BITI "SINGL"? STA KAZU MOMCI KOJI SU RAZLOZI? A STA KAZU DEVOJKE? NARAVNO POSTOJI I VIRTUALNO NALAZENJE PARTNERA! IZNAJMITI PORODICU? VREME U KOME ZIVIMO DODATNO JE NAPRAVILO STETU MUSKO ZENSKIM ODNOSIMA, A MANJAK SAMPOUZDANJA KOD MOMAKA ( A OGROMAN PORAST KOD DEVOJAKA) DOVEO JE DO TOGA DA MUSKARCI VISE NEGO IKAD 'RUSE' DEVOJKAMA SAMOPOUZDANJE I KAD TREBA I KAD NE TREBA, A DEVOJKE ZBOG TOGA IDU IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST. MNOGO LOSA VREMENA ZA PAROVE!
Momci imaju svoje razloge koji su mnogo drugaciji nego nekada. A i bitno se razlikuju od devojaka. Matrijarhat nije doneo ravnopravnost zenama nego je samo" uterao strah u kosti "muskarcima".
Korisnici društvene mreže Reddit odgovarali su na pitanje zašto su singl, a neki odgovori su se izdvojili od ostalih. Odgovori su stigli od 20.207 muškaraca, a na osnovu komentara oni su bili svrstani u 43 kategorije. Najčešći razlog bio je loš izgled, nedostatak samopouzdanja i poverenja u sebe je na drugom mestu, a nezainteresovanost za veze na trećem.
Autor istraživanja profesor Menelaos Apostolou istakao je da moderni muškarci imaju poteškoća kada treba da naprave prvi korak ka romantičnoj vezi jer im nedostaju sposobnosti i znanje da flertuju sa ženama.Tu je i introvertnost ( tip licnosti koja je okrenuta sebi), skorasnji raskid,losa iskustva sa zenama uopste. Muskarci se uz danasnje vrlo agresivne zene sve vise povlace u sebe. I sve vise su sugurni da je mnogo bolje biti "singl" nego u losoj vezi. I sto je vrlo zanimljivo taj trend nije samo na "trulom zapadu" ili "cudnom" istoku, on je svugde ,pa i u Srbiji naravno. Sto uvek vodi ka istom krajnjem cilju - ne radjanju dece!
Kao neki od najčešćih razloga navode se materijalna situiranost i nezavisnost žena koja je izmenila tradicionalna očekivanja, zatim zaokupljenost poslom, kao i manjak vremena za građenje dubljih poznanstava i veza. Upoznavanje preko specijalizovanih portala još uvek predstavlja neku vrstu tabua za ljude sa naših prostora, iako se i u tom smislu situacija postepeno otvara.
Tim eksperata iz različitih oblasti kreirao je platformu MarriageIn , u ovom trenutku možda jedini ozbiljan portal u Srbiji koji je usmeren je na ozbiljnu vezu i brak, a namenjen osobama sa visokim obrazovanjem koje imaju profesionalnu karijeru.
Iz tog razloga, sve više ga koriste i osobe koje nikad ranije nisu koristile dating sajtove.
Sistem pretrage profila korisnika omogućava pretragu po više od 50 kriterijuma koji sadrže fotografije i sve relevantne informacije, fizičke karakteristike, obrazovanje i profesiju, ali i lične stavove i pogled na svet, koje bi mogle zanimati potencijalnog partnera.
Zbog ovako precizne pretrage, i uz vođenje računa o balansu (približno jednakom broju) muškaraca i žena na ovoj platformi, Marriageln može da ima izuzetno visok procenat uspešnosti za pronalaženje adekvatnih partnera.
Sa Fejsbuka i Tvitera mlade smo oterali mi matorci, a Tinder i slicni dating portali usmereni su na kratkoročne veze i "kombinacije", gde se išlo na što širu populaciju čime se izgubio kvalitet korisnika i pristojnost.Tako da mozda trebati probati ovaj novi portal.
Materijalna situiranost olakšava samostalnu egzistenciju, a time se i tradicionalna očekivanja menjaju.Kažu da su "milenijalci" najusamljenija generacija koja upražnjava najmanje seksa, a ima veliku potrebu za partnerom.
Sve je više singl osoba, a sve manje parova koji se mogu pohvaliti istinskom povezanošću, ljubavlju, poverenjem, ali i željom za potomstvom. Postoje porodična i socijalna očekivanja. S druge strane i lekari, naročito ginekolozi, upozoravaju na „biološki sat“, problem sa bračnim sterilitetom, rizike od kasnih trudnoća.Sa medicinske tačke gledišta, to je opravdano. Međutim, u psihološkoj praksi i životu srećemo 'normalne', pametne, uspešne i situirane žene koje su same. Vremena su se ipak promenila, kao i muško-ženske uloge. Brakovi se više ne sklapaju radi 'preživljavanja' i stereotipa u kome je uloga muškarca da materijalno obezbeđuje porodicu, a da žena ne radi i brine o deci. U današnje vreme standard je da žive kvalitetno u psihološkom i duhovnom smislu i da jedan drugom budu podrška, kao i da sačuvaju deo sebe i sopstvene individualnosti. Živimo u svetu u kome se neguje narcizam, počev od načina vaspitavanja dece, do manjka empatije za druge. Većina adolescenata bezuspešno i grčevito traga za emocionalnim vezama, ostajavši na površini, kratkotrajno i osujećeno za dublji emocionalni kontakt. Spremni su da uzmu, misleći da im sve pripada, ali su nespremni da daju. Sada je sve instant, brzo se odrasta, brzo se živi, brzo jede, kao da smo izgubili smisao za zadržavanjem u lepom trenutku. A za uspešnu emocionalnu vezu potrebno je vreme, povezanost, spremnost da se odreknemo nekih svojih potreba i želja, prilagodimo nečijim i manama, i vrlinama, uz poštovanje, davanje i primanje. Nije lako odreći se dela sebe i da, u isto vreme, budemo i svoji i nečiji.
Vremena su se, bez sumnje, promenila. Da, društvene mreže olakšavaju komunikaciju, ali onemogućavaju lični utisak, kontakt, dodir i miris. Ali, one nisu jedini uzrok otuđenosti.
“Sve češće čitamo o 'taksi' ili 'helikopter' roditeljima koji samo vode decu od aktivnosti do aktivnosti i nadgledaju, bez autentične komunikacije i kontakta sa njima. Ako pogledamo oko sebe videćemo mnogo razvoda, paralelnih veza, različitih varijeteta seksualnosti i partnerstva, što govori da nije kao pre. Ili se pre o tome – ćutalo. Jedno je sigurno – u današnje vreme nije lako naći adekvatnog partnera, ali ne treba odustajati. Pravih muškaraca ima, ali trebalo bi se preispitati šta zapravo trazite od partnera i kakva očekivanja imate od ljubavne veze.
Zene imaju zaista veliki problem: porodica ili karijera jer oboje nikako ne ide bar kod nas . Gde ima novca ima alternativnih resenja ( uzimanje bebisiterke, zene koja kuva, cisti i slicno) pa se pored porodice mozes posvetiti i karijeri. A kad se dodje do novca partner i nije neophodan - kako ovo uzasno zvuci?!
Zbog sve dužeg životnog veka, razlika u odabiru karijere, čestih putovanja, zahtevnog radnog vremena, života na više mesta, povećanog standarda i socijalne sigurnosti, institucija braka je došla pod pritisak. U brak se stupa sve ređe i kasnije, a stope razvoda su počele da premašuju i 70 odsto.To podstiče jedan od najizraženijih trendova 21. veka: porast samačkog života. Takav život je u prošlom veku bio retkost, često viđen i kao problem. Danas, skoro petina ljudi u visokorazvijenim zemljama živi sama. Predviđa se da će tokom vremena samci postati najčešća kategorijom domaćinstva u bogatim državama.
Ipak, mnogi ne žive kao samci svojevoljno, već spletom okolnosti. Stoga često imaju potrebe za članovima najuže porodice. Muškarca koji ubrzo nakon penzionisanja postane udovac možda čekaju još dve ili tri decenije samoće, pa ima potrebu za zamenskom ženom. Mladoj samohranoj majci, čija je ćerka žrtva bulinga jer nema oca, dobro bi došao zamenski otac, odnosno muškarac koji bi devojčicu, svaki dan, dovodio u školu. Razvedenom muškarcu srednjih godina, pozvanom na večeru sa svojim nadređenima i njihovim suprugama bi pomogla zamenska supruga. Staricima bez unučadi bi zamenski unuci ulepšali subotnji odlazak na ručak. Neudatoj poslovnoj ženi srednjih godina, bi tokom letnjih i zimskih praznika pomogao muškarac, koji bi sprečio njene roditelje i okolinu u ispitivanju ima li ikoga na vidiku za udaju.
Uočavanjem tog problema, u Japanu su počele da se pojavljuju kompanije koje upošljavaju školovane glumce kako bi privremeno, ili čak na duže vreme, glumili članove najuže porodice ljudima koji su takvo društvo voljni da plate. Jedna od tih kompanija "Porodična romansa" Išija Juičija, s motom "Više od stvarnog", upošljava stotine profesionalnih glumaca, od dece pa sve do stogodišnjaka, koji su spremni da odigraju bilo koju ulogu u životima, na pomenima, venčanjima ili putovanjima, za bilo koga u Japanu kome je privremeno potreban član najuže porodice.ši je pojasnio kako je kompaniju nazvao po eseju Sigmunda Frojda "Porodična romansa neurotika" iz 1909. godine, o deci koja razviju čvrsta uverenja kako su im roditelji neki glumci, a ne biološki roditelji. Međutim, u Išijevoj kompaniji je pravilo da ni jedan glumac ne sme igrati ulogu za više od pet porodica, jer to postaje iscrpljujuće. Ljudi koji plaćaju ove usluge traže "idealnu" ćerku, sina, muža, suprugu, oca ili majku, a takvu je ulogu jako teško igrati duže vreme, za više ljudi. Išiju je najzanimljivije što, iako iznajmljivanje člana porodice košta bar 50 dolara po satu, njegovi glumci često nastavljaju da igraju uloge za naručioce i bez honorara, jer se među njima nakon nekog vremena razvije istinska povezanost, koje se nisu spremni odreći.
TAKO SE PRED MOJIM OCIMA SKLAPAJU KOCKICE DAN ZA DANOM. DOBRO, SLIKA JE JOS MALA I DONEKLE MUTNA ALI STALNO POSTAJE SVE VECA I SVE JASNIJA. NEBESKI KOMPJTER, IGRICA, MISMO GLUMCI KOJI IGRAMO TU IGRICU ZA ONE KOJI SU NAS STVORILI.
PA SUPER. ODUVEK SAM ZELELA DA BUDEM GLUMICA, ALI STO MI SE NE SVIDJA OVAJ SCENARIO BAS!
Momci imaju svoje razloge koji su mnogo drugaciji nego nekada. A i bitno se razlikuju od devojaka. Matrijarhat nije doneo ravnopravnost zenama nego je samo" uterao strah u kosti "muskarcima".
Korisnici društvene mreže Reddit odgovarali su na pitanje zašto su singl, a neki odgovori su se izdvojili od ostalih. Odgovori su stigli od 20.207 muškaraca, a na osnovu komentara oni su bili svrstani u 43 kategorije. Najčešći razlog bio je loš izgled, nedostatak samopouzdanja i poverenja u sebe je na drugom mestu, a nezainteresovanost za veze na trećem.
Autor istraživanja profesor Menelaos Apostolou istakao je da moderni muškarci imaju poteškoća kada treba da naprave prvi korak ka romantičnoj vezi jer im nedostaju sposobnosti i znanje da flertuju sa ženama.Tu je i introvertnost ( tip licnosti koja je okrenuta sebi), skorasnji raskid,losa iskustva sa zenama uopste. Muskarci se uz danasnje vrlo agresivne zene sve vise povlace u sebe. I sve vise su sugurni da je mnogo bolje biti "singl" nego u losoj vezi. I sto je vrlo zanimljivo taj trend nije samo na "trulom zapadu" ili "cudnom" istoku, on je svugde ,pa i u Srbiji naravno. Sto uvek vodi ka istom krajnjem cilju - ne radjanju dece!
Kao neki od najčešćih razloga navode se materijalna situiranost i nezavisnost žena koja je izmenila tradicionalna očekivanja, zatim zaokupljenost poslom, kao i manjak vremena za građenje dubljih poznanstava i veza. Upoznavanje preko specijalizovanih portala još uvek predstavlja neku vrstu tabua za ljude sa naših prostora, iako se i u tom smislu situacija postepeno otvara.
Tim eksperata iz različitih oblasti kreirao je platformu MarriageIn , u ovom trenutku možda jedini ozbiljan portal u Srbiji koji je usmeren je na ozbiljnu vezu i brak, a namenjen osobama sa visokim obrazovanjem koje imaju profesionalnu karijeru.
Iz tog razloga, sve više ga koriste i osobe koje nikad ranije nisu koristile dating sajtove.
Sistem pretrage profila korisnika omogućava pretragu po više od 50 kriterijuma koji sadrže fotografije i sve relevantne informacije, fizičke karakteristike, obrazovanje i profesiju, ali i lične stavove i pogled na svet, koje bi mogle zanimati potencijalnog partnera.
Zbog ovako precizne pretrage, i uz vođenje računa o balansu (približno jednakom broju) muškaraca i žena na ovoj platformi, Marriageln može da ima izuzetno visok procenat uspešnosti za pronalaženje adekvatnih partnera.
Sa Fejsbuka i Tvitera mlade smo oterali mi matorci, a Tinder i slicni dating portali usmereni su na kratkoročne veze i "kombinacije", gde se išlo na što širu populaciju čime se izgubio kvalitet korisnika i pristojnost.Tako da mozda trebati probati ovaj novi portal.
Materijalna situiranost olakšava samostalnu egzistenciju, a time se i tradicionalna očekivanja menjaju.Kažu da su "milenijalci" najusamljenija generacija koja upražnjava najmanje seksa, a ima veliku potrebu za partnerom.
Sve je više singl osoba, a sve manje parova koji se mogu pohvaliti istinskom povezanošću, ljubavlju, poverenjem, ali i željom za potomstvom. Postoje porodična i socijalna očekivanja. S druge strane i lekari, naročito ginekolozi, upozoravaju na „biološki sat“, problem sa bračnim sterilitetom, rizike od kasnih trudnoća.Sa medicinske tačke gledišta, to je opravdano. Međutim, u psihološkoj praksi i životu srećemo 'normalne', pametne, uspešne i situirane žene koje su same. Vremena su se ipak promenila, kao i muško-ženske uloge. Brakovi se više ne sklapaju radi 'preživljavanja' i stereotipa u kome je uloga muškarca da materijalno obezbeđuje porodicu, a da žena ne radi i brine o deci. U današnje vreme standard je da žive kvalitetno u psihološkom i duhovnom smislu i da jedan drugom budu podrška, kao i da sačuvaju deo sebe i sopstvene individualnosti. Živimo u svetu u kome se neguje narcizam, počev od načina vaspitavanja dece, do manjka empatije za druge. Većina adolescenata bezuspešno i grčevito traga za emocionalnim vezama, ostajavši na površini, kratkotrajno i osujećeno za dublji emocionalni kontakt. Spremni su da uzmu, misleći da im sve pripada, ali su nespremni da daju. Sada je sve instant, brzo se odrasta, brzo se živi, brzo jede, kao da smo izgubili smisao za zadržavanjem u lepom trenutku. A za uspešnu emocionalnu vezu potrebno je vreme, povezanost, spremnost da se odreknemo nekih svojih potreba i želja, prilagodimo nečijim i manama, i vrlinama, uz poštovanje, davanje i primanje. Nije lako odreći se dela sebe i da, u isto vreme, budemo i svoji i nečiji.
Vremena su se, bez sumnje, promenila. Da, društvene mreže olakšavaju komunikaciju, ali onemogućavaju lični utisak, kontakt, dodir i miris. Ali, one nisu jedini uzrok otuđenosti.
“Sve češće čitamo o 'taksi' ili 'helikopter' roditeljima koji samo vode decu od aktivnosti do aktivnosti i nadgledaju, bez autentične komunikacije i kontakta sa njima. Ako pogledamo oko sebe videćemo mnogo razvoda, paralelnih veza, različitih varijeteta seksualnosti i partnerstva, što govori da nije kao pre. Ili se pre o tome – ćutalo. Jedno je sigurno – u današnje vreme nije lako naći adekvatnog partnera, ali ne treba odustajati. Pravih muškaraca ima, ali trebalo bi se preispitati šta zapravo trazite od partnera i kakva očekivanja imate od ljubavne veze.
Zene imaju zaista veliki problem: porodica ili karijera jer oboje nikako ne ide bar kod nas . Gde ima novca ima alternativnih resenja ( uzimanje bebisiterke, zene koja kuva, cisti i slicno) pa se pored porodice mozes posvetiti i karijeri. A kad se dodje do novca partner i nije neophodan - kako ovo uzasno zvuci?!
Zbog sve dužeg životnog veka, razlika u odabiru karijere, čestih putovanja, zahtevnog radnog vremena, života na više mesta, povećanog standarda i socijalne sigurnosti, institucija braka je došla pod pritisak. U brak se stupa sve ređe i kasnije, a stope razvoda su počele da premašuju i 70 odsto.To podstiče jedan od najizraženijih trendova 21. veka: porast samačkog života. Takav život je u prošlom veku bio retkost, često viđen i kao problem. Danas, skoro petina ljudi u visokorazvijenim zemljama živi sama. Predviđa se da će tokom vremena samci postati najčešća kategorijom domaćinstva u bogatim državama.
Ipak, mnogi ne žive kao samci svojevoljno, već spletom okolnosti. Stoga često imaju potrebe za članovima najuže porodice. Muškarca koji ubrzo nakon penzionisanja postane udovac možda čekaju još dve ili tri decenije samoće, pa ima potrebu za zamenskom ženom. Mladoj samohranoj majci, čija je ćerka žrtva bulinga jer nema oca, dobro bi došao zamenski otac, odnosno muškarac koji bi devojčicu, svaki dan, dovodio u školu. Razvedenom muškarcu srednjih godina, pozvanom na večeru sa svojim nadređenima i njihovim suprugama bi pomogla zamenska supruga. Staricima bez unučadi bi zamenski unuci ulepšali subotnji odlazak na ručak. Neudatoj poslovnoj ženi srednjih godina, bi tokom letnjih i zimskih praznika pomogao muškarac, koji bi sprečio njene roditelje i okolinu u ispitivanju ima li ikoga na vidiku za udaju.
Uočavanjem tog problema, u Japanu su počele da se pojavljuju kompanije koje upošljavaju školovane glumce kako bi privremeno, ili čak na duže vreme, glumili članove najuže porodice ljudima koji su takvo društvo voljni da plate. Jedna od tih kompanija "Porodična romansa" Išija Juičija, s motom "Više od stvarnog", upošljava stotine profesionalnih glumaca, od dece pa sve do stogodišnjaka, koji su spremni da odigraju bilo koju ulogu u životima, na pomenima, venčanjima ili putovanjima, za bilo koga u Japanu kome je privremeno potreban član najuže porodice.ši je pojasnio kako je kompaniju nazvao po eseju Sigmunda Frojda "Porodična romansa neurotika" iz 1909. godine, o deci koja razviju čvrsta uverenja kako su im roditelji neki glumci, a ne biološki roditelji. Međutim, u Išijevoj kompaniji je pravilo da ni jedan glumac ne sme igrati ulogu za više od pet porodica, jer to postaje iscrpljujuće. Ljudi koji plaćaju ove usluge traže "idealnu" ćerku, sina, muža, suprugu, oca ili majku, a takvu je ulogu jako teško igrati duže vreme, za više ljudi. Išiju je najzanimljivije što, iako iznajmljivanje člana porodice košta bar 50 dolara po satu, njegovi glumci često nastavljaju da igraju uloge za naručioce i bez honorara, jer se među njima nakon nekog vremena razvije istinska povezanost, koje se nisu spremni odreći.
TAKO SE PRED MOJIM OCIMA SKLAPAJU KOCKICE DAN ZA DANOM. DOBRO, SLIKA JE JOS MALA I DONEKLE MUTNA ALI STALNO POSTAJE SVE VECA I SVE JASNIJA. NEBESKI KOMPJTER, IGRICA, MISMO GLUMCI KOJI IGRAMO TU IGRICU ZA ONE KOJI SU NAS STVORILI.
PA SUPER. ODUVEK SAM ZELELA DA BUDEM GLUMICA, ALI STO MI SE NE SVIDJA OVAJ SCENARIO BAS!
Нема коментара :
Постави коментар