SPAVANJE JE PRECENJENO! ILI NIJE? PA OPET SPAVANJE NIJE SAMO GUBLJENJE VREMENA, SPAVANJE OBNAVLJA NASE ORGANE POSEBNO MOZAK!ALI ZASTO SU ONDA GENIJALCI SPAVALI NAJVISE DO CETIRI SATA A KAZU DA JE NEOPHODNO OSAM? JOS JEDNA " MOZGALICA". PA HAJDE DA PROBAMO DA UTVRDIMO STA JE TACNO.
Spavanje je prirodno, periodično i fiziološki reverzibilno stanje umanjene budnosti, koje karakterišu smanjena percepcija i reagovanje na spoljašnje draži. Ono je praćeno kompleksnim bihejvioralnim (hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu itd.) i biološkim procesima (izmena srčane frekvencije, disanja, lučenja hormona itd.). Može se definisati i kao nesvesno stanje iz koga se osoba može probuditi senzornim ili drugim dražima, i u tom smislu se razlikuje od kome, koja je takođe nesvesno stanje, ali se iz nje na ovaj način ne može probuditi.
Spavanje je univerzalni oblik ponašanja koji se javlja kod svih životinjskih vrsta, od insekata do sisara,pa i coveka.Iako spavanje već vekovima fascinira ljude i predmet je konstantnog istraživanja od strane mnogih naučnih disciplina, njegove fiziološke funkcije nisu sasvim poznate i u velikoj meri se mogu podvesti pod hipoteze, iako čovek spavajući provede približno trećinu života. Ono je od posebne važnosti za psihijatriju jer se gotovo sve psihijatrijske bolesti između ostalog manifestuju nekim oblikom poremećaja spavanja, pa su ovi poremećaji često u sklopu standardizovanih dijagnostičkih kriterijuma za određene psihijatrijske bolesti. Evo tabela koliko je kome potrebno sna.
Novorođenčad (0 - 3 meseca): od 14 – 17 sati dnevno (ranije je bilo 12-18h)
Odojčad (4-11 meseca): od 12 do 15 sati dnevno (ranije je bilo 12-15h)
Mala deca (1-2 godine): od 11-14 sati (ranije je bilo 12-14h)
Predškolski uzrast (3-5): od 10-13h sati (ranije je bilo 11-13h)
Školski uzrast (6-13): od 9 – 11 sati (ranije je bilo 10-11)
Tinejdžeri (14-17): od 7-9 sati.
Odrasli (26-64): kao i ranije, ovom uzrastu dovoljan je san od 7- 9 sati.
Starije osobe (preko 65): od 7-8 sati dnevno.
Tokom noći svi organi se odmaraju i regenerišu. Srce se posle tri ujutru priprema za nove dnevne aktivnosti. Po statistikama u ovo doba je najčešćih broj porođaja. Period predstavalja kritične sate za srčane bolesnike i depresivne osobe. Najveći broj samoubistava se desi u ovo doba. Bubrezi se odmaraju oko pet ujutru, kada nije preporučljivo piti preterane količine tečnosti. Decu na spavanje treba odvesti pre deset uveče, tada hipofiza započinje izlučivanje horomona rasta. Ujedno, to je idealno vreme za odlazak u krevet i odraslima, jer tada počinje proizvodnja melatonina, hormona zaduženog za mladost i vitalnost. Sa godinama epifiza proizvodi sve manje ovog hormona. Ukoliko ne želite prerane bore i težite da održite mladalački izgled, zaboravite na duge noćne žurke. Naročito do četiri ujutru, kada su pluća najosetljivija. Sedenje u zadimljenim prostorijama ili pušenje u ovo doba su pogubni po rad bronhija i pluća.
Spavanje je deo prirodnog dvadesetčetvoročasovnog ritma, uslovljenog smenom dana i noći, odnosno svetla i tame. Taj ritam je praktično katalizator i svih funkcija u organizmu. Šta to zapravo znači? To znači da su ljudi dnevna bića, aktivna u poslovima koje obavljaju, a da je noć vreme kada se odmaraju. Naše spavanje je rezultat prilagođavanja prirodnom ritmu, iz dva razloga - zbog štednje energije i zbog skrivanja od opasnosti koju nosi noć.Osim dužine, važan je i ritam odlaska na počinak. Ako je ikako moguće, trebalo bi uspostaviti relativno ustaljeno vreme spavanja i ustajanja. Jer, i svako produženo spavanje od uobičajenog stvara osećaj mrzovolje, lošeg raspoloženja i smanjene koncentracije. Zato je produženo spavanje vikendom, kao nadoknada za prethodne radne dane, potpuno kontraproduktivno. Veoma je bitno da osoba tokom spavanja, “po svaku cenu”, uđe u najdublju, takozvanu REM fazu, koja je najzdraviji deo spavanja. Bez nje čovek nije do kraja ispavan, odnosno njegov organizam nije u potpunosti odmoren i oporavljen. REM spavanje traje od 20 do 30 minuta, pet do šest puta tokom noći, a kod dece čak između deset i dvanaest puta.
Neispavani ljudi nisu u stanju da se usredsrede na određene poslove koje obaljaju, jer gube koncentraciju. To može biti intelektualni rad ma koje vrste, ili manuelan, pri čemu vožnja automobila posebno može biti opasna. Zbog lošeg i nedovoljnog sna kratkoročno može da se gubi i pamćenje, zbog čega posebno trpe osobe koje se bave umnim poslovima.
Nespavanje ili loše spavanje nepovoljno utiče na celokupan organizam, jer ruši odbrambene mehanizme i otvara prostor za delovanje svih infekcija. Zato su nedovoljno ispavani ljudi podložniji oboljevanju od prehlade i gripa.
Vrlo je važno pronaći način da se odspava dovoljno i kvalitetno. U suprotnom, premalo sna može dovesti do povećane mogućnosti nesreće u saobraćaju, oboljevanja od dijabetesa i srčanih bolesti, kao i gojaznosti. Istovremeno, smanjuje se mogućnost reakcije i pamćenje novih podataka, a povećava mogućnost upadanja u depresivna stanja.
Mozak raspolaže sa ograničenim količinama energije i stoga, izgleda mora da bira između dva različita funkcionalna stanja – budan i svestan ili usnuo i u modu čišćenja. Razmišljajte o tome kao o kućnoj žurci. Ili možete da zabavljate svoje goste ili možete da spremate dom, ali ne možete obe stvari uspešno obavljati istovremeno.“
Tim istraživača je takođe utvrdio da tokom sna mozak čak prolazi i kroz određene fizičke promene koje omogućuju ovom sistemu da brže funkcioniše. Ćelije mozga su se skupljale i do 60%, time uvećavajući prostor među njima kako bi toksini doslovce bili efikasnije isprani.
Još jedno otkriće je bilo da noradrenalin, supstanca koja se povremeno oslobađa kako bi mozak bio u stanju pripravnosti kada se jave strah ili drugi stimulusi, postaje manje aktivna tokom sna, što je sugerisalo istraživačima da je ovaj neurotransmiter odgovoran za kontrolu skupljanja i širenja ćelija mozga u ciklusu budnog stanja i stanja sna.
Nedergard zaključuje da su otkrića bitna za bolje razumevanje bolesti „prljavog mozga“, u koje spada i Alchajmerova bolest.
„Razumevanjem tačno kako i kada mozak aktivira glimfatički sistem i uklanja otpad predstavlja prvi kritični napor za moguću modulaciju ovog sistema kojom bi se učinilo da on funkcioniše znatno efikasnije. 2012. godine Nedergard u njegove kolege su prijavile da su koristeći se novim imidžing metodama na miševima otkrili prethodno nepoznat sistem koji odvodi „otpad“ iz mozga.
Ovom sistemu su nadenuli ime glimfatički sistem, jer se ponaša kao limfni sistem organizma, ali njime upravljaju ćelije mozga koje se nazivaju glija ćelije. Glimfatički sistem odnosi toksine i otpadne materije koji mogu biti odgovorni za pojedina oboljenja, poput Alchajmerove bolesti i drugih neuroloških obolenja.
U ovom istraživanju, tim je sproveo seriju novih eksperimenata na miševima i pronašao je da je glimfatički sistem i do 10 puta aktivniji tokom spavanja miševa. Takođe su zapazili i da mozak koji spava uklanja znatno veće količine toksičnih proteina, beta-amiloida koji je doveden u vezu sa Alhajmerovom bolešću.
Do sada ste shvatili koliko je san bitan i koliko treba da spavamo nocu da bi imali remont organizma narocito mozga. Pa ipak nesanica ili bilo koji poremecaj sna nastao iz psihickih ili fizickih razloga nikako ne treba mesati sa spavanjem od 3-4 sata koje su veliki umovi uveli da ne bi gubili vreme.
Kako se njima organizam, a narocito mozak regenerisao i cistio za toliko malo vremena i danas je velika tajna.Ne samo da su funkcionisali bez problema nego su bili veliki naucnici, vojskovodje, umetnici...
Pored toga što je pričao 8 stranih jezika, Tesla je bio poznat i kao neko ko se veoma brinuo o čovekovoj sredini, retko je spavao i imao je opsesivno-kompulsivni poremećaj, imao je fotografsko pamćenje, a izludjivali su ga biseri.Manjak sna kao put do uspjeha nisu "izmislili" najuspješniji ljudi današnjice već su je koristili veliki svjetski umovi u svim epohama. Slavnom inovatoru Tomasu Edisonu trebalo je samo tri ili četiri sata sna dnevno. Bendžamin Frenklin je u autobiografiji objavio svoj tipični dnevni raspored iz kog je bilo vidljivo da je spavao svega pet sati. Išao bi da spava u 23 časa, a budio se u četiri sata ujutro. U biografiji Nikole Tesle stoji da je noću spavao tek dva sata. Leonardo da Vinči svaka je četiri sata odspavao po 20 minuta.
Džek Dorsi je osnivač "Tvitera" i izvršni direktor kompanije "Square". Rekao je kako je 2011. godine provodio osam do 10 sati na dan radeći u "Squareu", i isto toliko u "Tviteru", zbog čega mu je za san preostajalo četiri do šest sati. Uprkos tome, Džek kaže da svaki dan u 5.30 časova ide na trčanje.
Indra Noji, izvršni direktor kompanije "Pepsi" kaže da spava samo četiri sata dnevno.
Stiv Džobs je bio ranoranilac, svoj dan je započinjao u šest časova. Tim Kuk, direktor kompanije "Epl", svoj dan počinje oko 4.30 slanjem mejlova nakon čega odlazi u teretanu. Tek poslije vježbanja na red dolazi posao. On prvi dolazi u kancelariju i posljednji izlazi iz nje
.Što se tiče činjenice da su Tesla i recimo Leonardo da Vinči spavali samo dva sata dnevno, svakako da se radi o izvanrednim naučnicima i genijima koji su na taj način "krali vreme" ne bi li što više napravili tokom svog života.
Kad bismo uspjeli na sadašnjem nivou nauke da analiziramo njihove mozgove, sigurno bismo došli do zaključka da oni ne rade na isti način kao mozgovi nas ostalih običnih smrtnika i u tome treba tražiti rješenje misterije njihovog kratkotrajnog spavanja, a pri tome odličnog funkcionisanja.
Na neki, za sad nejasan način, njihov mozak se uspije napuniti za dva sata, a za šta bi običnom čoveku trebalo šest do osam sati sna.Sa samo četiri sata spavanja može da se "pohvali" Serđo Markione, izvršni direktor kompanije "Fijat", a kaže da ga budnim održavaju kofein i cigarete.
Svoju tajnu uspjeha Tom Ford, modni dizajner ne vidi u svom talentu već u radnoj energiji. Dovoljno mu je da spava, tvrdi, tri sata dnevno.
Tim Armstrong, izvršni direktor kompanije AOL, budi se u pet ujutro i radi do sedam naveče. Kaže da se trudi da spava šest sati dnevno, ali često spava mnogo manje.
- Nisam spavalica i nikada nisam bio, život je previše uzbudljiv da bi se spavalo - kaže on.
Zbog puno posla sa sopstvenim biznisom Marta Stjuart, predsednica kompanije "Martha Stewart Omnimedia", kaže da spava i manje od četiri sata dnevno.
Hans Vestberg, generalni direktor "Eriksona", rijetko stiže u kancelariju poslije osam, a prije nego što dođe na posao provjeri i pošalje mejlove. Kasno ide na spavanje, ali kaže da mu je to sasvim dovoljno sna.
KAKO NEKO KO SPAVA 12 ILI CAK CETRNAEST SATI DNEVNO MOZE BITI KONKURENCIJA NEKOME KO SPAVA TRI ILI CETIRI SATA???
ZAKLJUCAK. PA, ETO DA NISU BILI VELIKI UMOVI NE BI MOGLI SEBE DA NATERAJU DA BUDU BUDNI MNOGO VISE NEGO STO SPAVAJU SAMO ZATO DA BI RADILI NA SVOJIM VELIKIM DELIMA. MI OBICNI SMRTNICI ZATO TO I JESMO. OBICNI LJUDI KOJIMA TREBA DREMKA OD 7,8,9 ILI CAK 10 SATI. NARAVNO DA ONDA NEMAMO VREMENA ZA VELIKE STVARI.
DANASNJI TEMPO JE SVAKAKO UBRZAO I NAS OBICNE LJUDI PA HTELI ILI NE HTELI SMANJUJEMO SVOJE SPAVANJE ZA PAR SATI. ALI TO NE UTICE NA NASU GENIJALNOST. NAPROTIV, JEDVA IZVRSAVAMO SVOJE OBAVEZE JER SMO NEISPAVANI I NESKOCENTRISANI .
TAKO DA JE OSTATI BOLJE U DOMENU SVOJE OBICNOSTI I TRUDITI SE DA SVOJE OBAVEZE IZVRSAVAMO NAJBOLJE STO MOZEMO, A GENIJALNOST DA OSTAVIMO GENIJALCIMA.
Spavanje je prirodno, periodično i fiziološki reverzibilno stanje umanjene budnosti, koje karakterišu smanjena percepcija i reagovanje na spoljašnje draži. Ono je praćeno kompleksnim bihejvioralnim (hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu itd.) i biološkim procesima (izmena srčane frekvencije, disanja, lučenja hormona itd.). Može se definisati i kao nesvesno stanje iz koga se osoba može probuditi senzornim ili drugim dražima, i u tom smislu se razlikuje od kome, koja je takođe nesvesno stanje, ali se iz nje na ovaj način ne može probuditi.
Spavanje je univerzalni oblik ponašanja koji se javlja kod svih životinjskih vrsta, od insekata do sisara,pa i coveka.Iako spavanje već vekovima fascinira ljude i predmet je konstantnog istraživanja od strane mnogih naučnih disciplina, njegove fiziološke funkcije nisu sasvim poznate i u velikoj meri se mogu podvesti pod hipoteze, iako čovek spavajući provede približno trećinu života. Ono je od posebne važnosti za psihijatriju jer se gotovo sve psihijatrijske bolesti između ostalog manifestuju nekim oblikom poremećaja spavanja, pa su ovi poremećaji često u sklopu standardizovanih dijagnostičkih kriterijuma za određene psihijatrijske bolesti. Evo tabela koliko je kome potrebno sna.
Novorođenčad (0 - 3 meseca): od 14 – 17 sati dnevno (ranije je bilo 12-18h)
Odojčad (4-11 meseca): od 12 do 15 sati dnevno (ranije je bilo 12-15h)
Mala deca (1-2 godine): od 11-14 sati (ranije je bilo 12-14h)
Predškolski uzrast (3-5): od 10-13h sati (ranije je bilo 11-13h)
Školski uzrast (6-13): od 9 – 11 sati (ranije je bilo 10-11)
Tinejdžeri (14-17): od 7-9 sati.
Odrasli (26-64): kao i ranije, ovom uzrastu dovoljan je san od 7- 9 sati.
Starije osobe (preko 65): od 7-8 sati dnevno.
Tokom noći svi organi se odmaraju i regenerišu. Srce se posle tri ujutru priprema za nove dnevne aktivnosti. Po statistikama u ovo doba je najčešćih broj porođaja. Period predstavalja kritične sate za srčane bolesnike i depresivne osobe. Najveći broj samoubistava se desi u ovo doba. Bubrezi se odmaraju oko pet ujutru, kada nije preporučljivo piti preterane količine tečnosti. Decu na spavanje treba odvesti pre deset uveče, tada hipofiza započinje izlučivanje horomona rasta. Ujedno, to je idealno vreme za odlazak u krevet i odraslima, jer tada počinje proizvodnja melatonina, hormona zaduženog za mladost i vitalnost. Sa godinama epifiza proizvodi sve manje ovog hormona. Ukoliko ne želite prerane bore i težite da održite mladalački izgled, zaboravite na duge noćne žurke. Naročito do četiri ujutru, kada su pluća najosetljivija. Sedenje u zadimljenim prostorijama ili pušenje u ovo doba su pogubni po rad bronhija i pluća.
Spavanje je deo prirodnog dvadesetčetvoročasovnog ritma, uslovljenog smenom dana i noći, odnosno svetla i tame. Taj ritam je praktično katalizator i svih funkcija u organizmu. Šta to zapravo znači? To znači da su ljudi dnevna bića, aktivna u poslovima koje obavljaju, a da je noć vreme kada se odmaraju. Naše spavanje je rezultat prilagođavanja prirodnom ritmu, iz dva razloga - zbog štednje energije i zbog skrivanja od opasnosti koju nosi noć.Osim dužine, važan je i ritam odlaska na počinak. Ako je ikako moguće, trebalo bi uspostaviti relativno ustaljeno vreme spavanja i ustajanja. Jer, i svako produženo spavanje od uobičajenog stvara osećaj mrzovolje, lošeg raspoloženja i smanjene koncentracije. Zato je produženo spavanje vikendom, kao nadoknada za prethodne radne dane, potpuno kontraproduktivno. Veoma je bitno da osoba tokom spavanja, “po svaku cenu”, uđe u najdublju, takozvanu REM fazu, koja je najzdraviji deo spavanja. Bez nje čovek nije do kraja ispavan, odnosno njegov organizam nije u potpunosti odmoren i oporavljen. REM spavanje traje od 20 do 30 minuta, pet do šest puta tokom noći, a kod dece čak između deset i dvanaest puta.
Neispavani ljudi nisu u stanju da se usredsrede na određene poslove koje obaljaju, jer gube koncentraciju. To može biti intelektualni rad ma koje vrste, ili manuelan, pri čemu vožnja automobila posebno može biti opasna. Zbog lošeg i nedovoljnog sna kratkoročno može da se gubi i pamćenje, zbog čega posebno trpe osobe koje se bave umnim poslovima.
Nespavanje ili loše spavanje nepovoljno utiče na celokupan organizam, jer ruši odbrambene mehanizme i otvara prostor za delovanje svih infekcija. Zato su nedovoljno ispavani ljudi podložniji oboljevanju od prehlade i gripa.
Vrlo je važno pronaći način da se odspava dovoljno i kvalitetno. U suprotnom, premalo sna može dovesti do povećane mogućnosti nesreće u saobraćaju, oboljevanja od dijabetesa i srčanih bolesti, kao i gojaznosti. Istovremeno, smanjuje se mogućnost reakcije i pamćenje novih podataka, a povećava mogućnost upadanja u depresivna stanja.
Mozak raspolaže sa ograničenim količinama energije i stoga, izgleda mora da bira između dva različita funkcionalna stanja – budan i svestan ili usnuo i u modu čišćenja. Razmišljajte o tome kao o kućnoj žurci. Ili možete da zabavljate svoje goste ili možete da spremate dom, ali ne možete obe stvari uspešno obavljati istovremeno.“
Tim istraživača je takođe utvrdio da tokom sna mozak čak prolazi i kroz određene fizičke promene koje omogućuju ovom sistemu da brže funkcioniše. Ćelije mozga su se skupljale i do 60%, time uvećavajući prostor među njima kako bi toksini doslovce bili efikasnije isprani.
Još jedno otkriće je bilo da noradrenalin, supstanca koja se povremeno oslobađa kako bi mozak bio u stanju pripravnosti kada se jave strah ili drugi stimulusi, postaje manje aktivna tokom sna, što je sugerisalo istraživačima da je ovaj neurotransmiter odgovoran za kontrolu skupljanja i širenja ćelija mozga u ciklusu budnog stanja i stanja sna.
Nedergard zaključuje da su otkrića bitna za bolje razumevanje bolesti „prljavog mozga“, u koje spada i Alchajmerova bolest.
„Razumevanjem tačno kako i kada mozak aktivira glimfatički sistem i uklanja otpad predstavlja prvi kritični napor za moguću modulaciju ovog sistema kojom bi se učinilo da on funkcioniše znatno efikasnije. 2012. godine Nedergard u njegove kolege su prijavile da su koristeći se novim imidžing metodama na miševima otkrili prethodno nepoznat sistem koji odvodi „otpad“ iz mozga.
Ovom sistemu su nadenuli ime glimfatički sistem, jer se ponaša kao limfni sistem organizma, ali njime upravljaju ćelije mozga koje se nazivaju glija ćelije. Glimfatički sistem odnosi toksine i otpadne materije koji mogu biti odgovorni za pojedina oboljenja, poput Alchajmerove bolesti i drugih neuroloških obolenja.
U ovom istraživanju, tim je sproveo seriju novih eksperimenata na miševima i pronašao je da je glimfatički sistem i do 10 puta aktivniji tokom spavanja miševa. Takođe su zapazili i da mozak koji spava uklanja znatno veće količine toksičnih proteina, beta-amiloida koji je doveden u vezu sa Alhajmerovom bolešću.
Do sada ste shvatili koliko je san bitan i koliko treba da spavamo nocu da bi imali remont organizma narocito mozga. Pa ipak nesanica ili bilo koji poremecaj sna nastao iz psihickih ili fizickih razloga nikako ne treba mesati sa spavanjem od 3-4 sata koje su veliki umovi uveli da ne bi gubili vreme.
Kako se njima organizam, a narocito mozak regenerisao i cistio za toliko malo vremena i danas je velika tajna.Ne samo da su funkcionisali bez problema nego su bili veliki naucnici, vojskovodje, umetnici...
Pored toga što je pričao 8 stranih jezika, Tesla je bio poznat i kao neko ko se veoma brinuo o čovekovoj sredini, retko je spavao i imao je opsesivno-kompulsivni poremećaj, imao je fotografsko pamćenje, a izludjivali su ga biseri.Manjak sna kao put do uspjeha nisu "izmislili" najuspješniji ljudi današnjice već su je koristili veliki svjetski umovi u svim epohama. Slavnom inovatoru Tomasu Edisonu trebalo je samo tri ili četiri sata sna dnevno. Bendžamin Frenklin je u autobiografiji objavio svoj tipični dnevni raspored iz kog je bilo vidljivo da je spavao svega pet sati. Išao bi da spava u 23 časa, a budio se u četiri sata ujutro. U biografiji Nikole Tesle stoji da je noću spavao tek dva sata. Leonardo da Vinči svaka je četiri sata odspavao po 20 minuta.
Džek Dorsi je osnivač "Tvitera" i izvršni direktor kompanije "Square". Rekao je kako je 2011. godine provodio osam do 10 sati na dan radeći u "Squareu", i isto toliko u "Tviteru", zbog čega mu je za san preostajalo četiri do šest sati. Uprkos tome, Džek kaže da svaki dan u 5.30 časova ide na trčanje.
Indra Noji, izvršni direktor kompanije "Pepsi" kaže da spava samo četiri sata dnevno.
Stiv Džobs je bio ranoranilac, svoj dan je započinjao u šest časova. Tim Kuk, direktor kompanije "Epl", svoj dan počinje oko 4.30 slanjem mejlova nakon čega odlazi u teretanu. Tek poslije vježbanja na red dolazi posao. On prvi dolazi u kancelariju i posljednji izlazi iz nje
.Što se tiče činjenice da su Tesla i recimo Leonardo da Vinči spavali samo dva sata dnevno, svakako da se radi o izvanrednim naučnicima i genijima koji su na taj način "krali vreme" ne bi li što više napravili tokom svog života.
Kad bismo uspjeli na sadašnjem nivou nauke da analiziramo njihove mozgove, sigurno bismo došli do zaključka da oni ne rade na isti način kao mozgovi nas ostalih običnih smrtnika i u tome treba tražiti rješenje misterije njihovog kratkotrajnog spavanja, a pri tome odličnog funkcionisanja.
Na neki, za sad nejasan način, njihov mozak se uspije napuniti za dva sata, a za šta bi običnom čoveku trebalo šest do osam sati sna.Sa samo četiri sata spavanja može da se "pohvali" Serđo Markione, izvršni direktor kompanije "Fijat", a kaže da ga budnim održavaju kofein i cigarete.
Svoju tajnu uspjeha Tom Ford, modni dizajner ne vidi u svom talentu već u radnoj energiji. Dovoljno mu je da spava, tvrdi, tri sata dnevno.
Tim Armstrong, izvršni direktor kompanije AOL, budi se u pet ujutro i radi do sedam naveče. Kaže da se trudi da spava šest sati dnevno, ali često spava mnogo manje.
- Nisam spavalica i nikada nisam bio, život je previše uzbudljiv da bi se spavalo - kaže on.
Zbog puno posla sa sopstvenim biznisom Marta Stjuart, predsednica kompanije "Martha Stewart Omnimedia", kaže da spava i manje od četiri sata dnevno.
Hans Vestberg, generalni direktor "Eriksona", rijetko stiže u kancelariju poslije osam, a prije nego što dođe na posao provjeri i pošalje mejlove. Kasno ide na spavanje, ali kaže da mu je to sasvim dovoljno sna.
KAKO NEKO KO SPAVA 12 ILI CAK CETRNAEST SATI DNEVNO MOZE BITI KONKURENCIJA NEKOME KO SPAVA TRI ILI CETIRI SATA???
ZAKLJUCAK. PA, ETO DA NISU BILI VELIKI UMOVI NE BI MOGLI SEBE DA NATERAJU DA BUDU BUDNI MNOGO VISE NEGO STO SPAVAJU SAMO ZATO DA BI RADILI NA SVOJIM VELIKIM DELIMA. MI OBICNI SMRTNICI ZATO TO I JESMO. OBICNI LJUDI KOJIMA TREBA DREMKA OD 7,8,9 ILI CAK 10 SATI. NARAVNO DA ONDA NEMAMO VREMENA ZA VELIKE STVARI.
DANASNJI TEMPO JE SVAKAKO UBRZAO I NAS OBICNE LJUDI PA HTELI ILI NE HTELI SMANJUJEMO SVOJE SPAVANJE ZA PAR SATI. ALI TO NE UTICE NA NASU GENIJALNOST. NAPROTIV, JEDVA IZVRSAVAMO SVOJE OBAVEZE JER SMO NEISPAVANI I NESKOCENTRISANI .
TAKO DA JE OSTATI BOLJE U DOMENU SVOJE OBICNOSTI I TRUDITI SE DA SVOJE OBAVEZE IZVRSAVAMO NAJBOLJE STO MOZEMO, A GENIJALNOST DA OSTAVIMO GENIJALCIMA.
Нема коментара :
Постави коментар