BIBLIOTEKA

 BIBLIOTEKE SU SE PRESELILE U KAFICE, PA I U KAFANE KOJE SU DANAS PRAVA RETKOST. SVI ZNATE ONAJ VIC KAD ZENA PITA MUZA GDE SI BIO KAD SI TAKO PIJAN , A ON KAZE U BIBILIOTECI ZENO EVO I IMA I FOTKA. I NARAVNO IMA, A TE TAPETE NA ZIDU ZAISTA LICE NA POLICE SA KNJIGAMA. I TAKO BIBLIOTEKE SU USLE U VICEVE, A U STVARNOSTI SU POSTALE VRLO PRAZNE. KNJIGE NIKAD VISE NISU BILE ODBACENE, A BIBLIOTEKARI SU OSTALI BEZ MOGUCNOSTI DA POKAZU SVOJE OGROMNO ZNANJE STECENO CITANJEM KNJIGA. VELIKA STETA.

Od  nasih savremenih pisaca najvise simpatija imam prema Vladimiru Pistalu ( trenutno je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu)  zato sto pise na vrlo zanimljiv nacin ,a posebno mi je drago sto je pisao i o Tesli. Evo sta on kaze o bibliotekama u Americi  gde je proveo dosta vremena i o bibliotekama uopste.Ljudi malo zamišljaju stvari onakim kakve nisu. Što se tiče biblioteka, to je važno, ona je kroz čitavu istoriju Amerike bila strašno važna institucija, gotovo centralna. I uvek su govorili Endru Karnegi i drugi da je put da popravite svoj život biblioteka. Šta je najgore sada? Biblioteka gubi na značaju, meni se čini. Ona je tamo bila jedno čarobno mesto, zato što si mogao da uzmeš i ploče i filmove, tako da je bila popularna i važno mesto mejnstrim kulture. Uloga knjige u Americi i svuda u svetu se gubi, a što se tiče samog načina života, najpošteniji odgovor je - život je onakav kakvim ga sami sebi organizujete, gde god da ste.Neprestano o tome razmišljam, ne samo otkako sam postao upravnik Narodne biblioteke, u jednom trenutku sam shvatio da je to i moja odgovornost, pre sam mislio da je nečija druga. Treba se obraćati, naročito mladim ljudima. Čovek koji ne čita i čovek koji je glup, to uopšte nisu iste stvari, čovek može biti inteligentan ali ne čita, treba ga zainteresovati i treba naći neke argumente koji nisu dosadni, koji nisu predvidljivi. Treba reći mladom čoveku da se tu radi zaista o njemu, knjiga je mesto mašte, a čovek je mašta. Bez mašte čovek je stvar. Šta je život bez smisla? Smisao morate da pridate svom životu, ne može to niko za vas da uradi, a najbolji prijatelj u pronalaženju smisla je knjiga.Voleo bih da pročitaju, ako su prezauzeti, kratke priče. Najbolja forma je kratka priča. Da nađu Čehovljeve kratke priče ili neku antologiju kratkih priča, one su na tri ili četiri strane, a niko ne može reći da nema toliko vremena. Pročitati, dodati nešto svome znanju svaki dan, to vas polako menja i to je dobar put. Inace njegova knjiga "Tesla, portret medju maskama" bice uskoro ekranizovana.

Oktobar je mesec knjige , sajam knjiga koji je zbog korone prekinut mozda i ove godine, medjutim knjige su uvek dostupne.

Cak i prije nastanka knjiga sa povezom, postojale su biblioteke. U njima su se čuvale glinene pločice i rolne papirusa sa raznim spisima. Prema onome što je savremeni čovjek kroz studiozna istraživanja uspeo da sazna, prve biblioteke nastale su na teritorijama Vavilonskog carstva i drevnog Egipta. To su bili jedinstveni hramovi znanja, koji su, osim za čuvanje ispisanih pločica od gline i svitaka od papirusa, predstavljali svojevrsne centre kulture, obrazovanja i učenja.O znacaju pisane reci biblioteka u antičkom svijetu, najbolje svjedoči jedan spis starogrčkog istoričara Diodora Sicilijanca koji opisuje biblioteku u u grčkom gradu Tebi. Iznad vrata biblioteke stajao je natpis „Mjesto za iscjeljenje duše“. Biblioteke antičkog doba nestale su pod nesrećnim okolnostima, uslijed prirodnih katastrofa i čestih požara izazvanih uglavnom ljudskom nepažnjom. Međutim, mnoge su i namjerno rušene u ratovima, da bi se uništilo kulturno blago i nasleđe naroda čija je teritorija napadnuta.

Danas u svijetu postoji više stotina hiljada biblioteka, javnih, kućnih, univerzitetskih, školskih, crkvenih, nacionalnih, specijalizovanih itd.  A njihov tačan broj nemoguće je odrediti. Ono što se pouzdano zna, najviše javnih biblioteka imaju Kina, Rusija i Indija. Iako Aleksandrijska biblioteka danas predstavlja najslavniju biblioteku antičkog svijeta, o njenom izgledu i organizaciji malo se zna.Po zakonima starog Egipta svaka knjiga koja bi bila dopremnjena brodom bi se direktno iz luke slala u čuvenu biblioteku u Aleksandriji. U njoj bi se izrađivala kopije te knjige. Original bi ostajao u trajno vlasništvo biblioteci a vlasniku bi se "vraćala" kopija. Pretpostavlja se da je na vrhuncu imala više od 500.000 djela zapisanih na rolnama papirusa u vidu književnih, istorijskih, matematičkih i pravnih spisa.  O vremenu propasti biblioteke ne postoji jedinstveno mišljenje. Neki smatraju da je nestala u požaru 48. godine p.n.e. tokom Cezarovog napada na Aleksandriju, dok drugi misle da je biblioteka prestala da postoji u drugoj polovini 3. vijeka, pa i kasnije.Najstarija biblioteka koja danas postoji nalazi se takođe u Egiptu. To je biblioteka manastira Svete Katarine na Sinajskoj gori. Sagrađena je polovinom 6. vijeka i posjeduje drugu najveću zbirku vjerskih spisa i ostalih crkvenih dokumenata na svijetu, odmah posle Vatikanske biblioteke. Međutim, ova biblioteka nije otvorena za javnost. Dostupna je isključivo monasima i istraživačima koji imaju odobrenje od monaha.Najstarija javna biblioteka na svijetu je Nacionalna biblioteka Francuske u Parizu. Počela je sa radom 1368. godine i nalazila se u Luvru. Za 650 godina svoga postojanja biblioteka je više puta mjenjala svoju lokaciju, jer joj je zbog proširivanja riznice bio potreban veći prostor.Kongresna biblioteka u SAD sa više od 158 miliona pojedinačnih sadržaja smještenih na policama ukupne dužine 1.380 km, smatra se najvećom bibliotekom na svijetu. Zbirka biblioteke osim knjiga obuhvata i druge štampane materijale, rukopise, notne zapise, geografske mape, fotografije, kao i audio i video materijal.Britanska biblioteka u Londonu je druga najveća svjetska biblioteka, ako se posmatra prostorno, ali sa najbogatijom kolekcijom od blizu 170 miliona knjiga, rukopisa, magazina i dnevnih novina, geografskih karti, notnih partitura, tonskih i vizuelnih zapisa, kao i poštanskih markica. Knjige su smještene na policama ukupne dužine preko 330 kilometara, do kojih čitaocima nije dozvoljen pristup. Svi koji žele neku knjigu moraju se obratiti bibliotekaru koji knjigu donosi do stola u čitaonici. Prema britanskom zakonu, primjerak svakog novnog štampanog izdanja u Velikoj Britaniji obavezno mora da se dostavi biblioteci.

Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.

Ove čuvene reči srpskog prosvetitelja Dimitrija Dositeja Obradovića zaista ne gube na aktuelnosti. Znamo da čitaoci časopisa National Geographic i posetioci našeg sajta "održavaju vatru", ali potreban nam je mnogo viši nivo prosvećenosti ako želimo da Srbija bude progresivno društvo.

Pored prosvetitelja Dositeja i Sveti Sava je mnogo pre slao slične poruke, "...neka se povinuje nepismeni pismenome, neuki obrazovanome...", ali su život, narav ili mentalitet lako odbacili ove najdobronamernije savete.

Srećom, postoje sledbenici i oni koji su razumeli šta ovi veliki prosvetitelji žele da nam poruče. Vama je i namenjena vest o otvorenom pristupu bibliotekama, pa vas pozivamo da se upustimo u avanturu istraživanja i saznavanja. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" predstavlja javnosti prvi u potpunosti pretraživ korpus digitalizovanih istorijskih novinskih tekstova sa preko 500.000 stranica na srpskom jeziku, koji obuhvata razdoblje od početka 19. veka do danas. Partneri su Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Matice Srpske, Narodni muzej, Biblioteka Novog Sada, Biblioteka grada Beograda, Adligat... (https://pretraziva.rs/pretraga)

- Akademska digitalna online biblioteka - JSTOR otključala je sadžaje za preko 6.000 knjiga i 150 časopisa (https://www.jstor.org/open/)

Mada meneiskreno umara citanje knjiga u pdf. formatu. I nije mi zaista uzitak citanje knjiga  na ekranu na kome gledam serije i filmove. Knjiga mora da se drzi u rukama. Najveća knjige na svetu – Knjiga dužine 3,2 metra, a širine dva, i teška oko 250 kilograma, izložena je na Međunarodnom sajmu knjiga u Havani 2010.godine.Jedna od najmanjih knjiga na svetu imena Božja molitva, ima mere 5 puta 5 milimetra.Knjiga koja se samouništava ako se sporo čita –  Jedna argentinska izdavačka kuća lansirala je neobičan koncept knjiga koje se samouništavaju ukoliko ih čitaoci odmah ne pročitaju. Jednom otovrena knjiga mora da se pročita najkasnije za dva meseca inače dolazi do njengo samouništenja.

Obozavam knjige i ne bi imala nista protiv da zivim u biblioteci. Kao i sto je Borhes rekao :Uvek sam zamisljao raj kao neku vrstu biblioteke. I ja isto to mislim. Nazalost sve vise biblioteka je zatvoreno, a sve manje ljudi cita. O deci i mladima da ne pricam. I jako  mi je zao.

ETO POKUSALA SAM KAO I UVEK U OKTOBRU DA I JA  DAM NEKI DOPRINOS PRICAJUCI O KNJIGAMA, A OVAJ PUT I O BIBLIOTEKAMA - MESTIMA GDE ZIVE KNJIGE POD BUDNIM OKOM BIBLIOTEKARA. STETA JE STO SE NA KNJIGE SKUPLJA PRASINA U BIBLIOTEKAMA KOJE JOS POSTOJE , STETA STO BIBLIOTEKARI IZUMIRU KAO  PROFESIJA, A NAJVECA JE  STETA STO LJUDSKA VRSTA NE ZNANJE  I POVRSNOST STAVLJA ISPRED ZNANJA I MISAONOSTI! PA  LJUDI OPLEMENITE SE CITANJEM KNJIGA U OVOM DRUSTVU U KOMESE CENE SAMO "KORICE" (  MISLIM NECIJI IZGLED)!