KONTROLA BESA I GNEVA

 NIJE ISTA EMOCIJA BES  I GNEV! NI LJUTNJA I MRZNJA. KONTROLISATI OVE EMOCIJE JAKO JE TESKO. A ONE NAM UNISTAVAJU ZIVOT I TO BUKVALNO.GNEV JE  PARAVAN ZA RAZUM!

Bes  je emocija proistekla iz nečije psihološke interpretacije usled vređanja, povređivanja ili pak odbijanja te osobe. Uvek ga prati i snažna želja za osvetom i ispravljanjem tuđih postupaka na jednako ofanzivan način. Gnev je emocionalna reakcija, koja može biti izazvana objektivnim događajima, ali i iracionalna, nerazumna izazvana autosugestijom. Relativno je stabilna i trajna osobina koja usmerava ponašanje u različitim društvenim situacijama, a ispoljava se u doživljaju srdžbe ili gneva, u nasilnom ponašanju, negativizmu prema autoritetima, nameri da se neko fizički ili psihički povredi.

Jedna zmija je, dok je puzala preko oštre testere, bila posečena... U gnevu, obmotala je testeru svojim debelim telom pokušavajući da istisne život iz testere. Sa svakim besnim stiskom, zmija je osećala sve veću bol, ali bi nastavljala, jer nije dozvolila da se testera izvuče od bola koji joj je izazvala. Na kraju, odbivši da pusti sečivo, zmija je i umrla, ne znajući da je sve vreme trebala da se oslobodi početnog bola i usredsredi se na svoju budućnost i put kojim je krenula.

Umesto toga, zmija se prepustila besu i osveti, zbog čega je na kraju izgubila život.

Kontrolišite svoj bes, oprostite onima koji vas povređuju i ne dajte ljudima ili stvarima da imaju moć nad vama.

Pustite i otpustite!

Tvoj mir je neprocenjiv

 Bes (ljutnja) spada u jednu od osnovnih emocija, pored sreće, tuge, straha i gađenja. Svaka od osnovnih emocija je kroz istoriju čovečanstva imala neku zaštitnu ulogu, pa je tako uloga besa povezana sa reakcijom simpatičkog nervnog sistema “bori se ili beži”. Konkretno, bes je povezan sa rekacijom “bori se” koja se javlja kada se osoba nađe u opasnosti i proceni da može da savlada tu opasnost.

Postoje različiti okidači za bes. Pre svega, bes se javlja kada osoba nije u mogućnosti da zadovolji svoje potrebe. Ljudi su bića usmerena ka cilju, oni uvek imaju želje i ciljeve koje tokom života teže da ostvare. Bes se javlja kada dođe do osujećenja njihovih ciljeva ili pojave različitih prepreka.

Osim toga, čovek je tokom odrastanja izložen različitim uticajima i iskustvima i na osnovu toga gradi svoj sistem vrednosti. Bes se zato javlja i kao reakcija na ono što osoba doživljava kao nepravdu ili kršenje moralnih standarda.nstinktivan način ispoljavanja besa je putem agresivnog ponašanja. Agresivno ponašanje može da se manifestuje fizičkim ili verbalnim putem.

• Fizička agresivnost je uglavnom prva asocijacija kada govorimo o agresivnosti. Ono podrazumeva fizičke napade na druge ljude (udaranje, šamaranje, guranje, davljenje i slično) ili uništavanje materijalnih stvari (bacanje ili lomljenje različitih predmeta).
• Verbalna agresivnost je takođe česta posledica besa i ona kao i fizičko nasilje može dovesti do veoma ozbiljnih posledica. Pod tim pojmom se podrazumevaju vređanje, psovanje, vikanje, omalovažavanje i slično.

Neki ljudi svoje agresivne tendencije ispoljavaju otvoreno, kroz svađu, vikanje, fizičke napade ili na bilo koji drugi očigledan i direktan način, dok neki ljudi agresiju ispoljavaju na pasivan način. Pasivna agresija podrazumeva da osoba ne pokazuje ljutnju otvoreno, već da je ispoljava na indirektne načine sa ciljem da povredi ili osujeti drugu osobu. Ovaj oblik agresivnog ponašanja se ispoljava kroz nespremnost da se otvoreno govori o problemima, pri čemu osoba svoje nezadovoljstvo ispoljava najčešće putem namernog izbegavanja odgovornosti u odnosu na osobu prema kojoj oseća bes.

Svako nekada iskusi osećanje besa i to je potpuno normalna reakcija. Problem kontrole besa se javlja kada učestalost ili intenzitet ovakve reakcije ugrožava interpersonalne odnose i efikasnost u radu, kada dovodi osobu u probleme sa zakonom i kada ugrožava njeno mentalno zdravlje.

Kada osoba reaguje besom često i intenzivno, govorimo o problemima kontrole besa. Ovaj problem spada u probleme kontrole impulsa. To znači da kada osoba naiđe na neku frustraciju, ona ne može sa njom da se izbori na konstruktivan način, već reaguje na nju osećanjem besa i agresivnim ponašanjem i to na nesrazmerno intenzivan način.

Osoba koja ima problema sa kontrolom besa i agresije, kada se nađe u situaciji frustracije biva zaslepljena svojim iracionalnim uverenjem da nešto “nije smelo da se desi” ili da neko “nije smeo nešto da uradi” i slično. Iz takvog, rigidnog načina gledanja na stvari, bez sagledavanja šireg konteksta i pokušaja konstruktivnog rešenja problema, sledi osećanje besa koje osoba pušta da “ovlada” njom i njenim ponašanjem.ao i mnoga druga ponašanja i reakcije, bes i agresivno ponašanje kod ljudi kod kojih se javljaju učestalo, predstavljaju neku vrstu navike. Osoba koja nije znala na koji drugi način da reaguje na frustraciju, reagovala je agresijom i to se ustalilo kao obrazac ponašanja koji se stalno ponavlja, izazvan novim frustracijama.

Nemogućnost kontrole sopstvenog osećanja besa može dovesti do različtih destruktivnih posledica, koje se ne odnose samo na druge ljude, već i na sopstveni integritet.

Kada osoba često i intenzivno oseća bes, to dovodi do različitih bioloških i fizioloških promena u njenom organizmu, što su posledice koje su najviše ugrožavajuće po samu osobu. Promene kao što su povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, povišen nivo adrenalina i noradrenalina, predstavljaju stres za organizam i dugotrajna izloženost ovakvim promenama može dovesti do raznih hroničnih bolesti.

Osim toga, osobe koje ispoljavaju agresivno ponašanje, često dolaze u sukob sa zakonom, završavaju u zatvoru ili bivaju na drugi način sankcionisane.

Karakteristično za osobe sa čestim ispadima besa je i to da nakon gubitka kontrole osećaju druge negativne emocije, kao što su stid, razočaranost, potištenost, depresivnost, pa čak i još intenzivniji bes (ovog puta usmeren na sebe) zbog prethodnog gubitka kontrole.

Često je uverenje da će odgovor na pitanje kako izbaciti bes iz sebe rešiti probleme. Međutim, suprotno tome, naučnici su pokazali da "izbacivanje" besa iz sebe, tako što osoba dopušta sebi da se ponaša na agresivan način prema drugima, ne dovodi do stvarnog olakšanja, već naprotiv, posledično dolazi do eskalacije besa i agresije.

Govoreći o kontroli vlastitog besa, važno je naglasiti da nije pitanje samo kako obuzdati bes, već je ključno da se uverenja osobe koja dovode do toga da ona u određenim situacijama oseti bes osveste i modifikuju.

Neke od strategija kontrole besa koje su se pokazale veoma korisnim i praktičnim, potiču iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije.

Najbolji način regulisanja sopstvenog besa je putem obraćanja pažnje na to šta dovodi do naše besne reakcije i razmišljanja o tome koliko je ta reakcija zaista adekvatna, kao i da li će nama doneti više koristi ili štete.

Ljudi kada su besni često preuveličavaju svoje doživljaje i dramatizuju situaciju. Na ovaj način oni boje i samo viđenje situacije. Prema tome, umesto da u situaciji frustracije osoba sebi kaže: “Ovo je strašno, nepodnošljivo, nije smelo da se desi”, bilo bi korisnije da kaže: “Uznemirava me što se ovo dogodilo, ali takve stvari se dešavaju, ja to mogu da podnesem i bes i agresija će mi samo doneti još štete i još gore posledice”.

Kod osoba koje često reaguju agresivno, korisno je upotrebiti “stop” tehniku u situacijama frustracije. Kada osoba oseti bes, koji prethodi agresivnom ispadu, ona može zastati za trenutak i reći sebi: “U redu, ovako sam reagovao već sto puta, znam kakve su posledice, hajde sada da pokušam da reagujem na neki drugi način”.

U svrhe poboljšanja interpersonalnih odnosa, korisno je praktikovati veštine asertivnog ponašanja. Asertivno ponašanje predstavlja alternativu kako agresivnom, tako i pasivnom ponašanju. Ono podrazumeva da osoba umesto besnog ispada ili povlačenja, jasno i direktno izrazi svoja osećanja i potrebe, ali pritom poštujući prava i osećanja drugih: “Povredio me je način na koji razgovaraš sa mnom i voleo bih da mi se sledeći put obratiš na lepši način”.

Još jedan način izlaženja na kraj sa besom je humor. Humor je odlika mentalnog zdravlja i u ovom slučaju, on može osobi pomoći da sagleda situaciju iz drugačije perspektive i relativizuje svoja rigidna uverenja.

Naravno, ukoliko postoje konstantni izvori stresa i frustracije u životu osobe, veća je verovatnoća da će ona često doživljavati bes. Tada je korisno zaista naći način da se izbegnu okidači i kada je potrebno i moguće, da se nađu alternative.

Za sve prethodne tehnike je važno biti uporan i strpljiv. S obzirom na to da je navika učestali i gotovo automatski obrazac ponašanja, potrebno je uložiti napor i volju kako bi se ona iskorenila.

Gnev ili ljutnja je jedan od najčešćih osećanja u našem društvu. Svako je iskusio gnev. Često ga nazivamo i uzrujanošću. Vrlo je opasno ljutnju zadržavati u sebi. „Gnev je kiselina koja može naneti više štete  posudi u kojoj se nalazi, nego onome na šta se izlije”, napisao je Mark Tven. Drugim rečima, više nego ikome drugome, ona šteti osobi koja se ljuti.

I Garison Kejlor, američki autor  i radijska ličnost slično je primetio:

„Čovek ne može gnev jesti za doručak i s njim ići uveče na počinak, a da ne naškodi svojoj duši.”

Biblija takođe osuđuje gnev: „Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih” (Car Solomun, Propovednik 7,9).

Kako onda postupati sa gnevom?

Šta je gnev?

Gnev je vrlo snažno osećanje. Kada ste puni gneva, vaši mišići se stežu, krvni pritisak raste, raste i nivo šećera u krvi i povećava se broj srčanih otkucaja. Varenje se usporava, adrenalin se izliva. Gnev nanosi veliku štetu vašem telu.

To možemo prepoznati u ovim izrekama o gnevu:

„Ljudi koji lete u gnev, uvek imaju loše sletanje.” – Vil Rodžers, kolumnista i radio voditelj

„Svako je otprilike onoliko velik koliko je veliko ono što ga može razgneviti.” – Vinston Čerčil

„Nikome ništa ne obećavaj u velikoj radosti. Ni na čije pismo ne odgovaraj u velikoj ljutnji.” – Kineska poslovica

Da li je gnev greh?

Mi proživljavamo različita osećanja. Osećanja su reakcije na različite okolnosti u kojima se možemo naći, poput reakcije „bori se ili beži” (fight or flight). Osećanja sama po sebi nisu „loša”. Ali, osećanja nas mogu odvesti u greh, a gnev je poseban problem, jer smo u gnevu skloni nepromišljenom postupanju, pa tako znamo da pravimo ozbiljne grehe.

„Čuli ste da je rečeno našim starima: ’Ne ubij! Ko ubije, odgovaraće pred sudom.’ A ja vam kažem da će svaki onaj ko se ljuti na svoga brata odgovarati pred sudom” (Isus Hrist, Matej 5,21.22).

Isus uzima zakon iz Starog zaveta i ukazuje na to da se dela temelje na mislima i osećanjima. Ubistvo proizlazi iz ljutnje i mržnje. Misao prethodi činu, pa zato Isus, osim što želi da spreči zla dela, želi i da zaustavi zle misli. Verske vođe su naglašavale da se u obzir uzimaju samo dela, a što god želite možete da mislite. Ali Isus odbacuje ovu ideju pokazujući da ne možete biti istinski dobri ako vam se um bavi zlim mislima.

Gnev ubija – doslovno! Bog je rekao Kainu: „Što se srdiš? Što ti se lice promeni? Nećeš li biti mio kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji” (Biblija, 1. Mojsijeva 4,6.7). Ali Kain je bio toliko pun gneva da je ubio svoga brata.

Iz ovog primera vidimo koliko je gnev opasan. Biblija nam kaže da možemo imati kontrolu nad svojim osećanjima, a kaže nam i kako.

Upravljajte svojim osećanjima

Pavle piše vernicima crkve u Efesu: „U svom gnevu ne činite greh” (Biblija, Efescima 4,26).

Potrebno je da vladamo svojim gnevom i nadvladamo ga. Potrebna nam je Božja pomoć da bismo postali slični Njemu: „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom” (Biblija, 2. Mojsijeva 34,6).

Spor na gnev, prašta zlo, pobunu i greh, milostiv i milosrdan – to su božanske odlike koje treba da pokušamo da usvojimo. Osim toga, Božji gnev je sasvim drugačiji od ljudskog. Bog ne „besni”

– On ljutnju ne doživljava na naš, grešan način. Bog ima sve pod nadzorom – On se ne „ljuti” kao mi.

Zašto ne bi trebalo da se ljutimo? Jakov pokazuje da u Božjim očima naš, ljudski gnev nikada ne može biti dobar: „Neka svaki čovek bude brz da čuje, spor da kaže i spor da se razgnevi, jer čovekov gnev ne stvara pravednost pred Bogom” (Biblija, Jakov 1,19.20).

Govorimo o situaciji u kojoj nam je pao mrak na oči, o osećaju gubitka kontrole nad sobom u stanju krajnjeg gneva i besa koji zamračuju rasuđivanje, što nas je dovelo do loših odluka i postupaka. Mudar čovek je napisao: „Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag” (Car Solomun, Priče 29,11).

Novine su pre nekog vremena izvestile o nesreći dveju sestara. Jedna je imala sedamnaest, a druga devetnaest godina. Starija sestra je maramicom koja je pripadala mlađoj sestri obrisala prašinu s nameštaja. Mlađa sestra se toliko razljutila da je stariju izbola nožem.

Ljutnja može dovesti do nesreće i do uništenih života – do smrti jedne sestre i zatvorske kazne za drugu.

Osećanja ograničite vremenski

Izjavu upućenu vernicima u Efesu, Pavle nastavlja ovim rečima: „Neka sunce ne zađe, a vi da ste još gnevni” (Biblija, Efescima 4,26).

Svoja osećanja vremenski treba da ograničimo. Ne idite na spavanje dok ste još puni gneva. To je pravilo u našoj porodici. Pre odlaska na spavanje moramo porazgovarati da bismo sve razrešili. Danas se svi jako volimo i nikada nismo dugo zlovoljni.

Gnev je opisan dvema grčkim rečima:

Prva reč je orge. To je gnev koji nastaje polako, ali je vrlo jak i dugotrajan.

Druga reč je thumos ili thymos. Ona opisuje gnev koji je izliv unutrašnjeg besa. Brzo nastaje, ali je kratkotrajan. Postoji još jedna reč, paragismos, koja u sebi nosi zamisao pravednog gneva.

Hajde da onda oblikujemo svojim rečima 26. stih: „U gnevu koji sporo nastaje, nemojte doći do tačke gde ćete pogrešiti; nikada nemojte dopustiti da sunce zađe dok u sebi imate jak osećaj ljutnje.”

Stih 27 govori o tome zašto je to važno: „I ne dajte uporište đavolu! Đavo može upotrebiti gnev u svoju korist – zato mu nemojte dati priliku!

Gnev je stvar izbora

Možda u to ne verujete i zato kažete: „Ja se samo razljutim. To se događa!” Ali ipak je istina da je gnev pitanje odluke. Ne dopustite da drugi ljudi ili okolnosti vladaju vašim ponašanjem. Možete odlučiti da se nećete ljutiti čak i kada ste strašno izazvani. Fariseji su često pokušavali da izazovu Isusa, ali On nije odgovarao gnevom.

Ne treba da izazivamo gnev kod svoje dece (Biblija, Efescima 6,4; Kološanima 3,21). Nikome ne treba pristupati s ljutnjom. „Nikome ne pristupajte s uvredama ili gnevom u glasu. Neka sve Božje sluge, od onih na najvišim položajima do onih sa najnižom službom, hode ponizno pred Bogom.”

Gnev se najbolje rešava ljubavlju. Ako nekoga volite, nećete pribegavati gnevu i besu. Ljudi vas mogu uvrediti, ali je na vama odluka da se ne ljutite. Ljudski gnev je povezan sa grešnim ja. Nesreća je u tome što nas gnev izjeda iznutra i uništava. Američki pisac i teolog, Frederik Buehner kaže: „Od sedam smrtnih grehova, gnev je verovatno najzabavniji. Lizanje sopstvenih rana, oblizivanje usta nad davno prošlim uvredama, prevrtanje jezikom po očekivanjima nadolazećih gorkih sukoba, naslađivanje poslednjim ukusnim mrvicama bola koji vam je zadat i onog kog ćete vi zadati – na različite načine je gozba dostojna cara. Glavni problem je u tome što sami sebe proždirete. Kostur na gozbi ste vi.”

Ezop je ispričao basnu o medvedu i pčelama. Medved prilazi košnici i želi med. Jedna pčela izlazi da bi odbranila košnicu i ubada medveda u nos. Medveda obuzima strašan gnev, pa u besu počinje da udara košnicu. Čitav roj zbog toga izleće iz košnice, napada medveda i primorava ga na bežanje. Dok se oporavljao, medved je shvatio da je bolje smireno primiti jedan ubod, nego ih zbog besa primiti hiljadu.

Kad je u pitanju gnev, problem leži u nama i našoj sebičnosti.

„Gnev i ogorčenost su dva uočljiva znaka usredsređenosti na sebe i nepoverenja u Božje upravljanje nad vašim životom. Kad verujete da Bog sve vodi na dobro onima koji Mu pripadaju i ljube Ga, tada na iskušenja možete odgovoriti radošću, umesto gnevom i ogorčenošću”, napisao je Džon K. Boger.

Ne želimo biti ljuti, niti želimo da se predamo gnevu i grešiti.

Danas smo odlučili da utišamo gnev blagim odgovorom.

Nisam vernik, ni ateista, uopste imam fleksibilan stav prema veri, ipak u necemu moramo pronaci uporiste u borbi protiv losih emocija. Na ovaj ili onaj nacin neophodno ih je kontrolisati.

NAJBOLJI PRIMER JE PRICA O ZMIJI KOJA JE PO MENI OLICENJE ZLA. A ETO I NJOJ SE DESIO BES I GNEV I OKONCALA JE ZIVOT ZBOG TOGA. NE ZNAM. MISLIM DA NAS SAD TOLIKO TOGA TERA NA BES I GNEV.  SVET NIKADA NIJE BIO SUROVIJI I NEREALNIJI. PA SUOCIMO SE SA NJIM KONTROLISUCI BES I GNEV. NAS SAMIH RADI. MOZDA I USPEMO SUZBIJAJUCI TE EMOCIJE KOLIKO GOD MOZEMO DA PROZIVIMO NASE ZIVOTICE KOLIKO TOLIKO LAKSE!