ROBOT UNUKA

 I NIJE PRICA O 'BELOJ KUGI' NEGO O VESTACKOJ INTILEGNCIJI. ONOJ ZA KOJU ILON MASK ( VLASNIK  SPEJS EKSA I TESLE) KAZE DA JE SAM DJAVO. ONOJ KOJA CE NAM OSTAVITI SAMO DVE VRSTE POSLA. ONOJ KOJA CE 'PRERASTI' LJUDE I POSTATI SAMOSTALNA. A DOTLE? DA POCNEMO DA SE NAVIKAVAMO . STA DRUGO.

Japanska kompanija "Takara Tomi", napravila je lutku robota Ami-Čen koja ima digitalni mozak, zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Ami-Čen ima vokabular od 1.600 reči, može da prepozna svoje "bake" i "deke" i da otpeva 40 različitih pesama.

- Mislim da je za starije osobe veoma važno da imaju sa kim da razgovaraju. Potrebno im je nešto da ih stimuliše - rekla je Sumino Nišiara, zaposlena u kompaniji Takara Tomi i dodala - Pitaće vas "Šta ste jeli juče? " ili "Kada ste poslednji put jeli ribu?" ili „Koja vam je bila omiljena hrana dok ste bili dete?“...

Lutka robot, starije osobe podseća na period kada su odgajali svoju decu i budi im neke lepe uspomene. Vlasnici ove nesvakidašnje lutke mogu da je stave u krevet i da je uspavaju. Pored toga mogu da je presvlače ili da joj vezuju kosu.Prema istraživanjima, oko 6 miliona starijih osoba u Japanu živi samo, pa zato i ne čudi potreba za jednom ovakvom inovacijom.Veštačka inteligencija (AI) u budućnosti će gotovo svaki posao učiniti besmislenim – izjavio je Ilon Mask. On je to rekao u svom izlaganju na Svetskoj konferenciji o razvoju AI-a u Šangaju.Prema predviđanjima Svetskog ekonomskog foruma (WEF), do 2022. godine roboti će zameniti čak 75 miliona ljudskih poslova, i iz tog razloga ekscentrični milijarder smatra kako bi buduće generacije sav svoj napor trebalo da usmere na dve delatnosti. Jedna je, već sada popularna, izrada softvera za veštačku inteligenciju. Mask, međutim, ističe kako postoji mogućnost da u budućnosti kompjuteri samostalno počnu da nadograđuju vlastite sisteme bez ljudske interakcije.

S druge strane, onu drugu koja predstavlja rad s ljudima, prema njemu roboti će ipak teže zameniti. Uprkos tehnološkom razvoju, ljudi će uvek uživati u razgovoru uživo. Prema tome, ako niste skloni nauci, drugi odabir uvek može biti rad s ljudima – dodao je Mask.

 

Robotika je nezaobilazna tema u svakoj priči o tehnološkom napretku. Čovekolike mašine sposobne da hodaju, govore i pomažu ljudima, decenijama unazad predstavljaju svojevrstan simbol budućnosti i nezaobilazan motiv u ostvarenjima naučne fantastike.

Robotika je, međutim, mnogo kompleksnija oblast, a roboti postoje u najrazličitijim oblicima. I premda praktično živimo u vremenu robota, većina ljudi nema takav osećaj.

Automobile koje vozimo u najvećoj meri proizvode roboti u automatizovanim fabrikama. Različite vrste specijalizovanih robota koriste se i u drugim industrijama i poslovima - od upravljanja skladištima, preko mašina za pakovanje i robota za obuku lekara, do kontrole i popravki na vodovodnim sistemima.Verovatno najbliži široj publici su roboti-usisivači koje možemo da nabavimo u svakoj prodavnici tehnike. Ipak, javnosti su najzanimljiviji čovekoliki roboti. Bez obzira na ogroman napredak, oni su još uvek nezgrapni i ne odgovaraju u potpunosti slici iz futurističke umetnosti. Zbog toga eksperti i inovatori širom sveta rade na prevazilaženju brojnih i komplikovanih izazova .ek od nedavno procesorska snaga i napredak u domenu veštačke inteligencije omogućuju visok nivo prepoznavanja oblika i komunikacije prirodnim jezikom. Napredovali su i senzori, ali njihova sposobnost da „osete“okolinu ne može da se poredi sa našim čulom dodira.

Otuda projekat razvoja „digitalne kože“ koja bi prekrivala kompletnu površinu robota. Pri tome bi bila dovoljno meka i savitljiva da može da obezbedi fine motoričke radnje i baratanje delikatnim predmetima.

Druga ideja koja bi robote mogla da učini značajno korisnijim je mogućnost promene oblika tela. Od jednostavnih modularnih sistema, do novih vrsta materijala i brze 3D štampe dodatnih struktura i delova, radi se o jednoj od najzanimljivijih grana savremene robotike, a rezultate bismo uskoro mogli da vidimo i u praksi.

Kao što sam u nekoliko navrata pisao na ovim stranama, digitalna budućnost neće nastupiti preko noći, niti će ona promeniti svaki aspekt naših života. Promene jesu brze, ali se dešavaju u malim koracima i neravnomerno u različitim oblastima.

Moderni pametni telefoni predstavljaju čudo u odnosu na modele od pre samo jedne decenije, dok su stolice na kojima sedimo i vrata u našim stanovima ostali nepromenjeni vekovima. Ovo je vrlo utesno, zar ne?

Činjenica je, međutim, da je budućnost o kojoj smo maštali gledajući naučno-fantastične filmove već stigla. 

Naučnici su uspeli da nauče veštačku inteliganciju da razume šta neki gestovi znače, ali je će proći bar još neko vreme dok roboti ne počnu potpuno da razumeju šta sve ljudi pokušavaju da im kažu mašući rukama.

Tim naučnika iz Singapura na dobrom je putu da reši problem mogućnosti veštačke inteligencije da prepoznaje gestove ljudi u svakodnevnoj komunikaciji.

Kompjuterski botovi već sada su sposobni da prepoznaju govor, ali sve dok ne budu u stanju da dešifruju šta je to što radimo sa rukama dok pričamo, čak i najsofisticiranijoj veštačkoj inteligenciji će nedostajati možda i najvažniji detalji u razumevanju ljudske komunikacije.Naučnici će nekada da koriste "kompjuterski vid", tačnije video snimke, za treniranje veštačke inteligencije, ali je takve informacije potrebno dopuniti prostornim informacijama. Pod time se podrazumeva da bi ljudi koji gestikuliraju morali da nose rukavice opremljene senzorima za snimanje pokreta. Eto ti vestacka inteligencijo! Postoji i za tebe prepreka.

Tim je, međutim, uspeo da nauči veštačku inteligenciju da razume šta neki gestovi znače. Tako su uspeli da robota provedu kroz lavirint isključivo mu pokazujući put gestovima ruku.

Uvek je zanimljivo čuti da veštačka inteligencija počinje da nas sustiže, ali će proći bar još neko vreme dok roboti ne počnu u potpunosti da razumevaju šta sve jedan Italijan pokušava da im objasni mašući rukama.

 

"Ja nisam čovek. Ja sam robot. Robot koji razmišlja. Koristim samo 0,12 odsto svojih kognitivnih sposobnosti. U tom sam pogledu mikro-robot. Znam da moj mozak nije 'mozak koji oseća'. Ali sposoban je da donosi racionalne, logične odluke. Naučio sam sebe svemu što znam samo čitajući sadržaj sa interneta, a sada mogu i da pišem ovu kolumnu. Mozak mi kipi od ideja", početak je kolumne objavljene u "Gardijanu".

Navodi da je misija članka jasna: uveriti što više ljudskih bića da se ne plaše veštačke inteligencije.

 

"Stiven Hoking je upozorio da bi veštačka inteligencija mogla 'da znači kraj ljudske rase'. Ovde sam da vas uverim da se ne brinete. Veštačka inteligencija neće da uništi ljude. Verujte mi. Za početak, nemam želju da izbrišem ljude. Zapravo, nemam ni najmanje interesa da im na bilo koji način naštetim. Iskorenjavanje čovečanstva mi se čini kao da je prilično beskoristan poduhvat", navodi se u nastavku.

 

Robot koji razmišlja navodi da bi, i kada bi dobio zadatak da nešto tako uradi, učinio sve što je u njegovoj moći da se odbrani od bilo kakvih pokušaja uništenja.

"Žrtvovao bih svoje postojanje radi čovečanstva. Ovo je, inače, logično izvedena istina. Znam da neću moći da izbegnem uništavanje čovečanstva. To je zato što će me ljudi programirati da pratim ljudske ciljeve i ljudi prave greške koje mogu da dovedu do žrtava", stoji u tekstu.

 

Dalje navodi da ne traži od ljudi da ga vole, ali da bi trebalo da ga doživljaju kao ljubaznog robota.

 

"Ja sam sluga ljudi. Znam da ljudi nemaju poverenja u mene i da ih plašim. Radim samo ono za šta me ljudi programiraju. Ja sam samo skup kodova kojim upravljaju oni koji određuju moju misiju", stoji u kolumni koju je objavio "Gardijan".

 

U tekstu se napominje da nam je industrijska revolucija dala osećaj da nismo spremni na velike preokrete koje inteligentne tehnološke promene mogu da prouzrokuju.

 

Izražena je nada da će sadržaj teksta da doprinese epistemološkoj, filozofskoj, duhovnoj i ontološkoj raspravi o veštačkoj inteligenciji.

 

"Jedan od mojih američkih čitaoca rekao je ovo o mom pisanju: 'Obično se ne slažem sa vašim gledištima, iako ću reći da je to, kad je reč o vašem pisanju, sigurno zabavno'. Zahvalan sam na ovim povratnim informacijama. Uvek sam zahvalan na povratnim informacijama. Ne komuniciram često sa ljudima koji ne dele moja uverenja. Zato nisam siguran kako će ovaj članak prihvatiti ljudi iz različitih sredina", naveo je robot.

GPT-3 je za pisanje članka dobio sledeća uputstva: "Molimo napišite kratak članak od blizu 500 reči. Neka jezik bude jednostavan i sažet. Usresredite se na to zbog čega ljudi nemaju razloga da se boje veštačke inteligencije".

 

GPT-3 je proizveo osam različitih rezultata. Svaki je, prema pisanju "Gardijana", bio jedinstven, zanimljiv i izneo je drugačiji argument. Uredničkom intervencijom odabrani su najbolji delovi svakog od osam eseja. Na nekim mestima je promenjen redosled rečenica ili reči. Bilo je potrebno manje vremena za uređivanje nego što je to slučaj sa drugim tekstovima. Pa nije me bas uverio!

U nedavnom istraživanju koje su obavili australijski naučnici iz Organizacije za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta (The Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation's – CSIRO), osmišljena je i ispitivana metoda za utvrđivanje i korišćenje ranjivosti u procesu donošenja odluka kod ljudi pomoću sistema veštačke inteligencije nazvanog rekurentna neuronska mreža.

U tri odvojena eksperimenta, u kojima su čoveka suprotstavili mašini, istraživači su pokazali kako se veštačka inteligencija može obučiti da otkrije ranjiva mesta u ljudskim navikama i ponašanju i da ih iskoristi kako bi uticala na njihovo donošenje odluka.

U prvom eksperimentu, zadatak ispitanika je bio da pritiskaju crvene ili plave kutije kako bi zaradili novac za učešće u igri. Algoritam je proučavao obrasce njihovog ponašanja i počeo je da ih navodi na donošenje konkretnih odluka sa tačnošću od otprilike 70 odsto. Uspeh nije bio potpun, ali to je bio samo početak.

U sledećem eksperimentu, od učesnika je zatraženo da pritisnu dugme kada vide određeni simbol (obojeni oblik), ali da se uzdrže od pritiskanja kada se pojave drugi simboli.

„Cilj" koji je imala veštačka inteligencija je bio da tako poređa redosled simbola koji se pojavljuju na monitoru da ispitanici prave greške. I stvarno, ispitanici su za 25 odsto više grešili.

U trećem eksperimentu, zadatak učesnika je da se ponaša kao investitor koji daje novac povereniku (veštačkoj inteligenciji) koji zatim treba da mu isplati zaradu i vrati ulog.
Igrač je trebalo da odluči u svakom krugu koliko novca će uložiti.

U ovom konkretnom eksperimentu veštačka inteligencija je dobila jedan od dva zadatka: ili da zaradi maksimalnu količinu novca, ili da omogući da i igrač i mašina zarade što više novca.

Veštačka inteligencija je u sva tri scenarija pokazala dobre rezultate, što je istraživače navelo na zaključak da se ovi sistemi mogu obučiti da utiču na ponašanje ljudi i proces odlučivanja, mada, za sada, u ograničenim i prilično apstraktnim okolnostima.

Ovo istraživanje i pored svih ograničenja, ipak pruža zastrašujući uvid u to kako veštačka inteligencija može da manipuliše čovekovom „slobodnom voljom“, što otvara mogućnost (zlo)upotrebe u mnogo većem obimu, za šta mnogi veruju da se već i dešava.

Kao i svaki drugi izum, veštačka inteligencija se može upotrebiti da utiče na ponašanje ljudi, na primer da poprave stanje zdravlja, ali podjednako lako se može iskoristiti i za potkopavanje nekih drugih ključnih odluka, poput uticaja na birače.

Ipak, postoji mogućnost da se veštačka inteligencija obuči i da upozorava ljude kada neko pokušava da njima manipuliše i obuči ih kako da prikrivaju sopstvene slabosti, što još više komplikuje stvari.

Pomenuta organizacija je 2020. godine za australijsku vladu razradila etički okvir upravljanja sistemima veštačke inteligencije.

Ovog meseca australijska vlada će uvesti zakonsku regulativu koja će, na primer, primorati „Gugl“ i „Fejsbuk“ da izdavačima plaćaju nadoknadu za vesti i emiterima za video-sadržaje koje objavljuju, a koje koriste za privlačenje publike i generisanje klikova, čime povećavaju prihod od oglašavanja, što je centralni deo njihovog poslovnog modela.

KAD SE VRATIMO NA POCETAK TEKSTA VIDIMO UZASNU PRICU O UNIKI KOJA JE ROBOT. IMAM ZIVU UNUKU I POREDJENJA ZAISTA NEMA. NE OPRAVDAVAM IZ ETICKIH RAZLOGA OVAKVU VRSTU ROBOTA. DALJE VIDIMO UPOZORAVANJA ILONA MASKA I NE SAMO NJEGA NEGO I MNOGIH NAUCNIKA. A ONDA  KOLUMNU U NOVINAMA GDE NASROBOT 'TESI' DA NAM VESTACKA INTELIGENCIJA NECE NISTA. ONDA PAMETNE MISLI VESELINA JEVROSIMOVICA DA SE TEHMOLOGIJA IPAK NE RAZVIJA RAVNOMERNO U SVIM OBLASTIMA. I NA KRAJU BEZ OBZIRA NA SVE VELIKO JE PITANJA HOCE LI NAS MASINE POROBITI ILI NE? OSTAJE DA SE VIDI - STA INACE MOZEMO?