KAD BI SVE TREBALO DA SE 'ISKLJUCIMO"? ISKLJUCITI BOL, ISKLJUCITI LJUDE KOJI NAM NANOSE BOL, ISKLJUCITI LJUDSKOST -STO DA NE? ISKLJUCITI SA APARATA!
Hronični neuropatski bol je neprijatno, individualno, subjektivno, senzorno i emocionalno iskustvo vezano za hroničnu bolest od koje pacijent boluje. Hronični bol, za razliku od akutnog, traje najmanje tri meseca. Zbog značajnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatske i psihosocijalne posledice, što utiče i na bolesnika i one koji žive u njegovom okruženju.
Neuropatski bol nas ograničava kod svakodnevnih aktivnosti, u radu, brizi o sebi i drugima, prilikom spavanja i konzumiranja hrane, postajemo čemerni i tužni. Osećamo se umorno, usamljeno i pogođeno, česti pratioci neuropatskog bola su depresija i anksioznost. Zato taj oblik hroničnog bola snažno utiče ne samo na bolesnika nego i na njegove najbliže, i zato je veoma bitno da i oni razumeju o kakvim osećajima se radi i kako mogu da pomognu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u saradnji sa IASP (International Association for the Study of Pain) i EFIC (European Federation of IASP chapters), 2001. godine usvojila je Deklaraciju, kojom se otklanjanje bola promoviše kao osnovno ljudsko pravo. U Deklaraciji IASP-a i EFIC-a iz 2004. navodi se: akutni bol kao simptom tkivnog oštećenja, a hronični bol, kao bolest sama po sebi. S obzirom da ne-opioidni i opioidni analgetici slabo deluju, za lečenje neuropatskog bola koriste se lekovi antidepresivi i antiepileptici, koji u slučaju neuropatskog bola imaju i analgetička svojstva, tako da zaustavljaju ili moduliraju proces prenosa bolnog nadražaja prema mozgu.Neuropatski bol, kao vrsta hroničnog bola, izaziva poremećaj sna u 60 odsto slučajeva, gubitak energije (58 odsto), pospanost (40 odsto), poteškoće sa koncentrisanjem (36 odsto), depresiju (35 odsto), anksioznost (28 odsto) i gubitak apetita (18 odsto slučajeva). Posle oštećenja nervnog sistema, kod nekih ljudi dolazi do poremećaja komunikacije mozga i tela. To znači da i najblaži dodir može da izazove bol, peckanje, bockanje i utrnulost. Naučnici "Dečije bolnice" u Bostonu su otkrili da nakon oštećenja nerava dolazi do poremećaja procesa u mozgu koji obično pravi razliku između bolnog i drugih vrsta dodira i nadaju se da će otkriće "novog centra u mozgu" jednoga dana omogućiti da smanje jačinu hroničnog neuropatskog bola.Oni su otkrili mehanizam komunikacije koji deluje kao neka vrsta megafona za senzorske informacije odnosno mala grupa neurona u mozgu prima informacije iz ostatka tela, pojačava te signale i šalje ih nazad na mesto dodira. Ti signali putuju kroz kičmenu moždinu, koja prevodi informacije kao "običan dodir" ili kao "bol".Onesposobljavanje neurona možda neće moći da se primeni kod ljudi sa neuropatskim bolom, ali najnovija otkrića bude nadu u moguće mehanizme lečenja u budućnosti.
Svaki bol zasluzuje paznju ( ovaj pomenuti jeste najtezi oblik) ma koliki bio. Glavobolje nam najcesce unistavaju dan ili noc. Mozda ne bi smela da se salim sa ovom temom, ali meni se stvarno sve na ovom svetu nekako povezuje. Tako da mislim da glavobolje i svaka bol imaju veze sa spoljnim uticajem na nase telo ( narocito na mozak). ako zaista pronadju "carobno dugmence" koji iskljucujes bol zar to nije kao sto Dejmon Salvatore ( i ostali vampiri) cine u "Vampirskim dnevnicima"? Kad hoce da iskljuce BOL iskljuce "dugmence za ljudskost" u svojoj glavi i super! Mnogi ljudi danas pa ugledu na Dejmona iskljucuju svoju ljudskost i tako koracaju kroz zivot i svet! Pogledajte oko sebe i videcete!
I zato se pitam kad je taj momenat da sve iskljucimo? Cak i aparat na koji smo priljuceni? Verovatno onog momenta kada ne mozemo vise da trpimo bol. Kada nas je bol "preuzela". Kliknemo na dugmence ( mozda je naucnicima to u planu, kao sto su i sve ostalo pokupili iz filmova i knjiga) i bol nestane! A mi postanemo grubi, bezosecajni ,bahati kao i ljudi oko nas . Krajnji ishod opet i opet i opet - postajemo bespolni roboti (kiborzi) sto je valjda i cilj!
ZAISTA NISAM HTELA DA OVAJ TEKST BUDE NEOZBILJAN JER JE BOL SVAKE VRSTE VEOMA OZBILJNA STVAR ! IPAK DO VREMENA KAD NECEMO OSECATI NISTA MOZEMO DA SE MALO NATERAMO I DA SE UKLOPIMO U STVARAN SVET OKO SEBE! NAZALOST - UMESTO DA SE ZLO POVUCE PRED DOBRIM STO SE NEKADA I DOGADJALO ,SADA NAS ZLO TERA DA SE UKLOPIMO IAKO NE ZELIMO. REZULTAT NASE NEMOGUCNOSTI DA SE UKLOPIMO IZAZIVA BOL I JOS VECU BOL I UVEK SAMO BOL.
Hronični neuropatski bol je neprijatno, individualno, subjektivno, senzorno i emocionalno iskustvo vezano za hroničnu bolest od koje pacijent boluje. Hronični bol, za razliku od akutnog, traje najmanje tri meseca. Zbog značajnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatske i psihosocijalne posledice, što utiče i na bolesnika i one koji žive u njegovom okruženju.
Neuropatski bol nas ograničava kod svakodnevnih aktivnosti, u radu, brizi o sebi i drugima, prilikom spavanja i konzumiranja hrane, postajemo čemerni i tužni. Osećamo se umorno, usamljeno i pogođeno, česti pratioci neuropatskog bola su depresija i anksioznost. Zato taj oblik hroničnog bola snažno utiče ne samo na bolesnika nego i na njegove najbliže, i zato je veoma bitno da i oni razumeju o kakvim osećajima se radi i kako mogu da pomognu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u saradnji sa IASP (International Association for the Study of Pain) i EFIC (European Federation of IASP chapters), 2001. godine usvojila je Deklaraciju, kojom se otklanjanje bola promoviše kao osnovno ljudsko pravo. U Deklaraciji IASP-a i EFIC-a iz 2004. navodi se: akutni bol kao simptom tkivnog oštećenja, a hronični bol, kao bolest sama po sebi. S obzirom da ne-opioidni i opioidni analgetici slabo deluju, za lečenje neuropatskog bola koriste se lekovi antidepresivi i antiepileptici, koji u slučaju neuropatskog bola imaju i analgetička svojstva, tako da zaustavljaju ili moduliraju proces prenosa bolnog nadražaja prema mozgu.Neuropatski bol, kao vrsta hroničnog bola, izaziva poremećaj sna u 60 odsto slučajeva, gubitak energije (58 odsto), pospanost (40 odsto), poteškoće sa koncentrisanjem (36 odsto), depresiju (35 odsto), anksioznost (28 odsto) i gubitak apetita (18 odsto slučajeva). Posle oštećenja nervnog sistema, kod nekih ljudi dolazi do poremećaja komunikacije mozga i tela. To znači da i najblaži dodir može da izazove bol, peckanje, bockanje i utrnulost. Naučnici "Dečije bolnice" u Bostonu su otkrili da nakon oštećenja nerava dolazi do poremećaja procesa u mozgu koji obično pravi razliku između bolnog i drugih vrsta dodira i nadaju se da će otkriće "novog centra u mozgu" jednoga dana omogućiti da smanje jačinu hroničnog neuropatskog bola.Oni su otkrili mehanizam komunikacije koji deluje kao neka vrsta megafona za senzorske informacije odnosno mala grupa neurona u mozgu prima informacije iz ostatka tela, pojačava te signale i šalje ih nazad na mesto dodira. Ti signali putuju kroz kičmenu moždinu, koja prevodi informacije kao "običan dodir" ili kao "bol".Onesposobljavanje neurona možda neće moći da se primeni kod ljudi sa neuropatskim bolom, ali najnovija otkrića bude nadu u moguće mehanizme lečenja u budućnosti.
Svaki bol zasluzuje paznju ( ovaj pomenuti jeste najtezi oblik) ma koliki bio. Glavobolje nam najcesce unistavaju dan ili noc. Mozda ne bi smela da se salim sa ovom temom, ali meni se stvarno sve na ovom svetu nekako povezuje. Tako da mislim da glavobolje i svaka bol imaju veze sa spoljnim uticajem na nase telo ( narocito na mozak). ako zaista pronadju "carobno dugmence" koji iskljucujes bol zar to nije kao sto Dejmon Salvatore ( i ostali vampiri) cine u "Vampirskim dnevnicima"? Kad hoce da iskljuce BOL iskljuce "dugmence za ljudskost" u svojoj glavi i super! Mnogi ljudi danas pa ugledu na Dejmona iskljucuju svoju ljudskost i tako koracaju kroz zivot i svet! Pogledajte oko sebe i videcete!
I zato se pitam kad je taj momenat da sve iskljucimo? Cak i aparat na koji smo priljuceni? Verovatno onog momenta kada ne mozemo vise da trpimo bol. Kada nas je bol "preuzela". Kliknemo na dugmence ( mozda je naucnicima to u planu, kao sto su i sve ostalo pokupili iz filmova i knjiga) i bol nestane! A mi postanemo grubi, bezosecajni ,bahati kao i ljudi oko nas . Krajnji ishod opet i opet i opet - postajemo bespolni roboti (kiborzi) sto je valjda i cilj!
ZAISTA NISAM HTELA DA OVAJ TEKST BUDE NEOZBILJAN JER JE BOL SVAKE VRSTE VEOMA OZBILJNA STVAR ! IPAK DO VREMENA KAD NECEMO OSECATI NISTA MOZEMO DA SE MALO NATERAMO I DA SE UKLOPIMO U STVARAN SVET OKO SEBE! NAZALOST - UMESTO DA SE ZLO POVUCE PRED DOBRIM STO SE NEKADA I DOGADJALO ,SADA NAS ZLO TERA DA SE UKLOPIMO IAKO NE ZELIMO. REZULTAT NASE NEMOGUCNOSTI DA SE UKLOPIMO IZAZIVA BOL I JOS VECU BOL I UVEK SAMO BOL.
Нема коментара :
Постави коментар