KAKO BI PRIHVATILI DA VASE DETE HOCE DA IDE NA KRUZER DA RADI? TOLIKO RAZLICITIH MISLJENJA, TOLIKO MISTERIJA, NE ZNAM DA LI BIH BILA MIRNA. VEROVATNO NE! PA EVO NAPISACU NEKA MISLJENJA MLADIH KOJI SU BILI NA KRUZERU, MADA I DALJE OSTAJE VELIKO PITANJE STA JE ISTINA?!
Policija u Portoriku istražuje uzrok smrti Nikole Arnautovića (22) iz Beograda, koji je pronađen obešen u kabini kruzera "Karnival fascinejšen" kada je brod uplovio u luku San Huan.Radio je kao spasilac na bazenu.
"Nikola se obesio na stepenicama gde ljudi retko prolaze, jer vode prema samo nekoliko kabina. Prvi ga je našao vođa tima, koji je išao prema svojoj kabini. Rekao nam je da u trenutku kada je našao Nikolu da mu je telo već potamnelo", ispričala je Meta Martono, koja radi na kruzeru.
Ona je rekla da je čula da je Nikola nekoliko dana pre samoubistva tražio bolovanje, ali da ga nije dobio.Inace tek sada njegove kolege kazu da je bio u depresiji.Inace Nikoli je ovo bio inace prvi ugovor.Upasti u depresiju je veoma lako, i ponekad i ne znate da ste depresivini i da s vama nešto nije u redu. Ako upadnete u taj začarani krug kabina-posao-menza, i ne idete u teretanu, ne izlazite napolje, ne idete u bar, ne družite se s ljudima, ne javljate se bar 1 puta nedeljno svojoj porodici koja je kao vaš glavni stub podrške, zbog koje ste i otišli na brod, može se završiti veoma kobno.Ovde je ipak verovatno reč i o nemaru HR odeljenja, celog menadžmenta i supervizora, koji očigledno nisu shvatili da sa dečkom nešto nije u redu, pomenuta kompanija nema dovoljno aktivnosti za zaposlene, i da ih tretiraju, kao i većina kompanija, kao ID brojeve a ne kao ljude.
Ova vest me je i potakla da pisem ovaj blog, a setila sam se i svog mladjeg sina koji je pominjao u vise navrata da zeli da radi na kruzeru.
Nedugo nakon tragedije, javili su se mnogi koji su radili ili još uvek rade na kruzerima. Većina njih otkriva tamnu stranu tog posla, koji privlači mnoge mlade zbog dosta dobre plate, putovanja i upoznavanja novih ljudi. Ali, rad na kruzerima je, kako izgleda prema pričama nekih koji su to probali, vrlo često pravi horor.Mnogi su tako po komentarima otkrili kako rade i po 18 sati dnevno, da ih šefovi maltretiraju, da nemaju slobodne dane, što ih dovodi do nezadovoljstva i depresije.
"Na kruzerima nemate slobodne dane. Možete eventualno da imate neki slobodan sat, ali meni je alarm stalno bio uključen. Radio sam u sportskoj grupi, nadzirao sam goste koji su se penjali po veštačkoj steni. Iako mi je u ugovoru pisalo da sam zadužen za sportske aktivnosti gostiju, postojao je i deo ugovora u kojem je pisalo “osim sportskih i druge poslove”. Ispostavilo se da sam više puta morao da plešem kao muški striper na disko večerima koje su bile rezervirane samo za dame", ispričao je za Insider jedan od bivši zaposlenih na kruzeru.Svoje iskustvo opisao je jedan DJ, Elbrad, koji je na kruzerima proveo dve godine."Možda najodvratniji deo na kruzerima bila je hrana. Posada ne jede isto što i gosti, a ono što smo jeli teško se moglo nazvati hranom. To je više izgledao kao nešto izvađeno iz smeća. Neki su kuvari imali i svoje tehnike. Stavljali su nešto u hranu kako bi nam stolica bila mekana, jer je lakše prolazila kroz WC", ispričao je Elbrad.
Iako dobar deo njih govori kako su zadovoljni platom, prema svim pokazateljima, plate na kruzerima nisu toliko velike, ponekad su to iznosi koji se mogu zaraditi u nekoj od siromašnijih država, a radnici na kruzeru puno više mogu da zarade od napojnica. Napojnice zavise od gosta do gosta, neki ih tokom celog krstarenja ne daju uopšte, dok ih neki dele stalno. Ali, ni to nije sve.
"Najčešće spavamo po dvoje ili troje u kabini, koje su jako male i uglavnom su to kabine bez prozora. Zidovi između kabina su toliko tanki da čuješ sve što ljudi govore u susednim kabinama, a tuš je od ostatka kabine odvojen zavesom. U ugovoru uopšte nema klauzule o godišnjem odmoru, a ako dobijete otkaz, nemate kome da se žalite. Nemate kome da se obratite, ne možete da se javite nekom direktoru, da se žalite, a vrlo često vam neće dati nikakvo konkretno objašnjenje. Platiće vam avion da se vratite kući i to je kraj priče", ispričao je jedan bivši radnik na kruzeru.
Pre nekoliko godina pojavio se video koji je prikazao kako sto radnika imaju dostupno samo dva tuša i jedan WC, dok ih je u jednoj kabini spavalo šestoro u krevetima na sprat.
Inače, slučajevi poput Nikole Arnautovića nisu retkost. U februaru 2017. godine perač suđa iz Indije takođe je pronađen mrtav u kabini, obešen. Kuvar na kruzeru "Island Princess" obesio se 2016. u svojoj kabini. Bio mu je to prvi posao na kruzeru, a neki od njegovih kolega su tada pričali da je počinio samoubistvo zbog stresa i velikog pritiska svojih nadređenih. O svom iskustvu napisao je knjigu. U knjizi "Cruise Confidential" Brajan je izneo neverovatne detalje iz svog rada koji su puni seksa, mržnje, ugnjetavanja i zabave.
"Kao konobar na brodu "Carnival’s Legend" radio sam 100 sati nedeljno i to 15 nedelja za redom, nakon čega sam naprosto prestao da brojim. Nisam imao slobodan dan 10 meseci. Plata nikako ne odgovara odrađenim satima, zbog čega ćete retko videti radnike iz razvijenih zemalja.Na Legendi sam dobio svega dva slobodna ručka svakih osam dana. Inače bih radio svaki doručak, ručak i večeru. Svaki dan. A često i na ponoćnom bifeu. Najgori deo posla je taj osećaj da vas poslodavac doslovno poseduje. Korporacija kontroliše šta jedete, kada jedete, kada možete u toalet, kolika vam je temperatura u kabini, apsolutno sve. Ako ste jedan dan već odradili 12 sati, a njima treba da radite još četiri, to ćete uraditi bez pogovora.
Takođe, ono što vas ubija u pojam je način na koji vam je strukturiran dan - nikada ne možete da spavate celu noć. Uglavnom bismo uspeli da spojimo četiri do pet sati sna u jednoj noći, i to nakon što bismo odradili smenu od 12 sati. Većina ekipe hvata trenutke za dremanje kada god može, jer su svi u nekom konstantnom zombi stanju", otkriva Brajan u svojoj knjizi.
Međutim, činjenicu da rade kao robovi, spavaju ugurani u kabine kao sardine bez trunke privatnosti i da su plaćeni neverovatno malo (Bruns je kao konobar bio plaćen manje od 50 dolara mesečno, zavisio je, kao i svi na kruzeru od napojnica) radnici su morali nekako da prežive.
U tome im je pomogao seks. Jako puno seksa. I izrugivanje sa gostima.
- Na kruzerima svi imaju seks sa svima. To je izrazito retka prilika da "okusiš svet", ako se mogu tako izraziti. Ekipe se rotiraju na nedeljnoj bazi, pa je nova brodska romansa uvek dostupna. Prave veze je gotovo nemoguće održati kad radiš 100 sati nedeljno u rotirajućim smenama. Poznajem možda svega nekoliko parova koji su uspeli u tome. Međutim, zato su romanse između gostiju i zaposlenih strogo zabranjene. Ako vas uhvate dobijate momentalni otkaz, iskrcavaju vas u prvoj luci, bilo gde na svetu. Retko ko želi da toliko rizikuje - nastavlja Brajan svoju priču.
Brodska ekipa to malo slobodnog vremena što ima, a koje je uglavnom preko noći, koristi za zabave. One traju kratko, najčešće od ponoći do tri ujutro, kada se bezglavo napiju. Ponekad dva para imaju seks istovremeno u jednoj maloj kabini, a deli ih samo zavesa. Konobarice često završe sa brodskim oficirima, u nadi da će im pomoći da dobiju bolji smeštaj i manje naporan posao. Recimo, hostese nešto manje zarađuju, ali imaju bolje radno vreme i manje naporan posao. A tek hrana i pice, odakle samo poceti?! To je jedna velika menza, takozvana "Crew mess", prostorija pored je "Stuff mess", kako bi stoka, to jest mi, bili odvojeni od vise rase. Inace, diskriminacija, o kojoj agenti toliko pricaju da je neprihvatljiva na kruzerima, je vise nego zastupljena. Pa da razjasnim. Stoka smo - cistaci, konobari, sobarice, sankeri, i slicna zanimanja sa varijacijom na temu, visa rasa su - tehnicari, bravari, limari, elektricari, muzicari, radnici u kazinu, buticima, parfimerijama i prodavnicama. ( Da, znam ni meni nije bilo jasno u cemu je razlika izmedju npr. konobara i butikasice, ajde oficiri, to mogu i da svarim nekako, ali konobar ili cistac stoka, a butikasica ili diler iz kazina visa rasa, pa molim vas, to je vise nego besmisleno!) I tako oni lepo odvoje zito od kukolja i pred nas se nadju razne djakonije, da prosto ne znas odakle da pocnes. Jednom recju velika, bljutava, bezukusna, plasticna, nejestiva kolicina genetski modifikovane hrane! Bukvalno. Meso staro ko zna koliko, ko zna koliko puta smrzavano i odmrzavano, ko zna kakvog porekla, voce i povrce nejestivo, kvalitetnije bi bilo pojesti plasticnu kesu, vise bi se hranljivih materija unelo, corbe, supe i kuvana jela, tesko mi je i da ih se prisecam, science fiction sa primesama horora. I vec posle mesec dana, ako ne i manje, pocinjete da primecujete taj divan uticaj kvalitetne ishrane kojom svakodnevno cascavate vas organizam. Nove bore, celulit, suva koza, suva kosa, naprasno gojenje, naduvenost, gasovi, neredovna stolica, kod devojaka potpuni izostanak menstruacija ili preceste menstruacije, razni bolovi, istanjeni zivci... Naravno za sve to je zasluzan i miran san od dva, tri ili cak cetiri sata kada odvalite od spavanja, uz prekrasnu muziku ventilacionih cevi i uspavljujuce korake nocnih radnika koji tumaraju po hodnicima. Zasluga je naravno i sjajnih uslova za rad od jedno 11, 12 sati dnevno, svaki dan. Ne zaboravite ovu poslednju recenicu dragi avanturisti koji krecete na kruzer. Ako nista drugo samo nju zapamtite. Ali udubite se, ponovicu, takav cete i ugovor potpisati - svaki dan, sedam dana u nedelji, sest meseci, SVAKI DAN, Vi cete raditi! Zavisi od pozicije za koju aplicirate koliko ce to sati biti dnevno, ali sigurno ne manje od 8 sati i ne vise (zbog zakona) od 12 sati. Vazi isto i za oficire i za cistace. Na kruzerima SVI rade SVAKI DAN. Nema vikenda, nema subote, nema nedelje, nema slobodnog dana. Radi se ceo dan, sa par sati pauze za spavanje nocu (ukoliko niste nocni radnik) i par pocepanih sati danju podeljenih na dnevne pauze. A tek pravila! Mozak ce vam se zavrteti od milion neverovatnih pravila. Cudom se cudeci, slusacete o njima i necete verovati. Dacu vam primer. Ja, recimo, ne mogu da funkcionisem bez kafe. Kafu mogu da kupim jedino u crew mess-u . U crew mess-u je jedino i dozvoljeno piti kafu. Ja sam inace pusac. U crew mess-u je zabranjeno pusenje. Ali je dozvoljeno u crew bar-u. Ali u crew bar-u nema kafe. Dakle imate dva izbora, ili da pusite cigaru bez kafe ili da pijete kafu bez cigare. Tako sam ja pokusavala da spojim nespojivo nekoliko puta dnevno, svaki dan, sest meseci i jednom bila uhvacena u mom podmuklom nacinu da prevarim kompaniju i uradim ono sto je strogo zabranjeno. Bila sam uhvacena kako krijumcarim kafu iz crew mess-a ka crew bar-u i bila optuzena kao da sam, u najmanju ruku, krijumcarila drogu, a ne jednu sasvim obicnu duplu kafu. Dobila sam "warning" ili upozorenje pred izbacivanje sa broda. Bilo mi je zapreceno da sledeci put moju podlu nameru nece tolerisati.
Sta je jos tu jako zanimljivo?! Ako se slucajno, zahvaljujuci uslovima, tj neuslovima rada, ne daj Boze, razbolite, dobijete neki virus, uhvati vas prehlada ili nesto ozbiljnije, vi cete dragi moji morati da radite! Nema opravdanja! Sa temperaturom od 40, u groznici, promuklog grla ili bilo kakvih bolova vi cete morati da radite svoju punu radnu smenu. Nema izuzetaka. Eventualno, ako ne daj Boze umirete, dace vam da popijete paracetamol uz mnogo toplog caja i vitamina c, koji cete, naravno, piti na vasoj pauzi u toku vaseg radnog dana. Daleko bilo da kompanija propadne ako radnik sa temperaturom i u groznici dobije slobodan dan! Pre svega otici na kruzer je jedno veliko iskustvo, nacin da postanete mnogo jaci nego sto ste bili i jedno veliko moderno ropstvo. Slovima i brojevima, dobrovoljno moderno ropstvo, lepo upakovano ispiranje mozga i savrseno smisljeno lomljenje duha. Ako se pitate na kraju svega ovoga, kako onda toliko ljudi odlazi ponovo na brod?! I zasto?! Raspitajte se malo, istrazite, ukljucite mozak i uvidecete da ni 5 procenata ljudi sa nasih prostora, mislim na Balkan, a ni ljudi iz Evrope ne izdrzi ni 3 ugovora od sest meseci rada na brodu. A onih 5 procenata ljudi, koji odlaze i dalje na brod da rade, ili imaju dijagnozu ili inteligenciju jedne obicne saksije. Zasto je po svim istrazivanjima najveci broj ljudi koji radi na brodu filipinske, indijske ili indonezanske nacionalnosti?! Zato sto su to zemlje sa jednom od najvecih stopa siromastva i nezaposlenosti, a ipak sa ljudima koji imaju nesto vise mozga od recimo nekog tadzikistanca, da bi koliko toliko mogli da obavljaju poslove na brodu.
Filipinci, Indijci i Indonezani, cast jako malom broju izuzetaka, su ljudi kojima inteligencija nije na najvisem nivou. To su ljudi koji izgledaju i ponasaju se zaostalo, to su ljudi koji nemaju predstavu kako se zove predsednik Amerike niti znaju koji je glavni grad Francunske, to su ljudi koji su culi za Skype i Facebook tek kada su dosli na brod, to su ljudi koji su navikli da budu robovi, ljudi koji su ziveli pod krovom od kartona, to su jednostavno ljudi koje vidis kada odes na brod da izlaze bosi iz svoje kabine, sedaju na pod pored svojih vrata i seku nokte na nogama, prdeci i podrigujuci.Ako ste takvi, uklopicete se i karijera na brodu ce vam biti nesto najvise sto mozete da postignete. Ali ako to niste vi, ako biti rob tudjincu u tudjini, nije ono najbolje sto mozete, onda nemojte.Zapitajte se ko ste i da li je sve to vredno i dostojno vas.
Mozda je cela ova prica samo o mladima koji nisu uspeli da dobiju neki posao tzv. viseg ranga jer nisu imali kvalifikaciju ili iskustvo. Oni koji su tamo otisli najmanje kao fotografi, elektricari ,lajf kouci ,a najvise kao doktori ili extra kuvari imali su mnogo drugacija iskustva.
Stoji prica o sexu, drogi i porocima, o zivotu u jednom prostoru nasred okenana ( ko ima klaustofobiju bolje i da ne pokusava) ili diplomu ili iskustvo.
Iskreno nikako ne bih volela da moje dete bude na sred nekog okeana iz mnogo razloga koje samo majke razumeju. Opet, nije lose da se dete osamostali jer ovde ga previse pazimo i mazimo. Ne znam, ponavljam opet i opet. Jer, posao koji je dobro placen a ne lici na ropstvo mogu naci i u Srbiji???
DECO, DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STO UOPSTE ODETE U INOSTRANSTVO. O KRUZERIMA I DA NE PRICAM. ZNAM DA JE OVDE TESKO ALI OPET NEKAKO SVOJI LJUDI SU SVOJI LJUDI. I NARAVNO TREBA DA STE AMBICIOZNI I SPOSOBNI ZA SVE IZAZOVE MEDJUTIM, PLASI ME CENA KOJU MORATE DA PLATITE NA KRUZERU!!!!
Policija u Portoriku istražuje uzrok smrti Nikole Arnautovića (22) iz Beograda, koji je pronađen obešen u kabini kruzera "Karnival fascinejšen" kada je brod uplovio u luku San Huan.Radio je kao spasilac na bazenu.
"Nikola se obesio na stepenicama gde ljudi retko prolaze, jer vode prema samo nekoliko kabina. Prvi ga je našao vođa tima, koji je išao prema svojoj kabini. Rekao nam je da u trenutku kada je našao Nikolu da mu je telo već potamnelo", ispričala je Meta Martono, koja radi na kruzeru.
Ona je rekla da je čula da je Nikola nekoliko dana pre samoubistva tražio bolovanje, ali da ga nije dobio.Inace tek sada njegove kolege kazu da je bio u depresiji.Inace Nikoli je ovo bio inace prvi ugovor.Upasti u depresiju je veoma lako, i ponekad i ne znate da ste depresivini i da s vama nešto nije u redu. Ako upadnete u taj začarani krug kabina-posao-menza, i ne idete u teretanu, ne izlazite napolje, ne idete u bar, ne družite se s ljudima, ne javljate se bar 1 puta nedeljno svojoj porodici koja je kao vaš glavni stub podrške, zbog koje ste i otišli na brod, može se završiti veoma kobno.Ovde je ipak verovatno reč i o nemaru HR odeljenja, celog menadžmenta i supervizora, koji očigledno nisu shvatili da sa dečkom nešto nije u redu, pomenuta kompanija nema dovoljno aktivnosti za zaposlene, i da ih tretiraju, kao i većina kompanija, kao ID brojeve a ne kao ljude.
Ova vest me je i potakla da pisem ovaj blog, a setila sam se i svog mladjeg sina koji je pominjao u vise navrata da zeli da radi na kruzeru.
Nedugo nakon tragedije, javili su se mnogi koji su radili ili još uvek rade na kruzerima. Većina njih otkriva tamnu stranu tog posla, koji privlači mnoge mlade zbog dosta dobre plate, putovanja i upoznavanja novih ljudi. Ali, rad na kruzerima je, kako izgleda prema pričama nekih koji su to probali, vrlo često pravi horor.Mnogi su tako po komentarima otkrili kako rade i po 18 sati dnevno, da ih šefovi maltretiraju, da nemaju slobodne dane, što ih dovodi do nezadovoljstva i depresije.
"Na kruzerima nemate slobodne dane. Možete eventualno da imate neki slobodan sat, ali meni je alarm stalno bio uključen. Radio sam u sportskoj grupi, nadzirao sam goste koji su se penjali po veštačkoj steni. Iako mi je u ugovoru pisalo da sam zadužen za sportske aktivnosti gostiju, postojao je i deo ugovora u kojem je pisalo “osim sportskih i druge poslove”. Ispostavilo se da sam više puta morao da plešem kao muški striper na disko večerima koje su bile rezervirane samo za dame", ispričao je za Insider jedan od bivši zaposlenih na kruzeru.Svoje iskustvo opisao je jedan DJ, Elbrad, koji je na kruzerima proveo dve godine."Možda najodvratniji deo na kruzerima bila je hrana. Posada ne jede isto što i gosti, a ono što smo jeli teško se moglo nazvati hranom. To je više izgledao kao nešto izvađeno iz smeća. Neki su kuvari imali i svoje tehnike. Stavljali su nešto u hranu kako bi nam stolica bila mekana, jer je lakše prolazila kroz WC", ispričao je Elbrad.
Iako dobar deo njih govori kako su zadovoljni platom, prema svim pokazateljima, plate na kruzerima nisu toliko velike, ponekad su to iznosi koji se mogu zaraditi u nekoj od siromašnijih država, a radnici na kruzeru puno više mogu da zarade od napojnica. Napojnice zavise od gosta do gosta, neki ih tokom celog krstarenja ne daju uopšte, dok ih neki dele stalno. Ali, ni to nije sve.
"Najčešće spavamo po dvoje ili troje u kabini, koje su jako male i uglavnom su to kabine bez prozora. Zidovi između kabina su toliko tanki da čuješ sve što ljudi govore u susednim kabinama, a tuš je od ostatka kabine odvojen zavesom. U ugovoru uopšte nema klauzule o godišnjem odmoru, a ako dobijete otkaz, nemate kome da se žalite. Nemate kome da se obratite, ne možete da se javite nekom direktoru, da se žalite, a vrlo često vam neće dati nikakvo konkretno objašnjenje. Platiće vam avion da se vratite kući i to je kraj priče", ispričao je jedan bivši radnik na kruzeru.
Pre nekoliko godina pojavio se video koji je prikazao kako sto radnika imaju dostupno samo dva tuša i jedan WC, dok ih je u jednoj kabini spavalo šestoro u krevetima na sprat.
Inače, slučajevi poput Nikole Arnautovića nisu retkost. U februaru 2017. godine perač suđa iz Indije takođe je pronađen mrtav u kabini, obešen. Kuvar na kruzeru "Island Princess" obesio se 2016. u svojoj kabini. Bio mu je to prvi posao na kruzeru, a neki od njegovih kolega su tada pričali da je počinio samoubistvo zbog stresa i velikog pritiska svojih nadređenih. O svom iskustvu napisao je knjigu. U knjizi "Cruise Confidential" Brajan je izneo neverovatne detalje iz svog rada koji su puni seksa, mržnje, ugnjetavanja i zabave.
"Kao konobar na brodu "Carnival’s Legend" radio sam 100 sati nedeljno i to 15 nedelja za redom, nakon čega sam naprosto prestao da brojim. Nisam imao slobodan dan 10 meseci. Plata nikako ne odgovara odrađenim satima, zbog čega ćete retko videti radnike iz razvijenih zemalja.Na Legendi sam dobio svega dva slobodna ručka svakih osam dana. Inače bih radio svaki doručak, ručak i večeru. Svaki dan. A često i na ponoćnom bifeu. Najgori deo posla je taj osećaj da vas poslodavac doslovno poseduje. Korporacija kontroliše šta jedete, kada jedete, kada možete u toalet, kolika vam je temperatura u kabini, apsolutno sve. Ako ste jedan dan već odradili 12 sati, a njima treba da radite još četiri, to ćete uraditi bez pogovora.
Takođe, ono što vas ubija u pojam je način na koji vam je strukturiran dan - nikada ne možete da spavate celu noć. Uglavnom bismo uspeli da spojimo četiri do pet sati sna u jednoj noći, i to nakon što bismo odradili smenu od 12 sati. Većina ekipe hvata trenutke za dremanje kada god može, jer su svi u nekom konstantnom zombi stanju", otkriva Brajan u svojoj knjizi.
Međutim, činjenicu da rade kao robovi, spavaju ugurani u kabine kao sardine bez trunke privatnosti i da su plaćeni neverovatno malo (Bruns je kao konobar bio plaćen manje od 50 dolara mesečno, zavisio je, kao i svi na kruzeru od napojnica) radnici su morali nekako da prežive.
U tome im je pomogao seks. Jako puno seksa. I izrugivanje sa gostima.
- Na kruzerima svi imaju seks sa svima. To je izrazito retka prilika da "okusiš svet", ako se mogu tako izraziti. Ekipe se rotiraju na nedeljnoj bazi, pa je nova brodska romansa uvek dostupna. Prave veze je gotovo nemoguće održati kad radiš 100 sati nedeljno u rotirajućim smenama. Poznajem možda svega nekoliko parova koji su uspeli u tome. Međutim, zato su romanse između gostiju i zaposlenih strogo zabranjene. Ako vas uhvate dobijate momentalni otkaz, iskrcavaju vas u prvoj luci, bilo gde na svetu. Retko ko želi da toliko rizikuje - nastavlja Brajan svoju priču.
Brodska ekipa to malo slobodnog vremena što ima, a koje je uglavnom preko noći, koristi za zabave. One traju kratko, najčešće od ponoći do tri ujutro, kada se bezglavo napiju. Ponekad dva para imaju seks istovremeno u jednoj maloj kabini, a deli ih samo zavesa. Konobarice često završe sa brodskim oficirima, u nadi da će im pomoći da dobiju bolji smeštaj i manje naporan posao. Recimo, hostese nešto manje zarađuju, ali imaju bolje radno vreme i manje naporan posao. A tek hrana i pice, odakle samo poceti?! To je jedna velika menza, takozvana "Crew mess", prostorija pored je "Stuff mess", kako bi stoka, to jest mi, bili odvojeni od vise rase. Inace, diskriminacija, o kojoj agenti toliko pricaju da je neprihvatljiva na kruzerima, je vise nego zastupljena. Pa da razjasnim. Stoka smo - cistaci, konobari, sobarice, sankeri, i slicna zanimanja sa varijacijom na temu, visa rasa su - tehnicari, bravari, limari, elektricari, muzicari, radnici u kazinu, buticima, parfimerijama i prodavnicama. ( Da, znam ni meni nije bilo jasno u cemu je razlika izmedju npr. konobara i butikasice, ajde oficiri, to mogu i da svarim nekako, ali konobar ili cistac stoka, a butikasica ili diler iz kazina visa rasa, pa molim vas, to je vise nego besmisleno!) I tako oni lepo odvoje zito od kukolja i pred nas se nadju razne djakonije, da prosto ne znas odakle da pocnes. Jednom recju velika, bljutava, bezukusna, plasticna, nejestiva kolicina genetski modifikovane hrane! Bukvalno. Meso staro ko zna koliko, ko zna koliko puta smrzavano i odmrzavano, ko zna kakvog porekla, voce i povrce nejestivo, kvalitetnije bi bilo pojesti plasticnu kesu, vise bi se hranljivih materija unelo, corbe, supe i kuvana jela, tesko mi je i da ih se prisecam, science fiction sa primesama horora. I vec posle mesec dana, ako ne i manje, pocinjete da primecujete taj divan uticaj kvalitetne ishrane kojom svakodnevno cascavate vas organizam. Nove bore, celulit, suva koza, suva kosa, naprasno gojenje, naduvenost, gasovi, neredovna stolica, kod devojaka potpuni izostanak menstruacija ili preceste menstruacije, razni bolovi, istanjeni zivci... Naravno za sve to je zasluzan i miran san od dva, tri ili cak cetiri sata kada odvalite od spavanja, uz prekrasnu muziku ventilacionih cevi i uspavljujuce korake nocnih radnika koji tumaraju po hodnicima. Zasluga je naravno i sjajnih uslova za rad od jedno 11, 12 sati dnevno, svaki dan. Ne zaboravite ovu poslednju recenicu dragi avanturisti koji krecete na kruzer. Ako nista drugo samo nju zapamtite. Ali udubite se, ponovicu, takav cete i ugovor potpisati - svaki dan, sedam dana u nedelji, sest meseci, SVAKI DAN, Vi cete raditi! Zavisi od pozicije za koju aplicirate koliko ce to sati biti dnevno, ali sigurno ne manje od 8 sati i ne vise (zbog zakona) od 12 sati. Vazi isto i za oficire i za cistace. Na kruzerima SVI rade SVAKI DAN. Nema vikenda, nema subote, nema nedelje, nema slobodnog dana. Radi se ceo dan, sa par sati pauze za spavanje nocu (ukoliko niste nocni radnik) i par pocepanih sati danju podeljenih na dnevne pauze. A tek pravila! Mozak ce vam se zavrteti od milion neverovatnih pravila. Cudom se cudeci, slusacete o njima i necete verovati. Dacu vam primer. Ja, recimo, ne mogu da funkcionisem bez kafe. Kafu mogu da kupim jedino u crew mess-u . U crew mess-u je jedino i dozvoljeno piti kafu. Ja sam inace pusac. U crew mess-u je zabranjeno pusenje. Ali je dozvoljeno u crew bar-u. Ali u crew bar-u nema kafe. Dakle imate dva izbora, ili da pusite cigaru bez kafe ili da pijete kafu bez cigare. Tako sam ja pokusavala da spojim nespojivo nekoliko puta dnevno, svaki dan, sest meseci i jednom bila uhvacena u mom podmuklom nacinu da prevarim kompaniju i uradim ono sto je strogo zabranjeno. Bila sam uhvacena kako krijumcarim kafu iz crew mess-a ka crew bar-u i bila optuzena kao da sam, u najmanju ruku, krijumcarila drogu, a ne jednu sasvim obicnu duplu kafu. Dobila sam "warning" ili upozorenje pred izbacivanje sa broda. Bilo mi je zapreceno da sledeci put moju podlu nameru nece tolerisati.
Sta je jos tu jako zanimljivo?! Ako se slucajno, zahvaljujuci uslovima, tj neuslovima rada, ne daj Boze, razbolite, dobijete neki virus, uhvati vas prehlada ili nesto ozbiljnije, vi cete dragi moji morati da radite! Nema opravdanja! Sa temperaturom od 40, u groznici, promuklog grla ili bilo kakvih bolova vi cete morati da radite svoju punu radnu smenu. Nema izuzetaka. Eventualno, ako ne daj Boze umirete, dace vam da popijete paracetamol uz mnogo toplog caja i vitamina c, koji cete, naravno, piti na vasoj pauzi u toku vaseg radnog dana. Daleko bilo da kompanija propadne ako radnik sa temperaturom i u groznici dobije slobodan dan! Pre svega otici na kruzer je jedno veliko iskustvo, nacin da postanete mnogo jaci nego sto ste bili i jedno veliko moderno ropstvo. Slovima i brojevima, dobrovoljno moderno ropstvo, lepo upakovano ispiranje mozga i savrseno smisljeno lomljenje duha. Ako se pitate na kraju svega ovoga, kako onda toliko ljudi odlazi ponovo na brod?! I zasto?! Raspitajte se malo, istrazite, ukljucite mozak i uvidecete da ni 5 procenata ljudi sa nasih prostora, mislim na Balkan, a ni ljudi iz Evrope ne izdrzi ni 3 ugovora od sest meseci rada na brodu. A onih 5 procenata ljudi, koji odlaze i dalje na brod da rade, ili imaju dijagnozu ili inteligenciju jedne obicne saksije. Zasto je po svim istrazivanjima najveci broj ljudi koji radi na brodu filipinske, indijske ili indonezanske nacionalnosti?! Zato sto su to zemlje sa jednom od najvecih stopa siromastva i nezaposlenosti, a ipak sa ljudima koji imaju nesto vise mozga od recimo nekog tadzikistanca, da bi koliko toliko mogli da obavljaju poslove na brodu.
Filipinci, Indijci i Indonezani, cast jako malom broju izuzetaka, su ljudi kojima inteligencija nije na najvisem nivou. To su ljudi koji izgledaju i ponasaju se zaostalo, to su ljudi koji nemaju predstavu kako se zove predsednik Amerike niti znaju koji je glavni grad Francunske, to su ljudi koji su culi za Skype i Facebook tek kada su dosli na brod, to su ljudi koji su navikli da budu robovi, ljudi koji su ziveli pod krovom od kartona, to su jednostavno ljudi koje vidis kada odes na brod da izlaze bosi iz svoje kabine, sedaju na pod pored svojih vrata i seku nokte na nogama, prdeci i podrigujuci.Ako ste takvi, uklopicete se i karijera na brodu ce vam biti nesto najvise sto mozete da postignete. Ali ako to niste vi, ako biti rob tudjincu u tudjini, nije ono najbolje sto mozete, onda nemojte.Zapitajte se ko ste i da li je sve to vredno i dostojno vas.
Mozda je cela ova prica samo o mladima koji nisu uspeli da dobiju neki posao tzv. viseg ranga jer nisu imali kvalifikaciju ili iskustvo. Oni koji su tamo otisli najmanje kao fotografi, elektricari ,lajf kouci ,a najvise kao doktori ili extra kuvari imali su mnogo drugacija iskustva.
Stoji prica o sexu, drogi i porocima, o zivotu u jednom prostoru nasred okenana ( ko ima klaustofobiju bolje i da ne pokusava) ili diplomu ili iskustvo.
Iskreno nikako ne bih volela da moje dete bude na sred nekog okeana iz mnogo razloga koje samo majke razumeju. Opet, nije lose da se dete osamostali jer ovde ga previse pazimo i mazimo. Ne znam, ponavljam opet i opet. Jer, posao koji je dobro placen a ne lici na ropstvo mogu naci i u Srbiji???
DECO, DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STO UOPSTE ODETE U INOSTRANSTVO. O KRUZERIMA I DA NE PRICAM. ZNAM DA JE OVDE TESKO ALI OPET NEKAKO SVOJI LJUDI SU SVOJI LJUDI. I NARAVNO TREBA DA STE AMBICIOZNI I SPOSOBNI ZA SVE IZAZOVE MEDJUTIM, PLASI ME CENA KOJU MORATE DA PLATITE NA KRUZERU!!!!
Нема коментара :
Постави коментар