PARASOMNIJA I INSOMNIJA! KADA NE SPAVAS I KAD SPAVAS , A IPAK NESTO RADIS! PRE NEKI DAN SAM PISALA DA LJUDI NAMERNO IZABERU NESPAVANJE ( JER IM JE TO GUBITAK VREMENA) PA ONDA POSTAJU USPESNI U SVOJIM POSLOVIMA ILI POSTAJU NAUCNICI I GENIJALCI UOPSTE. I KAO STO JE SAMO 2% LJUDI NA PLANETI KOJI MOGU BITI CLANOVE MENSE ZBOG SVOG VISOKOG KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE TAKO I SAMO 4% LJUDI MOZE DA SPAVA MANJE OD SEST SATI.
Mesečarenje ili somnabulizam vrlo je česta pojava između 11. i 20. godine života i manifestuje se tako što ta deca i mlade osobe u snu ustaju iz kreveta i šetaju, obično idu na prozor ili na vrata jer ih privlači svetlost.
"Sposobni su da izvrše određene motorne radnje, na primer da nađu ključeve" i izađu iz stana na ulicu, nekad izađu kroz prozor i padnu, što za posledicu ima "strahovitu traumu, za njih i roditelje", rekao je dr Janković, koji u Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije rukovodi Centrom za poremećaje spavanja.
Navodeći da je bezbednost glavni problem koji treba rešiti kod dece mesečara, on je preporučio roditeljima da "treba staviti zaštitu na prozore, onemogućiti im da izađu iz kuće, izbaciti sve oštre predmete iz sobe u kojoj spavaju".
Kad su u pitanju odrasli, taj poremećaj spavanja se uspešno leči primenom određenih sedativa, dok se "kod dece obično ne pribegava lekovima jer ne bi mogli intelektualno da postignu ono što se od njih očekuje u školi", izjavio je dr Janković.
Mesečarenje se, prema njegovim rečima, ubraja u veliku grupu bolesti spavanja koje se zovu parasomnije, iako one "u užem smislu nisu bolesti spavanja nego se dešavaju paralelno sa spavanjem", a jedna od zajedničkih karakteristika im je da mogu da izazovu posledice za spavača i njegovu okolinu - od bezopasnih do tragičnih.
Dr Janković je objasnio da se parasomnije dele na dve osnovne grupe, u zavisnosti od faze spavanja u kojoj se dešavaju - neke su vezane za takozvanu REM ("brzo pomeranje očiju") fazu u kojoj se sanja, a postoje i poremećaji koji prate "non-REM" fazu u kojoj samo spavamo.
Govoreći o parasomnijama koje prate fazu spavanja, on je kao vrlo česte naveo i noćne strahove, koji se obično dešavaju u isto vreme kad i mesečarenje i dodao da i taj problem stručnjaci relativno lako leče.
U istoj grupi poremećaja je i konfuzno razbuđivanje ili opijenost spavanjem, koje pogađa i decu i odrasle. Njima "telefoni zvone nekoliko puta, rodbina ih drmusa i kad ih probude njima treba oko pola sata da kažu: Da, ja sam sad budan".
Još veći problem mogu da imaju osobe kod kojih je poremećaj spavanja vezan za ishranu, rekao je dr Janković i objasnio da one noću ustanu i pojedu sve što im se nađe pod rukom, na primer lonac pasulja, čak i nejestive stvari kao što je, na primer imalin, pri čemu ih ipak probudi neprijatan ukus.
On je dodao da "u parasomnije spada i ono što se u novije vreme zove 'seks u spavanju' (sleep sex). Dešava se da neko siluje devojku, a da toga nije svestan i na sudu, ako se dokaže da ima parasomniju, obično ostaje nekažnjen".
Zajedničko za sve osobe sa ovim poremećajima spavanja je da se oni tih događaja ne sećaju. Na primer, ljudi koji jedu noću se nekad ugoje 20 do 40 kilograma i njihova parasomnija se tek tada otkrije.
Među parasomnijama koje se javljaju kada sanjamo, dr Janković je kao posebno dramatičan i neobičan pomenuo poremećaj ponašanja u REM spavanju kad ljudi oživljavaju snove i mogu da postanu agresivni i opasni po okolinu.
Ističući da taj poremećaj nije čest i da se uglavnom sreće kod muškaraca starijih od 50 godina, on je objasnio da takve osobe, za razliku od zdravih koji ostaju u krevetu kad sanjaju strašne snove, zadržavaju tonus mišića, ustaju i beže.
"Oni obično sanjaju da ih napadaju, bilo životinje ili nepoznati ljudi, i onda počinju da se bore, boksuju, u stanju su da udaraju u zid, da prebiju suprugu pored koje spavaju ili da povrede sami sebe", upozorio je dr Janković.
On je dodao da se taj poremećaj uspešno leči kod oko 98 odsto ljudi, "primenom jednostavnih lekova koji su prisutni i na našem tržištu".
Centar za poremećaje spavanja, sa dobro opremljenom i standardizovanom laboratorijom koja je registrovana u Evropskom centru za poremećaje spavanja, ima uslove da sprovodi najkompleksnija istraživanja iz ove oblasti, rekao je dr Janković, koji je i predsednik Srpskog somnološkog društva.
Lekari ističu da čudne stvari izazvane poremećajem spavanja postaju sve češće. To su na primer slanje besmislenih SMS poruka, uzimanje hrane, seks, sindrom "eksplozije u glavi", pa čak i tako opasne stvari kao što je prestanak disanja.
Prema Dr Kirsti Andersenu sa Neurologije sna iz Njukasla, sve više ljudi koji nose telefon u krevet u snu šalje SMS poruke. Uobičajeno je da ljudi u snu rade ono što često obavljaju tokom dana. Tako je i slanje SMS poruka postala sve češća aktivnost tokom sna.
Ozbiljni poremećaji sna se nazivaju parasomnija. Ona podrazumeva čudno i neželjeno ponašanje tokom sna, ističe newsru.co, pozivajući se na BBS. Neki ljudi su u snu vozili automobil, a jedan Andersenov pacijent je rasklopio na delove dedin starinski sat. Po pravilu tekstovi poslatih SMS poruka nemaju smisao. To pokazuje karakteristiku parasomnije - ljudi obavljaju uobičajene radnje, ali nespretno i netačno.
Neki od tih "mesečara" su posle sna nalazili prljavu kuhinju sa ostacima hrane. Često se obroci tokom sna ne smatraju ozbiljnim problemom. Ali oni mogu da predstavljaju zabrinjavajuć takozvani Sindrom noćnog obedovanja. Ljudi sa takvim poremećajem mogu da imaju više noćnih "napada" na kuhinju, a da se toga ne sećaju kada se probude. To može, osim nekvalitetnog sna koji ne donosi odmor, da dovede do gojaznosti pa čak i do gušenja hranom u snu.
Dr Andersen ističe da je parasomnija povezana sa tim što ljudi rade pre spavanja, te u snu rade ono što ima smisla. Jedu ako su otišli gladni na spavanje ili ako su predhodnog dana bili na dijeti. U težim slučajevima oni mogu čak i da spremaju hranu u snu, ali to se smatra manifestacijom amnezije tj. verovatno su bili budni dok su kuvali, ali se toga sutradan ne sećaju.
Seksomnija - pojava da ljudi imaju seks u snu je postala poznata tek u poslednjih nekoliko godina. Ovaj sindrom nije mnogo istražen. Češće se dešava kada je čovek pod stresom, pod uticajem alkohola ili droge, a može da varira od beznačajnih pokreta do punog seksualnog odnosa, ponekad sa ozbiljnim posledicama - silovanjima. Lekari ističu da se fenomen parasomnije dešava u "dubokom snu" kada su misli isključene te osoba instinktivno obavlja polni odnos.
Prestanak disanja - apneja je jedan opasan oblik parasomnije (poremećaja sna). Gojaznost je faktor rizika za pojavu apneje, pa lekari očekuju da će sve veći broj ljudi da se javlja sa tim poremećajem.
Ovo je obično praćeno veoma glasnim hrkanjem i javlja se kada se mišići u grlu opuste i blokiraju disajne puteve. Ljudi sa ovim poremećajem mogu da ne dišu čak 20 do 30 sekundi i to može u najtežim slučajevima da se ponovi 80 puta tokom noći. Zbog ovog poremećaja nemaju kvalitetan san i ujutru se osećaju umorno i iscrpljeno.
I na kraju postoji prilično čudan poremećaj spavanja - "eksplozija u glavi". Osobe koje pate od ovog sindroma iznenada se bude zbog glasne buke koja liči na eksploziju ili grmljavinu. Ali ta buka ne dolazi spolja, već nastaje u njihovoj glavi. Ponekad je praćena svetlećim bljeskovima. Pojava nije opasna, ali je neprijatna do te mere da neki od njih počinju da se plaše da idu na spavanje.
Neminovno parasomnija dovodi do insomnije jer se ljudi plase da zaspe zbog onoga sto moze da im se desoi dok spavaju. Pa bilo to hrkanje, skrgutanje zubima, pricanje u snu ili nocno nekontrolisano mokrenje u postelju bilo mesecarenje, prestanak disanja ili epilepticni napad svakako izaziva strah od spavanja.A tek nocne more i buka u glavi?
Insomnia može da poprimi raličite oblike:poteškoća kod upadanja u san,poteškoća kod održavanja sna ,prerano buđenje, ili nemogucnost odmora nakon sna.
Problem prilikom uranjanja u san može da bude samo polovina čitave priče. Potrebno je dobro se informisati koje su sve vrste nesanice moguće i kako se izboriti sa njima. Pored konsultacije sa lekarom što je nizbežan korak, razmislite da li da odmah posegnete i uzmete pilule za spavanje. Poznato je da pilule za spavanje imaju niz negativnih propratnih efekata, mogu da stvore zavisnost a takođe mogu delovati štetno na neke sisteme u organizmu.
Ne treba da provodite više od 20 minuta u krevetu, pokušavajući da zaspite. Ako ne možete da zaspite tokom 20 minuta treba da ustanete, odete u drugu sobu i čitate ili nađete neku drugu relaksirajuću aktivnost dok se ponovo ne osetite pospanim. Treba izbegavati aktivnosti koje Vas "nagrađuju" kada ostanete budni kao što su jedenje, rad na balansu čekovne knjižice, kućni poslovi, gledanje televizora ili učenje za ispit.
Možete da se vratite u krevet kada se ponovo osetite pospani. Ako ne možete da zaspite narednih 20 minuta proces se ponavlja.
Prve noći možda nećete spavati mnogo. Međutim, san je verovatniji narednih noći jer dremanje nije dozvoljeno.
Restrikcija sna — Neke osobe sa insomnijom pokušavaju da reše problem dužim ostajanjem u krevetu kako bi "nadoknadili" deo izgubljenog sna. Dodatni san kasnije tokom jutra otežava spavanje naredne noći, što zahteva još duže ostajanje u krevetu sledećeg jutra. Restrikcija sna prekida ovaj ciklus.Prvi korak u terapiji restrikcije sna je procena prosečnog broja sati tokom kojih spavate u jednoj noći. Ukupno vreme dozvoljeno da provedete u krevetu po noći se smanjuje do tog prosečnog broja sati, osim ako se ne radi o manje od četiri sata. Preporučuju se stroga kontrola vremena odlaska na spavanje i buđenja, a dremke nisu dozvoljene. To dovodi do delimičnog lišavanja snom što povećava potrebu za dužim spavanjem tokom noći. Kada poboljšate svoj san možete postepeno da povećate vreme sna kako biste poboljšali budnost tokom dana.
Svi znamo kakav je osećaj prevrtati se celu noć i razmišljajući kako ćemo ustati ujutru, na šta ćemo ličiti nakon neprospavane noći i kako ćemo se koncentrisati.
Kod oko 10 odsto stanovništva nesanica predstavlja hroničan problem, a kada traje mesec dana ili duže prelazi u stanje insomnije. -
Nelečena insomnija može bitio ozbiljan problem . Čak iako nemate simptome poput pospanosti dok vozite u toku dana i slično, nedostatak noćnog sna usled insomnije može izazvati jake glavobolje, bolove u leđima, razdražljivost, pad imuniteta i brojne druge zdravstvene probleme.
PARASOMNIJA I INSOMNIJA NASTAJU ZBOG NECEG POGRESNOG STO RADIMO DOK SMO BUDNI. DA LI JE TO STRES ILI PREVISE RAZMISLJANJA O PROBLEMIMA ILI IH SAMI STVARAMO JER SMO OPTERECENI TIME DA LI CEMO UVECE DOBRO SPAVATI.
MENE INSOMNIJA HVATA ONDA KAD IMAM MNOGO TOGA NA PAMETI I ZAISTA JE JEDINI DOBAR I PRAVI NACIN USTATI I RADITI NESTO STO NAS OPUSTA DOK NE ZADREMAMO ( CITANJE KNJIGE, GLEDANJE FILMA I SLICNO). PREVRTANJE U KREVETU NIKAKO NIJE DOBRO SAMO NAS DUBOKO UVLACI U ZACARANI KRUG. I NIKAKO NE TREBA ZAMENI DAN ZA NOC ILI OBRNUTO. DOBRO I KVALITETNO SPAVANJE JE ISKLJUCIVO NOCU!
LAKU NOC VAM ZELIM!
Mesečarenje ili somnabulizam vrlo je česta pojava između 11. i 20. godine života i manifestuje se tako što ta deca i mlade osobe u snu ustaju iz kreveta i šetaju, obično idu na prozor ili na vrata jer ih privlači svetlost.
"Sposobni su da izvrše određene motorne radnje, na primer da nađu ključeve" i izađu iz stana na ulicu, nekad izađu kroz prozor i padnu, što za posledicu ima "strahovitu traumu, za njih i roditelje", rekao je dr Janković, koji u Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije rukovodi Centrom za poremećaje spavanja.
Navodeći da je bezbednost glavni problem koji treba rešiti kod dece mesečara, on je preporučio roditeljima da "treba staviti zaštitu na prozore, onemogućiti im da izađu iz kuće, izbaciti sve oštre predmete iz sobe u kojoj spavaju".
Kad su u pitanju odrasli, taj poremećaj spavanja se uspešno leči primenom određenih sedativa, dok se "kod dece obično ne pribegava lekovima jer ne bi mogli intelektualno da postignu ono što se od njih očekuje u školi", izjavio je dr Janković.
Mesečarenje se, prema njegovim rečima, ubraja u veliku grupu bolesti spavanja koje se zovu parasomnije, iako one "u užem smislu nisu bolesti spavanja nego se dešavaju paralelno sa spavanjem", a jedna od zajedničkih karakteristika im je da mogu da izazovu posledice za spavača i njegovu okolinu - od bezopasnih do tragičnih.
Dr Janković je objasnio da se parasomnije dele na dve osnovne grupe, u zavisnosti od faze spavanja u kojoj se dešavaju - neke su vezane za takozvanu REM ("brzo pomeranje očiju") fazu u kojoj se sanja, a postoje i poremećaji koji prate "non-REM" fazu u kojoj samo spavamo.
Govoreći o parasomnijama koje prate fazu spavanja, on je kao vrlo česte naveo i noćne strahove, koji se obično dešavaju u isto vreme kad i mesečarenje i dodao da i taj problem stručnjaci relativno lako leče.
U istoj grupi poremećaja je i konfuzno razbuđivanje ili opijenost spavanjem, koje pogađa i decu i odrasle. Njima "telefoni zvone nekoliko puta, rodbina ih drmusa i kad ih probude njima treba oko pola sata da kažu: Da, ja sam sad budan".
Još veći problem mogu da imaju osobe kod kojih je poremećaj spavanja vezan za ishranu, rekao je dr Janković i objasnio da one noću ustanu i pojedu sve što im se nađe pod rukom, na primer lonac pasulja, čak i nejestive stvari kao što je, na primer imalin, pri čemu ih ipak probudi neprijatan ukus.
On je dodao da "u parasomnije spada i ono što se u novije vreme zove 'seks u spavanju' (sleep sex). Dešava se da neko siluje devojku, a da toga nije svestan i na sudu, ako se dokaže da ima parasomniju, obično ostaje nekažnjen".
Zajedničko za sve osobe sa ovim poremećajima spavanja je da se oni tih događaja ne sećaju. Na primer, ljudi koji jedu noću se nekad ugoje 20 do 40 kilograma i njihova parasomnija se tek tada otkrije.
Među parasomnijama koje se javljaju kada sanjamo, dr Janković je kao posebno dramatičan i neobičan pomenuo poremećaj ponašanja u REM spavanju kad ljudi oživljavaju snove i mogu da postanu agresivni i opasni po okolinu.
Ističući da taj poremećaj nije čest i da se uglavnom sreće kod muškaraca starijih od 50 godina, on je objasnio da takve osobe, za razliku od zdravih koji ostaju u krevetu kad sanjaju strašne snove, zadržavaju tonus mišića, ustaju i beže.
"Oni obično sanjaju da ih napadaju, bilo životinje ili nepoznati ljudi, i onda počinju da se bore, boksuju, u stanju su da udaraju u zid, da prebiju suprugu pored koje spavaju ili da povrede sami sebe", upozorio je dr Janković.
On je dodao da se taj poremećaj uspešno leči kod oko 98 odsto ljudi, "primenom jednostavnih lekova koji su prisutni i na našem tržištu".
Centar za poremećaje spavanja, sa dobro opremljenom i standardizovanom laboratorijom koja je registrovana u Evropskom centru za poremećaje spavanja, ima uslove da sprovodi najkompleksnija istraživanja iz ove oblasti, rekao je dr Janković, koji je i predsednik Srpskog somnološkog društva.
Lekari ističu da čudne stvari izazvane poremećajem spavanja postaju sve češće. To su na primer slanje besmislenih SMS poruka, uzimanje hrane, seks, sindrom "eksplozije u glavi", pa čak i tako opasne stvari kao što je prestanak disanja.
Prema Dr Kirsti Andersenu sa Neurologije sna iz Njukasla, sve više ljudi koji nose telefon u krevet u snu šalje SMS poruke. Uobičajeno je da ljudi u snu rade ono što često obavljaju tokom dana. Tako je i slanje SMS poruka postala sve češća aktivnost tokom sna.
Ozbiljni poremećaji sna se nazivaju parasomnija. Ona podrazumeva čudno i neželjeno ponašanje tokom sna, ističe newsru.co, pozivajući se na BBS. Neki ljudi su u snu vozili automobil, a jedan Andersenov pacijent je rasklopio na delove dedin starinski sat. Po pravilu tekstovi poslatih SMS poruka nemaju smisao. To pokazuje karakteristiku parasomnije - ljudi obavljaju uobičajene radnje, ali nespretno i netačno.
Neki od tih "mesečara" su posle sna nalazili prljavu kuhinju sa ostacima hrane. Često se obroci tokom sna ne smatraju ozbiljnim problemom. Ali oni mogu da predstavljaju zabrinjavajuć takozvani Sindrom noćnog obedovanja. Ljudi sa takvim poremećajem mogu da imaju više noćnih "napada" na kuhinju, a da se toga ne sećaju kada se probude. To može, osim nekvalitetnog sna koji ne donosi odmor, da dovede do gojaznosti pa čak i do gušenja hranom u snu.
Dr Andersen ističe da je parasomnija povezana sa tim što ljudi rade pre spavanja, te u snu rade ono što ima smisla. Jedu ako su otišli gladni na spavanje ili ako su predhodnog dana bili na dijeti. U težim slučajevima oni mogu čak i da spremaju hranu u snu, ali to se smatra manifestacijom amnezije tj. verovatno su bili budni dok su kuvali, ali se toga sutradan ne sećaju.
Seksomnija - pojava da ljudi imaju seks u snu je postala poznata tek u poslednjih nekoliko godina. Ovaj sindrom nije mnogo istražen. Češće se dešava kada je čovek pod stresom, pod uticajem alkohola ili droge, a može da varira od beznačajnih pokreta do punog seksualnog odnosa, ponekad sa ozbiljnim posledicama - silovanjima. Lekari ističu da se fenomen parasomnije dešava u "dubokom snu" kada su misli isključene te osoba instinktivno obavlja polni odnos.
Prestanak disanja - apneja je jedan opasan oblik parasomnije (poremećaja sna). Gojaznost je faktor rizika za pojavu apneje, pa lekari očekuju da će sve veći broj ljudi da se javlja sa tim poremećajem.
Ovo je obično praćeno veoma glasnim hrkanjem i javlja se kada se mišići u grlu opuste i blokiraju disajne puteve. Ljudi sa ovim poremećajem mogu da ne dišu čak 20 do 30 sekundi i to može u najtežim slučajevima da se ponovi 80 puta tokom noći. Zbog ovog poremećaja nemaju kvalitetan san i ujutru se osećaju umorno i iscrpljeno.
I na kraju postoji prilično čudan poremećaj spavanja - "eksplozija u glavi". Osobe koje pate od ovog sindroma iznenada se bude zbog glasne buke koja liči na eksploziju ili grmljavinu. Ali ta buka ne dolazi spolja, već nastaje u njihovoj glavi. Ponekad je praćena svetlećim bljeskovima. Pojava nije opasna, ali je neprijatna do te mere da neki od njih počinju da se plaše da idu na spavanje.
Neminovno parasomnija dovodi do insomnije jer se ljudi plase da zaspe zbog onoga sto moze da im se desoi dok spavaju. Pa bilo to hrkanje, skrgutanje zubima, pricanje u snu ili nocno nekontrolisano mokrenje u postelju bilo mesecarenje, prestanak disanja ili epilepticni napad svakako izaziva strah od spavanja.A tek nocne more i buka u glavi?
Insomnia može da poprimi raličite oblike:poteškoća kod upadanja u san,poteškoća kod održavanja sna ,prerano buđenje, ili nemogucnost odmora nakon sna.
Problem prilikom uranjanja u san može da bude samo polovina čitave priče. Potrebno je dobro se informisati koje su sve vrste nesanice moguće i kako se izboriti sa njima. Pored konsultacije sa lekarom što je nizbežan korak, razmislite da li da odmah posegnete i uzmete pilule za spavanje. Poznato je da pilule za spavanje imaju niz negativnih propratnih efekata, mogu da stvore zavisnost a takođe mogu delovati štetno na neke sisteme u organizmu.
Ne treba da provodite više od 20 minuta u krevetu, pokušavajući da zaspite. Ako ne možete da zaspite tokom 20 minuta treba da ustanete, odete u drugu sobu i čitate ili nađete neku drugu relaksirajuću aktivnost dok se ponovo ne osetite pospanim. Treba izbegavati aktivnosti koje Vas "nagrađuju" kada ostanete budni kao što su jedenje, rad na balansu čekovne knjižice, kućni poslovi, gledanje televizora ili učenje za ispit.
Možete da se vratite u krevet kada se ponovo osetite pospani. Ako ne možete da zaspite narednih 20 minuta proces se ponavlja.
Prve noći možda nećete spavati mnogo. Međutim, san je verovatniji narednih noći jer dremanje nije dozvoljeno.
Restrikcija sna — Neke osobe sa insomnijom pokušavaju da reše problem dužim ostajanjem u krevetu kako bi "nadoknadili" deo izgubljenog sna. Dodatni san kasnije tokom jutra otežava spavanje naredne noći, što zahteva još duže ostajanje u krevetu sledećeg jutra. Restrikcija sna prekida ovaj ciklus.Prvi korak u terapiji restrikcije sna je procena prosečnog broja sati tokom kojih spavate u jednoj noći. Ukupno vreme dozvoljeno da provedete u krevetu po noći se smanjuje do tog prosečnog broja sati, osim ako se ne radi o manje od četiri sata. Preporučuju se stroga kontrola vremena odlaska na spavanje i buđenja, a dremke nisu dozvoljene. To dovodi do delimičnog lišavanja snom što povećava potrebu za dužim spavanjem tokom noći. Kada poboljšate svoj san možete postepeno da povećate vreme sna kako biste poboljšali budnost tokom dana.
Svi znamo kakav je osećaj prevrtati se celu noć i razmišljajući kako ćemo ustati ujutru, na šta ćemo ličiti nakon neprospavane noći i kako ćemo se koncentrisati.
Kod oko 10 odsto stanovništva nesanica predstavlja hroničan problem, a kada traje mesec dana ili duže prelazi u stanje insomnije. -
Nelečena insomnija može bitio ozbiljan problem . Čak iako nemate simptome poput pospanosti dok vozite u toku dana i slično, nedostatak noćnog sna usled insomnije može izazvati jake glavobolje, bolove u leđima, razdražljivost, pad imuniteta i brojne druge zdravstvene probleme.
PARASOMNIJA I INSOMNIJA NASTAJU ZBOG NECEG POGRESNOG STO RADIMO DOK SMO BUDNI. DA LI JE TO STRES ILI PREVISE RAZMISLJANJA O PROBLEMIMA ILI IH SAMI STVARAMO JER SMO OPTERECENI TIME DA LI CEMO UVECE DOBRO SPAVATI.
MENE INSOMNIJA HVATA ONDA KAD IMAM MNOGO TOGA NA PAMETI I ZAISTA JE JEDINI DOBAR I PRAVI NACIN USTATI I RADITI NESTO STO NAS OPUSTA DOK NE ZADREMAMO ( CITANJE KNJIGE, GLEDANJE FILMA I SLICNO). PREVRTANJE U KREVETU NIKAKO NIJE DOBRO SAMO NAS DUBOKO UVLACI U ZACARANI KRUG. I NIKAKO NE TREBA ZAMENI DAN ZA NOC ILI OBRNUTO. DOBRO I KVALITETNO SPAVANJE JE ISKLJUCIVO NOCU!
LAKU NOC VAM ZELIM!
Нема коментара :
Постави коментар