SAMOPOVREDJIVANJE

TINEJDZERI NIKADA NISU BILI UGROZENIJA VRSTA. JER MALA DECA SU SVAKAKO UGRROZENA I TO STALNO PONAVLJAM ALI ONI 'SAMO' OD STRANE NAS ODRASLIH. TINEJDZERI SAMI SEBE UGROZAVAJU,A MI JOS VISE DOPRINOSIMO NJIHOVOM TESKOM MENTALNOM STANJU. MENTALNO STANJE TINEJDZERA REZULTIRA SVE VISE PSIHICKIM POREMECAJIMA IBOLESTIMA KOJE VRLO CESTO NAZALOST ZAVRSAVAJU I SAMOUBISTVOM.

Samopovređivanje predstavlja namerno nanošenje povreda na površini tela, bez namere osobe da sebi oduzme život.

Samopovređivanje kod adolescenata je prisutnije nego što brojke pokazuju, jer određen broj slučajeva ostaje neotkriven, ili neprijavljen lekaru ili psihoterapeutu.

Sečenje, bušenje, griženje ili paljenje kože, udaranje tela o čvrste predmete ili površine, kopanje rana, itd. predstavljaju načine na koje osoba može sebe povrediti. Najčešća metoda kod devojčica jeste sečenje kože, dok dečaci pribegavaju udaranju delova tela u zid.

Adolescenti se često povređuju u predelu stomaka, jer im je taj deo tela uvek prekriven. Tajnovitost, kontinuirano i dugo povlačenje u privatnost, oblačenje odeće koja je neprikladna za trenutno vreme takođe predstavljaju znake i treba da budu alarm za roditelje.

Milicu Pantić sa Dečije i adolescentne psihijatrije objasnila je na koji način možemo prepoznati znakove kod adolescenata pre nego što dođe do samopovređivanja.

 

- Pre svega imamo promene u raspoloženju, uvek treba obratiti pažnju nego ignorisati. Jer nekada može da iskalira. Imamo klinički entitet koji se naziva depresija odnosno depresija bez objekta gde je osoba zarobljena između svog emocionalnog života i fantazija. Ta osoba nije u mogućnosti da neke stvari potisne odnosno da adekvatno obradi, pa taj superego biva negde nadmašen od strane tiranskog superega i onda mladi kreću u nešto što se zove samokažnjavanje - rekla je Pantić u Jutarnjem programu na Kurir televiziji.

Vesnu Tomić, socijalnog psihologa, navela je koji su sve uzroci zbog kojih dolazi do samopovređivanja.

- Ono što karakteriše te uzraste adolescente je znatiželje. To je pre svega probanje i eksperimentisanje sa nečim novim. Drugo je što se pojavljuje socijalna adaptacija, vršnjaci to rade, a adolescenti su na društvenim mrežama veliki deo dana tako da i u tom kontekstu to podražava ovo neadekvatno i socijalno neprihvatljivo ponašanje. Treća stavka su mediji gde se propagira direktna agresija bilo u filmovima, bilo u rijalitijima. Ono što je suština je da se niko više ne bavi sobom, već potpuno nekim perifernim stvarima, ne mislim na ekzistenciju već na sticanje materijalnih dobara. Tako da to sve deluje na mlade ljude, pogotovo što se nigde ne nude pozitivni modeli. Sokrat je rekao kada bi ljudi znali šta je loše, ponašali bi se dobro - rekao je socijalni psiholog.Milicu Pantić je istakla da su mladi emocionalno nepismeni i ne znaju kako da opišu neko stanje sresa ili frustracije u kojem se nalaze. S obzirom da se radi o nekom vidu skrivene pandemije. Vrlo je važno osvestiti postojanje problema i kod roditelja pa i nastavnika u školama i negde negovati odnos. Iz pozicije jednog prisnog odnosa deteta i roditelja, dete će moći da se požali na problem, a sa druge strane da dobije adekvatan odgovor. Dodatan problem je što su naši mladi emocionalno nepismeni odnosno kada su u nekom stanju stresa ili frustracije oni ne znaju to da opišu. Teže ka tome da taj emotivni bol nekako umanje fizički bolom. Kako to da roditelj ne može da prepozna problem deteta koji ima problem više godina. Često dolazi do situacije na pregledima gde roditelj kaže ja za ovo prvi put čujem - rekla je Pantić. 

Teško je znati koliko je samopovređivanje često, jer mnogi ljudi to opisuju na različite načine i mnogi nikada neće potražiti pomoć. Međutim, procenjeno je da se oko 3.8% populacije samopovređuje.

Koji su neki od mitova i  zabluda o samopovređivanju?

Uverenja koja nisu od pomoći, netačna uverenja mogu sprečiti ljude da shvate sopstvene probleme ili probleme drugih ljudi ozbiljno i čine da se ljudi osećaju posramljeno. To ljude može sprečiti da dobiju pomoć koja im je potrebna i može voditi ka gubitku prijatelja, porodičnih veza, poslova, domova i čak i života.

Neke uobičajene zablude uključuju:

Samopovređivanje treba da se ignoriše

Neki ljudi, uključujući prijatelje, porodicu i čak i zdravstvene profesionalce, opisuju samopovređivanje kao ‘traženje pažnje’ ili ‘plač za pomoć’ i misle da je verovatnije da će pružanjem brige ili podrške nekoj osobi dovesti do ponavljanja samopovređivanja. Ali u mnogim slučajevima to je u potpunosti netačno. Mnogi ljudi učiniće sve što je u njihovoj moći da sakriju činjenicu da se oni samopovređuju; što je potpuna suprotnost od traženja pažnje.

Istina je da će se neki ljudi samopovređivati kao način da pokažu koliko se loše osećaju iznutra, ali to se često dešava zato što im nedostaje sposobnost da to objasne ili zato što ih niko ne shvata ozbiljno. Otkačiti ljude zbog tog razloga nije lepo, bezobrazno je i vodi ka ozbiljnom povređivanju ili čak gubitku života.

Samo se mlade žene samopovređuju

Iako postoji veći procenat mlađih žena koje se samopovređuju, to je nešto što može uticati na ljude bilo kojih godina i pola.

Kako samopovređivanje utiče na živote ljudi?

Samopovređivanje može doneti kratkoročno olakšanje od teških misli i osećanja. Međutim, na duže staze to obično pogoršava stvari. Ljudi postaju naviknuti na bol koji osećaju i zahtevaju sve ekstremnije metode samopovređivanja, koje mogu postajati sve više i više opasnije. Neki ljudi moraju da se nose sa trajnim fizičkim zdravstvenim posledicama zbog samopovređivanja, uključujući ožiljke ili unutrašnje povrede.

Ljudi koji se samopovređuju često osećaju mnogo sramote povodom toga što rade i povlače se sa ciljem da sakriju sopstveno ponašanje. To može voditi izolaciji i usamljenosti, što može uzrokovati da osoba oseća potrebu da povredi sebe još više.

Kako mogu da pomognem nekome ko se samopovređuje?

Slušajte, ne osuđujte

Jedna od najkorisnijih stvari je da uverite nekoga ko se samopovređuje da razumete da se oni bore i da mogu da vam veruju da ih vi nećete osuđivati. Samo to što će moći da podele kako se osećaju može biti veliko olakšanje.

Učite o samopovređivanju

Postoji puno resursa na Internetu koje možete iskoristiti da saznate sve što vas zanima o samopovređivanju. To vam može pomoći da razumete šta vaš prijatelj ili član porodice prolazi i može vam pomoći da se osetite samopouzdanije prilikom davanja podrške.

Pitajte ih kako možete da im pomognete

Svaka osoba je drugačija i ne postoji samo jedan način da pomognete nekome ko se samopovređuje. Ukoliko želite da podržite prijatelja ili voljenu osobu, jedna od najboljih stvari koje možete da uradite jeste da ih pitate kako.

Dajte im informacije o drugim vrstama podrške

Ponekad podrška prijatelja i porodice nije dovoljna. Lečenje koje preporučuju medicinski profesionalaci, kao što su psihoterapija i lekovi, promena načina života, obrazovanje i socijalne aktivnosti mogu pomoći osobi da bude dobro.

Najtezi deo je svakakokako dopreti do tinejdzera i to je svakako nemoguca misija. Zato sa decom treba graditi odnos poverenja jos od najmladjeg uzrasta. Danas roditelji nemaju mnogo vremena zbog  povecanih obaveza ( borba za opstanask u potrosackom drusvu) i neretko odsustvuju  mnogo. Kada i budu kod kuce nemaju snage za razgovor sa decom. A deca ko deca koriste slobodu i upadaju u svakakve probleme. To zanemarivanje od strane roditelja ne mjihovom krivicom  (dobro ima nekad i  roditelja koji to rade bez potrebe) decu navodi da privlace paznju na silu. Bilo samopovredjivanjem ,poremecajima u ishrani, ponasanju ,pa i posezanjem za porocima i kriminalom.

TREBA OBRATITI PAZNJU NA SVAKI MA I NAJMANJI ZNAK DA NAM DETETU NIJE DOBRO U PSIHOLOSKOM SMISLU. IAKO ONI TO KRIJU NA VRLO VEST NACIN IPAK NAS KRASI ZNANJE I ISKUSTVO PA MOZEMO TO DA PRIMETIMO ,NE LAKO ,ALI AKO SE DOVOLJNO POTRUDIMO USPECEMO. I DA. AKO NIKAKO VI NE MOZETE DA USPOSTAVITE KONTAKT SA DETETOM PRONADJITE OSOBU U KOJE I VI I VASE DETE IMA POVERENJE NEK VAM POMOGNE DOK NIJE KASNO.