DJOKISTI, MIKISTI

 ODE JOS JEDNA LEGENDA, AL OVAJ PUT ZAISTA LEGENDA. LEGENDOM MOGU DA SE ZOVU SAMO MUZICARI IZ ZLATNIH: 50-TIH,60-TIH, 70-TIH GODINA PROSLOG VEKA. A MI SMO IMALI TE LEGENDE, VECE I OD BIVSE SFRJ! NIJE POSTOJAO YUTJUB,TRENDING ILI BILO STA SLICNO, ALI SVOJE MILIONSKE OBOZAVAOCE USPELI SU DA PODELE U DVE GRUPE , KAO RECIMO NAVIJACI ZVEZDE I PARTIZANA. JEDNI SU BILI ZA  DJORDJA MARIJANOVICA, JEDNI ZA MIKIJA JEVREMOVICA - UGLAVNOM SVAKO JE ISAO ZA SVOJIM IDOLOM.

Dok se svet delio na istok i zapad, na SAD i SSSR, na Bitlse i Stonse, mi smo vozili vespe, išli u Trst po farmerke i delili se na Đokiste i Mikiste - one koji slušaju Đorđa Marijanovića i one koji slušaju Mikija Jevremovića Legendarni pevači Đorđe Marjanović i Miki Jevremović bili su veliki prijatelji, iako su njihovi fanovi mikisti i đokisti gradili rivalitet gotovo kao Bitlsi i Stonsi. Vest o smrti Marjanovića veoma je rastužila i Mikijevu ćerku Jelenu Jevremović, koja za Kurir govorili o ovom fenomenu.

- Đorđe je bio naš veliki prijatelj. Moj otac i on su se decenijama družili. Mikisti i đokisti nikad nisu bili pravi rivali. Glavni predsednici tih udruženja su se sastajali i spremali planove za dalje turneje, festivale... Koliko god bili rivali, bili su veliki prijatelji - objašnjava nekadašnja pevačica.

Ona ističe da je Đorđe Marjanović mnogo pomogao njenom ocu da osvoji Sovjetski Savez.

- Đorđe je bio stariji desetak godina od mog oca. Krajem šezdesetih godina je poveo Mikija na turneju sa sobom. Đorđe ga je predstavio kao nadu nove Jugoslavije. Moj otac je bacio pod noge Ruse, jer su cenili živo izvođenje. Miki je 1976. i 1977. bio proglašen za najboljeg pevača Sovjetskog Saveza - seća se Jelena i nastavlja:

- Tata nije završio fakultet jer ga je Đorđe poveo u Rusiju. Ostala su mu tri ispita. Bio je najbolji student, ali je batalio studije. Ostao je najstariji apsolvent na fakultetu, kako je u šali govorio, zahvaljujući Đorđu Marjanoviću.

Prijateljstvo između dva rivala trajalo je pola veka.

- Imali su u Rusiji i po tri koncerta dnevno. Provodili su deset meseci na turneji. Kasnije je Đorđe bio redovan gost kod nas u kući. Dolazio je na slave, a kad se povukao, i na tatine koncerte. Mogle bi da se ispredaju priče o tom prijateljstvu. Preko pola veka su se oni družili - objašnjava bivša pevačica.

Kada je u januaru 2017. godine preminuo Miodrag Miki Jevremović od posledica moždanog udara, Đorđe Marjanović bio je veoma tužan, a i Jelena se i sada oseća isto.

- Teško mi je da pričam o tome... Plakala sam kad su mi javili da je umro. Uvek ću ga se sećati kao dobrog čoveka, prijatelja i velikog umetnika koji je sebe davao maksimalno, i pesmi i obožavaocima. U sjajnim odnosima sam danas s njegovim sinom Markom. Verujem da su Miki i Đorđe sada zajedno.

LEGENDARNI pevač Miki Jevremović govorio je da je od svega najvažnije preživeti popularnost. U tome je uspeo zahvaljujući vaspitanju i publici! Šezdesetih godina postojao je rivalitet između njegovih fanova i obožavalaca Đorđa Marjanovića. Jevremović je imao "mikiste", a Marjanović "đokiste". Pristalice dveju velikih jugoslovenskih muzičkih zvezda gotovo istovremeno su 1963. osnovale klubove obožavalaca.

- Bili su to mladi ljudi s kojima sam se stalno družio - rekao je Miki u jednom intervjuu za "Novosti". - Posle mnogobrojnih turneja po Rusiji, dočekivali su me na aerodromu, išao sam na njihove rođendane i roditeljske sastanke. Bila je to ozbiljna organizacija sa predsednikom kluba, sekretarom, kao i sa stalnim prostorijama.

Obožavaoci su odgovarali na njegova pisma i birali repertoar svom idolu. Na njihov predlog Jevremović je snimio "Osamnaest žutih ruža", "Zelenog druga", "Tata, vrati se", "Dilajlu"... "Mikisti" su imali klubove u Paraćinu, Ćupriji, Osijeku, Požarevcu, Makedoniji... Jevremovićevi i Marjanovićevi simpatizeri su se utrkivali između sebe ko će na njihove nastupe doneti više cveća i transparenata. Đorđe i Miki su bili rivali na sceni, ali van nje veliki prijatelji. Marjanovićeve reči o tome ostale su zapisane u Jevremovićevoj monografiji povodom 50 godina rada.

- Naše karijere bile su povezane neraskidivim nitima muzike, koja je bila i ostala naš život - napisao je Đorđe. - Divio sam se i uživao u svakoj Mikijevoj pesmi. Možda to čudno zvuči, jer smo bili veliki rivali na sceni. Taj rivalitet stvorili su "đokisti" i "mikisti", koji su bili nepomirljivi u svojoj ljubavi prema nama. I dok smo Miki i ja drugovali, oni su "ratovali", sve do naše zajedničke pobede na festivalu "Beogradsko proleće", kada smo u alternaciji pevali divnu pesmu Žarka Petrovića "Dve crvene ruže". Uz zahvalnost, što za prijatelja imam tako divnog čoveka i umetnika, želim da njegove pesme ostanu upisane za sva vremena.orđe Marjanović i „Đokisti“ pravi su fenomen, koji traje gotovo šest decenija. Sve je počelo kada je na televiziji otpevao svoj danas legendarni hit „Zvižduk u osam“ i oduševio publiku širom nekadašnje Jugoslavije. Njegovu neverovatnu popularnost u zemljama bivše Jugoslavije i Sovjetskog Saveza mnogi porede sa „Bitlmanijom“. Bio je prvi pevač sa naših prostora koji na nastupima nije samo mirno stajao pred mikrofonom, već je padao na kolena, bacao sako u publiku, plakao ili recimo ležao na sceni dok peva. Ta njegova harizma i strast upravo su ga i učinili miljenikom publike.Mladi su se tih šezdesetih i sedamdesetih delili na „Đokiste“, obožavaoce Đorđa Marjanovića, i „Mikiste“, obožavaoce legendarnog Mikija Jevremovića. Kada je Marjanoviću 1961. na festivalu „Zlatni mikrofon“ po mišljenju publike nepravedno oduzeta prva nagrada, „Đokisti“ su organizovali velike demonstracije i pravili nerede na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, odnosno ispred Doma sindikata, gde je održano ovo takmičenje. Morala je da interveniše policija, a Đorđe Marjanović se popeo na automobil i pevao svojim obožavateljima, kako bi ih umirio.Ništa manju popularnost stekao je preko noći i u tadašnjem Sovjetskom Savezu, gde je održao niz turneja i koncerata, a na jednom od tih gostovanja upoznao je tamo i svoju suprugu Eli, sa kojom ima troje dece. Tokom gostovanja na koncertu Lepe Brene u Melburnu (u Australiji) 1991. godine, doživeo je moždani udar na sceni, dok je izvodio pesmu „Mene nema ko da žali“. Uprkos tome što je oporavak bio dug i težak, Đorđa Marjanovića ne napušta vedar duh i povremeno nastupa i danas. Obožavaoci već godinama redovno dolaze u Beograd iz Srbije, regiona i Rusije kako bi proslavili rođendan zajedno sa svojim miljenikom. To su uvek posebna druženja i trenuci za pamćenje.Stao je pred mikrofon i počeo da peva. Svi unutrašnji nemiri, emocije i zanosi trebalo je da ostanu u stavu mirno i sve da bude u glasu. I bilo je, ali emocije su prevladale, zanos ga je poneo i mladi pevač koga je Radio Beograd uporno odbijao na audicijama, najpre je počeo lagano da se kreće u ritnu pesme, potom je skinuo mikrofon sa stalka i bina je bila samo njegova. Svugde ga je bilo, padao je na kolena, plakao, valjao se po sceni, glumio svoje pesme i obožavaoce dovodio do transa i saznanja da je jedno vreme u zabavnoj muzici završeno. Novo je počelo onog trenutka kada je Đorđe Marjanović skinuo sako i zavitlao ga u publiku. U sali je nastao lom i ništa više nije bilo kao pre, ni među publikom, ni među pevačima. Bilo je to revolucionarno i neponovljivo.

Publika se organizovala u klubove obožavalaca, đokisti su ratovali protiv mikista, prva ploča Đorđa Marjanovića prodata je u tiražu od 11 hiljada primeraka u vreme kada je u Jugoslaviji bilo svega oko 20 hiljada gramofona, o njegovoj ogromnoj popularnosti u Sovjetskom Savezu i svakodnevnim nastupima pred desetinama hiljada ljudi pisao je i američki Njuzvik, a Jovanka Broz mu se pismom izvinjavala što nije stigla na jedan njegov koncert. Voleli su ga svi, i muškarci i žene i stariji i mlađi, i zajedno s njim na koncertima i festivalskim nastupima pravili spektakl.

Đorđe Marjanović je bio fenomen popularne kulture i zabavne muzike jedne zemlje koje više nema. A od juče nema nam ni njega. Neka ovaj Zabavnik bude malo hvala za sve veliko što nam je dao.

POTPUNO SAM VOLELA OBOJICU. IGRANKE NA KOSARKASKOM TERENU CRVENE ZVEZDE NA KALEMEGDANU NISU MOGLE DA SE ZAMISLE BEZ NJIH DVOJICE. NIKADA VISE NECE BITI TE ROMANTIKE TOG NABOJA EMOCIJA I STRASTI DOK SU SE DEVOJKE U ZIPONIMA I BALENTAKAMA SA OBAVEZNIM  BELIM CARAPICAMA VRTELE U  RITMU TE PREDIVNE MUZIKE. ZAL ZA TIM VREMENOM NIJE NEOPRAVDANA I NEPOTREBNA, TO JE STVARNA ZAL ZA NECIM TAKO DIRLJIVO LJUDSKIM. STO BI REKLA JELENA JEVREMOVIC -SADA KADA SU NA NEBU ZAJEDNO KAO DVE NAJSJAJNIJE ZVEZDE SIGURNO CE NACI PUT KA NASIM SRCIMA I DALJE! POCIVAJTE U MIRU LEGENDE!