ROMEO I JULIJA

 STA  ROMEO  I JULIJA? STA JE SEKSPIR ZNAO O  NEMOGUCOJ LJUBAVI? NISU SE VOLELI KAPULETI I MONTEGI PA STA? A JOS ONA IMALA SAMO 14-LETA... BOZE VEKOVIMA SVI POMINJU TU LJUBAV KOJA JE DVOJE MLADIH ODVELA U SMRT. A NA BALKANU SU SE DESILE 90-TE KOJIMA SE ZAVRSIO XX VEK. 

A pre devedesetih desili su se mnogi mesoviti brakovi. Ali o tome sam vec pisala . I o tragdeiji onih koji su teret 90-tih izneli na plecima mesovitog braka. Sada bih pisala o jednoj  ogromnoj ljubavi koja se desila tih 90-tih, a koja je bog zna zasto bila nemoguca i pogubna za dvoje mladih.

Na današnji dan pre 28 godina poginuli su Boško Brkić i Admira Ismić. Slika mrtvih tela mladog para iz Sarajeva, kako zagrljeni leže na sarajevskom mostu, obišla je svet. Prozvani su sarajevskim Romeom i Julijom.

Priča o Bošku i Admiri, priča je o Sarajevu i ljubavi ispred zastava. Upoznali su se u godini „sarajevske Olimpijade“, kada je nešto posebno cvetalo u ovom gradu.

Zajedno su proveli devet godina. To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja nije predstavljalo prepreku ni njima niti njihovim roditeljima, jer tako se u Sarajevu živelo.Njihovi roditelji podržavali su ovu ljubav. Zajedno su išli na letovanja, zimovanja i zabave - bili su nerazdvojni. P rijatelji kažu da niko nije mogao da ih zamisli odvojene, da su uvek išli zajedno i da su bili primer svima kako jedna ljubav treba da izgleda.  Išli su u istu gimnaziju, u isti razred. U prvom razredu su se upoznali, i za Novu godinu su počeli da se zabavljaju. Tad je počela njihova ljubav. U tom periodu niko nije razmišljao kako se ko zove, ko je kakve nacije. A da nije došlo do ovog rata, ne bi se ni sad razmišljalo. A onda je došao rat. Boško je ostao u Sarajevu, ona je radi njega odlučila da ode. To je bila velika hrabrost s njene strane, da ide da živi kod njega, kod Srbina u zgradi gde su sve bili muslimani. Svi su je voleli, i njega i nju. On nikada ne bi izašao bez nje, to je bilo neko ludilo. Njoj sam kad sam odlazila rekla: "Čuvaj mi Boška" - pricala j majka Radmila.

Planirali su budućnost, zajednički život, venčanje, decu, starost, a onda im je sudbina na mostu, koji je Sarajevo delio na dva dela, zauvek prekinula snove.

Pre nego što je počeo rat Boškov otac je preminuo, a kad je počeo rat u BiH 1992. njegovi majka i brat otišli su iz Sarajeva. Majka ga je molila da krene s njima, ali on nije želeo da ostavi Admiru. Verovali su da će brzo doći i kraj rata. Nažalost, nisu dočekali kraj.ošku je život postao težak u Sarajevu. Neki kažu da su ga psihički maltretirali.U Sarajevu više nije imao nikoga osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire. Zbog nje je ostao, čak i dok su na grad padale granate, a ljudi umirali na svakom koraku. Iako su živeli kilometrima daleko, viđali su se svakog dana.

Godinu dana nakon početka rata u BiH odlučili su da napuste grad i potraže bolji život negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana i gde neće morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.

U maju 1993. godine između Vojske RS i Armije RBiH dogovoreno je da par bude pušten na drugu stranu, da preko Vrbanja mosta pređe na Grbavicu.

Preko zajedničkog prijatelja su dogovorili izlazak iz opkoljenog Sarajeva i 18. maja 1993. godine krenuli su ka slobodi. Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati. Nažalost, stigli su samo do Vrbanja mosta gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru. Smrtno ranjena ona je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula. Istraga o ubistvu Admire i Boška nikada nije vođena i njihov ubica nikada nije otkriven. Obe strane tvrdile su da meci nisu došli iz njihovih redova.

Ovi dvadesetpetogodišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju da pobegnu od zla i ludila koje je zadesilo njihovu zemlju, ubijeni su na Vrbanja mostu.Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti.

Njihova tela danima su ležala na asfaltu niko nije mogao da im priđe na brisanom prostoru, da bi posle bila prenesena u predgrađe Lukavica i tamo privremeno pokopana, a nakon rata, po želji roditelja, ekshumirana i trajno sahranjena u Sarajevu.

Priču o tome prvi je napisao čuveni Rojtersov novinar Kurt Šork, ratni reporter, koji je i sam ubijen tačno sedam godina kasnije u Sijera Leoneu, gde je takođe izveštavao o sukobima. Nakon Šorkovog kremiranja, deo pepela pokopan je u Vašingtonu gde je živeo, a drugi deo uz grobnicu Boška i Admire na sarajevskoom groblju „Lav“, gde leže posmrtni ostaci brojnih Sarajlija ubijenih tokom opsade od 1992. do 1995. godine.

Ova tragedija našla je svoje mesto i u pesmi sarajevskog „Zabranjenog pušenja“.

„Ma kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako voleo i niko nikad neće sve dok Miljacka voda teče“, refren je pesme „Boško i Admira“ sa albuma „Radovi na cesti“.Frontmen benda Davor Sučić (Sejo Sekson) je kada je ta pesma nastajala rekao da je vidi i kao izraz neke nade za BiH.

„Sama ideja je simbolična i metaforična, a govori o tome da je ljubav uistinu ispred svega“, kazao je. Kemal Monteno je napisao neverovatno lepu pesmu : Sarajevo ljubavi moja i ako kazem da ko god je bio u Sarajevu zavoleo ga je svim srcem nije klise nego istina. Sarajevo se mora voleti. Dusa  Sarajeva je najveca na svetu i zato se s pravom pitam zasto se dogodilo toliko losih stvari u tako divnom gradu?I takodje ne mogu da ne kazem da su svi gradovi na Balkanu ( da ih ne nabrajam al izdvajam Beograd, Sarajevo i  Skoplje) prosli najveci pakao ratova i siromastva, al da nikada nisu pravili  razliku medju ljudima dok ih politicari nisu na to nahuskali. 

I ZATO NEMOJTE MI TE PRICE O SVETSKIM VELIKIM LJUBAVIMA KOJE SU PSICI I PESNICI OPISIVALI SIROM SVETA. LJUBAV JE OVDE NA BALKANU SA VELIKIM LJ,SA TOLIKO DUSE I HRABROSTI KAKVU LJUDI VAN BALKANA NE MOGU DA SHVATE.LJUBAV NA BALKANU JE NESTO VECE I JACE I OD SAMOG ZIVOTA. NIJE LAKO VOLETI NA BALKANU, NIKADA NIJE BILO NITI CE BITI. MLADE LJUDE RAZDVAJALO JE MNOGO TOGA ALI ONI SU UVEK NALAZILI PUT JEDNO KA DRUGOM PA MAKAR IH TO KOSTALO I ZIVOTA. I DA, MOJE RECI NE MOGU DA DOCARAJU SNAGU I VELICINU TE LJUBAVI ,AL DA SAM PISAC IL PESNIK NAPISALA BIH O BALKANSKIM LJUBAVIMA  KNJIZEVNO DELO KOJE BI BACILO U SENKU SEKSPIROVE JUNAKE!