MOJA BABA JE BILA NAJNAPREDNIJA ZENA KOJU POZNAJEM! DONIRANJE ORGANA -NE, OZIVLJAVANJE NE, SAHRANA NE!
Odakle da pocnem. Moja draga baka (koja mi je bila vise kao majka, ali svojom krivicom) ostala je bez roditelja kada je imala 6 godina. Nju i brata i sestru usvojio je zli stric koji ju je prodao coveku od 30 godina cim je napunila 14 godina i stekla sposobnost da radja. Ona je tu "sposobnost" iskoristila cak 6 puta (prvo je rodila sa 15) ,ali joj je troje dece zbog nemastine u ratu umrlo.Brata i sestru su joj ubili Nemci ( ili nasi) zbog toga sto su bili partizani. Tako se posle rata nasla sa troje dece i muzem koji je zavrsio na Golom otoku od koga je morala da se razvede jer je htela da bude vaspitacica?Njoj je taj posao izgledao kao spas sa neba jer je dobila krov nad glavom za decu i sebe ( kasnije je ta kuca koja je bila obdaniste postala njen i moj dom).Zavrsila je skolu, vise se nije udavala, borila se kao lav za svoju decu. Onda joj je stariji sin (moj ujak) otisao u vojsku u Sloveniju, tamo se ozenio, dobio decu i ostao da zivi. Jeste da nas je posecivao,ali mislim da joj je to bila najteza rana narocito posle ovog novog rata kad je prestao da dolazi potpuno. Mladji sin (takodje moj ujak) nasao je posao u Subotici, ozenio se, ali se vratio i prakticno mene i mamu izbacio iz bakine i nase kuce. U nasu porodicu koja je vec bila vise nacionalna ili kako smo se salili Jugoslavija u malom usli su pored dede Makedonca,Slovenka i Bunjevka. Moj brat u Sloveniji prosirio je vidike i ozenio Crnkinju!Zatim sledi prica sa mojom majkom koja je imala samo jednu ljubav u zivotu (mog oca) ali za koga ja nisam znala do njegove smrti i koga joj je moja baka zabranila od samog pocetka jer je bio pijanac i neradnik. Tako je govorila baka i ja sam verovala i bila na njenoj strani. Kasnije ,mnogo kasnije kad sam se udala za pijanca shvatila sam sta je to ( a to moj otac nije bio), a kako je bio neradnik kad je radio na zeleznici gde su ga cenili i gde je zaposlio i svoje sinove, jos mi je manje jasno. Nazalost umro je u svojoj 39-toj godini, a sa bracom po ocu nisam u kontaktu ( jedan je umro isto u 39-toj godini), a to je vec neka druga prica. I onda je moja mama ,trudna sto je tada bila velika sramota na silu udata za kuminog komsiju koji mi je dao prezime. Kad se porodila mama se vratila u Beograd ostavila me baki ,a ona je isla od mesta do mesta ,radila, slala pare ,dolazila da vidi mene,majku i svoju ljubav.Kad je moj tata umro ,vratila se u Beograd, ja sam vec bila punoletna, a ona je napokon oprostila majci. Ne znam da li je baka oprostila sebi ,nikada nismo pricale o tome. A o svemu sam mogla s njom! Dakle da se vratimo mojoj baki. Nisam sigurna da li je ona zbog osecaja krivice jos vise produbila jaz sa svojom cerkom ili je prosto manje volela nego sinove iako joj se cerka nasla u svakoj situaciji, a ne sinovi, uglavnom baka je pozvala svog sina koji je ziveo u Subotici da dodje sa zenom i decom u nasu kucu. Mama i ja smo otisle u podstanare.
Baka je dobila nove unucice koje je odgajala jer su ujak i ujna puno bili odsutni. Dokle god joj je zdravlje dopustalo bdela je nad svima nama. Kad sam se udala i dobila decu dolazila je da mi pomogne oko praunucica naravno. Cuvala je moju mamu kad je dobila rak i umrla, ja sam tad bila trudna i rodila trece dete.
Istog momenta kada je moja mama umrla moj ujak i ujna su resili da otkupe kucu od drzave za male pare, a moju su baku koja vise nije mogla da radi po kuci kao do tada poslali su u dom za stare. Zaista nisam mogla da je primim kod mene i jako se kajem zbog toga. Razocarana u decu, u zivot koji je bio vrlo tezak izdrzala je cak pet godina i umrla tiho bez da je iko znao. A onda krenu da stizu razna saopstenja. Ako joj bude toliko lose nikako da je prikljucuju na aparate nego da je puste da umre prirodno.Kakva hrabra odluka. Ne znam da li bih ikad to uradila, mada kako starim i razocarava me jedno po jedno dete ( muz je to uradio odavno) mozda i nije neka sreca ziveti kao biljka na teret svojoj porodici.Za njih pogotovu! Moram da razmislim o ovome!
Sledeci dokument je odluka da njeno telo ne daju porodici. Onoj istoj koja je se odrekla zbog koristi!.Nije htela da ih optereti troskovima sahrane, niti je htela da ima grob koji bi mozda vise posecivali nego nju dok je bila ziva! I da nas na svojevrstan nacin kazni! Sto je bar u mom slucaju potpuno uspela.
Nisam naravno nikada uspela da saznam nacin finansijske transakcije u kojoj je moj ujak dobio sve ,niti me to zanima , ali me zanima sta se desilo sa telom moje bake.Da li je kremirana sa jos mnogo napustenih osoba ili sahranjena u masovnoj grobnici za beskucnike? Kako god se desilo na kraju ove tuzne price stoji pocetak svih mojih uverenja. Ili je ova prica direktno uticala na moja uverenja!
Pa zato stalno spominjem eutanaziju, mada u svetlu novih dogadjanja moze doci do velikih zloupotreba ,ali baka je mozda uspela i da uzme eutanaziju u svoje ruke i zivot zavrsi dostojanstveno po svojoj zelji, misljenju i osecanjama. Dakle moja je bakica bila mnogo ispred sadasnjeg vremena.
Pricala sam da su sahrane u Srbiji postale skuplje od stanova i zivota. Baka je i na to mislila. Porodica nije platila ni jedan dinar,a zato sad nema ni mesto gde bi isla da oda pocast ovoj hrabroj ,napacenoj i nadasve razocaranoj zeni.
MNOGO SAM NAUCILA OD SVOJE BAKE! OD PRVOG KORAKA, PRVE RECI PA DO TOGA KAKO BITI BORAC. KADA SU SVI SA ZGRAZANJEM SLUSALI KAKO CU DA NAPRAVIM VELIKU PORODICU U SRBIJI DEVEDESITIH ONA ME JE PODRZAVALA I POMOGALA KOLIKO JE MOGLA JER JE RAZUMELA DA SAM BUKVALNO CEO ZIVOT BILA SAMA, KAO I ONA USPRKOS DECI KOJU JE RODILA I ODGAJALA. TAKO SAM I JA BILA OSTAVLJENA U DETINSTVU DA SE BORIM SAMA, U BRAKU SAM SE BORILA SAMA DA OSTANEMO KAKVA TAKVA PORODICA, A SAD ME JEDNO PO JEDNO DETE NAPUSTA, A JA SAM SVE MANJE SPOSOBNA DA RADIM.
VIDIM LI JA TO SVOJ SMESTAJ U STARACKI DOM ILI IZNENADNU SMRT ZBOG SVAKODNEVNOG STRESA( STO BI BILO MNOGO MNOGO BOLJE)? MADA I SADA U PUNOJ KUCI LJUDI JA SAM USAMLJENA U SVOJOJ BORBI DA NAS ODRZIM NA OKUPU.
PA BAKO OBECAVAM DA CU DOBRO RAZMISLITI O EUTANAZIJI, OZIVLJAVANJU I SAHRANI, A TI POCIVAJ U MIRU GDE GOD DA SI! PUNO TE VOLIM!
Odakle da pocnem. Moja draga baka (koja mi je bila vise kao majka, ali svojom krivicom) ostala je bez roditelja kada je imala 6 godina. Nju i brata i sestru usvojio je zli stric koji ju je prodao coveku od 30 godina cim je napunila 14 godina i stekla sposobnost da radja. Ona je tu "sposobnost" iskoristila cak 6 puta (prvo je rodila sa 15) ,ali joj je troje dece zbog nemastine u ratu umrlo.Brata i sestru su joj ubili Nemci ( ili nasi) zbog toga sto su bili partizani. Tako se posle rata nasla sa troje dece i muzem koji je zavrsio na Golom otoku od koga je morala da se razvede jer je htela da bude vaspitacica?Njoj je taj posao izgledao kao spas sa neba jer je dobila krov nad glavom za decu i sebe ( kasnije je ta kuca koja je bila obdaniste postala njen i moj dom).Zavrsila je skolu, vise se nije udavala, borila se kao lav za svoju decu. Onda joj je stariji sin (moj ujak) otisao u vojsku u Sloveniju, tamo se ozenio, dobio decu i ostao da zivi. Jeste da nas je posecivao,ali mislim da joj je to bila najteza rana narocito posle ovog novog rata kad je prestao da dolazi potpuno. Mladji sin (takodje moj ujak) nasao je posao u Subotici, ozenio se, ali se vratio i prakticno mene i mamu izbacio iz bakine i nase kuce. U nasu porodicu koja je vec bila vise nacionalna ili kako smo se salili Jugoslavija u malom usli su pored dede Makedonca,Slovenka i Bunjevka. Moj brat u Sloveniji prosirio je vidike i ozenio Crnkinju!Zatim sledi prica sa mojom majkom koja je imala samo jednu ljubav u zivotu (mog oca) ali za koga ja nisam znala do njegove smrti i koga joj je moja baka zabranila od samog pocetka jer je bio pijanac i neradnik. Tako je govorila baka i ja sam verovala i bila na njenoj strani. Kasnije ,mnogo kasnije kad sam se udala za pijanca shvatila sam sta je to ( a to moj otac nije bio), a kako je bio neradnik kad je radio na zeleznici gde su ga cenili i gde je zaposlio i svoje sinove, jos mi je manje jasno. Nazalost umro je u svojoj 39-toj godini, a sa bracom po ocu nisam u kontaktu ( jedan je umro isto u 39-toj godini), a to je vec neka druga prica. I onda je moja mama ,trudna sto je tada bila velika sramota na silu udata za kuminog komsiju koji mi je dao prezime. Kad se porodila mama se vratila u Beograd ostavila me baki ,a ona je isla od mesta do mesta ,radila, slala pare ,dolazila da vidi mene,majku i svoju ljubav.Kad je moj tata umro ,vratila se u Beograd, ja sam vec bila punoletna, a ona je napokon oprostila majci. Ne znam da li je baka oprostila sebi ,nikada nismo pricale o tome. A o svemu sam mogla s njom! Dakle da se vratimo mojoj baki. Nisam sigurna da li je ona zbog osecaja krivice jos vise produbila jaz sa svojom cerkom ili je prosto manje volela nego sinove iako joj se cerka nasla u svakoj situaciji, a ne sinovi, uglavnom baka je pozvala svog sina koji je ziveo u Subotici da dodje sa zenom i decom u nasu kucu. Mama i ja smo otisle u podstanare.
Baka je dobila nove unucice koje je odgajala jer su ujak i ujna puno bili odsutni. Dokle god joj je zdravlje dopustalo bdela je nad svima nama. Kad sam se udala i dobila decu dolazila je da mi pomogne oko praunucica naravno. Cuvala je moju mamu kad je dobila rak i umrla, ja sam tad bila trudna i rodila trece dete.
Istog momenta kada je moja mama umrla moj ujak i ujna su resili da otkupe kucu od drzave za male pare, a moju su baku koja vise nije mogla da radi po kuci kao do tada poslali su u dom za stare. Zaista nisam mogla da je primim kod mene i jako se kajem zbog toga. Razocarana u decu, u zivot koji je bio vrlo tezak izdrzala je cak pet godina i umrla tiho bez da je iko znao. A onda krenu da stizu razna saopstenja. Ako joj bude toliko lose nikako da je prikljucuju na aparate nego da je puste da umre prirodno.Kakva hrabra odluka. Ne znam da li bih ikad to uradila, mada kako starim i razocarava me jedno po jedno dete ( muz je to uradio odavno) mozda i nije neka sreca ziveti kao biljka na teret svojoj porodici.Za njih pogotovu! Moram da razmislim o ovome!
Sledeci dokument je odluka da njeno telo ne daju porodici. Onoj istoj koja je se odrekla zbog koristi!.Nije htela da ih optereti troskovima sahrane, niti je htela da ima grob koji bi mozda vise posecivali nego nju dok je bila ziva! I da nas na svojevrstan nacin kazni! Sto je bar u mom slucaju potpuno uspela.
Nisam naravno nikada uspela da saznam nacin finansijske transakcije u kojoj je moj ujak dobio sve ,niti me to zanima , ali me zanima sta se desilo sa telom moje bake.Da li je kremirana sa jos mnogo napustenih osoba ili sahranjena u masovnoj grobnici za beskucnike? Kako god se desilo na kraju ove tuzne price stoji pocetak svih mojih uverenja. Ili je ova prica direktno uticala na moja uverenja!
Pa zato stalno spominjem eutanaziju, mada u svetlu novih dogadjanja moze doci do velikih zloupotreba ,ali baka je mozda uspela i da uzme eutanaziju u svoje ruke i zivot zavrsi dostojanstveno po svojoj zelji, misljenju i osecanjama. Dakle moja je bakica bila mnogo ispred sadasnjeg vremena.
Pricala sam da su sahrane u Srbiji postale skuplje od stanova i zivota. Baka je i na to mislila. Porodica nije platila ni jedan dinar,a zato sad nema ni mesto gde bi isla da oda pocast ovoj hrabroj ,napacenoj i nadasve razocaranoj zeni.
MNOGO SAM NAUCILA OD SVOJE BAKE! OD PRVOG KORAKA, PRVE RECI PA DO TOGA KAKO BITI BORAC. KADA SU SVI SA ZGRAZANJEM SLUSALI KAKO CU DA NAPRAVIM VELIKU PORODICU U SRBIJI DEVEDESITIH ONA ME JE PODRZAVALA I POMOGALA KOLIKO JE MOGLA JER JE RAZUMELA DA SAM BUKVALNO CEO ZIVOT BILA SAMA, KAO I ONA USPRKOS DECI KOJU JE RODILA I ODGAJALA. TAKO SAM I JA BILA OSTAVLJENA U DETINSTVU DA SE BORIM SAMA, U BRAKU SAM SE BORILA SAMA DA OSTANEMO KAKVA TAKVA PORODICA, A SAD ME JEDNO PO JEDNO DETE NAPUSTA, A JA SAM SVE MANJE SPOSOBNA DA RADIM.
VIDIM LI JA TO SVOJ SMESTAJ U STARACKI DOM ILI IZNENADNU SMRT ZBOG SVAKODNEVNOG STRESA( STO BI BILO MNOGO MNOGO BOLJE)? MADA I SADA U PUNOJ KUCI LJUDI JA SAM USAMLJENA U SVOJOJ BORBI DA NAS ODRZIM NA OKUPU.
PA BAKO OBECAVAM DA CU DOBRO RAZMISLITI O EUTANAZIJI, OZIVLJAVANJU I SAHRANI, A TI POCIVAJ U MIRU GDE GOD DA SI! PUNO TE VOLIM!
Нема коментара :
Постави коментар