BIZARNE BOLESTI

DA, OVO JE TAJ MESEC KAD MI PADAJU NA PAMET TEME OKO MRTVIH, OKO BIZARNOSTI, MAGIJE I CUDA. OVO NISU MOJE OMILJENE URBANE LEGENDE. OVO JE PRICA O TOME KOLIKO SE PRIRODA NEKAD POIGRA SA LJUDIMA NA UZASNO BIZARAN NACIN.
Sindrom kamenog coveka
Fibrodisplazija ili FOP (Fibrodysplasia ossificans progressiva) je progresivan genetski poremećaj koji meka tkiva pretvara u kosti. ACVR1 gen koji se nalazi u kostima, mišićima, tetivama i ligamentima reguliše rast i razvoj ovih tkiva i odgovoran je za pretvaranje hrskavice u kost tokom razvoja dece. Međutim, mutacija ovog gena omogućava nekontrolisano okoštavanje, koje može dovesti do toga da se mišići pretvore u kost. U suštini, onaj ko ima FOP se pretvara u statuu iznutra.
Poremećaj ima jedan u dva miliona ljudi i trenutno ne postoji lek za isti. Postoji mogućnost uklanjanja okoštalih delova operacijom, ali takvo rešenje nije dugoročno, jer telo ponovo počinje da stvara nove slojeve čvrstog tkiva. U svetu postoji 300 do 600 ljudi koji boluju od FOP-a i svakodnevno moraju uzimati jake lekove protiv bolova. U proseku dožive oko 40 godina, a nekada i više ukoliko im kosti ne zdrobe srce ili pluća.Šestogodišnja Ali Mekin iz Ohaja pati od bolesti koja će prouzrokovati da joj za koju godinu okoštaju skoro svi mišići. Jedino čime će moći da mrda su usne. Ovaj sindrom prisutan je još kod 750 ljudi širom sveta i poznat je pod nadimkom "Kameni čovek".Porodica se suočava sa bitkom da spase svoju šestogodinju ćerku da ne postane ljudska statua. S obzirom na to da ovo stanje znači spajanje mišića u kostima, tačnije dodatni skelet koji raste,doprineće čvrstini mišića.
Majka devojčice objašnjava da njena mezimica proživljava mučan bol u nogama, jer se kosti šire i ona gubi kontrolu u pokretu.
Covek drvo sindrom
Ono što deluje kao kora drveta koja raste na nečijoj koži može zapravo biti "čovek drvo sindrom" (Epidermodysplasia verruciformis). Naravno, nije u pitanju prava kora. Izrasline su zapravo bradavice koje se mogu pogoršati ukoliko se izlože sunčevoj svetlosti. Iako bradavice mogu biti benigne na početku života, vremenom mogu postati maligne. Bradavice nastaju retkom mutacijom EVER1/EVER2 gena. Iako funkcija ovih gena nije u potpunosti shvaćena, mutacije uzrokuju da koža postane veoma podložna humanim papiloma virusima 5 i 8, koji obično nisu uzrok bolesti. Iako postoji nekoliko opcija za ublažavanje simptoma, lek ne postoji.Čovek iz Bangladeša koga zovu i "Čovek drvo", sada je u prilici da sam jede po prvi put posle čitave decenije, nakon što su mu hirurzi sa ruku uklonili grane. Abul Bajandar (25) bori se sa ovim problemom još od petnaeste godine kada je primetio da boluje od retke bolesti Epidermodysplasia Verruciformis.Ova bolest je zapravo virus, koji izaziva pojavu tumora svuda po telu i povećava proizvodnju keratina, supstance od koje su napravljeni nokti. Abul je sa svojom majkom, ženom i ćerkom putovao autobusom čak šest sati kako bi iz svog ruralnog sela došao do prestonice Dake, da bi dobio medicinsku pomoć.
Kako su doktori sada bili više upoznati sa ovom bolešću mogli su na pravi način da pomognu Abulu. Abul je bio oduševljen ishodom operacije.Posle operacije moje ruke su sada mnogo lakše - rekao je on. Dede Kosvara, čovek iz Indonezije, je prvi čovek na svetu koji je dobio nadimak "Čovek drvo". On se takođe podvrgao operaciji kako bi uklonio izrasline. Medjutim stanje mu se zakomlikovalo  i umro je u 42-oj godini.
Kotarov sindrom ili Sindrom hodajućeg leša je mentalno oboljenje usled kojeg osoba koja ga ima čvrsto veruje joj nedostaje neki deo tela – poput mozga – ili da je zapravo mrtva. Bolesnici se trude da ne jedu i da se ne kupaju, provodeći veći deo vremena na grobljima, želeći da budu među svojima.
Ovaj poremećaj se vezuje za disfunkciju područja u mozgu koji je odgovoran za prepoznavanje i dodeljivanje emocija na licima, uključujući i sopstvenom. To uzrokuje kompletno emocionalno odvajanje i uklanjanje bilo kakvog osećaja ličnog identiteta prilikom gledanja na sopstveno telo. Sindrom se može lečiti lekovima, mada je elektrokonvulzivna terapija u nekim slučajevima bila bolja.
Naučnicima još nije jasno kako dolazi do ovog poremećaja, niti šta uzrokuje Cotardov sindrom, mada se razmatra o nizu mogućnosti koje još nisu 100 posto potvrđene.
"Nisam morao da jedem, pričam ili radim bilo šta. Vjerovao sam u sopstvenu smrt", kazao je Graham, Britanac koji je 2013. godine patio od Cotardovog. Nakon psihoterapije i lijekova bilo mu je bolje, ali traumatična iskustva ostaju.
 Kotardov sindrom ili Sindrom hodajućeg leša je mentalno oboljenje usled kojeg osoba koja ga ima čvrsto veruje joj nedostaje neki deo tela – poput mozga – ili da je zapravo mrtva. Bolesnici se trude da ne jedu i da se ne kupaju, provodeći veći deo vremena na grobljima, želeći da budu među svojima.
Ovaj poremećaj se vezuje za disfunkciju područja u mozgu koji je odgovoran za prepoznavanje i dodeljivanje emocija na licima, uključujući i sopstvenom. To uzrokuje kompletno emocionalno odvajanje i uklanjanje bilo kakvog osećaja ličnog identiteta prilikom gledanja na sopstveno telo. Sindrom se može lečiti lekovima, mada je elektrokonvulzivna terapija u nekim slučajevima bila bolja.
Ovo je zapravo mentalna bolest, jedan oblik depresije sa samoubilačkim tendencijama kod koje bolesnik umišlja da je izgubio sve pa i vlastito tijelo, tj misli da je mrtav. Pacijent čak tvrdi da osjeća smrad svog raspadajućeg tijela ili crve pod kožom.
Sindrom vukodlaka
Dok mnoge zene cupaju  obrve  ne bi  li uklonile nekoliko dlaka koje štrče, oni koji boluju od hipertrihoze imaju abnormalne dlake koje prekrivaju njihovo telo. Ponekad čak i lica mogu biti potpuno prekrivena dugim dlakama, zbog čega je ovo stanje dobilo naziv "sindrom vukodlaka".
Hipertrihoza može biti nasledna ili se razvija vremenom. Oni koji su rođeni sa ovim stanjem mogu imati jednu od nekoliko poznatih genetskih mutacija. Kod drugih osoba ovo oboljenje se razvija kao posledica lečenja ćelavosti, mada postoje i slučajevi gde je nepoznat uzrok. Lečenje uključuje tradicionalne metode uklanjanja dlaka, mada vosak i laserski tretmani obično ne pružaju dugoročne rezultate.Pacijenti podsjećaju na vukodlaka pa je tako bolest i dobila ima. Najpoznatiji pacijenti koji boluju od ove bolesti su dvojica braće iz Meksika Danny i Larry Raos Gomez koji su čak dobili ponudu da glume u seriji Dosjei-x.
 Progeria je bolest naglog starenja, a uzrokuje ju defekt na genetskom kodu pacijenta koji već kao djeca izgube kosu, dobiju artritis, osteoporozu i druge simptome starenja. Djeca rođena sa ovom bolesti živjet će u prosjeku 13 godina. Bolest je vrlo rijetka i u svijetu od nje boluje svega 48 osoba.
 Elefantizam uzrokuje crv parazit kojeg prenose komarci. Kada komarac ugrize čovjeka, u krv ubrizgava larvu crva koja se razmnožava i širi u krvi i može opstati i nekoliko godina. Bolest se može javiti i godina dana nakon ugriza komarca, a simptomi bolesti, izdeformirani udovi i dijelovi tijela, koji izgledaju natečeno, javljaju se kada parazit u krvi ometa cirkulaciju pa se krv nakuplja u okolnom tkivu. Ova bolest pogađa oko 120 milijuna ljudi od čega je 40 milijuna ozbiljno bolesno.
Sindrom vanzemaljske ruke

Izreka "desna ruka ne zna šta leva ruka radi" je zapravo doslovno tačna za neke ljude. Ovo stanje uključuje nestašnu ruku koja deluje nezavisno, grabeći predmete ili se krećući u smeru suprotnom od onog koji je osoba poželela.
Ponekad, retke posledice moždanih povreda ili operacija mogu biti nemogućnost kontrolisanja ruke. Za ovaj sindrom ne postoji lek, mada se simptomi mogu kontrolisati tako što se ruka aktivno koristi što je više moguće.Najčešće se radi o nevoljnom posezanju i baratanju predmetima, dodirivanju ili cepanju odeće, a u ekstremnijim primerima događa se nevoljno trpanje hrane u usta, sprečavanje druge ruke da obavlja zadatke, samopovređivanje (udaranje ili davljenje). Iako se na ove simptome pre gleda kao na smetnju, nego kao na medicinsko stanje,  osobe sa iskustvom vanzemaljske ruke obično doživljavaju psihološke probleme i stid.Za razliku od drugih stanja u kojima se takođe javljaju nevoljni pokreti, ovaj sindrom karakteriše svrhovitost pokreta koji su usmereni na neki cilj. Ruka pokušava da dohvati i upotrebi određeni predmet ili obavlja neki zadatak. Osobe kod kojih se javlja ovo stanje osećaju svoju ruku, ali i nepovezanost sa njom. Takođe se može javiti i neobično ponašanje: osoba razgovara sa rukom, obraća joj se u trećem licu ili tvrdi da je ruka zaposednuta.
 Methemoglobinemija je bolest kod koje je hemoglobin u oksidisanom obliku i ne može vezivati kiseonik.
 Ljudi oboljeli od ove bolesti imaju plavu ili ljubičastu kožu, poput štrumfova, a bez ikakvih drugih simptoma. Jedna takva obitelj živjela u Kentuckyu, SAD, u prvoj polovici 20. stoljeća i skoro svi su doživjeli dob od 80 godina.
Karsonova plava koža je rezultat rijetkog medicinskog sindroma poznatog kao argirija. To je kozmetički efekt koji nastaje kao posljedica vezivanja srebra na pigment. Radi se o bolesti koja zapravo nema utjecaj na zdravlje čovjeka, a nastaje taloženjem malih čestica srebra u ekstracelularnom prostoru.
Obično se talože u obliku agregata različitih veličina u blizini korjena vlasi, znojnih žlijezda i sl., na mjestima na kojima se nalazi povećana doza melatonina. Pretpostavlja se da srebro uzrokuje povećanu koncetraciju melatonina te da kombinacija srebra i melatonina uzrokuje plavkasti ten.
Ljudi koji imaju argiriju su zdrave i posve funkcionalne osobe s tom razlikom da imaju plavo-sivkastu kožu kao posljedicu srebra nataloženog u tkivu i koži. Argirija se može dogoditi bilo gdje na koži, međutim, najčešća je na licu.  Avatari i Indigo deca?  Vampiri  i vukodlaci? Samo mitovi i legende? Ne bih rekla.
Pika je poremećaj potrebe jedenja ne-jestivog. Pacijenti imaju potrebu jesti razne nejestive tvari poput prašine, papira, ljepila ili gline. Isprva se mislilo da je bolest povezana sa nedostatkom minerala, no istraživanja su to opovrgnula.

“30-godišnjakinja Adele ima neobičnu sklonost prema konzumaciji spužvastih materijala. Adele je dosad pojela 90 kilograma spužve, odnosno otprilike sedam kauča i dvije fotelje. Ako ide van i zna da joj pri ruci neće biti spužvasti predmeti, u torbici uvijek ima zalihu.”

Pika je poremećaj prehrane kojeg karakterizira jedenje nenutritivnih (nehranjivih) tvari. Osobe s  ovim poremećajem najčešće jedu različite tvari poput boje, plastelina, ljepila, kose, pijeska, sapuna, papira, zemlje, leda, drva i sl. Iako se takvo ponašanje redovito javlja kod male djece između prve i druge godine života, ono se u tom razdoblju smatra razvojno prikladnim. Djeca često znaju pojesti nešto što ne bi trebala, poput zemlje ili pijeska. Dok se takvo ponašanje javlja povremeno i rezultat je njihovog istraživanja okoline, smatra se razvojno prihvatljivim, no ako traje duže od mjesec dana te predstavlja kompulzivnu naviku, onda je riječ o pika poremećaju prehrane.

 Sindrom vampira

Ljudima je potrebna sunčeva svetlost za sintezu vitamina D, ali preveliko izlaganje sunčevim UV zraima može oštetiti kožu. Otprilike jedan u milion ljudi ima kserodermu pigmentozum i veliku osetljivost na UV zračenje. Ovi ljudi moraju da budu potpuno zaštićeni od sunčeve svetlosti ili mogu imati ozbiljne opekotine, kao i ljušćenje kože. Ukoliko neko sa takvim stanjem nije oprezan, može vrlo lako dobiti rak kože.
Kseroderma pigmentozum je uzrokovan retkom recesivnom mutacijom nukleotidnih enzima koji "popravljaju". Kada rade normalno, ovi enzimi ispravljaju DNK oštećenu usled UV zračenja. Kod obolelih, ovi enzimi ne rade kako treba i DNK oštećenja ostaju i akumuliraju se. Iako postoje neke terapije, najbolja preventiva je potpuno izbegavanje sunčeve svetlosti, poput vampira.Za jedan oblik vampirizma postoji i stručni naziv - Renfildov sindrom. Od njega obično pate muškarci i smatra se da je povezan sa seksualnim nagonom. Naime, neki ljudi sa Renfildovim sindromom osećaju seksualno zadovoljstvo tek kad popiju krv i veruju da im ona daje mistične moći – kao da na taj način mogu preuzeti životnu snagu žrtve. Medijski je propraćeno nekoliko takvih slučajeva: Australijanac koji je silovao ženu i odgrizao joj jezik. On je kasnije na suđenju tvrdio da krv mora da pije kako bi preživeo. Takođe, prošle godine je 19-godišnji Teksašanin uhapšen zato što je ženi provalio u stan i ujeo je za vrat. U pritvoru je policiji rekao da je on u stvari 500-godišnji vampir kog moraju zatvoriti, jer on ne želi nikog da povredi – prosto mora! Psihijatri smatraju da pacijenti sa Renfildovim sindromom poremećaj stiču usled traumatičnog doživljaja u detinjstvu u kom su krvarili ili probali krv, a da su tom prilikom osetili zadovoljstvo. Posle puberteta takav osećaj počinje da se povezuje sa seksualnim uzbuđenjem. Klinički vampirizam razvija se kroz tri tipične faze, a prva je autovampirizam, koji kako samo ime kaže, predstavlja ispijanje sopstvene krvi. Kada to prestane da zadovoljava pacijenta, on prelazi na životinje, a neretko i na ljude. Zabeleženi su i slučajevi krađe krvi iz bolnica i laboratorija, a osobe koje su sklone nasilju, mogu čak silovati, mučiti ili ubiti ljude samo da bi im pili krv.
Sindrom Alise  u zemlji cuda
Ovaj sindrom zove se još i micropsia, a pogađa vizualnu percepciju bolesnika i uzrokuje dezorijentiranost jer bolesnik sve što ga okružuje vidi umanjeno. Bolest nije povezana sa problemima oka, nego sa načinom na koji mozak interpretira informacije koje dobiva od oka.

Britanka Ebigejl Mos (24) zna tačno kako se osjećala Alisa u zemlji čuda kad je naglo počela da raste ili da se smanjuje. Ebigejl boluje od sindroma Alise u zemlji čuda (AIVS), rijetkog poremećaja koji utiče na percepciju i vid, a zbog njega joj se stvari naglo povećavaju i smanjuju.

Shvatila je da pati od poremećaja nakon što je pogledala hit seriju "Haus" i pročitala članak u novinama.
Sindrom, koji je dobio naziv po slavnom romanu Luisa Kerola iz 1865. godine, čini da pacijentima djeluje sve isto kao kod Alise kad je popila napitak. Britanka je čudne halucinacije počela da osjeća sa pet godina.
"Kad sam bila mlađa ti napadi su bili moja svakodnevica i bilo je stvarno zastrašujuće", rekla je moderna Alisa.
AIVS napadi mogu se pojaviti bilo kad, bilo gdje, i traju oko 20 minuta. Ebigejlin otac takođe ima iskustva sa sličnim halucinacijama.
"Napad kreće postepeno i imate osjećaj kao da se soba smanjuje dok vam tijelo raste, a ruke i noge se produžavaju. Sve izgleda preuveličano, a pokreti su brzi i nagli", ispričao je gospodin Mos, i dodao da tačno zna kako se osjećala Alisa u knjizi.
Ebigejl je posjetila šest psihijatara prije nego što joj je dijagnostikovan sindrom AIVS prošle godine. Stanje joj se popravilo tokom godina i sada ima napade "samo" pet puta godišnje.
"U epizodi serije 'Haus' jedan pacijent je imao ovu bolest. Odmah sam nazvala oca i rekla mu da znam od čega bolujemo i da ovaj sindrom ima stručno ime. Ljekare sam zbunjivala godinama zbog svog stanja", kaže Ebigejl.
Uzroka, kao i lijeka koji bi ublažio simptome sindroma Alise u zemlji čuda još nema, a u svijetu postoji dosta ljudi koji pate od ovog poremećaja.
 Kotardov sindrom ili Sindrom hodajućeg leša je mentalno oboljenje usled kojeg osoba koja ga ima čvrsto veruje joj nedostaje neki deo tela – poput mozga – ili da je zapravo mrtva. Bolesnici se trude da ne jedu i da se ne kupaju, provodeći veći deo vremena na grobljima, želeći da budu među svojima.
Ovaj poremećaj se vezuje za disfunkciju područja u mozgu koji je odgovoran za prepoznavanje i dodeljivanje emocija na licima, uključujući i sopstvenom. To uzrokuje kompletno emocionalno odvajanje i uklanjanje bilo kakvog osećaja ličnog identiteta prilikom gledanja na sopstveno telo. Sindrom se može lečiti lekovima, mada je elektrokonvulzivna terapija u nekim slučajevima bila bolja.
Ovo je zapravo mentalna bolest, jedan oblik depresije sa samoubilačkim tendencijama kod koje bolesnik umišlja da je izgubio sve pa i vlastito tijelo, tj misli da je mrtav. Pacijent čak tvrdi da osjeća smrad svog raspadajućeg tijela ili crve pod kožom.
Blaschokove pruge
Ova neobjašnjiva i vrlo rijetka genetska bolest je dobila ime po njemačkom dermatologu Alfredu Blaschku koji ju je otkrio. Oboljeli na koži imaju pruge smeđe i bijele boje.
Sindrom skakutavog Francuza
Oboljeli od ove bolest imaju neobične reflekse tj. jako se preplaše kada čuju neki neočekivani zvuk pa mašu rukama, vrište i skaču kad se to dogodi. Bolest je prvi puta dijagnosticirana kod francusko-kanadskih drvosječa u američkoj državi Maine i po njima je dobila ime. 
Sindrom stranog akcenta

Akcenti mogu otkriti mnogo informacija o tome odakle neko potiče, a skoro svi su nekada pokušali da pričaju stranim akcentom u svom domaćem okruženju. Međutim, neki ljudi su razvili sindrom koji ih tera da nekontrolisano pričaju stranim akcentom, čak i ako nikada nisu bili u stranoj zemlji. Često, nekoliko tipova akcenata može biti korišćeno u različitim trenucima, a ponekad čak i zajedno.
Ovaj redak poremeđaj obično je posledica moždanog udara ili drugih moždanih povreda. Osoba koja boluje ne menja samo ton svog glasa, nego vrlo često i poziciju jezika tokom govora. Jedini lek za ovaj sindrom je duga terapija govora kako bi se mozak ponovo istrenirao da govori na određeni način.
Ima tu jos neobicnih bolesti i sindroma, kao narkolepsija ( bolest kada zaspis u neocekivanom momentu ,na neocekivanom mestu), razne fobije koje se pretvaraju u napade panike i jos mnogo toga. Fizickih i psihickih bolesti, bolesti zavisnosti, neverovatnih fobija i sindroma nikad nije bilo vise!!!1
I KAD BOLJE RAZMISLIMO JASNO NAM JE DA JE CUDESAN SVET OKO NAS. TOLIKO NEPOZNATOG, NEISPITANOG. KAKO SU MOGUCE OVAKVE BOLESTI? DA LI SU TO NEUSPELI POKUSAJI GENETSKOG INZINJERINGA? ILI IPAK MAJKA PRIRODA? BEZ OBZIRA. ZIVOTI TIH LJUDI  SU UZASNI. PA AKO SU NASTALI SAMO STO SE NEKO "IGRAO" ONDA JE  TO ZAISTA  NEMORALNO . A AKO IPAK PRIRODA UZVRACA UDARAC ZBOG NASE BAHATOSTI PREMA NJOJ TREBALI BI DA SE UZMEMO U PAMET, MADA NE ZNAM KAKO POPRAVITI OVOLIKU KOLICINU STETE.