VRLO NEOBICNA HIMNA KOJU JE NAPISAO JOVAN JOVANOVIC ZMAJ POSLUZILA JE KAO INSPIRACIJA ZA HIMNU SRBIJE ' BOZE PRAVDE' .STA RECI, A DA NE POMINJEM POLITIKU? OBZIROM DA TU TEMU UVEK IBEGAVAM OVDE CU SE DOSLOVNO DRZATI ISTORIJSKOG OBJASNJENJA. A ONDA CU MORATI MAKAR MALO NESTO DA ISKOMENTARISEM, A I VI CETE SIGURNO.
Da ne bi trazili tekst po internetu evo je JUTUTUNSKA JUHAHA;
U kraljevstvu Jutututu1
Kralj trinajsti Balakaha2
Obećao svom narodu
Da će dati juhahaha.3
Samo neka budu verni,
Nek vojuju o svom kruhu,
Neka ćute i nek žmure,
Nek plaćaju juhuhuhu.4
Poslušni su Jututunci,
Plaćali su juhuhuhu,
Ćutali su, žmurili su,
Vojevali o svom kruhu.
A prolećem svakog goda
Popne s' na breg Balakaha,
Pa poviče gromoglasno:
Dobićete juhahaha!
U kralja su jake prsi,
Grlat li je Balakaha,Kad poviče, brda s' ore -
Juhahaha, haha, haha!Svi se grotom smejat stanu,
Sve se trese brat do brata,
A od smeha, teška smeha,
Za trbuh se i kralj hvata.A štaim je tako smešno?
Il' je smešan Balakaha?
Il' su smešni Jututunci?
Il' je smešno "juhahaha"?
Sve troje je dosta smešno,
Ponajviše Balakaha,
Kad ozbiljno, milostivo,
Progovori: Juhahaha!
Srećni su ti Jututunci,
Srećan li je Balakaha,
Kad ih tako razveseli
Prazna rečca: Juhahaha!
zdrava, krepka, ohola i slavna,
jer na zemlji nit je kadgod bilo,
niti će Mu ikad biti ravna.
Ovaj narod vrlo dobro znade
da je stvoren samo Knjaza radi,
da Mu daje poreze i hvale,
da Ga dvori i ponizno kadi.
Bože silni s visoka žilišta,
saslušaj nam našu želju staru,
Bože sveti, ne daj nikom ništa,
da što više ostane Vladaru.
Radi Njega sva stvorenja žive,
radi Njega sunce greje s neba.
A taj narod, a tu zemlju našu,
podrži je - ako Knjazu treba.
Oduzmi nam i želje i glasa,
oduzmi nam mudrovanja kleta,
da Njegovu nameru ne preči,
da Njegovoj mudrosti ne smeta.
Daj Mu s neba najsvetlije dare,
policije, špicle i žandare,
ako neće da dušmana svali,
bar na svome nek srce iskali.
Nek narodi našu slavu znadu,
a nas puste čmavati u hladu,
al' i onda nek je straža jaka,
jera ima sana svakojaka.
--------Bože pravde, ti što spase
od propasti dosad nas,
čuj i odsad naše glase
i od sad nam budi spas.
Moćnom rukom vodi, brani
budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani,
srpske zemlje, srpski rod! 1
Složi srpsku braću dragu
na svak dičan slavan rad,
sloga biće poraz vragu
a najjači srpstvu grad.
Nek na srpskoj blista grani
bratske sloge zlatan plod,
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!
Nek na srpsko vedro čelo
tvog ne padne gneva grom
Blagoslovi Srbu selo
polje, njivu, grad i dom!
Kad nastupe borbe dani
k' pobedi mu vodi hod
Bože spasi, Bože hrani,
srpske zemlje, srpski rod!
Iz mračnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj 2
nastalo je novo doba
Novu sreću, Bože daj!
Otadžbinu srpsku brani 3
petvekovne borbe plod
Bože spasi, Bože brani 4
moli ti se srpski rod!
Marko Kraljević i Vila Raviojla, posle magijskih scena borbi i ljubavi, pozivaju ceo narod koji horski peva:
„Bože pravde, ti što spase od propasti do sad nas".
Ovako se završava alegorijski pozorišni komad Markova sablja iz 19. veka, u kojem se prvi put pojavila pesma Bože pravde, danas himna Srbije.
„To je bilo vreme kada je Srbija sticala nezavisnost od Otomanskog carstva", kaže istoričar Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju.
„Jovan Đorđević je test napisao motivisan satiričnom Zmajevom pesmom Jututunska narodna himna".
Reč je o himni za koju Cvetković kaže da je „jedinstven primer kako parodija i satira može da postane dostojanstvena pesma".
U Srbiju se poslednji put vratila 2004. godine, kada ju je nekadašnji predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković predložio za himnu zemlje.
„Vraćanje Bože pravde bilo je direktno povezano i sa jednim lokalnim izborima", kaže Marković za BBC.
Knez Mihailo Obrenović je još u 19. veku od ministra prosvete Ljubomira Nenadovića tražio da raspiše konkurs za novu himnu.
Do tada, u Srbiji se pevala Vostani Serbie, po stihovima Dositeja Obradovića.
Ipak, knez nije dočekao da vidi koji su predlozi stigli jer je ubijen 1868. godine.
Proslavljeni pesnik i savremenik tog doba Đura Jakšić nije poslao predlog dok je pesma Jovana Jovanovića Zmaja odbijena.
Onda je na vlast sa 18 godina došao Milan Obrenović.
Tako je za kneževo punoletstvo upriličena predstava Markova sablja, a glavni likovi su bili Marko Kraljević i Vila Raviojla.
Pesmu Bože pravde je u sklopu predstave komponovao Davorin Jenko, a tekst i celokupnu alegoriju Markova sablja je napisao direktor Narodnog pozorišta Jovan Đorđević.
Vila Raviojla pesmu u predstavi najavljuje rečima „bliži se, bliži, to srećno vreme".
„Srbija se tada osamostaljivala pod knezom, a onda i kraljem Milanom, a želeli su rodoljubivu i monarhističku predstavu", kaže istoričar Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju.
„Jovan Đorđević je napisao alegoričnu pesmu, koja je bila motivisana stihovima Jovana Jovanovića Zmaja".
Jututunsku narodnu himnu Zmaj je napisao protiv kneza Mihaila Obrenovića, a počinjala je stihovima - Bože sveti, podrži nam knjaza, zdrava, krepka, ohola i slavna, jer na zemlji nit je kadgod bilo, niti će mu ikad biti ravna.Mnoge pesme koje su nastale u pozorištu su neodvojivi deo srpske kulturne baštine", kaže za BBC Vladimir Đuričić, direktor pozorišta Zoran Radmilović iz Zaječara.
„Jovan Đorđević je kao upravnik Narodnog pozorišta stvarao u vreme kada je satira bila prisutna na sceni kao način da se ukaže na probleme i da se na taj način dođe do najširih narodnih masa".
Đorđević je, ipak, kaže Đuričić, od satirične Zmajeve pesme napravio rodoljubivu pa je pesma brzo postala popularna u narodu i počela da se peva po neformalnim okupljanjima.
Bože pravde je zvanično postala himna kada je Srbija postala nezavisna država 1878. godine nakon Berlingskog kongresa.
Nakon što je stvaranjem zajednice SHS Bože pravde nestala kao samostalna himna, 1992. godine se našla na jednom referendumu za izbor nove pesme države.
Zajedno sa pesmom Na Drinu (poznatija kao Marš na Drinu), bila je predložena za novu himnu Srbije.
Pobedila je pesma Na Drinu, ali odluka nije usvojena jer je referendum proglašen nevažećim.
Predrag Marković, političar jedne od tada vladajućih partija G17 plus, uvodi himnu Bože pravde u Skupštinu Srbije 2004.
„Nije se radilo uopšte o pukoj formalnosti, ja sam želeo ovu himnu da vratim u Srbiju", kaže Marković za BBC.
Političarima od kojih neki i dalje učestvuju na političkoj sceni, Marković je pre 17 godina, kaže, predložio da Srbija, nezavisno od stranačkog opredeljenja, reši pitanje grba, zastave i himne.
„Za mene je Bože pravde, prirodno, jedina himna koju je Srbija kao samostalna država imala", kaže on.
Marković tvrdi da su se svi složili, ali da su ove „odluke morale da sačekaju leto zbog pogroma Srba na Kosovu".
U nemirima na Kosovu u martu 2004. poginulo je 19 ljudi - 11 Albanaca i osam Srba; više od 900 je povređeno, 4.000 Srba je raseljeno, a uništene su 34 pravoslavne crkve, podaci su Evropske ogranizacije za bezbednost i saradnju (OEBS).
Pošto su se stranke, kaže, tada nećkale oko glasanja o državnim simbolima, Marković je postavio uslov - da se uz raspisivanje lokalnih izbora, što je u nadležnosti predsednika skupštine, glasa i o himni, grbu i zastavi.
„I glasali su, dobili smo Bože pravde nazad", kaže Marković, koji je kasnije bio deo i Ujedinjenih regiona Srbije, a zatim i Pokreta obnove kraljevine Srbije.
Pesma je usvojena u skupštini u avgustu 2004, a zvanično je postala himna Srbije, posle raspada državne zajednice sa Crnom Gorom 2006.
Kada je 2006. godine vraćena himna, promenjeni su stihovi - Bože spasi, Bože hrani, srpskog kralja, srpski rod, a reč kralj je zamenjena rečju zemlje.
O tome da li je promena stihova himne uobičajena i ispravna postoje različita mišljenja.
„Neki su bili zbunjeni što su menjane reči pesme, a to je normalna stvar", smatra Predrag Marković u čijoj biografiji piše da se stručno usavršavao u inostranstvu u oblasti istorije.
„Izvorni tekst je bio - Bože spasi, bože hrani, kralja Marka, ali za kneza Milana je promenjen, kao i kada je on postao kralj.
„Za kralja Aleksandra nije moglo da se umetne ime zbog metrike pesme, pa je tada stavljeno - srpskog kralja".
Marković kao primer daje i englesku himnu, Good save the queen, kada je tekst promenjen iz kralja u kraljicu kada je na presto došla Elizabeta Druga.
Istoričar Srđan Cvetković kaže da „ne postoji običaj da se toliko menjaju testovi himne".
„Tu se pada u zamku, za himnu je bitna tradicija i simbolika, a ne trenutno državno uređenje", kaže on.
„Zamislite šta bismo dobili da svaka generacija menja reči himne".
Svakako je najbolja himna koju je napisao Zmaj . Jer juhaha oznacava ustav sto je najvaznije za svaku drzavu i narod u njoj. Od njega zavisi koliko ce biti kvalitetan zivot. Rec juhuhuhu oznacava porez. I tako danas potrosacko drustvo funkcionise. Svi placamo porez sem na vazduh ( a mozda i placamo a ne znamo) i drzava od toga zivi. Sad kome je tu dobro ,a kome nije sami prosudite.
Satiricna pesma o knezu Mihajlu kao i svaka satira ima podlogu u istini. Opisao je vladara onakvog kakav jeste i nemam sta da zamerim na koji je to nacin uradio. Izuzetno!
BOZE PRAVDE je izvorno bila namenjena kralju i njegovoj porodici. Danas je namenjena vladajucoj partiji sa zeljom da bude dobra svom narodu. A opet zelje su jedno ,a stvarnost je drugo. Nekako ne osecam pravu strast prema svojoj otadzbini slusajuci ovu himnu. Mnogo bi se bolje osecala uz Jututu jer bi to bio prikaz naseg sadasnjeg zivota.
SVE ONO STO JE ZMAJ REKAO I TE KAKO JE AKTUELNO DANAS, MOZDA I VISE NEGO 1864-TE. ZATO NI JEDNA HIMNA NIJE TOLIKO 'JAKA'. RECI SU MORALE DA SE MENJAJU, ALI, SMISAO JE SVAKAKO ISTI. KRALJ ILI BILO KOJI VLADAR VODI RACUNA SAMO O SEBI I SVOJIM INTERESIMA, A NA NARODU JE DA TO TRPI ILI NE. NAROD TREBA DA RAZMISLJA SVOJIM ,A NE ISPRANIM MOZGOM I DA SVE UCINI ZA SVOJU DOBROBIT. UPOZORAVAO JE CIKA JOVA, ALI MI NI DO DANAS IAKO JE OVO BILA OBAVEZNA LEKTIRA NISMO SHVATILI PORUKU.
Нема коментара :
Постави коментар