NAJBOLJE U ZIVOTU DOBIJAMO SAMO KROZ NAJVECU BOL! I TACNO POSTOJI SAVRSENA SVEMIRSKA GRADACIJA: KOLICINA BOLA ZA KOLICINU DOBROG! POCEVSI OD SAMOG RODJENJA GDE NASE MAJKE TRPE VELIKI BOL DA BI MI DOSLI NA SVET I UCINILI IH SRECNIM I PONOSNIM! PA TAKO SVE NADALJE TOKOM ZIVOTA.
OPET ZVUCI KAO DA VERUJEM U BOGA JER HRISCANSTVO NAS UCI DA NAM BOG SPREMA CEO ZIVOT RAZNA ISKUSENJA I PATNJU I DA AKO SVE TO PRODJEMO KAO TEST ZASLUZUJEMO RAJ KAD UMREMO!
Rodili smo se i krenuli da zivimo zivot ututkani u sigurnost svoga doma okruzeni ljubavlju i paznjom. Onda krecemo u kolektiv gde nam socijalizacija donosi mnogo ponizenja, uvreda i boli. Ako imamo srece nasa patnja ( prva uzivotu) donece nam prave prijetalje,a onda je ta bol bila vredna zar ne?
Onda cemo se prvi put ozbiljno zaljubiti, a te prve ljubavi su obicno nesrecne i stvaraju veliku bol. Retko ko ostane sa svojom pravom ljubavi ceo zivot zajedno posebno u ovom uzasnom drustvu i vremenu. Tu patnja nije resenje. I za nju ne postoji nagrada. Niko vas nece voleti ako ste dobri i cinite sve dobro. Naprotiv, ljubav je surova i sto vise dajete manje dobijate. Ponavljam, postoji i skladna ,lepa ljubav, ali u vecini slucajeva je jedan partner taj koji vise voli, vise cini da odrzi vezu i to neminovno dovodi do patnje. Kada uvidite da je vasa borba besmislena i da vasa veza ne funkcionise u oba smera bolje odustanite koliko god vam tesko palo. Paticete, ali cete se osloboditi dozivotnog pakla. Nacicete vezu u kojoj cete se bolje osecati. A iako ne nadjete, u danasnje vreme zaista nije nuzno da budete recimo u braku, narocito ako on nije dobar po vas. Samostalan zivot nije nuzno los.A i u braku mozete biti mnogo usamljeniji nego kad zivite sami.
Na studiju , u karijeri utvrdicete da se ne isplati biti "sveznalica" i "radoholicar". Jer, koliko god se trudili, koliko god bola podneli na putu ka uspehu nagrada nije ljubav kolega. Naprotiv, na vrhu ste sami. Ne kazem da ne treba biti ambiciozan, taman posla. Treba postavati ciljeve i truditi se da ih ostvaris, ali ne nuzno gazeci preko leseva. Primati patnju i zadavati je drugima je potpuno ljudski. Ta borbenost u ostvarivanju ciljeva je nesto najbolje sto imamo. I ceo zivot se borimo i pravimo izbore jer smo stvoreni za to. Mi, ljudska vrsta.Borimo se da ostvarimo ljubav, prijateljstvo, karijeru, uslove za zivot. Puno je tu borbe i patnje i bola. I kao sto rekoh sve najbolje sto dobijamo najvise boli! To je pravilo ko god da nam je to odredio ( Bog ili mi sami) svejedno.
I cudna smo mi bica. Tek kad izgubimo nesto pocinjemo to da cenimo . Partnera, posao, zdravlje, dom....A kad padnemo na dno "vaskrsnemo" poput Isusa. Ceneci patnju i bol koji smo prosli gledamo "drugim" ocima na zivot zahvalni na "drugoj sansi". I uspevamo da dobijemo sve bolje nego sto smo imali zato sto sad znamo da cenimo prave vrednosti i zrtvovanje naseg ega u korist razuma i srca..
Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuce se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve. Cena te predivne pesme je zivot, ali citav svet zastaje da slusa, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje sto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."
Ovo je citat iz knjige "Ptice umiru pevajuci" ,sto me je inspirisalo da napisem ovaj post i dam neko svoje vidjenje "stvari". Ima nesto u tome sto se za sve sto je zaista dobro mora dobro potruditi ( patiti). Nagrada je obicno adekvatna kolicini truda i patnje koju smo ulozili. Ali ne uvek!
NARAVOUCENIJE: NA KRAJU PUTA COVEKA CEKA SMRT ( BAR ZA SAD) I NAJVECA SRECA JE AKO COVEK UMRE SRECAN ( SA PESMOM KAO ONA PTICA). ZNACI DA JE ISPUNIO SVE STO JE ZELEO. ALI RAZMISLITE MALO - PTICA NIJE SVESNA DA CE JE TRN UBITI IAKO PREDOSECA SMRT PEVA JEDAN JEDINI PUT U ZIVOTU SRECNA STO MOZE TAKO LEPO DA PEVA. COVEK ZNA DA CE GA TRN UBITI ( CINJENJE LOSIH STVARI) I OPET TO RADI IZNOVA I IZNOVA. I NIJE SRECAN NI ZADOVOLJAN KOLIKO GOD TOGA DA IMA.
ZATO CENITE SVOJE PATNJE I BOLI, VERUJTE U DRUGU SANSU I PEVAJTE SVAKI DAN!
OPET ZVUCI KAO DA VERUJEM U BOGA JER HRISCANSTVO NAS UCI DA NAM BOG SPREMA CEO ZIVOT RAZNA ISKUSENJA I PATNJU I DA AKO SVE TO PRODJEMO KAO TEST ZASLUZUJEMO RAJ KAD UMREMO!
Rodili smo se i krenuli da zivimo zivot ututkani u sigurnost svoga doma okruzeni ljubavlju i paznjom. Onda krecemo u kolektiv gde nam socijalizacija donosi mnogo ponizenja, uvreda i boli. Ako imamo srece nasa patnja ( prva uzivotu) donece nam prave prijetalje,a onda je ta bol bila vredna zar ne?
Onda cemo se prvi put ozbiljno zaljubiti, a te prve ljubavi su obicno nesrecne i stvaraju veliku bol. Retko ko ostane sa svojom pravom ljubavi ceo zivot zajedno posebno u ovom uzasnom drustvu i vremenu. Tu patnja nije resenje. I za nju ne postoji nagrada. Niko vas nece voleti ako ste dobri i cinite sve dobro. Naprotiv, ljubav je surova i sto vise dajete manje dobijate. Ponavljam, postoji i skladna ,lepa ljubav, ali u vecini slucajeva je jedan partner taj koji vise voli, vise cini da odrzi vezu i to neminovno dovodi do patnje. Kada uvidite da je vasa borba besmislena i da vasa veza ne funkcionise u oba smera bolje odustanite koliko god vam tesko palo. Paticete, ali cete se osloboditi dozivotnog pakla. Nacicete vezu u kojoj cete se bolje osecati. A iako ne nadjete, u danasnje vreme zaista nije nuzno da budete recimo u braku, narocito ako on nije dobar po vas. Samostalan zivot nije nuzno los.A i u braku mozete biti mnogo usamljeniji nego kad zivite sami.
Na studiju , u karijeri utvrdicete da se ne isplati biti "sveznalica" i "radoholicar". Jer, koliko god se trudili, koliko god bola podneli na putu ka uspehu nagrada nije ljubav kolega. Naprotiv, na vrhu ste sami. Ne kazem da ne treba biti ambiciozan, taman posla. Treba postavati ciljeve i truditi se da ih ostvaris, ali ne nuzno gazeci preko leseva. Primati patnju i zadavati je drugima je potpuno ljudski. Ta borbenost u ostvarivanju ciljeva je nesto najbolje sto imamo. I ceo zivot se borimo i pravimo izbore jer smo stvoreni za to. Mi, ljudska vrsta.Borimo se da ostvarimo ljubav, prijateljstvo, karijeru, uslove za zivot. Puno je tu borbe i patnje i bola. I kao sto rekoh sve najbolje sto dobijamo najvise boli! To je pravilo ko god da nam je to odredio ( Bog ili mi sami) svejedno.
I cudna smo mi bica. Tek kad izgubimo nesto pocinjemo to da cenimo . Partnera, posao, zdravlje, dom....A kad padnemo na dno "vaskrsnemo" poput Isusa. Ceneci patnju i bol koji smo prosli gledamo "drugim" ocima na zivot zahvalni na "drugoj sansi". I uspevamo da dobijemo sve bolje nego sto smo imali zato sto sad znamo da cenimo prave vrednosti i zrtvovanje naseg ega u korist razuma i srca..
Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuce se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve. Cena te predivne pesme je zivot, ali citav svet zastaje da slusa, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje sto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."
Ovo je citat iz knjige "Ptice umiru pevajuci" ,sto me je inspirisalo da napisem ovaj post i dam neko svoje vidjenje "stvari". Ima nesto u tome sto se za sve sto je zaista dobro mora dobro potruditi ( patiti). Nagrada je obicno adekvatna kolicini truda i patnje koju smo ulozili. Ali ne uvek!
NARAVOUCENIJE: NA KRAJU PUTA COVEKA CEKA SMRT ( BAR ZA SAD) I NAJVECA SRECA JE AKO COVEK UMRE SRECAN ( SA PESMOM KAO ONA PTICA). ZNACI DA JE ISPUNIO SVE STO JE ZELEO. ALI RAZMISLITE MALO - PTICA NIJE SVESNA DA CE JE TRN UBITI IAKO PREDOSECA SMRT PEVA JEDAN JEDINI PUT U ZIVOTU SRECNA STO MOZE TAKO LEPO DA PEVA. COVEK ZNA DA CE GA TRN UBITI ( CINJENJE LOSIH STVARI) I OPET TO RADI IZNOVA I IZNOVA. I NIJE SRECAN NI ZADOVOLJAN KOLIKO GOD TOGA DA IMA.
ZATO CENITE SVOJE PATNJE I BOLI, VERUJTE U DRUGU SANSU I PEVAJTE SVAKI DAN!
Нема коментара :
Постави коментар