ONO KAD ZIVIS SA MAMOM I TATOM

 MISLIM U EVROPI JE PROSEK MLADIH KOJI ZIVE SA RODITELJIMA 26,4 GODINE. U SPANIJI JE RECIMO 30 GODINA, U SRBIJI  JOS I VISE. A MLADI TREBA DA ZIVE SAMI. KOLIKA GOD JE RODITELJSKA LJUBAV I PAZNJA U PITANJU  TO JE  U ISTO  VREME I KOCNICA ZA RAZVOJ MLADIH.NARAVNO DA SVI ZNAMO U CEMU JE PROBLEM, ALI KAKO NACI RESENJE?

Mladi u Španiji trebalo bi da dobijaju novac kako bi se iselili iz roditeljskog doma i kako bi mogli negde drugde da plaćaju rentu, rekao je premijer vlade Španije Pedro Sančez.

Sančez vodi ovu vladu u kojoj je levičarska koalicija, a predložio je da mesečno 250 evra bude uplaćivano mladima između 18 i 35 godina koji zarađuju manje od 23,725 evra godišnje, kako bi im se pomoglo u plaćanju rente za stan.

Drugi predlozi takođe uključuju i ograničavanje visine rente za one stanodavce koji poseduju više nekretnina, a sve kako bi se ranjivim porodicama i mladima pomoglo da plate rentu u velikim gradovima.

“Trebaju nam kohezivni i održivi gradovi koji su čisti i pogodni za emancipaciju mladih”, rekao je Sančez na prvom Španskom forumu urbanizacije, konferenciji o stanovima koju je organizovalo ministarstvo transporta, mobilnosti i urbanizacije.

Nekretnine u Španiji su poznate po visokoj ceni, te je sve više mladih prinuđeno da živi sa roditeljima jer su rente preskupe, plate niske, a stopa nezaposlenosti visoka. Ovaj zakon predložen je u vreme kada se Evropljani suočavaju sa sve većom krizom, od Londona do Berlina. Ovog meseca, Berlin je izglasao da će oduzeti stanove vlasnicima koji imaju mnoštvo nekretnina kako bi se izborili sa sve višim rentama, što je potez koji bi mogao i do 240,000 stanova vratiti u ruke države. 

 U Bosni i Hercegovini oko 250.000 mladih do 30 godina živi kod roditelja, kako zbog finansijskih razloga, tako i zbog tradicije i osjećaja sigurnosti.

To je sada i Facebook štos, koji kaže da su “roditelji u Bosni izbacili iz kuće 42-godišnjeg sina zbog lijenosti”. Zgodna šala ukazuje tradicionalnu balkansku praksu i kliše “produžene mladosti”, koji je, opet, proizvod sumorne bh. ekonomske slike.

Bizarnih slučajeva poput ovakvog iz urbanog Facebook mita poznaje i stvarnost poput onog nedavnog u New Yorku, kada su roditelji sudskim putem pokušali iz svog doma istjerati 30-godišnjeg sina Michaela Rotonda zato što nije radio, nije se školovao, nit pomagao bilo šta u kući, a odbio je čak i ponudu roditelja da mu nađu stan i plaćaju ga dok se ne snađe.

U praksi, svaka druga mlada osoba u Bosni i Hercegovini živi s roditeljima. Vrijeme dokolice koristi savršeno – mobitel u ruci, “cener” u džepu, očevo auto i “dnevna karta” u kafiću u centru.

Na ljestvici razloga zašto je to tako kao glavni “krivac” navodi se ekonomska situacija, ali finansije svakako nisu jedini kriterij. Tradicija ovdašnjih porodica, bez obzira na sve promjene i transformacijsko-tranzicijske procese ovih prostora, koji su izmijenili i “primordijalnu” sliku roditeljstva, braka, autoriteta i uloga, još uvijek drži na okupu poput velikog emotivnog kišobrana očeve, majke i djecu u prividnoj idili. Ta sigurnost roditeljskog doma je dvosjekli mač za mlade u smislu izgradnje vlastitog identiteta i slobodne ličnosti.

“U savremenoj porodici autoritativnost roditelja potpuno je iščezla, deca su postala ‘životni projekat’ roditelja, koji su spremni da preuzimaju na sebe sve više obaveza, odgovornosti i troškova oko dece i mladih. S druge strane, mladi su postali zatvoreni, nevidljivi, učaureni u okrilju porodice i nespremni za društvo. Pri tom, savremena porodica i u ekonomskom pogledu nastoji obezbediti deci i mladima optimalne, ponekad i maksimalne materijalne uslove za njihovo odrastanje”, objašnjava u knjizi Sociologija porodice beogradska sociologinja Anđelka Milić.

Smatra da se radi o prividnom blagostanju i slobodi izbora, jer iza mlade osobe stoji potpuna ekonomska i finansijska ovisnost od roditelja.

U opsežnom istraživanju Studija o mladima u Bosni i Hercegovini, koju su zajednički proveli Fakultet političkih nauka u Sarajevu i Fondacija “Friedrich Ebert” prije dvije godine, potvrđena je teza o produženom boravku mladih kod roditelja.

“Da mladi u zemljama Jugoistočne Evrope, za razliku od svojih vršnjaka na sjeveru Evrope, imaju tendenciju produženog ostanka u roditeljskoj kući potvrđuje podatak da 77,4 posto mladih u Bosni i Hercegovini živi u roditeljskom domu. Čak 59,9 posto mladih to smatra najjednostavnijim rješenjem, dok 35,8 posto mladih navodi da im finansijski razlozi ne dozvoljavaju da žive samostalno”, navodi se u ovoj studiji.

Istovremeno, svaka treća mlada osoba u Bosni i Hercegovini se izjašnjava kako bi živjela samostalno ako bi im to finansije dozvoljavale.

Mladi ljudi u Evropskoj uniji napuštaju roditeljski dom sa 26 godina u proseku ali su razlike od članice do članice velike, objavila je Evropska statistička služba.

Podaci koji se odnose na 2015. godinu pokazuju da “iz gnezda najpre odlete” mladi iz tri nordijske članice – Šveđani sa nepunih 20 godina u proseku, Danci kada napune 21, Finci kada se približe 22. Slede mladi ljudi u Luksemburgu, Estoniji, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj koji kreću u samostalan život između 23. i 24. godine.

S druge strane, sa roditeljima najduže žive mladi Hrvati, koji u proseku odlaze tek kada napune 31 godinu. Mladi na Malti, u Slovačkoj i Italiji odvajaju se od roditelja sa nešto više od 30 godina a mladi Grci, Španci, Portugalci i Bugari oko 29. godine života.

Jeste li čuli za sindrom praznog gnijezda? Iako svaki roditelj želi da mu dijete odraste i osamostali se, kad se to napokon i dogodi, mnoge obuzme tuga s kojom se ponekad teško nositi. No to je posve normalno i događa se svima.

Znate da će vaša djeca odrasti i napustiti dom. To tako mora biti i zbog toga ste ponosni i sretni i znate da ste svoj posao dobro obavili. Znala sam da će mi naša kći nedostajati, no ipak nisam bila spremna za takav udarac. Suzdržavala sam se da ne plačem nakon što smo je ostavili u studentskom domu, iako sam znala da ću je ubrzo opet vidjeti. Tjedan dana poslije, njezin petnaestogodišnji brat je prokomentirao kako ne voli ulaziti u njenu praznu sobu jer ga to podsjeća na to da je nema.

Tri godine kasnije vraćala sam se s posla i na radiju čula pjesmu koja je govorila o sinu koji je naModerna tehnologija omogućuje vam da komunicirate s ljudima na način na kojem bi vam sve prethodne generacije pozavidjele. No budite upozoreni – možda vam se neće svidjeti ono što ćete doznati o vašoj djeci na društvenim mrežama.pustio roditeljski dom. Nisam mogla zaustaviti suze i jedva sam se dovezla kući. S druge strane, otkako ih nema, spavam puno bolje jer se više nitko ne vraća kući usred noći i ne lupa vratima.kad vaša djeca odu, vi ste i dalje roditelj, no bez svakodnevnih obaveza, a to može biti poprilično čudno. Iznenada nema nikoga tko će vas zvati „mama“. Također, kad me sad netko pita koliko su mi stara djeca, gotovo mi je neugodno reći da imaju 18 i 21 godinu. Kao da se moje roditeljsko iskustvo više ne računa ako se radi o odraslim ljudima.Stopa „sijedih razvoda“ u porastu je i u SAD-u i u Velikoj Britaniji. Kad više nema djece o kojoj morate brinuti, počnete više izlaziti, komunicirati s više ljudi i osvježavati neka stara prijateljstva. A time dolazite u priliku da vam netko novi zapne za oko.znenada je to jedan miran dom. Kuća se ponekad može činiti prevelikom i pretihom. Nedostajati će vam mnoge stvari na koje ste se prije žalili. Također, po kući ima značajno manje rublja i posuđa za oprati, nema hrpe za peglanje, nema svakodnevnog kuhanja, kuća je čista i uredna.Moderna tehnologija omogućuje vam da komunicirate s ljudima na način na kojem bi vam sve prethodne generacije pozavidjele. No budite upozoreni – možda vam se neće svidjeti ono što ćete doznati o vašoj djeci na društvenim mrežama.e dopustite da vas iznenadi. Znate što se sprema i imate vremena pripremiti se na to. Nekima je lakše kad slobodno vrijeme ispune raznim zanimacijama kako ne bi očajavali nad praznim domom. Putujte. Makar i na kraće relacije. Napravite listu stvari koje želite napraviti i krenite na posao.I napokon, zapamtite da se djeca ipak vraćaju. Taman kad ste se navikli na tišinu i mir, semestar je gotov i eto njih ponovno kod kuće sa svom onom galamom i prohtjevima. Osim toga, broj mladih sa završenim fakultetom koji se vraćaju u roditeljski dom raste iz dana u dan. Drugi je slucaj kad deca napuste svoj dom i naprave svoju porodicu. Ali i tada ce puno provoditi vreme sa vama kad dobiju svoju decu.

Ipak svakako je najgora kombinacija ako vam se dete od 30 godina vuce po kuci bez smisla i cilja. A takvih je u Srbiji bas mnogo. I resenja zaista nema. A "opravdanja" koliko hoces. Nemam posao, nemam stan, nemam devojku (momka), nemam ovo ili ono. Krivac ne mora uvek biti dete, znamo gde zivimo ,ali ne treba se bas ni prepustiti. Nesto svakako moze da se preduzme pa makar bilo i privremeno resenje, bolje je nego nikakvo.

U redu je taj zastitinicki stav roditelja i ja sam takva. Ali to moze dovsti do vrlo kontraproduktivnog ponasanja deteta koje se "ucauri" u zasticenoj sredini , postane nezainteresovano za stvarni svet oko sebe i odtane dete iako je preslo 30 godina.Nacin zivota ljudi od pre npr 80 godina i sad se drasticno promenio sto je uticalo na promene u porodici, tj na to kako porodica treba da funkcionise. Lako je bilo ziveti u zajednici pre 100 godina kada su ljudi ( vecina) tada bili ujednaceni pre svega u obrazovnom smislu, a zatim i u pogledu vrednosti, ciljeva. Obrazovanje je kljucna stvar koja je sve promenila. Obrazovanjem razvijate svest, misljenje, saznajete i to vam siri um i duh. Pocinjete da mislite svojom glavom, a ne glavom vaseg oca ili dede. Sad vi imate svoje ideje a ideje vaseg oca ili dede mogu vam delovati glupo i tako dolazi po " ubijanja " autotoriteta. Stvari bi da radite na svoj nacin, a to u zajednici nije moguce sto dovodi do osujecivanja rasta i razvoja licnosti. Da bi postali pravi muskarac ili zena, zrela licnost sa svim svojim manama i vrlinama neophodno je da se osamostalite. Inace ce vam neko drugi krojiti zivot a vi ostati sustinski nesigurna i neostvarena osoba. Jeste tesko to sve danas finansijski , ali zato uvek postoji opcija da se stanuje sa cimerima, ko ne moze sam, moze na taj nacin. Na Zapadu tinejdzeri tako rade. Kod nas se jos uvek drze za roditelje .rvi problem je naravno novac. Zagazis u 30tu a mesecno neto ustedis 100-200e. Prakticno jedva za letovanje skupis, a kamoli da ides u samostalnost, a kod kuce prakticno imas punu uslugu i smestaj.

Drugi problem je i odrastanje, gomila sposobnih ljudi ne moze emotivno da shvati da su bolji od svojih roditelja. Roditelji koji su neki faks zavrsili 80tih, zaposlili se u nekoj maloj ili drzavnoj firmi u tipa Kragujevcu podignu dete koje npr rastura programiranje. E to dete sada moze dobiti bilo koji posao u kompaniji u BGu za 1.5 -3k evra, a u inostranstvu i do dva puta vise. Medjutim roditelji zbog svog ogranicenog iskustva obeshrabruju dete, govore kako je jako tesko napredovati, kako je jako opasno rizikovati - prakticno misle da ce im dete propasti na nacin na koji oni misle da su propali jer su ostali u malom mestu celog zivota. A detetu tek sa 30 nesto udje u glavu da su mu roditelji prosek i da mora samo da donosi odluke oko svog zivota i karijere.

DOBRA JE ALI  ITESKA I KOMPLEKSNA TEMA. SVAKA DRZAVA BI TREBALA DA SHVATI DA NA MLADIMA SVET OSTAJE. A AKO NISU SAMOSTALNI I NEMAJU MOGUCNOSTI DA OSTVARUJU SVOJE CILJEVE NEGO SU SPUTANI U RODITELJSKOM DOMU MLADI NE MOGU DA DAJU DOPRINOS  ZA BOLJITAK OVOG DRUSTVA I PLANETE. PA I KAD ODLAZE 'U SVET'  MNOGO PUTA SE TO SVODI SAMO NA MATERIJALNU STRANU ZIVOTA A NE ZAISTA BOLJI ZIVOT. TAKO DA MLADI ZAISTA TREBA DA SE OSAMOSTALE, A STARI DA PRIHVATE DA JE TO JEDINI NACIN DA SVIMA BUDE DOBRO. I JEDNIMA  I DRUGIMA TREBA MNOGO TRUDA PAZNJE  LJUBAVI I PODRSKE. PA HAJDE SVI DA POKUSAMO,