CAJ U 5

 TRADICIJA CAJA U 5  U  ENGLESKOJ KOJA JE INACE U MNOGO CEMU TRADICIONALNA PODSECA ME NA ISPIJANJE KAFE KOD NAS. VELIKA JE RAZLIKA ,ZNAM, ALI MISLIM PRI TOME NA KAFENISANJE KAO OBLIK DRUZENJA.

OD KAKO SE DESILA I OVA PANDEMIJA CAJ SE NEKAKO ODOMACIO I U NASOJ KUCI PA GA PIJEMO I KAD NISMO BOLESNI. NE ZNAM KAKO SE KOD NAS CAJ PIJE SAMO KAD SI BOLESTAN (NE MISLIM SAMO NA NASU PORODICU). I TAKO SVAKI DAN CAJ U 5. I SVIDJA MI SE.

Evo kako je u Emgleskoj doslo do ispijanja caja u 5.

U 19. veku ljudi su obedovali samo dva puta dnevno. Imali su doručak koji je počinjao neposredno nakon buđenja i večeru koja je počinjala relativno kasno, oko osam časova. Vojvotkinja Ana od Bedforda obično bi postala veoma gladna između 16 i 18h, te bi tražila da joj se u odaje donese bokal čaja, komad peciva, puter i kolač. Kako to vreme ne bi provodila sama, počela je da poziva svoje prijateljice da joj se pridruže. Ostale gospe iz visokog društva su to rado prihvatile i same počele da praktikuju ovu popodnevnu naviku.

Ubrzo je čajanka u 5 postala moderan događaj među engleskom aristokratijom. Dame bi oblačile duge haljine, stavljale rukavice i šešire za ovu posebnu priliku. Pošto su i srednje i niže klase prihvatile ovu naviku, “čaj u 5” dobio je dva oblika: za više staleže služio se takozvani low tea oko 16h, a za ostale high tea oko 18h. Nazivi “low” ili “high” potiču od visine stolova za kojima je čaj služen, pošto se čaj oko 18h služio umesto večere za trpezarijskim stolom.

Tradicionalna čajanka sastojala se od indijskog čaja koji se služio u šoljicama od kineskog porcelana, sitnih sendviča, keksa sa kremom ili džemom, kao i kolača i peciva u nekim prilikama.

U današnje vreme, ponajviše zbog užurbanog načina zivota, čajanka ovog tipa predstavlja tek povremeni luksuz za većinu Engleza, te se svodi na brzu šolju čaja iz kesice uz keks. Zanimljivo je da za turiste širom sveta koji bi ipak želeli da iskuse klasičan engleski čaj u 5, širom Londona i cele Britanije postoji niz hotela i šoping centara kao sto su Ric ili Harods, koji u svojoj ponudi imaju ovaj jedinstveni tradicionalni doživljaj.

Inace sam caj kao napitak prvi su konzumirali Kinezi. Postoji i legenda o tome kako se prosirilo pijenje caja.

Postoji legenda, da je nekada davno, neki kineski car pošao na put. Napravljen je mali odmor pored puta i sluge su pripremale posluženje.

Pošto je bio vetrovit dan, suvo lišće je palo u posudu u kojoj se voda prokuvavala i car je oduševljen ukusom zahtevao da od tada isklučivo pije prokuvanu vodu sa suvim biljnim listićima.

Vreme je prolazilo, Kinezi su usavršili svoj napitak, kao i sopstvenu tradiciju ispijanja čaja.

U Srednjem veku, kada su uspostvaljene veze i trgovački karavani redovno odlazili put Kine, listići čaja su postali obavezni sastojak njihovih tovara na povratku u Evropu.

Prva stanica je bila Portugalija, gde se prvo proširila moda i navika ispijanja čaja. Zatim se čaj polako proširo po Evropi da bi centar trgovine čajem postala Holandija. To je period 16-od i 17-og veka.ostoji priča da za vreme II svetskog rata, gledano težinski, više čaja je isporučeno vojnicima na front nego municije!

Sve je važno ako želite po propisu da servirate tradicionalni engleski čaj. Pravila postoje kako se kombinuju ukusi, boje, mirisi.

Naravno, ono što je tipično je da većina Engleza čaj piju sa mlekom.

Oni, koji koriste limun, nikako ga ne cede, već se limun isečen na kriške, ubacuje u šoljicu čaja po želji..Zato kuvaju jači čaj, otprilike 3 kašike čaja na čajnik od 1 litra.Indijski čaj se pije preko dana, za doručak ili posle podne, a kineski čaj, koji ima mnogo jaču aromu, služi se mahom posle večere.

Čaj ne treba praviti mnogo ranije pre upotrebe, najviše 5 minuta pre služenja.Čim stoji duže, dobija gorak ukus i nije zdrav.Ako je potrebna veća količina čaja, bolje je spremiti dva manja čajnika nego jedan veliki.Da bi čaj ostao topao, pokriva se čajnik naročitim jastučetom napravljenim za tu svrhu, tako da sasvim obavija čajnk.

U Kini je spremanje čaja umetnost pod nazivom Cha dao. Kinezi čaj spremaju s toplom, nikako vrućom vodom. Šolju ponuđenog čaja obuhvataju obema trukama, a u znak zahvalnosti prstima desne ruke tri puta lupnu po stolu. Voćne čajeve ne smatraju čajem, a prema ledenom čaju i onom u kesicama izražavaju prezir. Kinezi, kao i Japanci, na britanski ritual čaj u pet gledaju s neodobravanjem jer im nikako nije jasno zašto kvare ukus čaja dodavanjem mleka, a hrana koja prati ovaj tipičan ostrvski običaj za njih je pravo – svetogrđe.

U Japanu postoje čajne škole, gde se uče veštine pripreme i posluživanja čaja. Kao i u Kini, spremanje, posluživanje i ispijanje čaja smatraju se za umetnost. Obuka za gejše podrazumevala je, pored ostalog, i poznavanje ceremonije pripreme, služenja i ispijanja čaja.

U Indiji je čaj takođe najpopularnije piće, ali nema nekog posebnog rituala koji ga prati. Najčešće crni čaj mešaju s raznim začinima, neretko dodaju i malo mleka jer je crni čaj izrazito jake arome. Ispijaju ga u ogromnim količinama, uvek toplog, i po nesnosnim vrućinama.

Rusi čaj piju s kriškom limuna, zaslađuju ga slatkim, medom ili voćem, spremaju s vodom iz samovara. Kao i Britanci, uz čaj je obavezno posluženje, mala zakuska s mini-đevrecima i kolačićima. Na stolu je obavezno i sveže voće leti, a zimi voće iz slatka. Sve do sredine 20. veka čaj su pili iz tacni za šolju. Ako pogledate originalni servis za ruski čaj, primetićete da su tacne duboke, kao mali duboki tanjiri. Voda iz samovara sipa se u šolju sa slatkim, medom ili presnim voćem, malo odstoji, pa presipa u tacnu, a iz šolje se čajnim kašičicama jede voće koje je ostalo.

Južnoamerički čaj mate pije se iz specijalnih tikvica. Po ulicama se često mogu sresti ljudi s tikvicom i cevčicom kako ispijaju čaj u hodu.

Mongoli u čaj dodaju so i razne začine poput mirođije, takođe stave i malo maslaca.

U Turskoj su omiljeni crni i čaj od jabuke u koji stavljaju cimet.

U Egiptu i na Arabijskom poluostrvu piju mlak karkade, čaj od pustinjskog hibiskusa, jak, ukusan i osvežavajući.

U severnoj Africi (Tunis, Alžir, Maroko i Libija) najpopularniji je čaj od svežih listova nane s dosta šećera, koji se pije mlak.

Tradicionalan engleski „čaj u pet“ poznat je u celom svetu. Služe ga s malo mleka i uz namaze na hlebu i poslastice – kandirano voće, kolačiće od jabuka, šljiva i lešnika, puding…

Ledeni čaj i čaj u kesicama nastali su u Americi. Na svetskoj izložbi u Sent Luisu 1908. prvi put je koncentrovani čaj preliven preko kocki leda, što je izazvalo senzaciju. To je u stvari bio očajnički pokušaj uvoznika velikih količina čaja da se spase finansijske propasti. Po sparnom vremenu topao čaj se nikome nije dopadao, pa je ideja s ledom bila pun pogodak. Kesice su došle posle nekoliko godina, a i one su maltene „slučajna“ ideja. Naime, služile su kao uzorci koje je trgovac Saliven slao kupcima na degustaciju. Doduše, te prve kesice bile su od svile.

Postojbina originalnog čaja (biljke) je Azija. U Kini raste kineska sorta, u Indiji i Šri Lanki asamska sorta. Za „pronalazača” čaja kao napitka smatra se Šen Nung, koji je vladao Kinom pre više od 4.000 godina. Čaj je u Japan stigao „tek“ u 12. veku, a u Evropu prvi put 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije.

Sve se menja pa i Kinezi, koji su stvorili čaj, kao napitak, nisu više ni u Top 10, kada je u pitanju godišnja potrošnja čaja po glavi stanovnika. Ali, prvi nisu ni Englezi, oni su drugi, prvo mesto drže Turci.

CAJ U 5 U NASOJ KUCI SPREMA SE PO OPROBANOM RECEPTU .STAVI SE KESICA CAJA U SOLJU I PRELIJE KLJUCALOM VODOM. VRLO JEDNOSTAVNO I VRLO POTREBNO ZA DRUZENJE. STO NE ZNACI DA NE PIJEMO KAFU OD KAD USTANEMO PA SVE DOK NE LEGNEMO. KAFU PIJEMO SAMI ILI U DRUSTVU. NEGO SVE SE VISE RAZMISLAM DA OVAJ POPODNEVNI CAJ PRETVORIM U CAJANKU SA SVE SENDVICIMA I KEKSOM.  I DA POZOVEM I KOMSIJE I PRIJATELJE. DRES KOD NIJE 

OBAVEZAN DOK PRISUSTVO I  POZITIVNA ENERGIJA JESU! POZDRAV! VIDIMO SE NA CAJU U 5!