista kada je dolazila kuci sa pricom sta joj se dogadjalo  svaki dan. I ja sam slusala ko ima kakve snalice za kosu i sandale i svasta. Nije mi uvek bilo do toga i nisam bas imala vremena (jos dece i posao i kucni poslovi) ali sam je uvek slusala. I nju i svu decu. Tako da oni imaju  naviku i danas  kad dodju sa posla ili vec odakle da mi pricaju sva dogadjanja.
Ostaje mi samo nada da ce je njen zivotni partner dobro upoznati i razumeti i da ce se ponasati prema njoj sa puno ljubavi, paznje, postovanja. Narocito zbog toga sto se promenio koncept porodice.
Srecna sam sto njen muz ima sestru ,kao sto i moja cerka ima bracu pa ce nekako bolje sagledati stvari kad su u pitanju musko-zenski odnosi uopste. Gledajuci na nas roditelje ne znam koliko su "pokupili" prave vrednosti braka. Nadam se da su shvatili da trajanje nasih brakova predstavlja niz kompromisa, i da su svadje sastavni deo braka.
DA NE FILOZOFIRAM DALJE. ODGOVOR NA SVE MOJE STRAHOVE STO SE TICE UDAJE CERKE NASLA SAM PISUCI OVAJ TEKST. ONA CE UVEK BITI MOJA CERKA  KOJA CE MI SA SVOJIM MUZEM PODARITI UNUCICE ! DA BI USPOSTAVILI GRANICE U ODNOSIMA JAVNO OBECAVAM DA CU POKUSATI STO JE VISE MOGUCE DA SE DRZIM PO STRANI I DA CU IM CINITI USLUGE BILO KOJE VRSTE SAMO ONDA KAD ONI TO ZATRAZE!
SRECNO DECO!

STRAH JE DOBAR

STRAH JE DOBAR! DOKLE GOD SE BOJIS ZNACI DA IMAS STA IZGUBITI! A COVEK IMA MNOGO TOGA DA IZGUBI! MOGLA BIH DA PODELIM U NEKOLIKO GRUPA STA TO SVE MOZE DA IZGUBI COVEK I DA LI JE OPRAVDAN STRAH OD TOG GUBITKA. JER SVE TO STO COVEK IMA I STO GA CINI COVEKOM MOZE I DA SE IZGUBI, A ONDA TO VISE NIJE KOMPLETAN COVEK ILI UOPSTE VISE I NIJE COVEK.
Strah od smrti je prvi na listi. Covek ima zivot i dokle god je ziv postoji neki momenat kad moze da izgubi nesto sto ga covekom cini. Ali, strah od smrti je definitovno najveci strah koji  je nekada i ne realan ako se plasis nekih nerealnih nacina na kojis mozes umreti.
Za zivota kao sto rekoh covek se plasi gubljenja mnogo cega. Prvo su svakako ne materijalni gubici, a onda i materijalni. Najveci su emocionalni gubici. Strah od gubitka zdravlja (svog, ili voljenog bica) je odmah posle straha od smrti. Zatim raskid veza sa partnerom, clanovima porodice, prijateljima... A kad smo kod emocija covek moze da izgubi i  karakterne osobine kao sto su moral, dostojanstvo, postenje, pa i same emocije. Mozda, ovo izgleda i da nije neko gubljenje, posle smrti i bolesti, ali  gubljenjem emocija i karaktera itekako menjas zivot i sebi i drugima.
Materijalni gubici takodje stvaraju strah kod coveka. Gubitak, svog doma, svojih materijalnih dobara, posla svakako su veliki gubici i strah jeste opravdan. Opet, s druge strane izgubiti nesto materijalno, a sacuvati zivot, zdravlje, porodicu  je svakako bolja varijanta. Mada coveku koji je finansijski ugrozen ,dok mu krce creva tesko je da poveruje da je njegov gubitak manji od  drugih mogucih gubitaka. Cudni smo mi ljudi.  Trosimo novac (koliko god ga imamo), zudimo za kupovinom svega i svacega,a onda se nerviramo sto nemamo vise novca, dozivljavamo stres i gubimo zdravlje.
Potpuno je neobjasnjiva ljudska psihologija. Toliko smo opsednuti materijalnim i strahom od njegovog gubitka da ugrozavamo nas zivot na stotine nacina. Uspeli smo da potisnemo u sebi onaj iskonski pravi strah za odrzanje zivota zarad prikupljanja materijalnih sredstava. Izgubili smo moralne vrednosti i mnoge karakterne osobine. I to nas ne pogadja. A kad izgubimo novac preduzimamo drasticne mere u vidu samoubistva.
Potpuno je bezvezna ona recenica: NEMAM STA VISE  DA IZGUBIM  - koju izgovaraju ljudi koji su finansijski unisteni i reseni su da se ubiju, ili ljudi koji rade potpuno sulude stvari iz ocaja zbog finansijskih gubitaka. Kako nemaju vise sta da izgube? Jos su zivi i zdravi! Novac se moze uvek zaraditi!
Oduzimanje zivota sebi ili nekom drugom je potpuno neprihvatljivo narocito zbog materijalnih stvari. Da ne poverujete ali najveci procenat ubistava kroz celu ljudsku istoriju bio je zbog materijalnih stvari. Od ubistva jednog ili vise ljudi do citavih ratova i ubistava na milione ljudi!
ZATO DOBRO RAZMISLITE KOJI SU PRIORITETI ZA ZDRAV,NORMALAN I SRECAN ZIVOT. NE DOZVOLITE DA GUBITE MNOGO VAZNIJE STVARI NEGO STO JE RECIMO NOVAC.
CUVAJTE SVOJE VOLJENE OSOBE, MISLITE POZITIVNO!

MORAM

MORAM! KAKVA REC! BUDI LI ONA I U VAMA NEGATIVNU ENERGIJU? DRUGA REC JE SVAKAKO STRAH! A ON JE TRENUTNO SVUDA OKO NAS! RAT ,BOLEST,EKONOMSKA KRIZA....MORAM DA PRESTANEM DA SE PLASIM! MORAM! PLASIM SE DA MORAM!
Pocnite od banalnih stvari. Svanulo je jutro. Da li nesto morate? Naravno ako nista drugo morate da ustanete i odete u toalet, morate da doruckujete, a oni srecniji moraju i na  posao, fakultet, skolu...Zatim morate da se oblacite, morate u nabavku, morate da placate racune, da pripremate obroke i posle perete sudove, morate da perete i peglate ves, da pospremate stan... Da li ste zadovoljni zbog svih ovih moranja ili vas hvata panika kako cete to sve obaviti? Rec moram i strah su usko povezane zar ne? Sta ako iz nekog razloga ne mozete da uradite to sto morate? Onda vas je strah i  ispunjava nas negativna energija. Ali koliko nas zaista moze da obavi sva moranja bez ikakvog straha?
Idemo na drugu listu stvari koje morate jer vas je drustvo na to nateralo. Morate da zavrsite skolu, zaposlite se, sklopite brak i radjate decu! To su moranja koja ipak mogu da se izbegnu nekako, to su moranja  za one koji drugacije shvataju zivot. Pisala sam o tome. Mozda ljudi ipak  zele drugaciji zivot za sebe? Zato ne treba nikoga opterecivati tim moranjima. Hajde dati savet ali nikako uticati na odluke. Ovo se najvise odnosi na rodetelje. Manji pritisak koji donosi nemoranje moranja diretkno utice na strah i negativnu energiju. Ovde posti samo mala doza straha i to u dve grupe : Da li sam napravio dobar izbor i sta ce reci moja okolina? A posto su odluke i izbori pali itaj strah nestaje.
Sada idemo na najgora moranja i strahove. Sve ovo sto sam dosad pisala spada u normalan ljudski zivot. I svi ti strahovi su nekako realni i mogu se podneti ako ne predju bas sve granice ( ali to je neka druga prica). Uglavnom realan zivot radja i realne strahove. Ali nazalost dosli smo u uzasno tesku situaciju. Na sve nase strahove i moranja nadovezali su se neki nerealni strahovi koji su nam predstavljeni kao realni. Mozemo da postupimo samo na dva nacina. Da informacije kojima nas bombarduju jednostavno ignorisemo  ili da prikupljamo sve informacije i da se plasimo na vise nivoa. Ovo prvo resenje je dobro samo donekle. Ako ignorisemo price o smaku sveta, o politickim igrama, o stvarima na koje ne mozemo da uticemo ili one ne mogu da uticu na nas. Ali kako da se ne plasimo informacija o bolestima, terorizmu, nasilju, ratovima,ekonomskim krizama. To svenas direktno pogadja i te kako utice na nas zivot. Sad i tu ima jedan problem. Neke informacije o ovim temam su potpuno istinite i zaista treba imati strah od njih ( u granicama), ali neke informacije su smisljene lazi za uznemiravanje covecanstva! Tako na primer price o raznim bolestima nisu bas sve istinite, ali se nama svakako uvukao strah u kosti. Da ne ponavljam farsu oko "svinjskog gripa" nego bih samo spomenula drustvene mreze i sve medije stampane i elektronske koji svaki dan donose tekstove kako da se testirate da li imate kancer?Da se razumemo treba biti informisan ali kako ne mozete izbeci te tekstoe mahinalno krecete da se pregledate. Vremenom strah od kancera i vase moranje da se pregledate prelazi u opsesiju i vi krecete da trazite jos takvih tekstova, a vas strah i panika prevazilaze sve realne okvire. Tako i price o terorizmu jesu realne do neke tacke, a onda pocinju toliko da  vas plase da bukvalno ne smete da izadjete iz kuce. Ratovi su prica za sebe. I kad ih negde nema izmisle ih. Odusevila me ta nova tehnologija koja u program uzivo moze da ubaci slike nepostojecih ratova.  A nekako je normalno da se plasimo ratova, jer po recima iz medija oni su svugde oko nas,mogu doci i do nase zemlje! Ekonomska kriza je realna,ali je novinari tako pateticno naduvavaju da nas totalno poraze i da tek onda ne znamo sta cemo i kako cemo. Nikako ne kazem da krize nema, ja ni hleb nema da jedem od kad sam bez posla ( srecom imam decu), nego hocu da kazem da to njihovo preterivanje tera ljude u depresiju jos vecu nego sto je vec imaju. NIJEDNA VEST U NOVINAM U STVARI NIJE OPTIMISTICNA!  Svaka je gora od gore. Nasilje, monstrouzna ubistva plus nemoral na sve strane.
UDALJIH SE JA OD TEME. MORAM JE ZAISTA TESKO AKO GA NE PRETVORIMO U TREBA TO DA URADIM I U ZADOVOLJSTVO ZBOG TOGA STO MOZES DA URADIS ( ZAMISLITE BOLESNE KOJI NE MOGU MNOGO TOGA, KAO I SIROMASNE ILI  LJUDE U ZEMLJAMA GDE JE ZAISTA RAT). ZATIM STRAHOVE STROGO PODELITI NA REALNE I NEREALNE. OVE DRUGE POTPUNO IZBRISITE IZ MEMORIJE!
NADAM SE DA STE PROCITALI OVAJ TEKST IAKO NE MORATE! I DA STE SHVATILI DA INFORMACIJE MORATE STROGO DA KONTROLISETE PRE NEGO IH MEMORISETE!

LJUTNJA, TUGA,STRAH, POHLEPA, BRIGA

LJUTNJA, TUGA ,STRAH  , POHLEPA, BRIGA SASTAVNI SU DEO NASIH ZIVOTA! KAO I LJUBAV, RADOST, EMPATIJA, SRECA,ZADOVOLJSTVO! ALI NE ZNAM ZASTO I KAKO MI OBICNO BIRAMO OVIH PRVIH PET OSECANJA CAK I ONDA KADA SMO ZALJUBLJENI I SRECNI! I TAKO TRUJEMO ORGANIZAM. UZ HRANU KOJU JEDEMO (UGLAVNOM NE ZDRAVU) I ZAGADJEN VAZDUH  I OKOLINU MI SE TRUDIMO DA SAMI "ZAGADIMO" SVOJ ORGANIZAM I TO SVOJIM OSECANJIMA!
LJUTNJA - najcesca emocija u toku dana. Jednostavno ljutimo se zbog svega. Sve nas nervira i svi nas ljute. Ali kad smo ljuti dolazi do zastoja rada jetre. Otuda i oni izrazi "ide mi na jetru" i "jede mi dzigericu" za nekoga ko nas ljuti. I to je dokazano. Visevekovna prirodna mudrost i kineska medicina dosli su do istog zakljucka. Kada se ljutimo onemogucavamo normalan rad jetre koja je izuzetno znacanja za ciscenje nase krvi. Ako je jetra otrovana ljutnjom - otrovani smo. I nema veze sto to znamo mi se i dalje ljutimo zbog svake sitnice i nesto razmisljam da smo postali hronicno ljuti - to jest ljutimo se svih 24 sata u danu. Jadna nasa jetra. A sigurna sam da razloga za toliku kolicinu ljutnje nema!
TUGA - ili zalost pak blokira rad nasih pluca! To je drugi organ zaduzen za nasu detoksikaciju. Razmislite kako disete kad ste tuzni - "kao riba na suvom " - plitko i u grcu umesto duboko i opusteno. Zato postoje oni izrazi "stisla me tuga" , ugusi me tuga. Tuga u isto vreme utice i na rad pluca i na rad debelog creva ,te nas uz otezano disanje prati i zatvor.Posledica je jasna. U telu nam se zadrzavaju otrovi koje nismo izbacili disanjem ili stolicom. Krv ne dobija dosta kiseonika pa se u njoj zadrzava mnogo ugljen dioksida. To onemogucava prenos hranljivih materija pa u krajnjem slucaju tera celije da se prilagode zivotu bez kiseonika  (tako i nastaju celije raka). Bas zato ljudi koji obole od kancera sa svojim pozitivnim stavom punim radosti izadovoljstva (umesto ljutnje i tuge) cesto uspevaju da prevazidju ovu bolest. Naravno meni je to nezamislivo. Biti srecan  usprkos saznanju o takvoj bolesti? Svaka cast ljudima koji to uspeju. Ja cak znam i jedan primer osobe koja se izlecila tako sto je promenila zivot i krenula da izlazi i da pruza sebi sitna zadovoljstva. Verujte mi i kada joj se posle sedam godina vratila bolest ona je ponovo pobedila!!!!
STRAH - direktno deluje na rad bubrega. Znaci i treci organ za detoksikaciju "strada " zbog nasih emocija. Znate za one izjave "smrzo se od straha" ili "prebledeo od straha" ? To se dogadja  kada se bubrezi pod uticajem straha odjednom zgrce i dodje do zastoja u filtriranju i ciscenju krvi.  Posledica toga je  poremecaj cirkulacije  zbog cega su nam "ledene" ruke i noge. A ako strah traje duze posledice su svakako teze. Da,  bubrezi kontrolisu misice za izbacivanje mokrace i stolice, kad se poremeti njihov rad nastaje "nevoljno" izbacivanje koje je vrlo nepijatno. Znate ono "upiskio se od straha" ili  "usro se u gace" ( isto zbog straha)?
BRIGA - je  takodje jedno od nasih najcescih stanja! Stalno se brinemo zbog necega.  A brige nas "truju " neposredno. Brige direktno uticu na nase organe za probavu.  Zeludac, slezinu i pankreas. Otuda i medicinska istina da nam je recimo cir na zelucu nastao od preterane brige! Ono kad osecate "nesto cudno u stomaku" ( a nisu leptirici od zaljubljenosti) su zapravo grcevi jer se nasi organi "grce" kada smo zabrinuti. Kada su zgrceni organi za varenje ne funcionisu dobro te nam se ni najkvalitetnija hrana ne vari pravilno i tako postaje otrov. Jer umesto dobro sazvakane hrane obradjene kiselinom i enzimima  u nasa creva dolazi polusvarena hrana koja predstavlja odlicnu podlogu za patogene organizme i njihove  otpadne proizvode  koji nas ubrzano truju.
POHLEPA - njena otrovnost pogadja direktno srce i  tanko crevo.  Pohlepni ljudi su ljudi "tvrdog srca" zar ne? Zelja za sve vecim i vecim bogatstvom ogleda se aritmijama i nepravilnostima u radu srca.  Pohlepa uspesno stvara i ona prethodna cetiri osecanja. Tako da je definitivno najgore osecanje koje mozemo da imamo i koje direktno unistava ceo nas organizam. A svi smo pohlepni. Takvo je drustvo u kome zivimo. Zar nam treba sva ovolika potrosnja? A da bi zadovoljili bilo koje potrebe ,cak i one najosnovnije treba nam novac, a da bi zaradili novac treba nam dobro placen posao - sto je nemoguca misija. Tako da se pohlepa u nasim okolnostima zivljenja ,moze prevesti  i u borbu za prezivljavanje pomocu sve vecih i vecih kolicina novca ( jer uvek nesto poskupljuje).
Na kraju pomenula bih da ova stanja ako postanu stalna dovode do hronicnih i vrlo opipljivih fizickih bolesti ,a koje smo mi proizveli sami  svojim osecanjima.
Kod vecito tuznih nastaju astma i bronhitis, kod vecito zabrinutih  nastaju bolesti na organima za varenje, kod uvek ljutih  i razocaranih nastaju  teskoce sa jetrom mkod stalno uplasenih prerano osedi kosa ,ali nastaju i problemi na organima za reprodukciju , teskoce sa cirkulacijom i poremcaj rada bubrega. I tako dalje...
ZATO DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STA VAS DANAS SPOPADNE LJUTNJA, TUGA ILI STRAH! MISLITE NA LJUBAV, NA LEPE STVARI ! POSLE JE KASNO KAD POCNU DA OBOLJEVAJU ORGANI!

'RATNE IGRE' SU SAMO ZA VELIKE

USTVARI NE ZELIM DA PISEM O TOME, ALI NE MOZE SE ZABORAVITI ! NEKE STVARI JEDNOSTAVNO NITI MOGU NITI TREBA DA SE ZABORAVE! DAKLE, NISTA OD TOGA NIJE TREBALO DA SE DOGODI, A JA CU POKUSATI DA SE PRISETIM SVEGA STO SE U MOJOJ PORODICI DESAVALO PRE 17 GODINA!
Bilo je obicno martovsko vece. Vreme kad su moja deca jos bila mala i kad sam oko osam uvece znala gde su ! Tu , oko mene posle vecere, malo TV ,malo mazenje, malo price za laku noc, a beba od godinu dana je vec spavala). Muz se vracao sa posla kad je krenula tutnjava aviona i bombardovanje nicim izazvano. U prvi mah (gledali smo Esmeraldu) nisam ni reagovala, ali kad su utrcale komsije i kad su na Studiju B javili da smo napadnuti, usledio je sok!. Studio B je svih 78 dana bio moj putokaz, moja zvezda vodilja, moj jedini izvor informacija. Samo sam njemu verovala i carobnom glasu Avrama Izraela. A, svih tih dana cinila sam upravo sve suprotno od onog sto je on govorio. Skloniste nismo ni videli, a  od setnje  nismo odustajali. Kada su 27 marta oborili F-17 (nevidljivi) u Budjanovcima deca i ja smo medju prvima bili kod "Konja". Tamo je cak bio  doneto  i  parce krila aviona. Svih sledecih dana sa bebom na ramenima i troje male dece ( 6,7 i 11 godina) bila sam prisutna na svim protesnim koncertima, na mostovima. Znak za uzbunu nas nikada nije zatvorio u kucu. sada kad razmisljam igrala sam se sa zivotom. Ali, ne znam odakle mi takva hrabrost ili ludost da vodim decu na sva pomenuta mesta i u duge setnje, Adom i Kalemegdanom. Jedino cime mogu da se branim jeste to da nisam htela da u deci stvorim paniku jer nije bilo struje i vode i svi kod mene su u kraju stariji ljudi koji su samo pricali strahote. Tako da mi sem toga sto smo od celokupnih 100 kvadrata kuce koristili samo dnevnu sobu i za okupljanje ispavanje nismo menjali nacin zivota. Na neki nacin deci se strasno svidjalo to spavanje na dusecima koji su bili smesteni na podu i po kojima su se valjali i do mene i muza i do brata i sestre, pa smo cesto ujutru budili isprepletani! Najstrasnije od svega bile su vesti koje smo slusali kad dece zaspe. I tutnjava bombi naravno uzivo. Jedna je pala vrlo blizu nas i to je jedini put kada sam pomislila da ce nam se nesto strasno desiti. Da ce i nas pogoditi! A velika sreca je bila sto su deca koja su isla u sklou (ovo dvoje starijih) dobila neplanirani kraj skolske godine 2 i po meseca ranije i sto su sve te dane provodili sa porodicom i drustvom u igri!
Buducnost. Nadam se da se rat vise nikada nece ponoviti. A znam da mozda vec ove godine krene rat do istrebljenja. Sada su mi deca velika, a ja stara. Medjutim ,ako bude bilo koji rat sem atomskog ili bioloskog , opet cu ici na sve proteste i koncerte, pa makar i sama! To je ono sto nas sve odrzava. Makar mene, taj bunt, to ne prihvatanje nasilja nad obicnim narodom, taj jedan jedini nacin odbrane od zla. Protest muzikom i slobodom kretanja!
Proslost. O prethodnim ratovima sam samo slusala, citala i nagledala se filmova. I shvatam. Tada nije bilo moguce braniti se na drugi nacin, samo oruzjem i sakrivanjem zena i dece.  Ali, kako se te 1999-te godine svet pretvorio u jednu jedinu celinu pa su sve informacije i bez struje i bez telefonskih linija bile dostupne svi smo se nekako osecali slobodnije i hrabrije bez obzira na situaciju.
TAKO DA SAM JA SHVATILA JEDNU ISTINU. NIKADA RATOVI VISE NECE BITI KAO PRVI I DRUGI SVETSKI. ILI CE BITI KAO ONAJ 1999-TE I SVI OVI LOKALNI ZADNJIH 30-TAK GODINA ILI CE BITI KATAKLIZMA. ONO BACENE ATOMSKE BOMBE IZBRISAN SAV ZIVI SVET. ILI CE SE RAT ZBOG SVE OVE TEHNOLOGIJE VODITI PREKO INTERNETA I KORISTITI SVA PREDNOST INFORMACIJA DA BI SE STEKLA FINANSIJSKA MOC  ILI CE SE IZVRSITI TA CUVENA DEPOPULACIJA SELEKTIVNIM UBIJANJEM  SIROMASNOG SLOJA DRUSTVA VAKCINAMA I  ' ISKORENJENIM VIRUSIMA" I SMRTONOSNIM BOLESTIMA.
KAKO GOD BILO MI OBICNI LJUDI TO NE MOZEMO PROMENITI. CAK NI GENERACIJA POSLE 1980-TE! SVU NADU POLAZEM U ONE RODJENE POSLE 2000-TE!

NEIZVESNOST

NEIZVESNOST=STRAH! PISALA SAM VEC O STRAHOVIMA I KAKO ONI MOGU DA BUDU REALNI I NEREALNI, MEDJUTIM , STRAH NAM JE NEOPHODAN U ZIVOTU. BEZ NJEGA SIGURNO GUBIMO KOMPAS. AKO SMO NEOPRAVDANO HRABRI DIREKTNO SRLJAMO U OPASNOST BEZ IKAKVE POTREBE. SUPROTNO AKO SMO PREVISE PLASLJIVI MNOGO GUBIMO JER NE SMEMO UOPSTE  DA RIZIKUJEMO!
Da, ne bi  mnogo filozofirala na ovu temu jer svi otprilike imamo izgradjene strahove od detinjstva kojima se rukovodimo u zivotu. Prema tome samo od nas samih zavisi kakav cemo stav zauzeti kad je u pitanju nesto novo- neizvesno. Ipak, mozda postoji neko "upotstvo za upotrebu". Recimo:
-dobili ste nov posao- izazov - strah je opravdan ali to je onaj pozitivan,kreativan i poslusajte taj glas koji nam govori sta i kako treba nesto da uradimo. Pre neki dan sam procitala da kad pricas sam sa sobom ( u ogranicenim kolicinama) zapravo ne znaci da si poludeo nego da samo intenzivnije razmisljas o necemu. Zato, poslusaj svoj unutrasnji glas i kreni hrabro u izazov. Mozes ti to!
-upoznali ste novu ljubav, i strah je tu . Svi smo imali neuspesne veze i izlazili iz njih "slomljenog srca" , pa s toga bas i imamo taj strah od nove veze. Realan jeste i tesko ga je potisnuti. Ali dajte sebi i toj osobi sansu. Probajte. Ne mora  uvek sve da ispadne  lose i pogresno. A ako opet ne bude onako kako zelite nastavite hrabro. Isplati se, jer je bolji i zivot u "ljubavnoj patnji" nego zivot bez ljubavi.
Tako kad dobijete mogucnost preseljenja bilo u istom gradu ili nekom drugom, kada upoznejete nove prijatelje i komsije, cak i kad kupujete nove cipele ne dozvolite svom strahu od neizvesnosti novog da vas paralise, ali sacuvajte oprez.
Kako imam tu privilegiju da pisem ove tekstove naravno da cu "zloupotrebiti polozaj" i napisacu nesto sto mozda nema totalno veze sa temom ali mozda i ima.
Evo licni primer kako Vodolija to jest ja funkcionise  u okviru neizvestosti i strahova. Mozda je i poucno, a mozda vam bude i dosadno i nepotrebno. Te izvinite ako je u pitanju ovo drugo.
Za nas Vodolije vazi to da smo egocentricne. To je otprilike ono da mislimo da se svet vrti oko nas. Donekle i jeste ali to je samo posledica nase mogucnosti da potpuno kontrolisemo nase strahove.
Vodolija zivi u svom svetu i tesko prima nove ljude u njega, ali kad nekoga primi vrlo je odana, verna i postena. Jako je nepristrasna i nema predrasuda. Um je siroko otvoren, i vrlo cesto je zbog toga "odbacena" jer njeni iskreneni komentari mogu bas da povrede. Iako to ona ne cini namerno ,ali jednostavno ne ume da se folira. I nema onaj strah od prihvatanja okoline  sto je mnogima "kocnica"  u komunikaciji. Jeste tvrdoglava, ali bas zato sto nema strah od izazova.. Kad nesto naumi to i iostvari pa makar "glavom kroz zid". Ta stalna zelja za novom akcijom cesto ih tera da se osame jer retko ko moze da ih "isprati". Imaju neiscrpnu zelju i volju da usvajaju nova znanja (ceo zivot su livci na znanje) i potpuno su okrenute  BUDUCNOSTI!  E, to je ona veza izmedju Vodolije i ovog teksta.
STA JE buducnost? Neizvesnost, izazov, strah, novo iskustvo, novo saznanje. Tezeci ka novim iskustvima i izazovima vas ce zivot biti mnogo uzbudljiviji i kvalitetniji. Novo sutra je uvek mnogo bolje nego ucmalo juce.
Dajte sebi pravo na to uvek bolje sutra. Jer sutra zaista moze biti  uvek bolje i to zavisi samo od vas.
Proslost. Nemojte sad da se drzite one moje formule za zivot - patispanj. Ono slatka proslost ( secer) ,sadasnjost (zivot, jaja) i neizvesnost buducnost (brasno od  cije kolicine  zavisi krajnji ishod patispanja). Znam, da su uspomene isecanja mnogo dobra stvar. I da su stare iznosene cipele uvek udobnije  od novih ali opet vremenom i te nove iskazuju svoju prednost . Ne dozvolite da ostanete zarobljeni u proslosti samo zbog straha od neizvesnosti. Jeste, da smo opusteniji ako nosimo te stare cipele, zivimo sa istom osobom 30 godina, imamo isti posao isto toliko ,a u kuci u kojoj smo sada ziveli su i nasi roditelji. Ali....
Ta sigurnost i to opustanje ja bih rezervisala samo za  ljude posle 60-te godine zivota. Sve dotle neophodne su promene i teznja da se zivot ucini zanimljivijim, bogatijim i lepsim. Pisac Sarma ( Kaludjer koji je prodao svoj ferari) lepo je to objasnio. SRECA NIJE  POSTIGNUT CILJ NEGO PUT KA TOM CILJU!
ZATO DAJMO SVAKOM DANU MOGUCNOST IZAZOVA I  NEIZVESNOSTI ! SMANJITE KOLICU STRAHA OD NEPOZNATOG NA NJMANJU MERU! IPAK DOZIRAJTE SVOJU NEUSTRASIVOST JER JE SVE STO JE PRETERANO OPASNO!
I VOLITE VODOLIJE IAKO VAM SE CINE NEPRISTUPACNE, CUDNE . KAD IH UPOZNATE SHVATICETE DA FILOZOFIJA ZIVOTA JESTE UPRAVO IZAZOV I NEIZVESNOST PA I STRAH!

DA UMRES OD SMEHA ILI DA UMRES OD STRAHA

DA UMRES OD SMEHA ILI DA UMRES OD STRAHA? ZAVISI KAKO POSMATRAS PRICU! KOJA JE TU ISTINA? IMA LI UOPSTE ISTINE?
Pocecemo od pocetka. Cele prosle i pretprosle godine znaci oko 700 blogova pisala sam pricu koju su svakih nekoliko dana plasirali mediji. Ta prica bi ukratko glasila  SPREMA SE KOLONIZACIJA MARSA! Svacega je tu bilo, od toga kako ce tamo izgledati kucice, kako ce se tamo gajiti povrce, do toga da je put u jednom pravcu i da misija traje cetiri godine ,a ljudima koji idu  salju hranu za godinu-dve (za vodu ne znam), da su vec pocele sedmogodisnje pripreme ljudi koji ce biti poslani da obave tu misiju ( kazu dobrovoljci) i da vec ovde uce kako da gaje to povrce ( verovatno je i MONSANTO I GMO  hrana u igri). Znaci totalno uverljiva prica koja jeste sokantna jer ti ljudi bukvalno idu u smrt.
Da li ce umreti vec u svemirskom brodu ili "dodirnuvsi" tlo svog novog doma ko zna? Ni naucnici , a ni ti hrabri ili potpuno ludi dobrovoljci ne znaju! Kako onda da ja znam. Ali kao prica deluje onako vrlo simpaticno i moze deluje cak i istinito. Svasta smo vec odbacili ali se na kraju  pokazalo da je moguce.
Onda sledi sok. U vise navrata sam pisala razlicite iskaze astronauta sto Americkih sto Ruskih. Od Americkih najmerodavniji je naravno Nil Armstrong koji je prvi "hodao" po Mesecu i rekao  recenicu koju i danas koriste  u reklamama OVO JE MALI KORAK ZA MENE ALI VELIKI ZA COVECANSTVO! On na samrti rece da NIJE BILO NIKAKVOG PUTA NA MESEC, to je rekao i cuveni reziser koji je "rezirao" film koji je nama serviran kao Sletanje na Mesec. Iste nedelje pronalazim snimak Ruskog astronauta koji tvrdi da se samo sticajem uzasnih okolnosti i kvarova nije desio ruski put na Mesec, ali da su Ameri sigurno putovali i to u vise navrata. Za nekoliko dana oglasavaju se americki astronauti koji kazu da im je zapreceno najmanje otkazom ( nekima cak i likvidacijom) ako u javnosti budu govorili sta su videli na putu za Mesec i na Mesecu! Znaci hteli su da nas ubede da je laz putovanje na Mesec ( prvo su nas od 70-tih ubedjivali da je istina), - zasto ko zna? Zna onaj pomenuti ruski astronaut. On tvrdi da je misija Apolo ukinuta iz bezbednosnih razloga! Da, na Mesecu ima zivota .Zapravo on je baza vanzemaljaca koji uticu na nas zivot , a ciji uticaj pripisujemo Mesecu! O boze !
Idemo dalje. Kome sad verovati? Prici o kolonizaciji Marsa, pricu o putu na Mesec ili prici da nije bilo tog puta? Jer realno ako smo 1971-ve godini bili na Mesecu sa onakvom tehnologijom, zasto do sada nismo tamo napravili koloniju sa ovom tehnologijom?
I dolazimo do jucerasnje vesti. Ljudi ce biti prvi 'seljaci " na Mesecu. To je izjavio sef evropske  agencije za ispitivanje Svemira - Jan Voerner. Po njegovim recima logicno je da svemirsku stanicu MIR na Mesecu  zameni lunarno selo  koje bi iz meseceve prasine izradjivali roboti  i 3D stampaci.Ono bi moglo postati svarnost vec do 2030-te godine. U program bi bilo ukljuceno vise drzava i kompanija poput NASE, Kine Rusije ,ESE i bilo bi "predigra" slanju ljudi na Mars. U prevodu na Mesec nek idu roboti ,pa nek spijuniraju vanzemeljce ako im dopuste, a na Mars bi ipak poslali ljude pa makar se i ne vratili. Sta na Marsu nema Marsovaca? Kad smo kod ESE - to je Evropska svemirska agencija zeli da od 2020-te napravi niz putovanja na Mesec. Znaci probali Rusi nisu uspeli ko zna iz kojih zaista razloga, probali Ameri pa se uplasili za pet generacija unapred, sad ce to Evropljani da srede - valjda po ugledu na Evropsku uniju. Na kraju sta preostaje? Jedino Srbi to mogu da izvedu ako hoce pomocu uputstava koje im je ostavio Tesla!!!!!
Tako da je cela ova prica i za smeh i suze i to zajedno! Mada, ponavljam nikad se ne zna!
ZA OKO 15 GODINA PREKO MESECA STICI CEMO NA MARS! I TO ONI KOJI PREZIVE APOKALIPSU KOJA SE MOZDA DOGODI VEC OVE DJAVOLJE 2016. LEPO RECE JEDAN COVEK NISMO BRE NORMALNI. KAKVA APOKALIPSA ,KAKAV SVEMIR ,KAKVO VREME, MI POSTOJIMO ODUVEK I ZAUVEK U OVOM PROSTORU KOJI JE U OKVIRU DRUGIH PROSTORA! NIJE DA NE ZVUCI NAJLOGICNIJE POSLE SVIH PRETHODNIH PRICA.
KAO STO JE I LOGICNO DA ZIVIMO SA VANZEMALJCIMA ODUVEK I ZAUVEK JER VANZEMALJCI TO SMO MI U BUDUCNOSTI ALI TOGA NISMO SVESNI!
MORAM PONOVO  DA NAPISEM BLOG  O TOJ TEMO SA NEKIM NOVIM OBRTIMA U PRICI I TO VEC SUTRA!

VEROVALI ILI NE

URBANE LEGENDE TO VISE NISU! SVE ONO STO SE SADA DOGADJA MOZE DA SE SVRSTA U RUBRIKU VEROVALI ILI NE ILI CAK  TOTALNU ISTINU KOJA SE UVEK POJAVI NAKON NEKOG PERIODA!KAKO SE TRENUTNO ODVIJAJU NAJSTRASNIJE MOGUCE STVARI NA PLANETI ZELELA SAM OVIM TEKSTOM DA POKAZEM DA NIJEDAN  PETAK 13-TI ILI SAMO PETAK ILI SAMO TRINESTI NIJE STRASAN KAO OVAJ PREKLJUCE!
 A prekljuce 13 novembra koji je pao u petak desio se napad terorista na Pariz! Najbrutalniji koji se desio u srcu Evrope zadnjih godina ( ne racunam napad na redakciju satiricnog lista koji je bio pre 10 meseci isto u Parizu!
A  na ovaj dan u novijoj istoriji (znaci ne idemo cak do templara od kojih je sve i pocelo) desile su se mnogo lose stvari:
-srusio se avion u Andima, a preziveli putnici su se borili sa smrzavanjem i gladi. Da bi preziveli postali su kanibali,
jedan covek se smrtno plasio ovog datuma i nije hteo da izadje izkuce, pa ipak plafon se srusio na krevet i ubio ga,
-kad smo kod ovog sujeverja koje nimalo nije naivno moram da navedem da mnoge turisticke kompanije na ovaj dan imaju velike gubitke jer se ljudi plase da putuju( oko 800.000 se gubi na ovaj dan svakog  petka 13-tog),
-1989-te  na ovaj dan u novijoj istoriji je bio najveci lom berze i to pre nego sto je i  nastala globalna recesija,
-zatim velika nesreca putnickog broda Kosta Konkordija 2012-te, koji se nasukao na obalama Italije,
-pa zaista neverovatan slucaj sa brojem 13 i petkom dogodio se 2010-te godine kada je grom u 13 i 13 usmrtio  trinaestogodisnjeg decaka,
-pa recimo radjanje Alfreda Hickoka koji je uneo horor u svet filma, pa smrt Tu Paka za koga i nisu bas sigurni da je umro posle Tajsonovog meca koja je rezirana kao da je reziser bio pomenuti Hickok!
Sada ipak moram da se vratim na ovaj teroristicki napad jer neki poznavaoci istorije i politickih dogadjaja tvrde da se ovaj napad namerno dogodio doduse  920 godina  kasnije kao odgovor na napad koji je Francuski papa Urban II 13.11.1095-te izvrsio tako sto je crkvene velikodostojnike  i svetovne vladare na verski rat protiv Seldzuka ( islamskog plemena) - tako su i otpoceli krstaski ratovi, koji dovode i do templara i njihovog pokolja na ovaj datum 1313-te godine!
Moram da napomenem da je najstrasnije to sto se kao urbana legenda prenosi prica o "spavacima". To su borci kojima se  u Siriji i Iraku i u  drugim zemljama (da tamo su "zreli' da postanu borci vec sa 12 godina)   ugradjuje cip koji se aktivira po potrebi . Znaci na odredjenu rec "sifru" borac je spreman da izvrsi zadatak bilo to za 5 bili 50 godina!Uzas!
Jos gore je  ovo sto nije legenda ,a pricace se sledecih decenija,MOZDA BAS KAO URBANA LEGENDA Nijedna obavestajna sluzba ne moze da predvidi napad ,sto znaci da se SUDNJI DAN KOJIM NAM PRETE ZADNJIH GODINA SVODI NA REC STRAH!
TAKODJE OVA VRSTA RATA U KOJOJ SE NE ZNA KO KOGA NAPADA  I ZASTO STRASNIJA JE MILION PUTA  I OD VERSKIH RATOVA I OSTALIH ORUZANIH SUKOBA KROZ CELU ISTORIJU COVECANSTVA. JER ,TADA SI MOGAO DA SE SPASES JER SI ZNAO ODAKLE TI PRETI NAPAD! SADA VISE NE!
TO JE SUDNJI DAN! STRAH BEZ IMENA, BEZ GRANICA,BEZ CILJA (MOZDA I POSTOJI ALI GA JA NE VIDIM), BEZ BILO CEGA OPIPLJIVOG.
SVI OSTALI SCENARIJI PRED OVIM PADAJU U VODU! JER TERORIZAM JE VIDEO IGRICA SA  MNOGO NIVOA UZ MNOGO ZRTAVA - ALI  JA BAR MISLIM  BEZ   PRAVOG POBEDNIKA JER SE NE ZNA STA JE TA POBEDA!

MIKROEKSPRESIJA

MIKROEKSPRESIJA JE U STVARI ONA NESVESNA MIMIKA NASEG LICA KAD RAZGOVARAMO SA NEKIM! UZ GOVOR TELA I RUKU ONA JE JEDNO OD SIGURNIJIH ;NEVERBALNIH KOMUNIKACIJA! Realno gledano svaki covek svesno i nesvesno pokusava da sakrije svoje emocije da ne bi povredio sebe ili druge. I to mu obicno uspeva ako niste psiholog ili ne znate bar neki trik mikroekspresije.Svakom coveku jake emocije mogu da dovedu cak i do fizickih problema sa organizmom kao sto su bes koji nam dize pritisak a usporava rad jetre,zatim sok sa porastom adrenalina izaziva smetnje u radu srca,strah izaziva preteranu potrebu za mokrenjem(znaci direktno utice na bubrege),tuga recimo dovodi zbog stalnog plakanja do fizickog umora,kratkog daha i problema sa plucima, a stalna briga dovodi do cira na zelucu ili raka na probavnim organima.Pitate se kakve veze imaju ove jake emocije sa celom pricom? Pa recimo ja sam sigurna da krijuci u sebi ove emocije unistavate svoje organe.a krijuci svesno pokrete vaseg lica i tela takodje ostecujete svoj organizam. Mnogo ljudi je dozivelo neverovatno iznenadjenje kada im je licni zivac (onaj zivac na licu) otkazao poslusnost i ostavio vam lice u nekoj njemu poznatoj grimasi! Ne kazem da treba da budete potpuno iskreni jer zaista mozete povrediti nekog (ili sebe) ali trenirajte opusteno ponasanje kad god mozete,a "slaganje face" cuvajte samo za situacije koje to neizistavno traze. A ako vas ipak izraz lica oda molite Boga da je to pred bliskom osobom jer pred onima koji vam ne misle bas dobro to moze biti vrlo lose po vas. To vam je onda otkrivena slaba tacka,a onda vam sledi bol jer ljudi jedva cekaju da vam otkriju tu tacku.
Buducnost. Nekako se u ovoj temi osecam kao da hodam po zici. Jer u jednom momentu mislim na svesno kontrolisanje tela,a u jednom na ono nesvesno. Verujem da ce nas u buducnosti jako izmanipulisati narocito u smislu osecanja. Jednostavno ce nam ih uzeti.A onda i nase lice i telo nece imati problem da sakriju nesto sto ne postoji. Tako da ce se u pocetku odrzati jos neko vreme samo verbalna komunikacija,dok ne dodje do telepatske razmene misli. Naravno ne znam kad ce se sve ovo desiti(iako realno idemo u tom pravcu pustajuci da nas vredjaju svojim pokazivanjem intimnih delova tela umesto lica u najnizem i najprostijem neverbalnom komuniciranju.A dotle dok ne izgubimo nase tako dragocene emocije i moral moramo mnogo da se pazimo u tom ne verbalnom delu komunikacije cuvajuci svoje telo i lice,a opet cuvajuci i nas i druge od bola,ponizenja i uvreda!
Proslost. Neverbalna komunikacija verovatno postoji mnogo pre verbalne. I eto odrzala se od postanka coveka. I danas nam koristi i u najbanalnijim situacijama kad ne razumemo strani jezik ili kad nas jednostavno mrzi da pricamo pa samo pokazemo gestom sta zelimo. Zaista sam fascinirana spektrom osecanja i zelja koje se mogu pokazati izrazom lica ili pokretom tela ili ruku.  Materijala ima za  citavu jednu knjigu. I zato sam ja samo pomenula tu temu,a ko se zamisli nad ovim tekstom kao i ja i krene u iskopavanje po internetu nek se cuva foruma,vikipedije nego nek prava objasnjenja vidi od strucnjaka(nadam se da i oni nisu "kobojagi strucnjaci" jer je na internetu sve moguce. Zato je mozda bolje kao i uvek moja navika da se potraze prave knjige o temi koja nas zanima.
OPUSTENO LJUDI CUVAJTE SVOJE LICE I TELO!